Beh то био Вучићевић Перо, Мно бабо Перовић-Батрића: „Авај мене! до Бога милога!

„Бе ми Батрић брата не остави, „Који би га мог'о осветити.”

,,

Тјеши њега Перовић-Радуле:
„Та не бој се, мој мио бабајко!

Чекај мене до Ђурђева дана,

„Док се гора преођене листом,

Бањане,

Црна земља травом и цвијетом, „Ја ћу једну чету сакупити, „Пак ћу с њоме поћи У „Батрића у брата осветити.“ То вријеме за дуго не било, Мало в’рјеме до Ђурђева дана, Док се гора преођеде листом, Црна земља травом и цвијетом, Чету купи Перовић-Радуле, С њоме иде право у Бањане, У Утес је планину до’дио, Ту ми стаде три бијела дана, Право гледа Гацку пространоме, Док угледа на коњу Турчина, Чим га виђе, тим га и познаде, Да је главом Ћоровић-Османе, Пак дружини својој бесједио: „Браћо моја, љубимна дружино! „Ево иде Ћоровић-Османе, „Сви падните по трави зеленој, „Ја ћу пасти друму на средину,

55

60

65

70

75

80

„Чекаћемо Ћоровић-Османа;
„Не палите пушке џевердаре
„На Турчина Ћоровић-Османа,
„Не би ли ми Бог и срећа дала,
Да би њега жива уватио;
„Ако ли га не би уватио,
„Удри који, родила га мајка!“
Друштво паде по трави зеленој,
Радул паде друму на средину,
У то доба Ћоровић-Османе,
Но се скочи Перовић-Радуле,
Те он вата Ћоровић-Османа:
Једном руком коња за дизгене,
Другом руком Турчина за прси,

Обали га у траву зелену.

Остало му прискочило друштво,

Те Османа жива уватише.

Тад бесједи Ћоровић-Османе:
„Богом брате, Перовић-Радуле!
„Немој мене изгубити главу,
„Ево тебе хиљаду дуката;

85

90

95

100

„Двадест брата двадест Ћоровића

„Хоће дати двадест џевердара,

А кадуне буле Ћоровића

105

,,

Даће свака ситне перишане

„И са грла злаћене ђердане,

„На којим су бисер и дукати; „Даһу тебе ата големога,

Од ког бољег у свој Босни нема,

„У свој Босни и Херцеговини,

110

„Оседлаһу г’ седлом сребрнијем

"А

покрити чохом до копита,

,

115

„Прије чохе пули рисовином,
„Искићеном и сребром и златом. ’
За то Радул ни хабера нема,
Но Осману ријеч бесједио:
„Ој Турчине, Ћоровић-Османе!
„Мој је Батрић на откупе био,
„Ти га не шће пустит' на откупе,

„Но му русу осијече главу.”

Па повади ножа од појаса,
Те он Турску осијече главу;
Узе њему главу и оружје
И његова коња големога.
За здраво се натраг повратише;
Док дођоше ломној гори Црној,
У Заљути селу маленоме,
Сусрете га Вучићевић Перо,
Руке шири, у лице га љуби,
Радул њега у скут и у руку,
Дарова му Османову главу,
Јоште рече Вучићевић Перо:
Благо мене јутрос и до в'јека!
„Кад ја виђех за живота свога,
„Бе осветих мојега Батрића.”
То изусти, а душу испусти,
Умръо је, покојна му душа!
Бог му дао у рају насеље,
А осталим здравље и весеље!

120

125

130

135

140

2.

Погибија Вука Мићуновића.

(из Црне горе.)

Полећеше два врана гаврана
Од Требиња од Херцеговине,
Прелећеше Жупу Корјенићку,
Прелећеше Грахово и Звршно,
Доклен тице на Црквице доше
На погледу од Котора града,
Па отолен те су полећеле,
Доклен к Рисну бијеломе доше,
Па отолен тице полећеше,

Доклен доше над Котором градом,

А кад тице над Котором доше,
Вијале се ижнад б’јела града:
Колико је у Котору кулах,
Ни на једну починут' не хоће,
Већ на кулу Зана Грбљичића,
А на њу су починуле биле.
Од града их нико не виђаше,
Већ љубовца Зана Грбљичића,
Па тицама тако бесједила:
„Богу вама двије тице црне!

5

10

15

20

„Откуд сте ми јутрос дораниле?

Да ве није срећа донијела

„Од Требиња од Херцеговине?
„Виђесте ли мога господара,
„Господара Грбљичића Зана?
„Јели Зано хараʼ Корјениће,

25

Како се је у град зафалио? „Јели доста робља заробио?” Ал бесједе двије тице црне: Ми смо јутрос тице дораниле „Од Требиња од Херцеговине, „Виђели смо твога господара, „Господара Грбљичића Зана, „Око њега двије бановине: „Црногорце и шњима приморце, И Зано је хара’ Корјениће,

И њихове куће попалио,

„И много је робље уФатио,

На се опет с војском повратио,

„Повратио под Требињем градом.

,

Но да ти је видијети, кадо,

, Свадише се два добра јунака

„Под Требињем градом бијелијем: „Завади се Ћеловић сердаре

С некаквијем с Виса капетаном, „Ко је бољи јунак од јунака. „Бога моли 'Ћеловић сердаре, „Да му пухне вијор од истока, „Да се види, ко је јунак бољи! „Бога моли, па га умолио, „Те му пухну вијор од истока,

30

35

40

45

50