Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

rum.

голи м

сином

„Отишла је да гозбу гозбује - Голотиња, ғ. бie Tatbeit, Rangel an Tojumu, HM, v. impf. mästen, sagino. Kleidung, nuditas. Тојитисе, имce, v. to impf, ft, majten, Голорб, ба ,бо , mit еntblpten Bau),

fett werden, saginor, opimus fio, ventre nudato; paper Голоmрб, пош. Гојко (Гојко), m. Хаппname, nomen propr. viri.

„њега зову Голопрбе ИвоГолак, m. rіdе голи син.

Tony6, m. die Taube', columba. Голем, ма , мо, geop, magnus (comp. Голубак, пка, m. hyp. р. голуб. haжeсe вeki) cf. велики.

Голубаст, та , mo, taubenfärbig, Голен, f. (Рес. и Срем.) vidе голијен. colore palumbis , colum binus. Голел, f, table birgёgegens, mons Голубац, пица m. 2) у Поларевачкој arboribus destitutus.

наији један стари град на Дунаву Голёпган, пнa, нo, Eayl, (орие Зäц. (Србљи приповиједају да га је зидала me,) calvus.

Ђурђева "Јерина ради голубоваГолеш (планина), m. (ст.)

као голубињак-). 2) село код мога „Живо пређи у Голеш планину града. Од Голупіца се већ доље поГолі сии, т. голак, п. і војник чињу планине поред Дунава и из који сам од своје воље за пла Српске стране. пу иде на војску и биjесе. (matter Голу биљак, ш. беr Zauben flag, coSohn)Name jener Krieger, die, da sie obs

lumbarium. не файв ипо фоf fino , niФt bеrbuntent Голубињй , ња , ње, Хаитеп 2, columbawären mit ins Feld zu ziehen, es aber von freyen Stü den um Sold und Tony6nk, m. die junge Taube, pullus Kleidung thun, miles ultroneus . Oby je columbae. ријеч Турчија арамбаша 1804 го. Голубица , f. 1) Die Taube (sei6en), дине домијо с Врачара на Дрину; а columba. 2) ein Frauenname , nomen он може бити да је примио од не.

pueilae. 3) cf. златоје. кога Турчина из Градишта, који. Голубичица , f. dim. дав Хäибфеn , соје тада био са Србима , и назван lumbula.

заnio ,

што Голубов, ва, вo, bеr Zaube, columје уза сваку ријеч говорио: голи bae. сине! Голи су синови само на Голуждрав , ва , вo, vidе голушат. Дрини били, а од Бијограда доље Голупче, чепа , п. vіdе голубић. звали су бећарима пакове војнике. Голушав, ва, вo, ungefiesert, glaЊнов је славни капетан био 3 еко, ber. који је славно погинуо на Равњу Пољо, т. уіdе голић. (1813).

Гољуждрав, ва , во, vide

голуждрав.. Голијевно благо, п. (сп.) o piel als Гомбар; m. Сријему, у Бачк. и у големо, grов, ingens :

bah.) oer Knopfniager, textor globulo » и проносе голијевно благо

rum fibulatoriorum. Голијен, f. (Ерц.) Вав ефіеnbein, Гомбарев, ва, во Вев Жnopfmaфers, tibia,

Гомбаров , ва, во , textоriѕ globuloРоліf, m. гољо, беr Stadte, nudus : rum fibulatoriorum. удри пие на голиће.

Гомеља, f. намастир у Босни (може Голишав, ва , во , vidе го.

бити да је сад и пуст ?): Голобрад, да, до,

lunbärtig, im „И Гомељу на граници сувој Голобрадаспi, ma , mo, bеrbis. гомила, f громила, рпа, камара, Головрат, па , пo, mit blopeт фав, рњага, беr paufe, cumulus. collo pudo.

Гомілање, п. 1) дав 21ufbäufen, cumuГологлав, ва , вo, mit еntblöpten paupte, latio. 2) das Gepolter, wenn etwas capite nudo.

Aufgehäuftes einstürgt, strepitus. Гологуз, за, зо, паt аn рintern, Гомнілапи, ам, v, impf, aufbaufen, cuino nudo: „Гологуза сијевала, голо mulo. масло слијевала, а Радичу проп“ Гомілашисе, ласе, у. r. impf. poltern, (некаква узјала гола на вратило, strepo. ба врачала да јој се вапia дeбeo Гом“pje, n. #loftеr іn frоаtiеn.

