36. Хвала Чупићева

37. Бој на Кукутници

38. Чавић Мустај бег и Кара-Ђорђије

39. Лазар Мутап и Арапин

40. Расшанак Кара-Ђорђија са Србијом

41. Скопљак војшти на Шумадију

42. Поп Драговић и Марко Таушан

43. Станић Станојло

44. Војевање Црногораца и Руса на Никшиће

45. Устанак кнеза Милоша на Турке

48. Бој на Морачи -

49. Бој Морачана с Турцима

50. Опеш Морачани с Турцима

51. Пои Љешевић и Машија Јушковић

52. Смрт Бабића Зеинила ·

53. Морачани и Колашинци

54. Јунаштво и смрт Лопушине Вука

55. Први ударац Турски на Грахово ·

56. Опет то али друкчије

57. Смрт Смаил-аге Ченгијћа ·

484

59. Опет то, али друкчије.

. 502

60. Корјенићи и Трешњевски овчари.

. 504

61. Мурат Оташевић и Мехмед Буљубаша

62. Спомен од боја на Кукутници

. 518

• 525

ПЈЕСМЕ ЈУНАЧКЕ

НОВИЈИХ ВРЕМЕНА

O ВОЈЕВАЊУ ЗА СЛОБОДУ.

1.

Перовић Башрић.

Боже мили: чуда великога!
Што процвиље у Бањане горње?
Да л' је вила, да ли гуја љута?
Да је вила, на више би била,
Да је гуја, под камен би била;
Нит' је вила, нити гуја љута,
Већ то цвили Перовић-Батрићу
Ꭹ рукама Ћоровић-Османа,
Османа је Богом братимио:
,Богом брате, Ћоровић-Османе!
„Немој мене изгубити главу,
- Ево тебе стотина дуката;
„Седам брата седам Перовића
„Хоће дати седам џевердара,

,

, Седам снаха седам вијенаца,

„ Снаха моја Цв’јета Радулова
„Хоће дати в’јенце и обоце,
„Мајка моја Цуцкињу робињу,
„Још остало рухо из сандука;
„А мој бабо Вучићевић Перо

„Још уз коња стотину дуката”.
Одиста га Осман пустит шћаше,
Враг донесе од Тупана Панта,
Те Осману ријеч бесједио:
„Ој Турчине, Ћоровић-Османе!
„Немој пуштит' Перовић-Батрића:
Што ти даје небројено благо,
Узео је благо од Турака;

,,

,,

Што л` ти даје седам џевердара, „С таки’ их је скинуо Турака; „Што ти даје вјенце и обоце,

,,

Он ће наше снахе поватати,

„Те ће скидат' в’јенце и обоце;
„Што ти даје Цуцкињу робињу,
„То ће моју ћерку заробити
„Те је дати засе у откупа;

Што ти даје коња големога,
,Тај је коњиц родом из Бањана.
То изрече од Тупана Панто,
Земљи паде, пушци огањ даде,
Те погоди Перовић-Батрића
Посред паса, укиде га с гласа,
Мртав паде у траву зелену;
А Осман му осијече главу.
Глас допаде у село Заљути
Милу бабу Перовић-Батрића.
Тад' закука сиња кукавица
Ꭹ сред зиме, кад јој рока није,
У Заљути селу маленоме;
То не била сиња кукавица,

25

30

35

40

45

50