Господовање, п. бав Себеп wie eines господин, vita splendida. Господовати, дујем, v. impf. [ебеп mie ein pert, splendidam vitam dego. Господски, ка, ко, 1) деn gerrn-дебö. rig, dominorum. 2) adv. wie ein господин, domini more. Господство, f. vide госпоство. Госпођа, f. 1) bie Frau, Dame, domiпа. 2) велика и мала госпођа, дer Eleine und der große Frauentaa, festum assumptionis, et natale B. M. V. Госпођин, на, но, ber Frau, dominae, Госпђин дан, m. vide госпођа 2. Госпођица, f. dim. 9. госпођа. Госпођица, f. cf. Златоје. Госпожда, f. (см.) помози госпождо жива Богородице (кад се моле Богу)! vide госпођа. Госпоја, f. vide госпођа. Госпојин, на, но, vide госпођин. Госпојина, f. велика, или мала, vide госпођа 2. Госпојица, f dim. v. госпоја. Госпоство, п. дав Serrenthum, doГоспоштина, f.j minatus. Госпр, m. (im herse, mit einem Пебеп. Дебарtеn аn прднути) tatt господар. Гост, m. Der Sat, hospes: отишао у госте. Ако не буду гости бијесни, не ће бити кућа тијесна. Гостиница, f. tes frequentes: (у Сријему у Бачк, и у Бан. пасуљ ), die Fasole, faseolus vulgaris Linn. Граб, m. bie Beißbuhe, carpinus betu. lus Linn. Грабанцијаш, m. cf. врзино коло. Грабанцијашки, ка, ко, 1) Herenmei fferifh, veneficorum: узе оно његово грабанцијашко јапунџе 2) adv. heren meisterisch, ut veneficus, ut magus. Грабеж, m, ber Каиб, rapina. Fрaбik, m. der Weißbuchenwald, carpinetum (? Linn.) Грабити, им, v. impl 1) greifen, rafe fen, rapio. 2) rechen, pectine colligo foenum.. Tрaбuk, m. eine junge Weißbuche, carpinus betulus Linn. Грабље, f. pl. (акф грабуље) ber Хефен, pecten foenarius. Све су грабље, нема вила, её inb lauter goiften, nonnisi sibi favent. Грабљење, п. 1) дав Raffen, raptus. 2)дав Redhen, collectio ope pectinis foenarii, Грабов, mei, carini betuli. Грабовина, f. Bеіßифенbols, lignum carpini betuli Linn. Грабуље, f. pl. vide грабље. Град, m. bie Setung, arх. Град, т. туча, ber Magel, grando. Градачац, чца m. град и варош у Босни : f, hospi-„Утече им од Градачца ДедоГрадачки, ка, ко, on Градачац. Градина, f. 1) ber Jaun, sepes. 2) бес „Седам кућа једну козу музе, "Још се вале да се добро ране: Да им није млоге госпіинице "Од сира би ћуприје зидали, „На суруци воденице 6 мљеле. Гостионица, f. baš Balthaus, deverso rium, Гостиши, им, v. impf, bewirthen, convivium praebeo. Гоститисе, имсе v. r. impf. gastmalen, convivor. , Готов, ва, во, 1) bereit, paratus. 2) baar (Geld), praesens, paratus. Готовина, f. діе Baarihaft, pecunia aumerata. Barten, hortus. 3) augm. yon град. Градиница, f. dim. v. градина. Градиши, им, v. impf. 1) тафеn, ver= fertigen, condo, н. п. опанке, кућу цркву, мост, гусле, гадље, седла и т. д. 2) у Сријему и у Бачкој) і. q. јебати, futuo : градио му матер. Градитисе, имсе, v. r. impf. 1) fih u etmaš тафен, ев fpielen: гради се да је учен. 2) није лијепа, него се гради, е mint . Градић, m. dim. . град. Градишка, f. (нова и стара) in дге flavonischen Grenze. Градиште, п. heißt ein Stäðthen an der Donau, zwischen Ram und Golus Баз, mit