Гонити , им, v. impf. treibe, jagen, Tookyp, pa, po, ohne Hosen, nuda agito. mentala.

гонитисе, имсе,

v. r. impf. 1) rich Голомразаца , f. вријеме кад је мраз, verfolgen, persequi se invicem. 2) roho а не ма кише ни снијега, Per Зrot, се зецови,

die Hasen rammeln, cuegela,

uut lepores.

2

скоруп).

rum.

vide rpk.

госо

земље

оста.

nen

Гонце*, цепа, п. (у Србији и у Босни Dame, domina. 2) eine Gattung по варошима) ружа, која се још ни. Sowamm, der Heilkräfte fugelchries је расцвјептала, него пек напупила, ben werden, sonst Kherubba, fungi eine Rose, die so eben die Knolpe ges genus. öffnet, rosa recens.

Тоспава, f, Srauenname, nomen fe. Гоњење, р.» дав Хreiben, agіtаtіо, 2) minae. рав Rammeln per pafen, coitus lepo- Госпин, на, но , Ser Seau, dominae.

Госпино биље, в. Cupholi, glycirrhiLopa, f. das Gebirge, mons.

za glabra Linn, Горажде, р, варош у Ерцеговини : Господ (Бог), m. per perr, Dominus ;

Док је мени соко Синан паша „Помог'о га Господ Бога. » у Горажду на Ерцеговини

„Теко піи га Господ сачувао Горан (сотр. горчӣ), рка, ко,

„Брипке сабље Анђелија Вука— Торакнупи, не, vide гркнупи. Господа, f. (coll.) vie perrn, domini. Горінца, f. (см.) Oranien, Arausio : Господар , m. Bеr реrr (figentbümer).

Ёто на пе војске небројене : dominus, двоспіти; ја сам „Седам краља, од седам земаља, дар од тога; и нијеси нада мном „и ђевојка Англијска краљица

господар. „С Дуком зетом од

Го у Србији до 1804 године само су ранце

Турке (и то бегове и спаије) зва. Горе (у Ерц. говорисе и горје), ореп, ли господаріима (као и сад по Босни supra.

и по Ерцеговини); а од онда су Горење, п, сав Зrennen, ardor.

звалі господаром Црнога Боргреши, рим, vidе горјеши,

фија, и оспале поглаваре и војГрица, f. dim. р. гора.

воде, који су власт у рукама имаГорјанин, m. Bebirg вверобнее, monti

ли, као и сад шпо зову Милоша cola , montanus: вуче горјаниче ! Обреновића, и оспале кнезове, Topje, Eрц.) vidе горе.

који власт у рукама имају и заповІІГорјеши, рим, т. impf. (Ерц.) бел. једају, у Сријему пак и у ardeo.

лим њемачким државама, зову и Горњак, ю. н. п. вјештар, камен во најмањега трговчића господаром. денични,

der oben ist, von oben уСрбији су отприје знатније Србље, kommt superous, desuper veniens.

свињарске прговце , Горње чело, р. vіdе зачење.

газда ма. Горњи, ња, ње, обеr, superior. Господарев, ва, во,

vidе господаГорњОземац, мца, m. Der Sherlänler,

ров. incola terrae superioris.

Господарење, п, баѕ еfehlen, ferre Горњоземски, ка ,ко, 1) оberlänvifф, fфеп, dominatio.

е раrtе superiori. 2) adv. oberläntifф, Госпо тариши, им, . impf, befeblen,

more incolarum terrae superioris. herriden, dominari. Горови, па, по , gebirgig, montuo- Господаров, ва, во, бев феrеn, do

mini. Горопадан, дна, но, фақnfinnig, fu- Господарсия, кa, кo, 2) бер госпоriosus,

Aapen gehörig, dominorum. 2) adv. Горопадник, m. Ser 2Babnjinnige, Хаз wie ein rocnogap, domini more. fence, furiosus.

