„А радим и сиротиња раја,
„Њима јесте ласно бјесовати.
„Кад ја бијах под моју Голију
„На широку долу Реповића
„И б’јеше ми под Голију кула,
„А ја имах хиљаду оваца,
„Три стотине коња и говеда,
И сто суда чела пријесједа.
„Бијаше ми добро под Голијом;
Још ја имах два брата од мајке,
„Тимотија и брата Матија:
„Враг нанесе и несрећа црна

,

Ево ли ти Амзе капетана

„И са њиме четрдест грађана;

Силни Турци на конак пануше,

„И могах их дочекати дивно:
„Доста пива и доста јестива
„И дебела од овнова меса,

„Ал’ не шћеше од града грађани,
„До ми тежак зулум учињеше:
„Уљегоше у хиљаду брава,
„Заклаше ми четръест јагњади,
„Припекоше за вечеру Турци;
Ја кад пустих у овце јагањце,
„Заблејаше овце подојнице,
„Овце блеје, погледују на ме,
„Кад ћу њима јагњад испуштити,
А у мене срце испуцало;
„Наљутих се, Марко побратиме!
„Тад уљегох у бијелу кулу,

40

45

50

55

60

65

„Али Турци припекли јагањце
„ Сваки своје а уз ватру живу ;
„Ја ишћерах са конака Турке,
„И отех им четръест јагњади,
„Све печака на дрвену ражњу,
„Кад отискох Амзу капетана,

И са њиме четръест грађана, „Бусну ми се Амза капетане: „ „Ала мене не родила мајка,

, До кобила, која ђога мога,

„ „Кад ја дођем ка Никшићу граду, Ако не ћу покупити војску,

, ,

,

„„И не дођем под Голију на те!””

Што се Турчин пијан завалио,

,Тријезан је војску покупио;

„На ме скупи седам стотин' друга,

„И ево га под Голију дође,

Ја утекох у гору зелену,

„Сердар Марко, су два брата своја;

„Турци моје плијенише овце,
„Плијенише хиљаду оваца,
„Три стотине коња и говеда,
„И стотину чела пријесједа;
„Још ми већи зулум учинише:
„Бијелу ми кулу похараше,

,

„ Похараше па је запалише,

„А стару ми мајку поћушнуше,
„Оста мајка стара на буњаку,
„Моја мајка оста кукајући,
„А одоше Турци пјевајући,

70

75

80

85

90

95

„И бијеле појавише овце
Уз Голију високу планину;
„Турци јаве, а ја погледујем;
„Па подвикнух два брата од мајке:
Видите ли, моја браћо драга!

, ,

,

Дајте, браћо, да се подигнемо,

Да ми наше испратимо овце. Дигосмо се у Гол’ју планину,

„И стигосмо у Голију Турке,

99 ,

„Док догнасмо у Ноздре камене, „Посјекосмо седам, осам глава;

,,

Ту ме, брате, дочека бусија,

„Те ми оба брата погинуше.

„Ја се не шћех на њих обзирати, „Да ми оба посјекоше Турци.

„Ја поћерах уз пољану Турке,

„Док доћерах врх Дуге пољане,
„Уз пољану, уз клисуру тврду,
„Још посјекох седам осам глава;
„Више мене не дадоше Турци,
"До ме натраг огњем отискоше.
„Ја се, браћо, низ планину вратих,

,

Те укопах два брата од мајке,

„Оба моја брата без индата;

99

,

Па ја одох под Голију кули,

„Кад ја дођох под Голију кули,

Жестоке ме уватише мисли:

Шта ћу саде од шивота свога?

100

105

110

115

120

125

,

Све мислио, на једно смислио, „Па побјегох Чеву каменоме

„0 честиту о Лучину дану:

„Добро сте ме, Марко, дочекали,
„Бијелу ми кулу начинили,
„И лијепо даривали даром;
„И при мене добра срећа била:
„Лијепа се зима намјерили;
„Ја се дигнем, побратиме Марко,
„О Јовању, по Божићу дану,
„И покупим седам, осам друга,
И заведох чету од приморја,

,,

,

Заведем је у Рудине, Марко,

Те уводих у Рудине овце,

„И ја дођох на једну торину,

На торину, на Ћулуповића.

-Ту бијаше хиљада оваца,

130

135

140

„Код оваца два Ћулуповића,
„Код Турака двије каде младе;
„Ја ударих на Булуповића,

145

,

„И плијених хиљаду оваца,
„И посјекох два Ћулуповића

И заробих двије каде младе, „Одведох их Чеву каменоме,

„И одјавих хиљаду оваца.

„Кад сам био кроз Пипера, Марко,
„Виђе мене Никчевић Илија,
„Илија ме Богом братимљаше:

- „Богом брате, Пециреп--Лазаре!

,

- Црногорци нека јаве овце,

150

155

, ,

,,

99 ,

, ,

,

Ти устави двије каде младе, „Да ми овђе ноћцу преноћимо, „Грађанима књигу оправимо, „Да врнемо двије каде младе, Да узмемо благо у грађана,

То нам вјери поднијет не море, „ „Што ће нама двије каде младе! Ја послушах побратима мога, , И уставих двије каде младе, И уставих овна за вечеру, А једног сам њему поклонио; „Па смо књигу ситну накитили, „Оправисмо у Никшића града. , Бе рекосмо, ту се састадосмо, Ми одовду, а Турци одонду; „Ми извели двије каде младе, „Турц’ одонду донијеше благо: , Сто дуката, двјести талијера. „Ми узесмо за кадуне благо. „Ту сте мене учинили криво: „Мене дасте стотину дуката, „Црногорцим двјести талијера. „И ја дођох Чеву каменоме,

,

,

,

И ту нађох хиљаду оваца,

, ,

Ту сам с друштвом дијелио овце,

„ Дијелио овце и дукате,

И тебе сам исе учинио, Тек ти није вајда побратиме! „Ја покупих другу чету малу,

Па одведох чету уз приморје,

160

165

170

175

180

185