И до њега попе Црногорче,
Служи вино млада Црногорка,
Мила снаха Црногорског кнеза.
Када су се накитили вина,
Проговара попе Црногорче:
„Дал' је мајка родила јунака,

„Дал' секуна брата одњијала
„Без бешике у бијелу крилу
„И мушкијем опасала пасом
„И јуначким довикала гласом,
„Да отиде у Бањане равне,
„Да добави Копривицу Вука,
- Ја ли жива, ја ли мртву главу?
„Дао бих му хиљаду дуката
„И

од главе калпак и челенку,
„С мојих плећа зелену доламу;
„Дао бих му токе и јечерму,
„Дао бих му ковче и чакшире,
- Дао бих му двије пушке мале,
Што ваљају стотину дуката;

,

„ Дао бих му мача зеленога,
„Дао бих му дуга џевердана.
Сви јунаци ником поникоше,

,

у црну земљу погледаше, Како расте трава на увојке, Као дојке у младе ђевојке; Ал' не гледа млада Црногорка, Златну чашу држи у рукама, Па говори попу Црногорцу: „Је лʼ истина, попе Црногорче!

5

10

15

20

25

30

„Да ћеш дати, што си говорио?

,,

„ Да добавим Копривицу Вука У Ружицу у бијелу цркву. Проговара попе Црногорче: „Истина је, млада Црногорко!

,

И још ћу ти више поклонити,
„Црногорко! негʼ сам говорио.
Кад то зачу млада Црногорка,
Баци чашу из деснице руке,
Па довати дивит и хартију,
И начини једну ситну књигу,
Те је шаље Копривици Вуку:

О мој куме, Копривица Вуче! „Кумим тебе Богом истинијем „И нашијем светијем Јованом, „Ходи мене славној гори Црној, „Да ми крстиш у бешици сина „У Ружици у бијелој цркви.” Оде књига у Бањане равне На кољено Копривици Вуку. Гледа књигу Копривица Вуче, А прољева сузе од очију. Гледа њега мати остарјела, Она пита Копривицу Вука: О мој сине, Копривица Вуче! „Откле књига? Огњем изгорјела! „Те је чатиш с' сузам од очију?” Проговори Копривица Вуче:

,

Књига, мати, из Цетиње равне, - А од снахе Црногорског кнеза,

35

40

45

50

55

60

„Да ја идем на крштено кумство

У Ружицу у бијелу цркву;

Ваља држат, чедо на рукама, „Да га крсти попе Црногорче; „Знаш ли, попу што сам учинио? „Девет сам му брата погубио, „Хоће попе мене погубити; „Зло је поћи, а горе не поћи.“ Вели њему мати остарјела:

Не бој ми се, Копривица Вуче! „Ти имадеш девет мили брата, „Ти поведи девет браћинаца, Ако тебе до невоље буде, „Нека ти се у невољи нађу.“ Проговори Копривица Вуче: „Моја мати, јадна разговора! „Да погине девет браћинаца,

„Да остане девет удовица,

65

70

75

80

- Да закука девет кукавица
„На нашему двору бијеломе,
„Лакше мене пребољет' једнога. «
Па с' опреми Копривица Вуче,
Опреми се штогођ љепше може,
Сав у срму и у чисто злато,
Око паса двије Даницкиње,
О појасу мача зеленога,

Па
узима дуга џевердана,
Па он оде у подрум ђогату,
Свом ђогату потеже колане,
Па се њему на рамена баци,

85

90

Оде право врелу Цетињскоме,3)
Б’јелу двору Црногорског кнеза.
Далеко га кума опазила,

Мало ближе пред њег ишетала,
Руке шире, у лица се љубе,
За лијепо питају се здравље,
Зове њега у бијеле дворе,
Оде Вуче пред Ружицу цркву,
Свеза ђога пред бијелом црквом,
Црногорка чедо донијела‘),
Даде чедо Копривици Вуку,
Жао јој је Копривице Вука,
Проли сузе низ бијело лице,
Погледа је Копривица Вуче,
Своме се је јаду досјетио,
Али му се ино не могаше,
Носи чедо у бијелу цркву,
Ал' у цркви попе Црногорче.
Мало време за тим постајало,
Допадоше ђеца Црногорци,

95

100

105

110

3) Овдје је пјевач помијешао Црногорско племе Цетиње с Далматинском водом Цетином,

4) Гдјекоји пјевају овдје и овако:

Пред црквом је коња одсједнуо,

Па унђе у бијелу цркву,

Скиде калпак и златне челенке,
Те се моли Богу истиноме,
И цјелива крсте и иконе,
И дарива свето иванђеље;
Кумчетом га кума даровала

Пуче пушка с мазгала једнога,
Те погоди Копривицу Вука,
Погоди га међу плећи живе,
Бог га чува и свети Јоване,*)
Не шће њега зрно приватити.
Проговори Копривица Вуче:
Чати боље, попе Црногорче!
„Започеше пушке попуциват,
„Бог ће дати, да ће добро бити.”
Вели њему попе Црногорче:

,,

„Бе не бој се, Копривица Вуче! „Бију ђеца нишан око цркве”. Мало време за тим постајало, Пуче пушка с мазгала другога, Те погоди Копривицу Вука, Погоди га међу токе златне, Бог га чува и свети Јоване, Не може га зрно приватити. Рече Вуче попу Црногорцу: „Чати боље, попе Црногорче! „Нешто пушке попуцују често Вели њему попе Црногорче: „Страшивице, Копривица Вуче! „Од шта си се, море, уплашио? „Бију ђеца нишан око цркве”. Истом они у ријечи бјеу, Пуче пушка с мазгала трећега, Поквари му туру од перчина.

5) Зато, што је дошао на кумство.