вь заповѣдехь твоихь; кь заповѣдемь твоимь ; печаль прїнємме, грѣшникь спавляющих законь твои и т. д. ѣ Није слово, него је слог је, и само се пише у сриједи и на крају послије полугласније слова (а у почетку и послије самогласније слова ни помо*), н. п. вѣра, мѣра, рѣка, горѣ, чами се вјера, мјера, рјека, горје и м. д. А кад стоји послије А и н, онда се л чати као љ, н као њ, а ѣ као е (ј са л слије се у љ, а са н у њ), н. п. лѣшо, нѣдра, чаши се љешо, њедра и т. д. ، У почетку се изговара као ѣ (је), н. п. єдинѣ, єжъ, чаши се једин, јежи м. д. а у сриједи изговара се као е (и пише се за разлику падежа!), н. п. омецъ (у родиш. млож), спасенія (у имем. млож.) и ю Какого што је ѣ сложено из ј и е, тако је ю сложено из ј и у, н. п. югъ, царю, мою, чами се југ, царју, моју и m. д. а кад стоји, послије ли н, онда се л чати као љ, н као њ, а ю као у, н. п. люди, землю, святыню, богиню, чаши се људи, земљу, свјамыњу, богињу и т. д.

m. A.

А (јус) Као слово не пише се данас нигђе у Славенском језику.

≡ ( ) Ми и Руси изговарамо као о, зато га Руси нијесу ни узели међу своја слова. sa (a) Сложено је из ј и а (као и ѣ из ј и е, и ю из ј и у), н. п. заворъ, кагода, царя, моя, творятъ, чами се јавор, јагода, царја, творјам, моја и т. д. А кад стоји послије ли н, онда се А чаши као љ, н као њ, а я као а, н. п. земля, свяш ы н, чаши се земља, свјамыња.

Изговара се као ке (и Руси су га већ одавно изоставили).

4 Изговара се као пс (и ньега су Руси изоставили).

• Само је за Грчке ријечи. Србльи је друкчије не могу изговорити, него као м; Руси понајвише пишу (и изговарају) ф мјесто о, н. п. Феодоръ, Афини и п. д. А у ђекојим ријечма пишу (и изговарају, као и Србљи) и мјесто, н. п. меамеръ, математика, апмека. • Такођер је за Грчке ријечи, и изговара се двојако: 1) као в, н.п. Пауелъ, evхарїстїа, еvаггеліе. 2) као и, н. п. муро, щуран, и ш. д. Већ и Руси пишу Павелъ, евангелїе, тираннѣ и м. д.

Ово је био говор о Славенским словима, којије ми немамо (ниши нам требају); сад да речемо неколике ријечи о нашим словима, којије Славени немају. Славени немају ђ, j, љ, њ, ћ, н. н Је и код нас готово само за туђе ријечи (осим увјеџбами, наруџбина). † и ћ. Ако у Славенском језику лебедь, Господь, швердь, юдь, мѣдь, треба читати лебеђ, Госпођ, тверѣ, јађ, мјеђ; апуть, радость, милость, (ако треба чипіати) пућ, радоск, миЛоск: онда Славенима треба ђи ћ, као и нама : зашто они само слова немају, а гласове имају као и ми.

* и њ Требало би Славенима какогођ и нама. Кад би у Славенском језику (или барем у Русијском) било љ и њ, онда бисмо знали, или треба чашими конем, или коњем; кони, или коњи; конски, или коњски; учителем, или учитељем; учимели, или учимељи; на земли, или на земљи; воли оца небеснаго; или вољи оца небеснаго; книга, или књига; коли, или кољи; жни, или жњи; љублен, или љубљен; обновлен, или обновљен; сохранен, или сохрањен; онда бисмо ласно могли одсудиши, или имају правије ђеца, која поју у цркви Буди имја Господње, или учитељи и свештеници, који читају Господне и т. д. Код нас ђекоји учитељи Славенскије граматика кажу, да у оваковим ријечма ли и ни треба чатиши љинњи: зашто је (веле) у именимедном умекшано ли н, па свуда остаје као љ и њ ; али је то слаб изговор: кад би тако било, онда не би требало ни у другим падежима писаши я ни ю, него а и у, н. п. требало землу, волу, боги

***

ну, кона, учимела, кону, учишелу, па би се чашило земљу
коњу,
вољу, богињу, коња, учитеља,
учитељу: него

шо,

квице.