Господин, m. pet perr, dominus, у Гор. па дница , f. Die 23 ақnjinnige, fu Србији само цара и краља (у пјес

мама), пашу (у пјесмама, а у гоГорскій , кa, кo, Bebirg, montanus.

вору му кажу: „честити пашо!) Горушица, f, слачица, беr Cenf, si

владику, архимандрита , игумна napi.

(у пјесмама , а у говору: » Горушичнії, на , но, н. п. зрно,Cenfi, гумне !), пропу и учитеља (и және sinapinus,

ђекога фетића у кући: свекра, или Горчаіна, f. Die Bitterreit, amaritudo, февера) зову господином;

у СриГdca, m. (у Бачкој и у Сријему) бер јему и у оспалим Њемачким држа

Herr (als Eigenthümer), dominus, cf. вама господин значи оно, шпо у господар.

Србији господар. госим, на, но, бев госа, domini ; го. Господинов, ва, во, бев феrеn, do

сино му піане (ein eфeltwort per mini, 8atfфеr).

Господичић, m. Bеr junge perr, doГccиница, f. Die Seau cines госа ,thera. inicellus (), filius domini (herilis Госца, 1, 2) (hypi р. госпођа) $rаи, filius.)

iao

звали

sus.

riosa.

очен

[ocr errors]

Господовање, п. Зав geben wie eines (у Сријему у Бачк, и у Бан . пасуљ ), господин, vita splendida.

die Fasole', faseolus vulgaris Linn. Господівати, дујем, у. impf. leben Граб , m. Die Beiрбифе, carpinus beta.

wie ein Herr , splendidam vitam dego. 'lus Linn. Господски, кa, кo, 1) деп perrn-geböа Грабанцијаш, m. cf. врзино коло.

rig, dominorum. 2) adv. wie ein roc- r pabahyuijauskit, ka , ko, 1) Herenmei. подин, domini more.

ftеrift, veneficorum : узе оно његово Господство, f. vіdе госпоспіво. грабанцијашко јапунце 2) adv, pepen. Госпођа, f. 1) бie frau, Dame, domi meisterisch, ut veneficus, ut magus. na. 2) велика и мала госпођа, деr Грабеж , m, bеr Xaub, rapina. kleine und der große Frauentag, fe- Ipak, m. der Weißbuchenwald, carpi

stum assumptionis , et patale B. M. V. netum (? Linn.) Госпођин, на , но, беr feau, dominae, Грабини, им, v. imрt 2) greifen; tаf. Госп Бин дан, m, vidе госпођа 2. fen, rapio. 2) recen, pectine colligo Госпођица, f. dim. 2. госпођа.

foenum. Госп. Њица; f. cf. Златоје.

Грабић, m. cine junge Beiрбифе, carТоспожда, f. (сл.) ломози госпождо pinus betulus Linn. жива Богородице (кад се моле Бо- Гравље, f.pl. (акф грабуље) Ser Reфen, ry)! vide rochoka.

ресtеn foenarius. Gве су грабље , неГоспоја, f. vіdе госпођа.

ма вила ,ев ftno Iauter &gotten, nonГоспојин , на, но, vidе госпођин. nisi sibi favent. Госпојина, f. велика, или мала, vide Грабљeњe, p. 1) Уав Xafen, гарtus. 2)рав госпођа 2.

Neden, collectio ope pectinis foenarii. Госпојица , f. dim. р. госпоја. Грабов , weigbüфеn, carpini bеtuli. Гостиiство, п. 10ав феrrеntbum, do- Грабовина, f. Beifouфеnbols, lіgnum Госпошлина , f.j minatus.

carpini betuli Linn. Госпp, m. (tm eфerge, mit einem Reбens Грабуље, f. pl. vіdе грабље.

gepantеn аn прднупін) tatt господар. Град , m. Die Setung, arx. Гост, m. Der Bajt, hospes : отишао Град, m. птуча , беr bаgеt, grаndо. у госте. Ако не буду гости биjec- Градачату, чца m. град и варош ни , не ќе бипи кућа пијесна.

