Тако су се раздвојили били: Оде Лазар на дно од Рудина И са њиме друга шест стотина, Добру стражу од Никшића тура, Да не дође хиндат од Никшића, А он оде Јуси на торину, Те околи Јусу и Авдију, То је глава од града Никшића. И ту су их припазили Турци, А Лазар им добру згоду знаде, Мрке им је вашке придражио, За вашкама потрчаше Турци, Е се Турци боје од Брђана, А Лазар им удри на торину, Те уграби овце и торину.
Каде Јуса виђе и Авдија,
-Натраг су се повратили Турци, Да уграбе овце и торину,
Е виђеше, ђе су Црногорци.
Али прије Лазар уграбио, Па дочека Јусу и Авдију, Обојици погубио главе; И ту Лазар приватио овце. У то доба Рогановић Туро Разредио на Рудине војске, Околише су четири стране; Црногорци искупљају овце, А доносе од Турака главе. Кад су дошли Пециреп-Лазару, Донијеше три стотине глава.
и при њима добра срећа била, Нико њима није погинуо, До отале војске саставише, Па одоше низ Рудине с малом, И на тефтер ударише овце, А силне су овце у Турака: Седамдесет и седам хиљада, Одјавише ломној гори Црној, И здраво су Гори долазили, И на Чеву дијелише овце, И Лазару старјешинство дали. Дивно су се Срби насулили, И отоле с’ разметнуше војске.
Вино пију до три побратима На крваво Кчево на крајину: Од Кчева је Петар Пустахија, Од Његуша до два Кустодије, До два брата, Лазар и Перица. Кад се ладна накитише вина, Око свашта збора зађедоше,
А највише зборе за јунаштво: Ђе би добар шићар шићарили; Или добре главе откинули, Но говори Петар Пустахија: , 0 Бога ви до два побратима! „Ка' сте вазда у Боку Которску, „Ви с господом испијате вино, -Да нијесте ђегођ угледали,
Е да бисмо шићар шићарили
И доста се блага наузели? “ Њему веле до два побратима: „Истина је, драги побратиме! , Да смо често у Боки Которској, „Ал' нијесмо шићар угледали, , А ђе бисмо четом шићарили;
А ђе, Петре, има доста блага, „То су нама драги пријатељи,
„Но ти Петре, драги побратиме!
„Каʼ си скоро из Херцеговине, „А стаја’ сиГацку пространоме „На бијеле дворе Ченгијћеве, „Добро знадеш кланце и богазе У поноћи као усред дана, „А скоро си из чете дошао, - Да нијеси ђегођ угледао,
да бисмо с четом шићарили „Али добре главе уграбили
„Од каквога голема јунака,
„Од Турчина нашега крвника?" Ал' им вели Петар Пустахија: „Кад сам скоро из чете дошао, „На многа сам мјеста уводио, „Да бих добар шићар угледао, „Бе бих пошаʼ и чету повео, Ал' нијесам ништа угледао, Никаквога голема шићара,
би смо с четом плијенили; „ Али јесам видио прилику, „Бе бисмо ми дочекали Турке: Сад j' уд'рила коса у сијено „Косе Турци широке ливаде, „По широку пољу Гатачкоме, „На ливаду Ченгијћ Алај-бега: ,Ту је јадна сиротиња раја, „То су наша браћа од старине, „Вазда плачу у Турачке руке, „Њима Турци сваке муке дају, „Особито Ченгијћ Алај-бего, „Крвника га Ришћанскога нема, „Вјерујте ми, оба побратима,
, Кад сам стоја' Гацку пространоме Већ код бега Српског душманина, „Што рађаше од јаднијех Србах, „Какве њима муке удараше, „Сад с' у мене распале пламови,
Само би ми сузе прокапале;
„И чујте ме, оба побратима! „Кунем ви се Богом истинијем И овијем вином црвенијем, „И тако ми мојега оружја!
„И тако ми не остало пусто! „Бих му радиј одасјећи главу, - Да осветим сиротињу рају, „Него добит, за живота благо.” А кад чуше оба побратима, Па једанак на ноге скочише, А срдито Петру бесједише: „Устан, Петре, покупи хајдуке, „Да Ченгијћа бега потражимо, „Тирјанина рода Ришћанскога; Ако Бог да и Богородица, „Али ћемо бегу посјећ' главу, „Али наше тамо оставити,
„Да се суше на Турске градове;
Већ доиста друге бити не ће.”
Кад разумје Петар Пустахија,
Што рекоше оба побратима, Пољуби их у бијело Лице, Па у руке лати џевердара, Па покупи петнаест хајдуках Од крвава Кчева на крајину И малога села Велестова, Велестова и од Марковине, Дивно Петар Пустахија бира, Све по пушци и крвавој руци,
« PreviousContinue » |