с опроштењем, крпеж, који показује недостатак Славенске Бу

Тако је исто потребно ј у Славенском језику, н. п. кад се пише у имен. смруя, Троя, судїя, у вин. сшрую, Трою, судію: пребало би и у род. и у даш. писами струји, Троји, судији, а не струи, Трои, судїи.

о гласоУДАРЕНИЈУ.
(de accentu)

У Српском језику имају 4 различна ударенија гласа, и но њима су ево начињена 4 знака:

Први (*) стоји над оним словом, ђе се глас оштро изговара, н. п. вода, врана, вуна, земља, преметами, премемнуми, мица, пими, крст, посм и т. д.

Други (7) споји над оним словом, ђе се глас управо протеже, н. 1. грана, овца, сека, рука, виками, душа, рикаши, весеље, юрками, срна и т. д.

Трећи (") споји над оним словом, ђе се глас као округло разлази, н. п. глад, благо, тело, бир, сунце, круг, рој, памшиши, прн, крв, щрк, црњка и т. д.

Чемерни (^) стоји над оним словом, ђе се глас тако протеже, да од протезања прелази нешто и на друга слова, која иду за њим, н. п. наво; (и свуда у родиш. млож.) десемљуди, пем оваца, свију народа и т. д.

Које ријечи на ком слогу имају који знак гласоударенија, то ће се по времену одредити у граматикама; а ми овђе за сад само да опоменемо још нешто код овије знака гласоударенија, да би се лакше могао познати прави глас ријечи :

1) Глас је првога знака (') двојак, које се особито може познати у једнаким ријечма, н. п. бацам и оштрије се изговара кад значи fteden, него кад значи werfen; тако се ора изговара оштрије кад значи Die reate Beit, него кад значи èie uß; ако се изговара оштрије јарица млада коза, него јарица шеница и т. д. зато сам ја у оваковим ријечма метнуо два знака (*)ђе се оштрије изговара, као што се може виђеми код бацами, ја рица, пара и м. д.

2) Код трећега (*) треба упамтити : а) ђе је гођ на другом, или на трећем, или на четвртом слогу овај глас, онђе пред њим мора бити на ком слогу и оштрн (*), н. п. овчар, рамар, радост, господар, готовљење, горопадник, војводовање и т. д. зато ја нијесам (свуд) ки метао оштрога на први слог, ђе је ово на другом, као н. п. код овчар, рамар, рвач, радосм, рањење, ношење, мошање,гњецован, голетан,грађанче и пӏ. д. б) овај се глас налази код свију ријечи, које се од несаврите ни глагола граде на ње на предпошљедњем слогу, н. п. гошовљење, ријење, војводовање им. д. замо га у оваковим ријечма не би требало ни писати (кад се зна да је свуда), као што га ја нијесам писао у оним оваковим ријечма, које напријед имају глас другога знака, н. п. писање, стругање, досађивање, откупљивање, лу бљење, и т. д. Б) готово би се могло рећи, да је и овај глас двојак у оним ријечма, ђе се два налазе на једној ријечи, н. п. памћење, судим, радим, шарам, вежем и т. д. (у оваковим глаголима).

3) И четвртога је знака (^) глас двојак, које је најлакше познати у једнаким ријечма, н. п. нас има седам друга, и сваки имамо по десет лијепи друга (што се конци препредају): овђе се у десет лијепи друга не промеже тако глас, као у седам друга, него се изговара друга, тако исто кад се рече: виђели смо на небу 10 дуга, и донијели смосваки по го качни дуга; десем грана, и допãо рана и щ. д.

4) Глас не остаје све једнако на једном слогу, него се мијења, н. п. вода, воде, води, воду, вӧдо, водом, води, воде, вода, водама; сокó, соколе, сӧколе; лонац, лонца (а ронац, ронца!), лонци, лонаца, лóнцима; писаши, пишем, писáше; јунак, јунака, јуначе, јунака и т. д.

склонЕНИЈА.

(de substantivorum declinatione)

Српсна имена суштествителна имају четири склоненија.