Босни : Гостиница , f. Зuflug yon ®äjten, hospi „Упече им од Градачца Дедо — tes frequentes:

Градачки, кa, кo, von Градачац. „Седам кућа једну козу музе, Градина, f. 1) Ber gaun, sepes. 3) бес „Још се вале да се добро ране :

Garten, hortus. 3) augm. von rpâa. „Да им није млоге госпіинице Градиница , f. dim. b. градина. „Од сира би ћуприје зидали, Градиши , им, y, impf. 1) тафеn, bers „На суруци воденице 6° мљеле. fertigen, condo, н. п. опанке, куку Гостионица, ғ. бав ®aftbaив , deverso цркву, мості, гусле, гадње, седло

и т. д. 2)Жy Cријему и у Бачкој) і. Госптипи, им , v, impf, bewirthen, con 4. јебапи , futuo : градио му матер. vivium praebeo.

Градитисе, имсе, т. г. impf. 1) ft ju Гостилисе, имce, v. t, impf. gaftmas

etwas machen, es spielen : rpaqr ce len, convivor.

да је учен. 2) није лијепа, него Готов , ва, во, 1) bereit, paratus. 2) се гради, е fФminət fіф.

baar (Geld), praesens, paratus. Градик, m. dim, p. град. Готовина , 't. Die Baarfфаft, peculia Градишка , f. (нова и стара) in bee numerata.

slavonischen Grenze. Готовити, им, т. impf, н, п. вечеру, Градиште , p. beipt ein etätten art Pyyak, bereiten, paro.

der Donau, zwischen Ram und Golus n. das Bereiten, praepa

baz, mit Ruinen. ratio,

Градски, ка, но, н. в. врата, Хе. Готово, beinabe, faft, fere: не ма го

stuugs., arcis. пово ни једнога; готово не зна Грађа, £ (coll.) бав Заи. Raterial,

materia. Tomka, f. der weibliche Saft, hospes, I'pahahah, m. einer aus der Festung.

incola arcis. Тошљење, а, bаѕ mаnіrеn, convіvаtiо. Грађанка , f. &tnwoђnеriа bеr Xeftung,

femina ex arce. Гошћии, на, но, деr ®aftfreunjinn, грађански, кa, кo, 1) Xeftung® : arhospitae.

cis. 2) adv, wie грађанин, mоrе hоmі. Гра, т. (у Ерту, и граг), граа или гра

rium.

2

Готовљење,

[ocr errors]

hospita.

pum ex arce.

Трађанче, чema, n. ein junger Setung. Грашка , f. ein SafolenPorn, granum fa. bewohner, juvenis ex arce.

seoli. Трађење, баѕ Лафеn, confectio. Грашчица, f. dim. 9. грашка. Грija, f. (у крајини Неготинској и у Грба, f. Der Söder, gibbus. 1рној ријеци) yidе говор.

Грбав, ва, вo, büterig, sibbosus. Трајање, п. vіdе говорење.

грбина, f. vіdе леђа, Трајати , jим, vidе говорити, rprey, m. eine Art Flußfild, pisciculi Тракнути", нем, у. pf. повикации на

genus, кога, To@frepet, conclamo. Гракну- Гргур , m. Bregor, Gregorius. ше као на бијелу врану.

Гргутање, п. Вав ®irten, gemitus. Трактање, р. Вав radien, crocitatio. Грг папи , гућем, v. impf, girger трактапи, граћем, v. impf, Erdф. Гегупінупи, нем, v. pf. Хgemo. zen, crocito:

Грдан, т. XannBname, nomen viгi. „Не виј вуче, не грађи гавране : Грдан (трдан), дна, но, bütli, foedus; „Не плаши ми по гори јунака

„Ако пије у меани вино, Трана, f, per 3weig, frоnѕ.

„На грдне му ране излазило Траналi, m. Der Branat (@tein), lapis Грципи, им, v. impf, bägliф тафен, granatus.

foedo. Гранат, па , то, äftig, ramasus. Грдилисе, имce, v. r. impf. einanber Ipanna, f. 1) eine Art Gidhe, quer. schimpfen, conviciari invicem.

cus genus. 2) Gränze, finis, limes, cf. fpaoba, f. die Häßlichkeit, turpitudo. крајина.

