Тако су се раздвојили били:
Оде Лазар на дно од Рудина
И са њиме друга шест стотина,
Добру стражу од Никшића тура,
Да не дође хиндат од Никшића,
А он оде Јуси на торину,
Те околи Јусу и Авдију,
То је глава од града Никшића.
И ту су их припазили Турци,
А Лазар им добру згоду знаде,
Мрке им је вашке придражио,
За вашкама потрчаше Турци,
Е се Турци боје од Брђана,
А Лазар им удри на торину,
Те уграби овце и торину.
Каде Јуса виђе и Авдија,
-Натраг су се повратили Турци,
Да уграбе овце и торину,
Е виђеше, ђе су Црногорци.
Али прије Лазар уграбио,
Па дочека Јусу и Авдију,
Обојици погубио главе;
И ту Лазар приватио овце.
У то доба Рогановић Туро
Разредио на Рудине војске,
Околише су четири стране;
Црногорци искупљају овце,
А доносе од Турака главе.
Кад су дошли Пециреп-Лазару,
Донијеше три стотине глава.
и при њима добра срећа била,
Нико њима није погинуо,
До отале војске саставише,
Па одоше низ Рудине с малом,
И на тефтер ударише овце,
А силне су овце у Турака:
Седамдесет и седам хиљада,
Одјавише ломној гори Црној,
И здраво су Гори долазили,
И на Чеву дијелише овце,
И Лазару старјешинство дали.
Дивно су се Срби насулили,
И отоле с’ разметнуше војске.
Вино пију до три побратима
На крваво Кчево на крајину:
Од Кчева је Петар Пустахија,
Од Његуша до два Кустодије,
До два брата, Лазар и Перица.
Кад се ладна накитише вина,
Око свашта збора зађедоше,
А највише зборе за јунаштво:
Ђе би добар шићар шићарили;
Или добре главе откинули,
Но говори Петар Пустахија:
, 0 Бога ви до два побратима!
„Ка' сте вазда у Боку Которску,
„Ви с господом испијате вино,
-Да нијесте ђегођ угледали,
Е да бисмо шићар шићарили
И доста се блага наузели? “ Њему веле до два побратима: „Истина је, драги побратиме! , Да смо често у Боки Которској, „Ал' нијесмо шићар угледали, , А ђе бисмо четом шићарили;
А ђе, Петре, има доста блага, „То су нама драги пријатељи,
„Но ти Петре, драги побратиме!
„Каʼ си скоро из Херцеговине,
„А стаја’ сиГацку пространоме
„На бијеле дворе Ченгијћеве,
„Добро знадеш кланце и богазе
У поноћи као усред дана,
„А скоро си из чете дошао,
- Да нијеси ђегођ угледао,
да бисмо с четом шићарили „Али добре главе уграбили
„Од каквога голема јунака,
„Од Турчина нашега крвника?"
Ал' им вели Петар Пустахија:
„Кад сам скоро из чете дошао,
„На многа сам мјеста уводио,
„Да бих добар шићар угледао,
„Бе бих пошаʼ и чету повео,
Ал' нијесам ништа угледао,
Никаквога голема шићара,
би смо с четом плијенили;
„ Али јесам видио прилику,
„Бе бисмо ми дочекали Турке:
Сад j' уд'рила коса у сијено
„Косе Турци широке ливаде,
„По широку пољу Гатачкоме,
„На ливаду Ченгијћ Алај-бега:
,Ту је јадна сиротиња раја,
„То су наша браћа од старине,
„Вазда плачу у Турачке руке,
„Њима Турци сваке муке дају,
„Особито Ченгијћ Алај-бего,
„Крвника га Ришћанскога нема,
„Вјерујте ми, оба побратима,
, Кад сам стоја' Гацку пространоме
Већ код бега Српског душманина,
„Што рађаше од јаднијех Србах,
„Какве њима муке удараше,
„Сад с' у мене распале пламови,
Само би ми сузе прокапале;
„И чујте ме, оба побратима!
„Кунем ви се Богом истинијем
И овијем вином црвенијем,
„И тако ми мојега оружја!
„И тако ми не остало пусто!
„Бих му радиј одасјећи главу,
- Да осветим сиротињу рају,
„Него добит, за живота благо.”
А кад чуше оба побратима,
Па једанак на ноге скочише,
А срдито Петру бесједише:
„Устан, Петре, покупи хајдуке,
„Да Ченгијћа бега потражимо,
„Тирјанина рода Ришћанскога;
Ако Бог да и Богородица,
„Али ћемо бегу посјећ' главу,
„Али наше тамо оставити,
„Да се суше на Турске градове;
Већ доиста друге бити не ће.”
Кад разумје Петар Пустахија,
Што рекоше оба побратима,
Пољуби их у бијело Лице,
Па у руке лати џевердара,
Па покупи петнаест хајдуках
Од крвава Кчева на крајину
И малога села Велестова,
Велестова и од Марковине,
Дивно Петар Пустахија бира,
Све по пушци и крвавој руци,
|