„Кад ево ти седамдесет коња, , „Ја уводих, и одоше Турци, Послах књигу Чеву каменоме, „Те покупих седамдесет друга, „Те дочеках од града грађане, „Те посјекох седамдесет глава, .И одведох седамдесет коња, „И узех им робу свакојаку, ,, И ја Чеву питомоме дођох, ту сам ти шићар дијелио, „И тебе сам исе учинио, Тек ти није вајда, 'побратиме! „Што ми валиш од Никшића Турке! „Ја покупих једну чету малу, „Одведох је ка Никшићу граду. „Кад ја бијах Сливју широкоме, „Еве ли ти два сина Амзина, „Силни Турци наћерали рају, „Она гони кола и волове, „ Да ћерају из Сливља камење, „А да граде на Никшића кулу. Ја уводих два сина Амзина, „И при мене добра срећа била: Њима су се кола поштетила, „Ту су Турци примркнули били, „На јадну се нагоњаху рају, „Ја сам тада њима ударио, 190 195 200 205 210 215 , Те посјекох два сина Амзина, И узех им двадесет волова, „И ја Чеву питомоме дођох, И шићар сам дијелио дивно, „И мене су старјешинство дали, „И тебе сам исе учинио, „Тек ти није вајда, побратиме! ,, - 220 „Што ми валиш од Никшића Турке! 225 Што ми валиш Бећу Пелевића! „Што ми валиш два Бећина сина! - По ноћи сам у град улазио, „Кад ето ти два сина Бећина, „Силни Турци из каве иђаху; „Ја сам оба уватио жива, Обојици погубио главе, „Од Турака нико не опази; , Моју, Марко, под Голијом кулу! Ту сам своју вољу испунио!” 230 235 240. 245 Кад је Туро к њима доходио, уводих у Рудине овце, „И уводих цијеле Рудине. „Ту бијаше Јуса и Авдија, Ту ме силни припазише Турци, „Те ме, брате, наћераше Турци, „И с дружином мојом раздвојише: „Ја утекох, оста ми дружина.” А рече му Пециреп-Лазаре: „Побратиме, Рогановић Туро! „Кад си, брате, био у Рудине, „А бисмо ли плијенили овце?" рече му Рогановић Туро: A „А да није Јусе и Авдије, Ласно бисмо плијенили овце; „Осамдесет и осам торина, „У свакој је по хиљаду брава, „Томе малу ни есапа нема! "Ама не да Јуса и Авдија!” 250 255 260 265. 270 275 Рече њему Пециреп-Лазаре: „А да није Јусе и Авдије Таде рече Пециреп-Лазаре: „Ја ћу Јуси ићи и Авдији, „Е ја њима добру згоду знавам!" А кад зачу Рогановић Туро, То је Туру врло мило било, Па овако говораше побру: „Побратиме Пециреп-Лазаре! „А ти хајде на Цетиње равно, „Па с Цетиња на Његуше иди, „А с Његуша до приморја равна; „Ти покупи силовиту војску, „Е су силни у Рудине Турци.” Кад то зачу Пециреп-Лазаре, Тад' је Лазар на ноге скочио, Поклони се сердарини Марку, И Марко му био опростио. И силну су покупили војску; Једну купи Пециреп Лазаре, Другу купи Рогановић Туро. Кад су силну саставили војску, 280 285 290 295 300 305 Три хиљаде избројише војске, 310 „А ти хајде на Рудине с војском, „Ја ћу узет' неколико војске, 315 Теке хоћу изабрат' дружину, „Који може стићи и утећи, „На тијесну мјесту причекати, „За рањена приватити друга, „И на оштру ударити ћорду, „Коме није жао погинути; „Ја ћу ићи на дно од Рудина, „Ђе је стража од равна приморја, „Од приморја и од горе Црне.” Послуша га Рогановић Туро, Па му даде изабрано друштво, Све момака како ватре живе; И ту су се раздвојили били. Ама рече Пециреп-Лазаре : „Побратиме Рогановић Туро! „Раздвојићеш на четворо војску, Те околи цијеле Рудине, „Па ти хајде мене низ Рудине; „Оставићу стражу од Никшића, „Ја ћу ићи Јуси и Авдији, Па што да Бог и Богородица, „Ја ћу тебе, брате, ишчекати!” 320 325 330 335 |