Ruinen. Градски, ка, ко, м. п. врата, stuugs, arcis. Грађа, f. (coll.) дав Bau. Material, materia. Трађанче, чета, n. ein junger Seffunge bewohner, juvenis ex arce. Tpahene, das Machen, confectio. Грашчица, f. dim. . грашка. Граја, f. (у крајини Неготинској и у Гоба, f. ber göder, gibhus. Црној ријеци) vide говор. Трајање, п. vide говорење. Трајаши, јим, vide говорити, Тракнути, нем, v. pf. повикати на кога, [06fфтереn, conclamo. Гракиу. ше као на бијелу врану. Трактање, п. дав Kräden, crocitatio. Трактати, гракћем, v. impf, räch. gen, crocito: ,, , Не виј вуче, не гракћи гавране: „Не плаши ми по гори јунака Трана, f. ber meig, frons. Гранат, т. деr Granat (Stein), lapis granatus. Транат, та, то, äftig, ramosus. Траница, f. 1) eine Wrt Side, quercus genus. 2) Bränge, finis, limes. cf. крајина. Граничар, т. (у Сријему и у Банату) der Gränzer, miles limitaneus. Траничев, ва, во, н. п. жир, von der граница Сіфе, certae quercus. Граничевина, f. baš Dolz yon bет гра ница - Eiche, lignum certae quercus. Граничење, п. vide међење. Траничити, им, v. impf. geängen, finitimus sum. cf. међиши. Трануши, не v. pf. bervor trahlen (von der Sonne), effulgeo: „Грани сунце да огријем руке — „Ни свануло ни сунце грануло Гранчица, f. dim. . грана. Грање, п. (coll.) bie Biweige, frondes. Граов, ва, во, н. п. лист, чорба, Kajolen, faseolinus (?). Граовиште, п. Ufer, auf dem Kafolen ge= baut gewefen, ager,olim faseolo consitus. Гораст, та, то, шарен као да је граом посут (н. п. кокош, очи), buntscheckig, varius. Грабровина, г. дbaš Safolenteos, stra men faseoli. Грбав, Ба, во, höderig, gibbosus, Toreч, m. eine Art Flußfisch, pisciculi genus. Гргур, m. Gregor, Gregorius. Гргутање, п. даš Sitten, gemitus. Гргушаши, гућем, v. impf.girren Гргутнути, нем, v. pf. I gemo. Грдан, т. Тапивнате, поmen viri. Грдан (грдан), дна, но, ä, foedus; „Ако пије у меани вино, "На грднему ране излазило — Годиши, им, v. impf. äßli foedo. тафеп, Гордитисе, имсе, . r. impf. einander Гребање, п. дав Ârallen, vulneratio ope unguium. Гребати, бем, vide грепсти. Гребатисе, бемсе, vide грепстисе, Гребен, т. 1) bierämpel, carmen. a) die Schultern des Pferdes humeri equini. 3) der hervorragende Theil ei=" nes steilen Felsen, promontorium, wie Беі Пореч. Гребенаља, f. bie Krämplerin, carminae trix. Гребенање, п. баз Ærämpeln, carminatio. Гребенаши, ам, v. impf. Erämpein, carг Грешишисе, имсе, (Рес и Срем.) vi*de гријешитисе. Грешка, f. (Рес. и Срем.) vide гријешка. Грешљика, f. baš Gröfфel (ber Dreyer), numuli genus. Грешийк, m. (Рес. и Срем.) vide грјешник. Грешница, f. (Рес. и Срем.) грјешница. vide Пpuвa, f. die Mähne, juba. Гриваст, та, то, н. п. пас, weiß um den Hals, collo albus. Гривна. f. 1) гвоздена карика, што Држи косу за косиште, der Gen= fturing. 3) наруквица (сребрна, златна или од пиринча), дав Ист band, armilla. Гривњаш, т. т.