Page images
PDF
EPUB

„Слободно је, како и у граду;

„А што доро зопце зобат' не ће,
„Ми смо чули од старих четника,
„Када коњиц зопце зобат, не ће,
„Он се нада добру даилуку,
„Ил' ће носит' роба ил' робињу,
„Или добру главу од јунака.“
Друштво леже санак боравити,
Осман узе пушку џевердана,
Па одступи мало од дружине,
И сам сједе стражу да почува;
Чувао је ноћи до поноћи,
Па он буди своју дружиницу:
„Устаните, моја дружинице!
„Већ је пола ноћи превалило,
„Ја сам чув’о стражу до поноћи,
„Ви чувајте до бијела дана,
„Да ја легнем санак боравити.”
Друштво спава, као и поклано,
Нити слуша, шта Осман говори.
Тад' Се Осман на камен наслони,
Танку пушку метну преко крила.
Подиже се Дамјановић Живко,
Он с' у чету диже у планину,
Има с њиме осамнаест друга;
Изиђоше на Коштац планину,
Изиђоше ноћи у поноћи,
Угледаше ватру код Кусиде,
Код бијела моста Кусидскога,
Па говори Дамјановић Живко:

110

115

120

125

130

135

„Браћо моја и моја дружино!
„Видите ли ватру код Кусиде?
„Није л' мајка родила јунака
„И мушкијем опасала пасом,
„Или сестра брата одњијала
„Без бешике на десници руци
„И на чистом крилу ђевојачком,
„Да отиде мосту Кусидскоме,
„Да уводи ватру код Кусиде:

,

[blocks in formation]

Ил' су Турци, ил' су Црногорци,
Ил' су каке младе кириџије,

"Ил, чобани код бијела стада?
Сви јунаци ником поникоше

у црну земљу погледаше, Ал' не гледа Мандушићу Вуче

140

145

150

160

С побратимом Гардашевић-Вулом, 155
Beh узеше пушке по средини,
Па одоше низ Коштац планину,
Кад дођоше на воду Кусиду
Бијеломе мосту Кусидскоме,
А то Турци ватру наложили,
Њих тројица око ватре леже,
Онда рече Гардашевић Вуле:
„Побратиме, Мандушићу Вуче!
„Који ј’ оно јунак у сриједи,
Што ј’ на њему калпак и челенка,
На прсима токе позлаћене,

[ocr errors]

„На студен се камен наслонио,

„Танку пушку држи преко крила?“

165

Вели њему Мандушићу Вуче:

[ocr errors]

,

[ocr errors]

„Зар не видиш? Њима не виђео!
То је љута из камена гуја,
„Љута гуја Шеховић-Османе
Из Клобука града бијелога,

„Штоно Црну гору затворио,

„Млогу нашу браћу погубио,
Кад су Турке добро разгледали,
Вратише се уз Коштац планину,
Те казују Дамјановић - Живку.
То је Живко једва дочекао,
Јер му ј' Осман сина погубио,
Одлећеше низ Коштац планину,

Оде Живко сину на освету.
Кад дођоше на воду Кусиду
Бијеломе мосту Кусидскоме
И живом се огњу прикучише,
Онда Живко друштво разредио:
На Турчина по три каурина,
На Османа самога дванаест,
Пак на Турке јуриш учинише
И побише око ватре Турке;
Док убише Шеховић-Османа,
Два најбоља изгубише друга.

170

175

180

185

190

6.

Пипери и Тахир - паша,

Паша поде на Дољане равне
Крај Златице више Подгорице,
Ту је паша табор учинио
И распео бијело шаторје,
Па отоле ситну књигу пише
Те је шаље у кріпне Пипере
А на руке попу Вукосаву:
„Вукосаве, попе од Пипера!
„Пошљи мене харач од Пипера,
- Харач тежак од седам година;
„Уз хараче осам ђевојака,
„Што ће љубит’ пашине делије;
„Уз ђевојке дванаест талаца,
„Све таоце, које тебе пишем:
Од Рогана два Рогановића,
„Од Дедана два Дедановића,
„Од Племића два брата Племића,
„Од јакога браства Вукчевића
„Сва четири брата Тошковића,
„И твојега, попе, Милутина,
„И дијете Мрчарића Пеја,

5

10

15

1.

20

„Без Пеја ти нећу ниједнога;
Ако ли ми то послати нећеш,
„Ево тебе моју вјеру дајем:
„Хоћу дићи силу и ордију,
„На Пипере кршне ударити,
„Све Пипере листом попалити
„До бијеле Тошковића куле,
„Још и б'јелу кулу Тошковића;
„Поробићу мало и велико,
„Изгорјети огњем свеколико. “
А кад попа књига допанула,

И кад виђе, што му књига пише,
Све Пипере браћу сакупио,

[ocr errors]

пред њима књигу проучно.
Кад Пипери књигу разумјеше,
Пипери се препадоше љуто,
Сви говоре, да хараче дају,
Уз хараче осам ђевојака,
Уз ђевојке дванаест талаца,
Све таоце, које паша пише;
Док ето ти Мрчарића Пеја
И са шњиме попов Милутине,
Па говори Мрчарићу Пејо:
„О Пипери, црн ви образ био!

Што велите, да хараче шљете,
„Имате их, даћете их Турцим’;
„Уз хараче дванаест талаца,
„Имате их, даћете их Турцим3,
„Ја ћу први пред таоцим' поћи;
„Ал' што шљете осам ђевојака,

25

30

35

40

45

50

« PreviousContinue »