„Из Ландова села маленога,
„Он је паша, а је сам субаша;
„И Станоја кнеза из Зеока,

Он је паша, а ја сам субаша.
„Док погубим Стеву Јаковљева
„Из Лијевча гн’језда хајдучкога,
„Он је паша, а ја сам субаша;

И Јована кнеза из Крснице. „Док погубим до два Чарапића „Из потока Бјелог од Авале, „Кој су кадри на Врачар изићи, „У Биоград Турке затворити,

,,

,

Он јеʼ паша, а ја сам субаша. „Док погубим Црнога Ђорђија ,,Из Тополе села поносита, „Који с Бечким тргује ћесаром, „Он је кадар сву џебану купит’

Од бијела града Варадина,

„И оружје, што је за потребе,
„Он је кадар на нас завојштити,
„Он царује, а ја субашујем.

,

Док погубим протопот' Николу

„Из лијепа села Ритопека,

„Он пашује, а ја субашујем.
„Док погубим Ђорђија Гузоњу
„И његова брата Арсенија

Из лијепа села Жељезника,

„Кој је кадар Топчидер затворит’; „Док погубим протопопа Марка

Из лијепа села Остружнице,

215

220

225

230

235

240

39

Он је паша, а ја сам субаша. „Док погубим до два игумана, „Аџи-Беру и Аџи-Рувима,

„Који знаду злато растапати

„И са њиме ситне књиге писат’,

,,

Нас дахије цару опадати,

245

250

„Око себе рају сјетовати,

„Они паше, а ми смо субаше.
„Док погубим Бирчанин-Илију,
„Обор-кнеза испод Међедника,
„Ево има три године дана,

,

, Од како се врло посилио:
„Кудгођ иде, све кръата јаше,

,

A

другога у поводу води;

Он буздован о ункашу носи, „А бркове под калпаком држи, „Он Турчину не да у кнежину, „Кад Турчина у кнежини нађе, „Топузом му ребра испребија, „А кад Турчин стане умирати, „А он виче на своје хајдуке:

,

,,

„Море, слуге! тамо пашче бац’те, Бе му гавран кости наћи не ће. „А кад нама порезу донесе, Под оружјем на диван изиђе, „Десну руку на јатаган метне, „А лијевом порезу додаје:" „„Мемед-ага, ето ти порезе, „Сиротиња те је поздравила, Више теби давати не може.

, ,

255

260

265

270

,

„Ја порезу започнем бројити,

„А он на ме очима стријеља:

, ,

, ,

„Мемед-ага! зар ћеш је бројити? ,Та ја сам је једном избројно. " „А ја више бројити не смијем, „Већ порезу украј себе бацим, „Једва чекам, да се скине б’једа, „Јер не могу да гледам у њега; „Он је паша, а ја сам субаша. „Док погубим кнеза Грбовића „Из лијепа села Мратишића, „Он је паша, а ја сам субаша. „Док погубим и Алексу кнеза „Из лијепа села Бранковине, „И Јакова брата Алексина:

,

,

,

Цар и ћесар кад се завадише,

Код ћесара обрштери бише,

„И носише од злата кашкете,
„Попл’јенише све Турске паланке,
„Поробише, ватром попалише,
„Цар и ћесар кад мир учинише,
„А они се цару предадоше,
И код цара кнезови посташе,

,

,

,

Млоге Турке цару опадаше,

„ Седам паша, што су опаднули,
„Опаднули, па их поморили;
„Они паше, а ми смо субаше.
„Док погубим кнеза Тавнавскога,
„Из Љутица Станка обор-кнеза;
„Док погубим кнеза Мачванскога,

275

280

285

290

295

300

С Богатића Мартиновић-Лазу,

Он је паша, а ја сам субаша.
„Док погубим кнеза Поцерскога,
„С Метковића Ружичић-Мијајла,
„Он је паша, а ја сам субаша.
„Док запалим Рачу украј Дрине,
„И погубим Аџи-Мелентија,
„Кој је иш’о преко мора сињег,
Те је влашку һабу погазио,

„Пак се узгред у Стамбол свратио,
„И од цара ферман излагао
„За стотину жутијех дуката,
- Да власима богомољу гради,
„Да је гради за седам година,

305

310

315

Начини је за годину дана,

,

Ево има шест година дана

320

„Како зида покрај цркве куле,

„А у куле набавља џебану

„И по мраку топове привлачи;

Видиш, јолдаш, да се нечем нада!
Пак ћем, онда заћи кроз нахије,

325

,

„Те исјећи све Српске кметове. „Како би нам раја додијала?” Све дахије на ноге скочише, Мемед-аги сви се поклонише:

„Фала јолдаш, Фочић Мемед-ага!

,

Твоја памет пашовати може,

„Ми ћемо те пашом учинити,
„Тебе ћемо свагђе послушати.”
Старац Фочо поче говорити:

330

,

„Нуто момка! и нуто памети!
„С којом р’јечи на пашалук сједе!
„Узми синко, Фочић Мемед-ага,
Узми сламе у бијелу руку,

Мани сламом преко ватре живе:
„Илʼ ћеш ватру са тим угасити,
„Или ћеш је већма распалити?
„Ви можете, и Бог вам је дао,
„Тако силну покупити војску,
„И поћ' ћете, синко, кроз нахије;
„Једног кнеза преварит' можете
„И на вјеру њега домамити;
„Своју ћете вјеру изгубити,
„Једног посјећ, а два ће утећи,
„Два пос’јеци, четири одоше,
„Они ће вам куће попалити,
„Ви дахије од њих изгинути.
„Ал' ви тако не мојте радити,

,

„Ја сам глед’о у нашем инџилу,

Него мене старца послушајте:

„Ово, паше, дуго бити не ће,

Већ се, синко, подобрите раји:

335

340

345

350

355

Него ће се пром’јенити царство,

„Од харача раји отпустите,

Нек је харач, к'о што Мурат рече; „Прођите се глоба и пореза;

,

,

С кнезовима ви се побрините,
Кнезовима ате поклањајте,

Кметовима осредње парипе,

„С поповима у дослуку буд’те,

360