Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

И око ње дванаест товара
Лијепога руха ђевојачког.
Врати Марко лијепу ђевојку,
Одведе је у цареве дворе,
Па говори цару честитоме:
„Ето, царе, лијепе ђевојке,
,,А ето ти од Арапа главе,

405

,,А ето ти дванаест товара

410

„Што с' спремио руха уз ђевојку.“

Па он врати својега Шарина,

Оде право бијелу Прилипу.

Кад у јутру јутро освануло,

Спрема царе седам товар' блага

415

А ђевојка седам бошчалука,
Нит' су ткани, нити су предени,
Ни у ситно брдо увођени,
Већ од чиста злата саљевани ;
Послаше му од злата синију,
На синији исплетена гуја,
Повисока главу издигнула,
У зубима држи драги камен,
Код кога се види вечерати
У по ноћи, као у по дана;
Послаше му сабљу оковану,
На којој су три балчака златна,

420

425

И у њима три драга камена,
И међ њима царев печат стоји,
Да га везир погубит не може,
Док честитог цара не запита ;
Све послаше Краљевићу Марку :
„Ето, Марко, блага неколико ;
"Ако л' тебе понестане блага,
„Опет дођи поочиму твоме.“

[ocr errors]

67.

Марко Краљевић и Муса
кесеџија.

Вино пије Муса Арбанаса )
У Стамболу у крчми бијелој;
Кад се Муса накитио вина,
Онда поче пијан бесједити:
„Ево има девет годиница
„Како дворим цара у Стамболу,
„Ни издворих коња ни оружја,
„Ни доламе нове ни половне;
„Ал’тако ми моје вјере тврде!
Одврћ ћу се у равно приморје,
„Затворићу скеле око мора
„И друмове около приморја,
„Начинићу кулу у приморју,
Око куле гвоз дене ченгеле,
„Вјешаћу му хоџе и хаџије.“

99

99

Штогођ Туре пјано говорило,

*9) Арбанаса је место Арбанас или Арбанасин.

430

435

5

10

15

То тријезно бјеше учинило :
Одврже се у приморје равно,
Позатвора скеле око мора,
И друмове около приморја,
Куд пролази царевина благо,
На годину по триста товара,
Све је Муса себе уставио;
У приморју кулу начинио,
Око куле гвоздене ченгеле,
Вјеша цару хоџе и хаџије,
Када цару тужбе додијаше,
Посла нањга Ћуприлијћ-везира
И са њиме три хиљаде војске:
Кад дођоше у равно приморје,
Све поломи Муса по приморју,
И увати Ћуприлић-везира,
Савеза му руке наопако,
Па га посла цару у Стамбола.
Стаде царе мејданџије тражит’,
Обећава небројено благо,
Тко погуби Мусу кесеџију;
Како који тамо одлазаше,
Већ Стамболу он не долазаше.
То се царе љуто забринуо;
Ал' му вели хоџа Ћуприлијћу:
„Господине, царе од Стамбола!
„Да је сада Краљевићу Марко,
„Згубио би Мусу кесеџију.“
Погледа га царе попријеко,
Па он проли сузе од очију:
„Прођи ме се, хоџа Ћуприлијћу!

20

25

30

35

40

45

„Јер помињеш Краљевића Марка?
,,И кости су њему иструнуле;
„Има пуно три године дана
„Како сам га врг’о у тавницу,
„Нијесам је више отворио.
Вели њему хоџа Ћуприлијћу:
„На милости, царе господине!
• Шта би дао ономе јунаку,

[ocr errors]

66.

50

55

66

60

„Који би ти жива каз’о Марка?“
Вели њему царе господине:
„Дао бих му на Босни везирство
,,Без промјене за девет година
„Да не тражим паре ни динара.
Скочи хоџа на ноге лагане,
Те отвори на тавници врата,
И изведе Краљевића Марка,
Изведе га пред цара честитог ;
Коса му је до земљице црне,
Полу стере, полом се покрива;
Нокти су му орати би мог’о;
Убила га мемла од камена,
Поцрнио, као камен сињи.

Вели царе Краљевићу Марку:

„Јеси л' ђегођ у животу, Марко ?"
„Јесам, царе, али у рђаву.“
Сједе царе казивати Марку,
Што је њему Муса починио ;
Па он пита Краљевића Марка:
„Можеш ли се, Марко, поуздати,
„Да отидеш у приморје равно,
.„Да погубиш Мусу кесеџију?

65

70

75

„Даһу блага, колико ти драго.“
Вели њему Краљевићу Марко:
„Аја, Богме, царе господине!
„Убила ме мемла од камена,

80

„Ја не могу ни очима гледат,

"Камо л' с мусом мејдан дијелити!

„Намјести ме ђегођ у механу,

85

„Примакни ми вина и ракије
„И дебела меса овнујскога,
„И бешкога љеба бијелога;
„Да посједим неколико дана,
„Казаћу ти, кад сам за мејдана.“
Цар добави три бербера млада:
Један мије, други Марка брије,
А трећи му нокте с̧арезује;
Намјести га у нову механу,
Примаче му вина и ракије
И дебела меса овнујскога,
И бешкога љеба бијелога.
Сједе Марко три мјесеца дана,
Док је живот мало повратио;
Пита царе Краљевића Марка:
„Можеш ли се веће поуздати?
„Досади ми љута сиротиња
„Све тужећи на Мусу проклетог.
Вели Марко цару честитоме:
„Донеси ми суве дреновине
,, Са тавана од девет година,
„Да огледам, може ли што бити.“
Донеше му суву дреновину,
Стеже Марко у десницу руку,

66

90

95

100

105

« PreviousContinue »