И до њега попе Црногорче, „Дал' секуна брата одњијала од главе калпак и челенку, , „ Дао бих му мача зеленога, , у црну земљу погледаше, Како расте трава на увојке, Као дојке у младе ђевојке; Ал' не гледа млада Црногорка, Златну чашу држи у рукама, Па говори попу Црногорцу: „Је лʼ истина, попе Црногорче! 5 10 15 20 25 30 „Да ћеш дати, што си говорио? ,, „ Да добавим Копривицу Вука У Ружицу у бијелу цркву. Проговара попе Црногорче: „Истина је, млада Црногорко! , И још ћу ти више поклонити, О мој куме, Копривица Вуче! „Кумим тебе Богом истинијем „И нашијем светијем Јованом, „Ходи мене славној гори Црној, „Да ми крстиш у бешици сина „У Ружици у бијелој цркви.” Оде књига у Бањане равне На кољено Копривици Вуку. Гледа књигу Копривица Вуче, А прољева сузе од очију. Гледа њега мати остарјела, Она пита Копривицу Вука: О мој сине, Копривица Вуче! „Откле књига? Огњем изгорјела! „Те је чатиш с' сузам од очију?” Проговори Копривица Вуче: , Књига, мати, из Цетиње равне, - А од снахе Црногорског кнеза, 35 40 45 50 55 60 „Да ја идем на крштено кумство У Ружицу у бијелу цркву; Ваља држат, чедо на рукама, „Да га крсти попе Црногорче; „Знаш ли, попу што сам учинио? „Девет сам му брата погубио, „Хоће попе мене погубити; „Зло је поћи, а горе не поћи.“ Вели њему мати остарјела: Не бој ми се, Копривица Вуче! „Ти имадеш девет мили брата, „Ти поведи девет браћинаца, Ако тебе до невоље буде, „Нека ти се у невољи нађу.“ Проговори Копривица Вуче: „Моја мати, јадна разговора! „Да погине девет браћинаца, „Да остане девет удовица, 65 70 75 80 - Да закука девет кукавица Па 85 90 Оде право врелу Цетињскоме,3) Мало ближе пред њег ишетала, 95 100 105 110 3) Овдје је пјевач помијешао Црногорско племе Цетиње с Далматинском водом Цетином, 4) Гдјекоји пјевају овдје и овако: Пред црквом је коња одсједнуо, Па унђе у бијелу цркву, Скиде калпак и златне челенке, Пуче пушка с мазгала једнога, ,, „Бе не бој се, Копривица Вуче! „Бију ђеца нишан око цркве”. Мало време за тим постајало, Пуче пушка с мазгала другога, Те погоди Копривицу Вука, Погоди га међу токе златне, Бог га чува и свети Јоване, Не може га зрно приватити. Рече Вуче попу Црногорцу: „Чати боље, попе Црногорче! „Нешто пушке попуцују често Вели њему попе Црногорче: „Страшивице, Копривица Вуче! „Од шта си се, море, уплашио? „Бију ђеца нишан око цркве”. Истом они у ријечи бјеу, Пуче пушка с мазгала трећега, Поквари му туру од перчина. 5) Зато, што је дошао на кумство. |