Beh то био Вучићевић Перо, Мно бабо Перовић-Батрића: „Авај мене! до Бога милога! „Бе ми Батрић брата не остави, „Који би га мог'о осветити.” ,, Тјеши њега Перовић-Радуле: Чекај мене до Ђурђева дана, „Док се гора преођене листом, Бањане, Црна земља травом и цвијетом, „Ја ћу једну чету сакупити, „Пак ћу с њоме поћи У „Батрића у брата осветити.“ То вријеме за дуго не било, Мало в’рјеме до Ђурђева дана, Док се гора преођеде листом, Црна земља травом и цвијетом, Чету купи Перовић-Радуле, С њоме иде право у Бањане, У Утес је планину до’дио, Ту ми стаде три бијела дана, Право гледа Гацку пространоме, Док угледа на коњу Турчина, Чим га виђе, тим га и познаде, Да је главом Ћоровић-Османе, Пак дружини својој бесједио: „Браћо моја, љубимна дружино! „Ево иде Ћоровић-Османе, „Сви падните по трави зеленој, „Ја ћу пасти друму на средину, 55 60 65 70 75 80 „Чекаћемо Ћоровић-Османа; Обали га у траву зелену. Остало му прискочило друштво, Те Османа жива уватише. Тад бесједи Ћоровић-Османе: 85 90 95 100 „Двадест брата двадест Ћоровића „Хоће дати двадест џевердара, А кадуне буле Ћоровића 105 ,, Даће свака ситне перишане „И са грла злаћене ђердане, „На којим су бисер и дукати; „Даһу тебе ата големога, Од ког бољег у свој Босни нема, „У свој Босни и Херцеговини, 110 „Оседлаһу г’ седлом сребрнијем "А покрити чохом до копита, , 115 „Прије чохе пули рисовином, „Но му русу осијече главу.” Па повади ножа од појаса, 120 125 130 135 140 2. Погибија Вука Мићуновића. (из Црне горе.) Полећеше два врана гаврана Доклен доше над Котором градом, А кад тице над Котором доше, 5 10 15 20 „Откуд сте ми јутрос дораниле? Да ве није срећа донијела „Од Требиња од Херцеговине? 25 Како се је у град зафалио? „Јели доста робља заробио?” Ал бесједе двије тице црне: Ми смо јутрос тице дораниле „Од Требиња од Херцеговине, „Виђели смо твога господара, „Господара Грбљичића Зана, „Око њега двије бановине: „Црногорце и шњима приморце, И Зано је хара’ Корјениће, И њихове куће попалио, „И много је робље уФатио, На се опет с војском повратио, „Повратио под Требињем градом. , Но да ти је видијети, кадо, , Свадише се два добра јунака „Под Требињем градом бијелијем: „Завади се Ћеловић сердаре С некаквијем с Виса капетаном, „Ко је бољи јунак од јунака. „Бога моли 'Ћеловић сердаре, „Да му пухне вијор од истока, „Да се види, ко је јунак бољи! „Бога моли, па га умолио, „Те му пухну вијор од истока, 30 35 40 45 50 |