Page images
PDF
EPUB

Гола сабља три стотин' Дуката,
Коре су јој три стотин дуката,
А гајтани три стотин дуката.
Ту ое нико наћи не могаше,
Тко би сабљу за благо купио.
Намјера је намјерила Марка
На Турчина царева телала,
Па говори Краљевићу Марко:
„О Турчине, цареви телале!

10

„Дај да видим сабљу димишћију.“

15

Даде Турчин ријечи не рече.

Гледа Марко сабљу димишћију,
Па говори цареву телалу:
„Даћу тебе девет стотиница

99

Све жутијех у злату дуката; „Но чу ли ме, цареви телале! „Да гледамо мјесто заклонито, „Да с' одавде мало уклонимо, „Да ти бројим све жуте дукате; „Мрзи ме се овђе распасиват’, „Да одпашем три ћемера злата, „Јер сам овђе Турком млого дужан, „Не ће ми дат' сабље исплатити.“ То је Турчин једва дочекао, Отидоше уз воду Ситницу Под бијелу камену ћуприју. Распаса се Краљевићу Марко, Те отпаса три ћемера злата, Па он стере зелену мавлуту, И истресе три ћемера злата; Турчин броји све жуте дукате,

20

25

30

35

Марко гледа сабљу димишћију,
Ал' на сабљи три слова ришћанска:
Једно слово свети Димитрије,

99

Друго слово свети Аранђеле,
Треће слово краљу Вукашине.
Кад то виђе Краљевићу Марко,
Он ми пита царева телала:
„О Турчине, цареви телале!
А тако ти Бога јединога!
„Откуд тебе сабља димишћија?
„Или ти је од баба остала?
„Или ти је љуба донијела?
„Или си је ђегођ задобио?“
Стаде Турчин Марку бесједити:
„Ој Бога ми, незнана делијо!
Хоћу тебе право казивати:
„Није сабља од баба остала,
„Нити ми је љуба донијела,
„Већ чујеш ли, незнана делијо!
„На мејдану сабљу сам добио:
„Кад је Српско царство погинуло
„И два цара пала у Косову:
„Султан Мурат и царе Лазаре,
„Ја сам онђе сабљу задобио:
„Ја пораних рано на Ситницу,
„Да напојим дора дебелога,
Намјера ме била намјерила

[ocr errors]
[ocr errors]

99

На зелена свилена чадора,

„Под чадором лежи рањен јунак,

[ocr errors]

Та страшан је, да га Бог убије! „Брци су му по прсима пали,

40

45

50

55

60

65

99 99

99 99

„Покрио се зеленом мавлутом,
„Поред њега сабља димишћија.
„Кад угледа мене рањен јунак,
„Он је мене Богом братимио:
„Богом брате, незнана делијо!
„Не с’јеци ми моје русе главе,
„Грднијех сам рана допаднуо,
„Скоро ће ми душа излазити,
„Причекај ме само до по сата,
„Сарани ме крај воде Ситнице,
„Ев’ код мене три ћемера злата,
И ево ти сабља димишћија,
„„Која ваља хиљаду дуката,
„И ево ти свилена чадора.“
„Ја му не шћех за Бога примити,
„Већ извукох рањена јунака,
„Тргох сабљу, одсјекох му главу,
„Узех њега за бијелу руку

[ocr errors]

66

„И баш ону за ногу десницу,
„Бацих њега у воду Ситницу.
„Ту сам чудан шићар задобио,
„И ту сам ти сабљу задобио.“
Кад то зачу Краљевићу Марко,
Он говори цареву телалу:

„0 Турчине, да од Бога нађеш;
„Оно j' био мој мио бабајко,
„Мој бабајко, краљу Вукашине!
„Да си њему душу причекао,
„Да си њега онђе саранио,
„Ја бих тебе љепше саранио.“
Па потеже сабљу димискију,

70

75

80

85

90

95

Те Турчину одсијече главу,
Узе њега за бијелу руку,
А за руку и за десну ногу,
Баци њега у воду Ситницу:
„Ид', Турчине, тражи баба мога.
Оде Марко у војску цареву
И однесе и сабљу и благо;
Питају га Турци јаничари:
„Ој Бога ти, Краљевићу Марко!
„Камо тебе цареви телале?“
А Турцима Марко одговара:
„Прођите се, Турци јаничари!
„Узе Туре гроше и дукате,
„Пак отиде морем трговати.“
Сами Турци међу собом зборе:

[ocr errors]

„Тешко Турком тргујући с Марком!“

59.

Марко Краљевић и Филиа
Mayap.

Вино пије тридест капетана
У Карловцу *) бијеломе граду,
Међу њима Вилип Маџарине,
А до њега Змај-Деспоте Вуче,
Докле су се вина напојили
и од вина ћеив задобили,

Па се вали тридест капетана,

100

105

110

5

**) Једни пјевају у Будиму мјесто у Карловцу, и окда Марко иде преко Биограда.

Што је који робља наробио,
Колико ли глава осјекао;
Али вели Вилип Маџарине:
„Браћо моја, тридест капетана !
„Видите ли бијела Карловца
„И у њему тридест и три куле?
„Ја сам сваку главом накитио,
„До нијесам кулу на ћуприји,
„А и њу ћу скоро окитити
„Русом главом Краљевића Марка.“
То говори Вилип Маџарине,

А мишљаше, никога не чује
Од Маркових вјерних пријатеља;
Ал' га чује Змај-Деспоте Вуче,
Побратим је Краљевићу Марку,
Па се скочи од земље на ноге,
Доватио дивит и хартију,
Те је ситну књигу написао
Ка Прилипу граду бијеломе
Побратиму Краљевићу Марку,
"Вако Вуче Марку говораше:
Чујеш ли ме, Богом побратиме!
„Ево имаш грдна душманина
У Карловцу Вилип-Маџарина,
Он се јесте, брате, зарекао,

99

99

[ocr errors]

„Да ће твоју укинути главу,

99

„Њом бијелу накитити кулу;

„Но се чувај, Богом побратиме,
„Од Вилипа каке пријеваре.“
Па му Вуче књигу оправио.
А кад Марку ситна књига дође,

10

15

20

25

30

35

« PreviousContinue »