Прво Склоненије,

По коме се склањају сва имена мушкога рода, која се свршују на полугласно слово и на у, и она на а, која и у родителном имају а ; и на о која у род. имају ла; и неколика на е

H. II.

*) у пјесмама се налази ђешто дам. млож. као твор. јед. (као што је и у Славенском језику), н. п. Биће доста меса и гавраном; Тако Турком Турски селам даде и т. д. Бешто се овакови дам. млож. падеж може чути и у говору, особито у Бачкој (по варошима), и понајвише код они имена, која у млож. броју нарасму на еви или на ови, н. п. воловом, соколовом, царевом; пријатељем, момком и т. д. Али од Србијанаца, од Бошњака и од Ерцеговаца, ја шо нијесам чуо никад, него би још и у пјесмама прије казали воловим", соколовим, царевим’, пријатељим (као Турски Турцим Бога називаше) ; или валов'ма, пријатељ’ма и т. д. а не вјерујем да би и Бачвани казали, н. п прстом, зубом, но к**) Бешто се може (особимо у Сријему, у Бачкој и у Банату) изоставиши ово ма у твор. и у сказ. мʌож., н. п. сјелени, на волови, укомлови и т. д. И овако се по реченим мјестима (особито у писању) изоставља ма у твор. и у сказ. код свију имена (осим трећега склоненија) суштествителни и прилагателни, и код ђекоји мјестоименија (н. п. мој, твој, свој, чиј). Али у Србији, у Босни и у Ерцеговини, слабо се и у пјесмама чује (н. п. Ас ајдуци како начинимо), него се радије изостави пошљедње а, или и испред м н п. На синцирим симне реике; у Руњанским зеленим шли вицим’; Под чадор'ма робље под’јелише и н. д.

мом?

у

1. Код овог склоненија треба упамтими:

1) Имена бездушни ствари имају у јед. броју вин. као именителин. 2) Имена, која се свршују на ђ, ж, з, љ, њ, к, ч, ш, имају у звам. јед. у мјесто е, а у твор. ем мјесто ом, н. п. смуђ, зват. смуђу, твор. смуђем; нож, ножу, ножем; змај, змају, змајем; краљ, краљу; краљем; пањ, пању, пањем; манић, манићу, манићем; колач, колачу, колачем; миш, мишу, мишем и т. д. али јеж, јежом! Бекоја имена и на ар имају овако, н. п. писар, писару (и писаре) писарем (и писаром); господар, господару, господарем (и господаром); цар, царе, царев (!) и т. д.

a

3) Имена, која се свршују на ц, у звам. јед. премјењују ц на ч, у твор. и она имају е м мјесто ом, н. п. сприц, звам. стриче, твор. стрицем и т. д. Осим зец, зецом; мјесец; мјесецом.

4) Имена, која се свршују на 3, у звам. јед премјењују з на ж н. п. кнез, зваш. кнеже и т. д. Али која се имена ријетко говоре у звам. јед., код они се може чути и на зу (мјесто же), н. п. Ој Французу царе силовими!

5) Имена, која се свршују на г и на к, у зват. јед. премјењују г на ж, ак на ч; а у млож. свуда осим род. и вин. г на 3, а к на ц, н. п. рог, зват. јед. роже, а у млож. броју рози, розима; јунак, јуначе, јунаци, јунацима и т. д. Али имена која се свршују на дак, так и чак, и у род. губе а, аријетко се говоре у звам. јед., код они би се прије казало на к у, него би се промијенило к на ", н. п. памак, патку! (мјесто паче!), мачак, мачку! (мјесто маче!) и т. д. Али која се често говоре, она имају као што треба, н. п. мемак, мече!

6) Имена, која се свршују на ац, и на ао, и млога друга на ак, ал, аљ, ам, ан, ањ, ап, ар, ас, ам, ач, у свима осталим падежима (осим род. млож.) губе а, н. п. значац, знанца ; момак, момка ; ўгал, угла ; угаљ, угља ; јарам, јарма; ован, овна; жрвањ, жрвња; кота, котла, ветар, вјетра; овас, овса; лакат, лакта; Бирач, Бирча и т. д.

7) Сва имена, која се свршују на о, и млога друга, особито једносложна и двојесложна, нарасту у млож. броју на еви или на ови:

а) На еви нарасту она, која у твор. јед. имају ем, н. п. смућ, смуђеви; нож, ножеви; краљ, краљеви; пањ, пањеви: цар, цареви ; брок, броћеви; мач, мачёви; кош, кошеви и т. д.