Грђење, р. бав дükli mафе, бав Граничар, m. (у Сријему и у Банату) Schimpfen, foedatio.

der Gränzer, miles limitaneus. Гребање, п, бав Яraden, yulneratio Траннчев , ва, во, н. п. жир, воn per

ope unguium, rpaknya Eiche, certae quercus. Гребали, бем, vidе грепсти. Граничевина, f. дав роlѕ son Der гра- Гребаптисе, бемсе, vide

грепстисе, ница : ($іфе, lіgnum certae quercus. Гребен, m. 1) die Krämpel, carmen. 2) Граничење, p, vide мeђење.

die Schultern des Pferdes humeri eТраничипи, нм, т. impf, gtangen, f quini. 3) der hervorragende Theil ei: pitimus sum. cf. међипи.

nes steilen Felsen , promontorium, wie Транупи, не v. pf. betworjtrahlen (von bei Пореч. der gunne), effulgeo :

Гребенаља, f. Die frіmрlеrin, carmina„Грани сунце да огријем руке

trix. „Ни скануло ни сунце грануло — Гребенање, р. Вав ЯrämpeIn, carmiГранчица, f. dim, p. грана,

natio. Грање, р. (coll.) vie 3weige, frоndеs, Гребенати, ам, у. impf, trampcin, carГраов, ва, во, н. п. лист, чорба, mino. Fafolen, faseolinus (?).

Гребештак мач, т. (ст.) Tpaopname, n. Ader, auidem Farolen ge „Сијевају'мачи Гребешпаци

baut gewesen, ager,olim faseolo consitus. Ipena, f. der Balke, trabs. Трораст, па, по, шарен као да •Гр-дељ, т. 1) der Pflugbalten (der

је граом посут (н: п, көкош, очи), Brenbe(), 2) планина у Ерцеговини buntichectig, varius.

Гредица , f. din. p. греда. Традровина, f. Das Safolenfteoh, stra- Гредурина, f. augm. p. греда. men faseoli.

I'paj: in. Cpem.) vide rpuje. Грас уљ, m. in Ser Znefoote рот Зіgец. Грејање, в. (Рес. и Срем.) vidе гријање,

ner, der auf die Frage, ob er rpaa oder rpejama, jem, (Pec. 'n Cpem.) vide' rpå. nacyna effen wolle , antwortete: rpa јати.

суља (о. і. Бердев, гра ипо пасуљ). Гредпа, f. (Рес. и Срем.) vidе гриГрачаница, f. варош у Босни :

јопа. и касабу равну Грачаницу — Грёпсти, ебем,'v. impf. Erasen, tral Грачаница црква, f.

len, scabo. збор зборила господа ришћанска грепсписе , ебемсе, т. г. impf. Erallet, „Код бијеле цркве Грачанице

scabo: rpe6ece mayxa, die Kaße kralt. Гріна, f. hyp. 2, гра : да пти да мајка Греш, т. граше (жене говоре феци).

Грешан, шна, но, (Рес. и Срем.) viГрашак, шка, m. bit ©rofe, pisum. "de грјешан. Транара, , (tomij+) бie Bohnen fіntе грешенье, р. (Рес. и Срем.) vidc гри

0. i. der Hintere , telum fabis plenum јешење. i, e. podex crepitum edens.

Грішити, им, (Рес. я Срем-) xid. Грашина, Е. augш. р. гра.

гријешаци,

[graphic]
[graphic]
[graphic]

mosus.

Грециписе, имce, (Рес и Срем.) vі. Грлар, та, ло, Вее Сфеерђав, cla

'de гријешиписе. Грешка, £. (Рес. и Срем.) vidе гри. Грлашце (грлашце), n, vide гръоце. јешка.

Грлипи, им, v. impf. итаете, атГрешљика, f. Bas BrofфeІ (Оer Drepet), plexor. numuli gepus.

Грлиписе, имce, v. г. impf. ft итае. Грешник, m, (Рес. и Срем. ) vide men, invicem, se amplecti. грјешинк.

Грлӣk, f. н. п. у пушке , или у олбе, Грешница, f. (Рес. и Срем. ) vide 1) der Hals der Flasche, collum laгрјешница.

genae. 2) das Ende des Flintenlaufs, Грива, f. Die Ribne, juba.

extremum canalis ignivomi. Гриваст, па, піо, н. п. пас, wеip um Грлица, f. Sie Eurtеtаube, turtur. den Hals, collo albus.

