"Остав града, Црногорски књаже!
"Остав града без твојега јада,
Чим ми примиш књигу шаровиту,
, Поврни му од града топове. “
Препаде се Црногорски књаже,
Бијели му Жабљак оставио,
И врати му с бедема топове,
У зору се војска окренула,
На Турско се таборје јавила:
„Не плачите, Арбанашки Турци,
„Бијели ви Жабјак остависмо,
„Мол'те Бога цару Николају,
„Е од њега стојат не смијемо,
"Но без муке њега остависмо. ‘
Па сва војска из града изађе,
А главари у град остадоше,
Докле војску пред собом справише;
Но да видиш великога врага,
Пуче пушка на зору бијелу,
Пуче пушка из Турског табора,
За њом пуче зелена лубарда,
И погоди Петровић-Машана,
Мила брата Петровића Ђорђа,
1.1 Десну му је ногу оштетила,
Ах нека га, већ му не пуцала!
Срећа Турска, те не знаде војска,
Е Машана ране допадоше,
Е се јунак рани не подаје,
Да знадоше, повратит се аху
Отолен се војска покренула,
Сваки пође на своје дворове,
Књаз свијетли на равно Цетиње,
• А кад књаже на Цетиње дође,
Он Николи цару отписује:
Не карај ме, мили господаре!
„Није наша зађевица била,
„Но Османа паше Скадарскога,
1,,Који моје премами Пипере.“
То је мало доба постајало,
Докле цара гласи допадоше,
Цар опреми војске сто хиљада,
Седам паша од седам градова,
5.1 А пред њима пашу серашћера,
По имену свога Омер-пашу,
На витешку ломну гору Црну,
Да би Црну гору сподобио,
Ш њом удари на четири стране,
44.71 Не даду се лако Црногорци,
Но се грдни натраг повукоше,
Што не бјеше на њу погинуло,
А зато је пјесна изведена,
Све се знаде, што је и како је.
• Књаз постаде доба неколико,
Окрену се с равнога Цетиња,
Да полази Њемачке градове,
Да наоди старе пријатеље,
Докле дође у Тријешће равно,
Ту за себе испроси ђевојку,
Милу ћерцу од Квекића Марка,
=
Већ Даринку лијепу ђевојку,
Обдари је и прстенова је,
И ту стаде доба неколико,
Па окрену морем дебелијем,
Докле дође малој гори Црној,
Поче књаже купити сватове,
Скупи књаже свата шест хиљада,
Па одабра господу избрану,
пред њима Ђорђију и Мирка,
Ш њима посла седам осам друга,
Одасла их морем дебелијем,
Докле доше у Тријешће равно,
У Квекића Марка починуше
У његова мила пријатеља,
Ту стојаше три четири дана,
Онда вели Петровић Ђорђије:
„Чујеш ли ме, Марко пријатељу,
„Изведи ми Даринку ђевојку,
„Јере више чекат не можемо,
,,Није шала, свата шест хиљада,
„Што нас чека на равно Цетиње,
„Да сусретну народњу госпођу. “
Изведе је, ријеч не чињаше,
• И сватове дивно дариваше,
Неком перо, неком перјаницу,
А некоме од злата јабуку,
А Ђорђији златну колаину,
А ђеверу од злата кошуљу,
9551 И Даринку лијепу ђевојку;
Дарова им свилена барјака,
На барјаку од боја знамење,
О ком бију ките позлаћене,
У њему је ор'о двојеглавни,
Око њега аждаја од злата,
Па им даде од мора вапора,
Свог сестрића Гопчевића Шпира.
Тако бјеше књаже наредио,
Наредио Ђорђији и Мирку,
Кад се врате из Тријешћа равна:
"Доћи ћете Задру бијеломе,
Јавите се Мамули Лазару,
„Далмације славна господара,
„И владики Кнежевић-Стефану,
„Јавите се, па их поздравите,
„Да их оба зовем на весеље,
„То Лазара за вјенчана кума,
,,А Стефана, да нас вјенчат буде."
Дивно су га они послушали,
Кад дођоше Задру на крајину,
Па Мамулу дивно поздравише
И владику Кнежевић-Стефана,
Пак им поздрав од књаза казаше,
Да их књаже зове на весеље;
Зафалише, оба пристадоше.
Отолен се свати покренуше,
Па вапором у Котору доше,
А за њима Лазар и владика
Пристигоше свате у Котору,
И
ту наше књажеве сватове,
Бјеше пуно иљада сватова,
Све господе Српске изабране,
Па сретоше лијепу кнегињу,
Госпођи се свати поклонише,
Захвали им народна госпођа,
Сва господа уједно се крену,
Црногорска и сва Аустријска,
Ш њима иде од Боке циркуле,
По имену Стефана од Дојма,
Пут Цетиња равна окренуше,
Развише се свилени барјаци,
А пуцају бистри џевердари,
А пјевају млади Црногорци,
А кад доше на племе Његуше,
Ту нађоше четири хиљаде,
Све наредна свата искићена,
Под ођелом и згодним оружјем,
Па зелене топе опалище
И њихове бистре џевердаре,
Одјекну им Ловћенска планина,
Састави се свата пет хиљада,
Отолен се свати покренуше,
Пријеђоше Кривачу планину,
Докле доше на врх од Цетиња,
Под лијепо село Мартиново
А пред цркву светога Јована,
Ту нађоше свијетлога књазарот,
И
уз њега иљаду сватова, ... Састави се свата шест иљада, • Састави се господа избрана,
С господом се дивно поздравио,
|