Page images
PDF
EPUB

Па побјеже преко Скадра града.
Дочека га тридест Малисора,
Одиста га уватити ћаху,

Ал' се Вуксан ватат' не даваше,
Но се ману десно и лијево,
Свијем Турске осијече главе,
Па он бјега с главом без обзира;
А кад дође на мост на Бојану,
Дочека га хоџа и кадија,
Па овако њему говораху:
„Не напријед, Вуксане војвода!
„Јер си своју изгубио главу.
Но бесједи Вуксане војвода:
„Чујете л' ме, хоџа и кадија!
„Ако тамо куд напријед немам,

„Ни натраг се немам куд вратити."
Ману сабљом, ос’јече им главе,
Обојицу тури у Бојану,

Па он бјега даље у напредак.
Ћерају га пјешци и коњици,
Коњици га мало назираху,
А пјешци га ни чут' не могаху.
Здрав утече у Ровце камене,
Он утече, весела му мајка!
Њему мајка, а мене дружина!

105

110

115

120

125

5.

Шеховић Осман.

Од како је свијет постануо,
Није љепши цвијет процватио,
Нит' се бољи јунак одродио,
Од како је постала крајина,
Него што је овијех година
У Клобуку граду бијеломе
Младо Туре Шеховић-Османе:
На љепоту као и ђевојка,
На стидноћу као и невјеста,
На јунаштво к'о Бојчић Алија ;3)
Ал' му власи одраст' не дадоше.
Подиже се Осмо у Никшиће,
У Никшиће у своје пунице,

С собом води до два до три друга:

Једно бјеше Јерговићу Мујо,

Друго бјеше Шабан-агић Ибро,

5

10

15

Треће влаше Остојићу Марко.
Први јесу конак учинили

в) По овоме види се да су ову пјесму спјевали Срби

закона Турскога.

У Вилусу селу маленоме,
Код Вукића кнеза од Вилуса;
Одатле се рано подигоше,
Кад су били кроз гору зелену,
Разбоље се Јерговићу Мујо,
Пак дозиље Шеховић-Османа:
„Побратиме, Шеховић-Османе!
„Мене врло забољела глава,
„Богата се држати не могу,
Заведи ме с пута подалеко,
„Одјаши ме од коња ђогата,
„Па ме метни у зелену траву,
„Покриј мене зеленом доламом,
, А по глави срмали марамом,
„Напуни ми пушку џевердана,
„Па га метни поред мене, побро,
„Ако мене буде за невољу,

20

25

30

35

„Не би ли ми био у невољу;

,

„А води ми дебела ђогата,

„Да не воде њега Црногорци.”
Вели њему Шеховић-Османе:
„Да луд ти си, мио побратиме!
„Није Осмо друштва остављао,

[ocr errors]
[ocr errors]

Ђе пуцају пушке џевердани, „Сијевају мачи гребештаци, „И јуначке полијећу главе. Кад су мало пошли у напредак, А Мују је мука додијала, Повио се по коњу ђогату,

Од муке му зубма гриву скубе.

40

45

Кад то виђе Шеховић-Османе,
Ђе је Мују мука додијала,
Од ина се њему не могаше,
Заведе га с пута подалеко,
Па га скиде са коња ђогата,
Спусти њега у зелену траву,
Па га покри зеленом доламом,
А по глави срмали марамом,
Напуни му пушку џевердана,
Па га врже крај њега у траву,
Одведе му дебела ђогата.
Одатле се Турци подигоше;
Други их је конак сустигао
Код Кусиде студене водице
У лијепим Кусидским лукама
Код бијела моста Кусидскога.
Кад су били мосту Кусидскоме,
Игра коња Шеховић-Османе,
Игра коња и тамо и амо, .

Па говори својој дружиници:

,

Ево воде, ево живе згоде

„И конака добра за Турака.”
Ту од добрих коња одсједоше,

И
код воде ватру наложише,
Коњма ситну зопцу устакоше.
Кад је било вече по вечери,
Сви су коњи зопцу позобили,

Осмов доро није ни такнуо,
Ногам бије, а ушима стриже,
Често гледа на Коштац планину.

[blocks in formation]

Ал' говори Шеховић-Османе:
„Браћо моја и моја дружино!
„Ја сам ноћас чудан сан уснио
„У Вилусу селу маленоме,

Ђе ја дођох на воду Кусиду,
„Пак се сагох, да с' воде напијем,
Спаде мене са главе челенка,

[ocr errors]

,

,

„Однесе је Кусида водица;

, Одпадоше токе од прсију, Однесе их Кусида водица;

Сломи ми се пущка џевердане,

„И комади у воду падоше, „Однесе их Кусида водица; „Сад сви коњи зопцу позобали, „А мој доро није ни такнуо, „Ногам’ бије, а ушима стриже, Често гледа на Коштац планину: „Јали коби мене, јали себе; „Веће, браћо, да се послушамо, „Да ми ноћас стражу почувамо, „Овуд иду често Црногорци, „Страшиво је, да не изгинемо. Вели друштво Шеховић-Осману: „А не бој се, Шеховићу Осмо! „Добар јунак добар сан уснио, „Сан је лажа, а Бог је истина; „Од шта ћемо стражу да чувамо? За нама су два бијела града: „Град Омутић и Трубјела кула, „А изнад нас све Никшићке овце:

[ocr errors]

80

85

90

95

100

105

« PreviousContinue »