Pesme o majci

Ал Бајка бејаше БЕОГРАД брат велика већ вече вињете више га главу гле година дана дели дете деца децу дечак дођеш јој изненада док Ђачка капа ето зато зима зна Знам игра ил има их каже колач крај крије кућа ласте мајке Мајко малена МАТИ ЋУТИ мачак мачка ме мене мени мисли можда може моја мајка му нада да дођеш некуд нема нећу нешто ни није никада неће нико нисам ништа Ноћ његова њена њене њеном об одједном он опет Осети отац очи пет пећ писмо пола после прашта први пре преко причу Радичевић разред расте Растеш рећи рече рука руке руком руку руци сад све света свету свила свој своје своју мајку себе седам сина сине слути смемо снег Спавај СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА стоји сунце сутон суша тад тако тамо твоја мати тебе тек ти тога ће ћеш ћу уво уз унуке учитељ чај чаробни златник час Чачку шије