,

И притиште тама под Требињем, „Из те таме сијевају муње,

„Сијевају муње и громови,

Који многе оцрнише мајке, „Оцрнише, у црно завише, „И љубовце у род опремише, „И сестрице ражалише миле. „Што ми кажу вијор од планинах,

,

То не бјеше вијор од истока,

„Већ то бјеху соколови Турци;

А што кажу таму под Требињем, „То не бјеше тама од сумрака, „Веће тама од пушчаног праха: Ту се двије ударише војске, „Ту се многа прољеваше крвца, „Ма покличе Мићуновић-Вуче:

„ „А садеке моји соколови!

,

55

60

65

Но сва војска насред поља рамна,

„А сам Вуко на бијела врата.
„Каде Турци Вука видијеше,
„Па на њега огањ оборише,
„Тако Вуку лоша срећа била,
„Пуче пушка од Клобука Зука,

80

„И погоди Мићуновић-Вука, „Обје му је ноге саломила, Паде Вуче на бијела врата,

,

На бијела врата од Требиња, „Па покличе грлом бијелијем: „ „Хај ђе си ми Поповић-Иване! „ „Погибе ти Мићуновић-Вуче „На бијела од Требиња врата, „ „Но уграби Вука рањенога.“ „Зато Иван не обраћа главе, „Е је мука унијети Вука; „Опет кличе Мићуновић-Вуче По имену Жутковића Тоша:

,

แ

„Хај ђе си ми Тошо Жутковићу!
„Уграби ме с вратах од Требиња. «
„За то Тошо не обраћа главе,

„Е је страшно и гледати врата
„А камоли унијети Вука!
„Но се добар јунак находио,
- Добар јунак Ћеловић сердаре,
„Па се загна на Требињска врата,
Те уграби Мићуновић-Вука,

,

„Довати га на плећи јуначке,

„Па побјеже пољем испод града,
„Нањ пуцају пушке и лубарде,
„Ал му тако Бог и срећа дала,
„Те јуначки уграбио Вука,
„Донесе га јунак под шатором,
„Под шатором Петровић-владике.
Ма се загна Поповић-Иване

85

90

95

100

105

110

„И по пољу поћера Турчина,

Е се стави, уједе га гуја,

„Е се бјеше Иван зафалио

„Пред владиком и пред ђенералом, 115 „Да ће жива уФатит' Турчина,

,

,

,,

,,

,

Ма се клетви Туре не даваше,

Но извади двије пушке мале,

Па објема живи огањ даје,

Те погоди Поповић-Ивана,

Паде Иван у зелену траву,

На њега се Туре загонило,

„Те да би му окинуло главу,

Ма га не да соко тица сива, „Кустодија Марко барјактаре, Но на Туре загон учинио; „Кад видије оно Туре зорно, „Да ће њега Марко изгубити, Па побјеже преко поља рамна. „А кад Марко на Ивана дође, „Довати га на плећи јуначке, „Па побјеже преко поља рамна, „Ал’ сусрете Станишића Јова, „Па га Јову на плећима даје,

,

А Марко се натраг повратио, „Да би оно Туре погубио. „А кад виђе Туре Херцеговче, На Марка је коња нагонило, Па извади двије пушке мале, „Донесе их до очих јунаку, „Да би њему очи извадио;

120

125

130

135

140

„Али Туре обје превариле,
„Те му добру главу искобиле.
„А кад виђе Марко барјактаре,

,

,

Скочи јунак ка' и соко сиви,

„За Фузду му коња уФатио,

,

„Оном другом за грло Турчина,

Обали га низ коња дората,

Па му веже руке наопако, „Поведе га низ поље широко, „Дарова га Марко ђенералу, „А он њему од злата медаљу, „Да се Марко међу браћом дичи. „Слушај госпо велике жалости: Пита сву ноћ Мићуновић-Вуче „За Његуша Поповић-Ивана, Хоће ли му испанути душа, „Иван пита, умрије ли Вуко, „Док објема испанула душа, „Питајући један за другога.

Кад умрије Мићуновић-Вуче, Сва за Вуком заплакала војска, „И сву војску на жалост окрену „А највише свога господара, „Господара Петровић-владику, „Па овако говори владика: „ „А ох Вуче, мој соколе сиви! „ „А ох Вуче, златна перјанице

,, ,

„ Свакојега правога Србина!""

„Па и опет говори владика:

145

150

155

160

165

170

,, 57

.แ

Овакога сивога сокола - „Још Српкиња породила није „ „Од Косова ни приђе Косова. Тако ти се преселно Вуче, Бог му дао души спасеније! Нама, браћо, здравље и весеље!

3.

175

Пои Црногорац и Вук Копривица.')

Вино пију млади Црногорци
У Цетињи2) усред горе Црне,
Међу њима Црногорски кнеже,

1) Нека се нико не чуди што се овдје Срби једнога закона бију између себе: Бањани се и сад броје у Турску државу, а отприје су морали с Турцима ударати на Црну гору и бранити се од Црногораца, као што су и Црногорци четујући онда по Турској слабо разликовали имање хришћанско од Турскога. Тако и у првој пјесми ове књиге „од Тупана Панто“ (опет Бањанин) није само говорно Ћоровићу Осману да Батрића нипошто не пушта жива, него га је још и убио сам.

2) Гледај послије код стиха 94.