Page images
PDF
EPUB

66.

Марко Краљевић и Араиин.
Кулу гради црни Арапине,
Кулу гради од двадест тавана,

многе ријечи (на стотине) измијењане и читави стихови нагрђени. Ја ћу овдје чуда ради додати само неколико примјера, које сам опазно гдје сам у књижицу загледао, а сву је редом нијесам ни читао. Тако н. п. у пјесми Сестра Леке капешана (стих 470—477):

[merged small][ocr errors][merged small][merged small]

А на томе војводи Милошу, Ha шомъ швоме Войводи

Милошу,

Ђе је виђен, ђе је снажан ју- | Ди є виђенъ дил' є снажанъ

нак ;

Јеси л’ чуо, ђе причају људи, | Нисил’

Юнакъ,

чуо Шма говоре

люди,

Ђе ј’ Милоша кобила родила, | Да є Милошъ

А некака сура бедевија,

рођенъ,

одъ кобиле

И шо нека сура бедевія,

Бедевија, што ждријеби ждра- | Бедевія што ждреби ждра

[blocks in formation]

Нашли су га јутру у ерђели. | Нашли су га зоромъ у ергели. Тако у пјесми Марко Краљевић и Арапин (стих 5 и 6): арешма миано:

Мјесто:

Ударно стакла у пенџере, Прилепіо ста кла на пенџере Простръо је свилом и кадифом. | Прострео е свилу и кадифу

За харшију би се могло казати прилепио на пенџе

ре, а за стакло се говори ударио у пенџере ; тако

Украј сињег мора дебелога ;

Кад је Арап кулу начинио,

је у оригиналу смисао, да је Арапин прострьо (застръо) кулу свилом и кадифом, а не свилу и кадифу! Тако у пјесми Женидба Марка Краљевића (стих 6):

мјесто :

ирештампано :

А не може служит 3 мрка вина A не може служит Марка

віномъ (!!!).

А у пјесми Смрш Марка Краљевића (стих 69):

мјесто : ■ арештамиано: Л’јенти бјеше, ја за мал о Лієпъ шы быше я за мало доба (?!!!).

ода

Тако је прештампано „чинишъ задужбине“ мјесто
,,градиш задужбине“, а у Српскоме је рјечнику (код
ријечи задужбина) назначена разлика између гради-
ши задужбину и чиниши задужбину! Тако је у пјесми
Марко Краљевић и Муса кесеџија (у стиху 10) од
„одер ћу се“ начнњено „одвршћу се!“ Тако је у
пјесми Урош и Мрљавчевићи (у стиху 71) од са-
грјешио начињено согрѣшіо, а у пјесми Марко Кра-
љевик и кћи краља Арапскога (у стиху 4) од згри-
јешио начињено согрешіо; а и Француз у Паризу,
који је поле учио познати разлику између Славенски-
јех нарјечија, може знати, да у овакијем догађајима
није Српски со (него са, или су, или с које се пред
гдјекојијем словима претвара у 3, као изуж—)!
Тако је у пјесми Смрш Марка Краљевића (у стиху
109) мјесто „нек се цркве красе“ прештампано,нек
се Цркве красу“! Тако је у пјесмн Марко Краљевић
и кћи краља Араискога на два мјеста (у стиху 35 и
37) од , По шом“ Начињено „По шимъ“! А у тој
истој пјесми (у стиху 16) „од извадисмо кавгу" на-
чињено је „завадисмо кавгу“! По народноме говору

[ocr errors]
[ocr errors]

дарио стакла у пенџере, Простро је свилом и кадИФОМ, Па је онда кули говорио:

[ocr errors]

Што ћеш пуста у приморју, куло? „Кад по тебе нитко шетат' нема:

„Мајке немам, а сестрице немам, А јоште се оженио нисам,

[ocr errors]

„Да по тебе љуба моја шеће;
„Ал' тако ме не родила мајка,
„Већ кобила, која бедевију,
„Запросићу у цара ђевојку;
„Јалʼ ће ми је царе поклонити,
„Јали ће ми на мејдан изићи.“
То је Арап кули изрекао,

Па он одмах ситну књигу пише,
Те је шаље цару у Стамбола:
„Господине, царе од Стамбола!
„Код мора сам кулу начинио,
„По њојзи ми нитко шетат нема,
„А јоште се оженио нисам;

5

10

15

20

кавга се не може завадиши, него се замешне, учини, огради н (у пјесмама) извади; а људи се заваде, те постане кавга! и т. д.

Кад се ова ствар расуди са свију страна, онда ce може казати, Да је ово право мјерило жалоснога стања Данашње наше литературе. По овоме сад сваки паметам човјек може помислити : кад се овако чини с народнијем пјесмама, које су наштампане, по свијету се разишле и на различне језике превођене, би од њих било, да су их оваки наши књижевници скупљали и први пут штампали ?

а шта

„Поклони ми шћерцу за љубовцу;
„Ако л' ми је поклонити не ћеш,
„А ти хајде на мејдан јуначки. “
Дође књига цару честитоме,
Када виђе, што му књига каже,
Стаде царе тражит мејданџије,
Обећава благо небројено,
Ко погуби црног Арапина.
Мејданџије млоге одлазише,

Ал. Стамболу ни један не дође.
Нуто цару велике невоље!
Веће њему неста мејданџија,
Све погуби црни Арапине.
Ни ту није големе невоље,
Ал' с' опреми црни Арапине
Из приморја са бијеле куле:
Он с' обуче у рухо господско,
А припаса сабљу оковану,
Па опреми сиву бедевију:
Потеже јој седмере колане,
Заузда је уздом позлаћеном,
Па привеза чадор у теркију,
И са стране тешку топузину ;
Кобили се на рамена баци,

Па упрти копље убојито,
Оде право бијелу Стамболу.

25

30

35

40

45

50

Кад је дош'о пред Стамболска врата,

Пред вратима копље ударио,

А за копље свез’о бедевију,

Пак разапе бијела чадора.

И на Стамбол он наметну намет:

55

Све на ноћцу по јалову овцу
и фуруну љеба бијелога,
Један чабар жежене ракије,
По два чабра црвенога вина,
И по једну лијепу ђевојку,
Те му служи црвенику вино,
А ноћи јој б’јело лице љуби,
Дневи даје у земљу Талију,
Те узима небројено благо.
Тако држа три мјесеца дана;
Ни ту није голема зулума;
Арап узја танку бедевију,

Наћера је кроз Стамбол бијели,
Дође право под цареве дворе,
Виче цара из грла бијела:
„Море царе! изводи ђевојку.“
Па потеже тешку топузину,
Њоме лупа цареве дворове,
Сасу њему стакла у пенџере.
Кад се царе виђе на невољи,
Даде њему цуру на срамоту.
Сједе Арап свадбу уговарат':
„До петнаест бијелијех дана,
„Док отидем у приморје равно,
„И сакупим киту и сватове “
Пак посједе танку бедевију,
И отиде у приморје равно,
Да он купи кићене сватове.
Кад то зачу царева ђевојка,
Цвили јадна, како љута гуја:
„Јаох мене до Бога милога!

60

65

70

75

80

85

« PreviousContinue »