• Докле дође на Ловћен планину,
А кад вила трудна починула,
Виче вила, што јој грло даје,
А дозива на равно Цетиње
По имену Петровића књаза:
„Зло ти јутро, Петровићу књаже!
„Ал' не чујеш, ал' ништа не знадеш,
„Е те сила Турска оклопила,

„Од царева града столичкога?

Баш да имаш соколова крила, "Не би твоје пренијела месо,

„Да утечеш испод сабље Турске, „Како су те околили Турци,

495

500

99

,Ного шаљи војску на све стране, Е ти хоће брзо ударити."

505

Одговара Црногорски књаже:
„Мучи, вило, грло те бољело!
„Не бојим се цара ни везира,
„Докле су ми моји Црногорци,
„Док је здраво цара Русијнскога
„И сусједа цара Њемачкога,
,,То су моји главом пријатељи."
Опет вила њему одговара:
„Зли ти нади, Петровићу књаже,
„Док ти цари врућу помоћ даду!
„На Божић ти Турци ударише,

И тебе ће жива уватити:

„Кад погинеш, већ те бити не ће,
„Но се ладај, како теби драго.“
А кад зачу Петровићу књаже,

510

515

520

Он дозива Пера и Ђорђију

И његове главне сенатуре,

Све им јави, што му вила каже,
А кад оно Срби разумјеше,
Сви једанак на ноге усташе:
,,Сад што ћемо? драги господаре!"
Тадер књаже постави уредбу:
„Стрико Ђуро, моја десна руко!

99

Ти појаши твојега гаврана,

Собом узми седам осам слуга, „И још узми твојега синовца,

525

530

„Хајде, стрико, Ријечком нахијом,
"Узми војске полак од нахије:
„Љуботињце, на гласу јунаке,
,,И Грађане, храбре витезове,
Узми собом Петра војеводу
И његова Ђура капетана,

535

„Хајде с војском виру Зеленоме, „Па окупи Црмничку нахију,

„Ш њима хајде врху Суторману „У Љимљане и Каруче горње,

540

„Е ће на њих Турци ударити,
„Не мој пуштит' у Црмницу Турке,
,,Но се ладај, како ти Бог даде.

„А ти, стриче, Петровићу Перо!
"Узми собом Милана сердара
„И његове храбре Цетињане,
"Хајде ш њима у Брда камена
„На бијелу кулу Бошковића,
„И окупи све Бјелопавлиће,

545

550

„Да чекате царева низама.“
А дозива Андрију сердара:
„Слушај добро, Андрија сердаре!
„Хајде брже на Трешњево равно,
„И окупи све Цуце крваве,
„Ш њима хајде на равно Грахово,
„Баш мојему војводи Јакову,
„Не пуштите у Грахово Турке.“
Па дозивље Мирка, брата свога,
И сокола Церовић-Новицу:

„Чуј ме добро, брате од матере!
„И Новица, Српска перјанице!
„Појашите коње од мејдана,

узмите двадесет момака, „Све по пушци и крвавој руци, „Који може стићи и утећи „И на мејдан Турке дочекати, „Који знаду с војском упраљати, „Да ви Турци не погубе главе, „Хајде ш њима у крваву Жупу, „На потрг је Жупа од Турака, „Најприје ће на њу ударити, ,,Е је близу града Никшићкога, „Нема пуно по сахата пута, „Чувајте ми цркву светог Луку, „Да ми цркву не изгоре Турци; „Ја ћу моју војску окренути, ,, Сакупићу четири племена; „Већ Његуше и племе Ћеклиће „И Бјелице и Чево крваво,

555

560

565

570

575

580

„Ш њима идем у племе Пјешивце ,,На високу гору Планиницу, „Да ми на њу не прегазе Турци.“ Па дозива Вукетића Сава И сокола Пејовић-Стефана: „Чујте мене, оба сенатура! „Хајте брже Ријечком нахијом, „Чувајте ми на Додоше кулу, „Да ми на њу не ударе Турци.“ Пак дозива војводу Ивана: ,,О Иване, од Љешана главо! „Хајде брже у твоју нахију.“ И даде му свога јаутанта, Јаутанта Личанина Вука: „Окупите нахију Љешанску, „Хајте ш њима на Кокоте горње, ,,Нахију ми од Турака брани." Када књаже постави уредбу, И оваку заповијед рече:

„Слушајте ме, Српски си главари! ,,Ви не мојте брзо похитати,

Сад ми не ће Турци ударити,

„Ни по зимом Турци боја бити

„По студену леду и снијегу

66

585

590

595

600

„Пре нег дође весели Ђурђев-дан, " 605 (Ту се књаже љуто преварио), „Тадер ће ми Турци ударити. ,,Ема добре поставите страже, „Да ни квара не учине Турци, "А цар не ће ударит кријући

610

„Као лупеж из горе зелене,
„Но прије ће рата објавити,
„Ма хоће ми Жупу опалити;
„Но устани Новица и Мирко,
„Појашите коње од мејдана,
„Бирај момке, које ти је драго.“
Они зову сивога сокола,

Од Цетиња Мартиновић-Сава:
„А устани на ноге лагане,

615

„А ти знадеш с Турком боја бити,

620

„За јунаштво момке изабрати,

,,Ти избери, кога тебе драго,
„Хајде ш њима у питому Жупу."
Узе Саво пет Мартиновића,
Ш њима иде у питому Жупу,
Мирко узе десетак Његуша,
Од Ћеклића три рабра витеза,
Оба брата два Мартиновића,
И сокола Гвозденовић-Мића,
Од Цетиња два Ђурашковића,
Перјаника Петра Пејовића,
И узима Петра братучеда,
Па одоше у питому Жупу.
А кад доше у Никшићкој Жупи
Код бијеле цркве светог Луке,
То је било на бадњем вечеру,
Баш кад Срби налажу бадњаке;
Но ево ти великога врага!
Једанак се војске састануше:
Турски паша у Никшиће доша’,

625

630

635

640