6) А на ови сва остала, која у твор. јед. имају ом, н. п. град, градови; поп, попови; кошао, котлови; соко, соколови; гавран, гавранови ; јастријеб, јастребови и т. д.

Но ова сва имена могу имати и по правилу, и код ђекоји се говори обадвоје, н. п. миши и мишеви; рози и рогови ; пијетли и нијешлови; суди и судови и т. д. а код остали се чује у пјесмама, н. п. пути, ножи, орли гобрани: Ђе се вију орли и гаврани и т. д.

8) Имена народа, која се свршујуна ин, у млож. броју у свима паДежима губе ин, н. п. Бугарин, Бугари; Србин, Срби; Ламинин, Лашини и т. д. Али Турчин каже се Турци (као од Турак).

9) Имена, која се свршују на дац и на мац, у свима осталим паде жима осим род. Млож. губе д им, н. п. желудац, желуца, (род. млож.) же

лудаца; отац, оца, оцу, оче, отаца и т. д.

10) Мије, грије, смије, може бити да би у млож. броју могли имаши и на еви (мијеви и т. д.) ; али (по Рес. нарјечију) ме, гре, сме, и у твор. јед. имају само на ом.

II. Особимо треба упам пиши код ђекоји ријечи:

1) Нека имена имају урод. млож. и мјесто а, н. п. црв, црви; мрав, мрави; мјесец, мјесеци; вам, вáши; динар, динари, а ђекоја имају и а пн, н. п. сам, око о са ми и пуно 7 сама; пуш, пеш пӳша, а у Сријему, у Бачкој и у Банату, пеп пӳми и т. д.

2) Госм има у род. млож. гостију и го сми.

3) Дан кад се сам склања, онда иде по правилу, н. п. дан, дана; у млож. броју дани и т. д. А с ријечима Ђурђевдан, Јовањ дан и m. д. има у род. дне, н. п. у очи Ђурђева дне; о ђурђеву дне. Тако се говори два дни (двадни), поидни (придни); а даље се каже

тември дана (слабо би ко рекао четири дни), пет дана (пет дни ни пошшо); пропадоше ми толики дни и т. д.

4) Пут има у род, јед. и пумом и путем: а) н. п. ја сам за пумом; стоји под пумом. 6) н. п. оде путем.

5) Коњиц има у зам, јед. коњицу (мјесто коњиче! може бити да се разликује од коњик?), н. п.

„Јунак коњу говорио:

„Ој коњицу добро моје

6) Сприц у млож. броју говори се и смрицеви и стричеви; мако и зец, зецови и зечеви.

7) Коњ има у дал., твор. и у сказ. млож. коњма (а не коњима);

в зуб има и зубма и зубима.

,

8) Човек у млож. броју каже се људи (а не човеци), и склања се ево овако: и. људи, р. људи, д. људима и људма, в. људе, з. људи, т. људима и људма, с људима и људма.

.

Друго склоненије,

По коме се склањају сва имена женскога и (остала) мушкога *) рода, воја се свршују на а, н. п.

،

Овђе треба упамтити:

н.

1) Имена, која се свршују на га и на ка, у дам. и у сказ. јед. премјењују г на 3, к на ц, н. п. књига, књизи; рука, руци и м. д. Али која се имена свршују на шка и на чка, у они се говори и онако, о. пашки, кучки и т. д. Али ја сам слушао у Србији по селима баш и у овакови (особимо на мка) ђе се промјењује к на ц, н. п. носи на мо

*) Мушка имена овога склоненија само су у јед. броју мушкога рода, а у млож. женскога, н. п. мој слуга, моје слуге; наше влаДике; Српске војводе, и ш д. А у пјесмама су овакова имена и у јед. броју понајвише женскога рода, н. п.

„Слуго моја Облачићу Раде

„Да ми да Бог, Сибињска војводо

**) И код овије се имена у Сријему и (особи) у Бачкој може изоставити ма у сказ. млож, и пошљедње а добије мало дужи глас, н. п. у новина, по ливада, на кућа и т. д. Мени се чини да и у овом ђекоји садашњи списатељи Сремачки и Бачвански прегоне мјеру; ја не вјерујем да би прост Сријемац казао, н. п. О наши данашњи Српски књига; у Пешрови красни непокошень зелени ливада и м. д....