Геличић, m. Вас Зunge Pet Surteitаube, Гривна. f. 1) гвоздена карика, шпіо pullus turturis. држи косу за носиште, беr Gen= Грличица, f. dim. p. грлица. jeiring. 3) наруквица (сребрна, грличји, чја, чје, беr Xurteltaube, златна или од пиринча), дав 2rms turturum. band, armilla.

Грло, п. 2), Sie Burgel, guttur. 2) bie Гривњаш, т. п. ј. голуб, дie gropert Stimme, vox, guttur: uma "Anjerio Art der Holztauben, palumbes.

грло. 3) бав сtuct , capat: има деIpuieo , m. ein Hund mit einem weißen септі грла говеда на рани. 4) Die Röya Kranze am Hals, canis collo albo.

re vom Strumpf, fistula, canalis tiГрижа, ғ. бав Заифgrіmmеn, tormina. bialis. Гриз, m. Tag bаlоvеrѕаute Sutter im Грља, f. hyp. b. грлица.

Magen, f. B. des Dosen, pabulum reérte, n. das umarmen, amplexatio. indigestum.

rộm, m. eine Art Eiche, quercus genus. Tprisene, n. das Beißen, Effen, morsus. Ipmik, m. der Eichenwalo, quercetum. Грзина, f. augm. p. гриз.

Грмина, f, augm. p. грм. Ipujak, m. Mannsname, nomen viri. Грмити, ми, (Срем.) vidе грмљепти. Гријање, п. (Ерц.) бав 23ärmen, cale- грмић, m. dim. on грм. Tpujamu, jem, v. inpf. (Epu.) 1) wäre Fombabana, f.} das Donnern, tonitru.

теп, саlеfacio. 2) сунце грије, fфеint, грмљепти, ми, v. impf. (Ерц.) Sonnеrn, lucet sol

tono. Грије, гриja, m. (Ерц.) Die . Sunse, Грмов, ва, во, беr &іфе, Сіфеп», peccatuin.

quercinus. Гријешан, шна, но, (Ерц.) vide грје- Грмовина, f. Bas &іфenfols, lіgnum

quercinum. Гријешење, р. (Ерц.) зав бüntigen, Грнало, п. даска насађена на дрво, peccare.

као грабље, те се жито гріє на Гријешиши , им, v. impf. (Брц.) fünə гувну (у Бачкој), cine Art Хефеп,

pigen, pecco : не гријеши душе. Гријешилисе, имce, v. г. impf. (Ерц.) Грнац, нца, т. 1 (доље преко Мо. fündigen , pecco.

Трне, нema, n. dim.j paвe) Berkopf, olla. Гријешка, f. (Ерц.) кад се уходећи у

vidе лонац. брдо прескочи један зубац.

Грнупи, нем, v. pf. sufammеnfфаrren, Гријоша; f. (Ерц.) vidе грије.

corrado. Гріспи, гризем, v. impf. beipen, mor- Грнчара, f. (доња и горња) Два села deo.

у Јадру. Више пије села на једном Грјешан, шна, но, (Ерц.) 1) funcig, брду (које се зове Гњила — Срео

ресeatorius (?), improbus. 2) грјешно сам га код Гњиле — копа се конAnjeme, unschuldig, innocens.

чарска земља,

алонци се сад граГрјешнік, m. (Epu.) der Sünder, pec де у другом селу (у Коренити) виcator.

ше Грнчаре. У піој околини сад не Трјешница, f. (Ерц.) бie Güncerin, зна нико што је генац, него сви peccatrix.

говоре лонац. Tøk, m. der Grieche, Graecus.

Гроб, m. Вав Шrat, sepulcram. Грк (comp. грчӣ), кa, кo, bittee, amarus. Гробак, пка, m. dim. p. гроб. Гркиња, f. Bie Brіефіn, graeca. rpone, n. der Gottesacker, coemeterium. Гркљан, m. Die Speifer@bre, oesophagus. Гробница, f. рака, pie Bra6666lе, seГркнути, не, v. impf. etmав біttеr fери, pulcrum. subamarus sum.

rpokhe, A. (coll.) die Trauben, uyae.

шан.

rastri gepus.

2

« PreviousContinue »