10.

Бој Црногораца с Махмут-пашом. 10)

Махмут везир вијећ учинио
У бијелу Скадру на Бојани,
Па вијећу везир сакупио
Сву господу Турску изабрану,
Када их је везир сакупио,

Још је вако њима говорио:
„Ево згоде, моји витезови!
„Сад да силну војску подигнемо,
„Да ми гору Црну освојимо,
„Гору Црну и приморје равно,
„Којено смо одавна жуђели.
„Ја имадем, моја браћо драга!
„Црногорце неке пријатеље,
„Даћу њима миат неколико,

5

10

10) Ја за цијело мислим да је ове обадвије пјесме о боју Црногораца с Махмут пашом начинно Црногорски владика Петар I. (садашњи Свети Петар), па су послије ушле у народ и идући од уста до уста колико се могло догоњене према народнијем пјесмама. У предговору ја мислим о овоме говорити више.

99

„Продаће ми ломну гору Црну,
„Учинићу, што је мене драго.
Него ево моје ране љуте:
„Брђани ми путе затворише,
Те не могу војску саставити

,

Од све Босне и Херцеговине

„И од наше земље Арбаније. „Хајд’мо дићи земљу Арбанију! „Да пуштимо огњене вјетрове „На Пипере и Бјелопавлиће, „Поробимо мало и велико, „Изгоримо огњем свеколико, "Док дођемо, браћо, до Никшића, „Ту хоћемо табор учинити, „А распети бијело шаторје, „Силну ћемо саставити војску „Од све Босне и Херцеговине „И од наше земље Арбаније; „Па на троје дијелити војску: „Једну ћемо оправити војску „До Новога града бијелога, „Што је наше од старине било: „Кад дођемо граду Дубровнику, „Ту хоћемо, браћо, запашити „Баш мојега брата Ибрахима, „Да пашује и да господује, „Нек се чудо на далеко чује; "Другој дати по мору бродове, „Нека возе бумбе и топове, „Пра, олово и другу захиру,

15

20

25

30

35

40

„Бој да бију, о миру не раде.

45

,,

Сад не има у Боку Которску,

„У њу нема момка ниједнога,

„Све је пошло у Талију равну,

„Баш да брани Млетке од Француза;

50

,,

„Трећа ваља да отиде војска,
„Нека иде преко горе Црне,
„Да ми Црну гору освојимо,
„Гору Црну и приморје равно,
„И на мору коња напојимо,
„Док дођемо до Котора града.
„Кад дођемо до Котара града,
„Ту хоћемо, браћо, запашити
„Баш Мехмеда мојега синовца,
Нек пашује и нек господује,
„Нека за то и Латини знаду:
„То је моја жеља превелика.
Тако вели Махмуте везире,
Па он скочи на ноге лагане,
Те довати дивит и хартију,
Брже пише једну ситну књигу,
Те је шаље лом но гори Црној,
На Цетиње до етра владике:
, О владико, рного рски краљу!
„Ти акʼ хоћеш, да смо пријатељи,
„Немој даватʼ помоћ Брђанима,
„Нити примај робља од Брђана,
„Не примај га малој гори Црној;

,,

Хоћу пуштит' огњене вјетрове

На Пипере и Бјелопавлиће,

55

60

65

70

„Поробити мало и велико,
„Изгорјети огњем свеколико;
„Ја л ћу своју изгубити главу,
Ја л' Брђане истражити листом
„До Острога високе планине.

„Још чујеш ме, Црногорски краљу! 80 „Ак’уздајеш помоћ Брђанима,

„Илʼ успримаш робље од Брђана,
„Ја с' у моју уздам Арбанију,
„Да Брђан’ма ни помоћи не ћеш.”
Ал' не вели Турчин: ако Бог да!
Већ се Турчин у силу уздаше,
А сила је у Бога вишњега,
Који Турком ни помоћи не ће.
Кад владику књига допанула,
Књигу гледа Цетински владика,

А кад виђе, што му књига пише,
Проли сузе низ бијело лице.
Код њега се бјеху намјерили
Црногорски избрани главари,
Цетињани и други јунаци,
Још овако бесједи владика:
„Црногорци, моја браћо драга!
„Ево нас је књига допанула
„Од силнога Махмута везира,

,

Јест се везир, браћо, зафалио, „Да ће Брда истражити листом „До Острога високе планине; „И то збори Махмуте везире, „Да ће дати мита неколико,

85

90

95

100

„Узеће га млади Црногорци,
„Продаће му ломну гору Црну,
„Гору Црну и приморје равно
„До бијела града Дубровника;
„Учиниће што је њему драго.
„А знате ли, моја браћо драга!
„Како клети коре Србе Турци

,

Од жалосна боја Косовскога, „Од издаје Бранковића Вука, „Нек му буде вазда вјечна мука! „Могу л' бити ране жесточије, „Но кад удри небеска стријела, „Те устр’јели голема јунака? „Није тако јака ни стријела, Да рашчупа срце у јунака, „Као таки укор и срамота. Ваши стари (вели) војеваше, „Војеваше, а и боја бише „Ради вјере и слободе драге,

105

110

115

120

„Да у Турско ропство не падају.

Од Бога је велика гријота,

125

„А од људи укор и срамота
„Издавати Брђане јунаке,
„Брђани су наша браћа мила.
Него, браћо, ако Бога знате!
„Да идемо у Бјелопавлиће,
„Да бранимо Брђане јунаке.
„Да с' нијесу Турци посилили,
Кад су пређе кроз нас проходили

„А без ране и без мртве главе,

130