Одвоји се тридесет Сењана
Комнену се под барјак сабраше,
И тако му Божу веру даше,
Да ће шњиме ка Удбине поћи.
Па је мало време постајало,
Крену чету Комнен барјактаре,
Те полази горе уз планину,
Баш науми право ка Удбине,
Да би како задобио Хајку.
Но кад виде Сијењанин Ива,
Где му Комнен оде ка Удбине
И понесе танка џефердана,
Тад се Иво и сам опремио,
Другу пушку за себе узео,
Па отиде и он за Комненом.
Кад су били горе у планине
На појило, где се поји стадо,
Ал код воде стадо у пландишту
Пландоваше под јелом зеленом,
Код њег седи лијепа девојка,
На ђерђефу ситан везак везе.
Један јарац зађе по овцама,
Те ју поче стадо растериват',
А за муку лијепе девојке,
Где ју јарац растерује стадо;
Жао ју је ђерђеф потурити,
Да протера јарца из оваца,
Па тек стаде онда јарца клети:
„Кеца, јарче, допадную мука!
„Немој мене протериват стадо."
То беседи лијепа девојка,
А све слуша Комнен барјактаре
Покрај воде из зелене траве,
Па дозива два касапа млада :
„Ите, вели, уватите јарца,
„Изведите мало из оваца,
"Не кол'те га, но жива одер’те, „Па пуштите опет међу овце."
Отрчаше два касапа млада,
Уватише јарца у овцама,
Изведоше мало из оваца,
Не заклаше, но жива одреше,
Па пуштише опет међу овце.
Вређа јарца вуна од оваца,
Он се криви, до Бога се чује,
Свети му се лијена девојка.
То гледао Комнен барјактаре,
Па говори свему своме друсту:
„Видите ли, моја браћо драга!
„Каке муке јесу на тем јарцу,
„Грђе муке јесу у Турака;
„Ко не може таке муке трпет’,
„Сад нека се у Сијење врне.
То беседи Комнен барјактаре,
Па разгледа опет по дружине ;
Ал да видиш чуда великога!
Све му друсто изгубило лице,
А из лица изгуби се крвца !
Собом мисли Комнен барјактаре :
,Фала Богу, рђавога друста!
„Како брже променише лице,
"А из лица изгубише крвцу,
„Ја да буде негде на мегдану,
„Да ми нешто до невоље дође,
„Каку би ми помоћ учинили?"
То тек мисли, ништа не говори,
А окрену опет уз планину.
Доке Кунор планину проходи,
Те силази у мете Удбинске,
Онде јесте ноћцу преноћио.
Кад у јутру јутро освануло,
Половину нестало му друста:
Врнули се, ноћу ка Сијењу
Без питања и његова знања.
Нема куде Комнен барјактаре,
Но с половин оде ка Удбине.
Кад је био близу до Удбине,
Под Удбином у зелена луга,
Онде једну ноћцу преноћио.
Док у јутру јутро осавнуло,
Још му полак не осавну друста:
Без питања и његова знања;
Салт самшести био осавнуо,
И ту са шњим Сијењанин Ива,
И он гледа, да ка Сењу бега.
Кад то виде Комнен барјактаре,
Ел од друста ништа вајде нема,
Он говори Сијењанин-Иве:
„Ходи брате, Сијењанин-Иво !
„Седи с друстем у зелену лугу,
„Док се врнем из Удбине беле,
„Да ја идем тевдил у Удбину,
-Да уводим по Удбине беле,
„Да л су дома Удбински јунаци,
„Који дижу чету на Србина:
„Да л' је дома Хрњо Мустаф-ага,
„Јели дома Гледић Осман-ага,
„Да л' је дома Зуко барјактаре,
„Да л' је дома Ковачина Рамо,
Јели дома Токовић Османе,
„Јели дома стари Ћејван-ага,
„Да л' је дома будалина Тале,
„Да л' је дома Фрцо Ибрахиме;
"Ако Бог да и срећа јуначка,
„Те не бидну у Удбине беле,
„Но се десе негде на крајине,
„Ласно ћемо задобити Хајку."
То беседи Комнен барјактаре,
Па по среде узе џефердана,
Те отиде право у Удбину.
Кад је био у Удбину белу
На механу крчмарице Јеле;
Божу помоћ називао Јеле:
Божа помоћ, крчмарице Јело!"
Одговара крчмарица Јела:
„Да Бог добро, Комнен-барјактаре!" 200 Расрди се Комнен барјактаре,
Пас на Јелу лоше намрштио:
„Кучко једна, крчмарице Јело!
Што ти Турке градиш каурима ?"
Насмеја се крчмарица Јела,
Па говори Комнен-барјактару:
„Цри ти живот, Комнен-барјактаре !
„Тебе с чини, ја те не познајем,
„Загари те Удбински познају,
„А камо ли момци и девојке?"
Кад то чуо Комнен барјактаре,
У чуду се брзо досетио,
Te говори крчмарице Јеле:
„Богом сестро, крчмарице Јело!
„Прими Бога и светог Јована,
„Сакриј мене данас у Удбине,
„Немој мене Турком да прокажеш!"
Ал девојка рода јуначкога,
Прими Бога и светог Јована,
Па сакрива Богом побратима
У подруме, где ју стоји вино,
Те га држа догођ греја сунце;
Седе сунце, а паде сумраче,
Тад' отиде крчмарица Јела,
Те отвори на подруму врата,
Па извади Богом побратима:
„Иди с Богом, куд је тебе драго,
„Ја т' заиста проказати не ћу,"
Тад' говори Комнен барјактаре :
„Молим тебе, Богом посестримо !
„И тако ти нашега братинства!
„Да ми кажеш, што те гођ запитам:
„Јесу л дома Удбински јунаци,
„Што све дижу чету на Србина:
„Јели дома Хрњо Мустаф-ага?
„Да л' је дома Гледић Осман-ага ?
"Да л' је дома Ковачина Рамо?
„Јели дома Токовић Османе ?
|