ј. голуб, bie größere Гризење, п. дав Beißen, Sffen, morsus. Гријак, т. Таnn$name, nomen viri. Гријање, п. (Ерц.) дав Bärmen, cale factio. Грлаш, та, то, бес ферђав, cla mosus. Грлашце (грлашце), n. vide гръоце. Голиши, им, v. impf. umarmen, amplexor. Грлитисе, имсе, v. г. impf.idh umars Грличица, f. dim. . грлица. Грнчара, f. (доња и горња) Два села у Јадру. Вище тије села на једном брду (које се зове Гњила - Срео сам га код Гњиле —) копа се лончарска земља, а лонци се сад граде у другом селу (у Коренити) више Грнчаре. У тој околини сад не зна нико што је грнац, него сви говоре лонац. Гроб, т. дав Gras, sepulcrum. Грожђе, п. (соll.) Die Zrauben, uyae. Опремно га у суво грожђе (yat in Грочанскй, ка, ко, чon Гроцка. zu Grund gerichtet). Грожење, п. дав aubern, horror. Грозан, зна, но, (см.) 1) traubenrei$, uyifer : ,,Па он ломи грозна винограда 2) грозне сузе : „Грознијем се сузам, упрљало грозне сузе ваља Грозд, m. oie Traube, uva. Грозда, f. һур. . Гроздана. Грош, m. ber Piafter (von 40 Para), monetae Turcicae genus. Грошић, m. ber (beutfche) Brofmen, grossus (monetae germanicae genus). Гртање, п. дав Bufammen{arren, cor rasio. Гомаши, грћем, v. impf. zаmmen fcharren, corrado, Груб, ба, бо, grob, crassus. Гроздана, f. Grauenname, nomen fe- Грубац, пца, m. Mannsname, 'nomen minae. Грозница, f. bas ieber, febris. Трозничав, ва, во, fieberhaft, febriculosus, 2) Bieber veruraфend, febrifer, 3.3 вода. Троітање, и, дав Raffeln ausgefütte. - „Њу ми пиша Громовник Илија Граница, f. (yon грло) bie Braune (ben Schweinen), angina. Троничав, ва, во, fehlfüchtig, angina laborans. viri. Грубач, т. Тапивате, nomen viri. Fp бema, m. Mannsname, uomen viri. Грубеша, т. Танname, nomen viri. Грубијан, m. (у Сријему, у Бачк. и у Ван.) der Grobian, homo moribus ru sticis. Грубијанство, п. діe Brobheit, rusti citas. Грубиша, m. Mannoname, nomen viri. Грубоћа, f. bie Grobheit, crassitudo. Грување, n. 1) bab &rahen, 3. 28. ber Kanone, sonus tormenti. 2) das Schlagen mit Krachen, verberatio. Грувати, ам, v. impf. 1) trahen wie die Kanone, tono. 2) schlagen mit Kra. chen, percutio cum sonitu. Груда, f. ber lumpen, gleba: груда сира, снијега. Грудање, п. дав Berfen mit Shnees Груди, груди, f. pl. vide прси. Груменчић, m. dim. 9. грумен. concrepo. a) mit Krachen schlagen, cum strepitu percutio. Грушање, п. дав äjen ber Milф, соаgulatio lactis. Грушатисе, шасе, v. r. impf, m. j. млијеко, gerinnen, cogi. Грушевина, f. geronnene Mil$, lac coagulatum. Грцање, п. даš Baten (3. 28. in hoђem Schnee), incessus ut per altas nives. Грцати, ам, v. impf. waten (in bohem Schnee), incedo ut per altas nives. Tpu, m. der Krampf, spasmus: увашио Грч, ми грч ногу. Пpuâд, f. (coll.) junge Griechen, graeca Tuauja, f. (coll.) die Griechen, das Ipчe, ema, n. das Griechlein, graeculus. Грчина, f. augm. . Грк. Tpuнa, f. die Bitterkeit, amaritudo, Тр¶ши, им, v. impf. 1) einziehen, contraho, corrugo. 2) gräcifiren, facio graecum. Tamисе, имсе, v. r. impf. 1) zufam. menfchrumpfen, corrugor. 2) sich zum Griechen machen, simulo graecum. Tр, на, но, 1) griechisch, graecus. 2) adv. griechisch, graece. Пpamиmисе, имсe, v. r. impf. anekeln, nauseam moveo. Гръоце, п. dim. 9. грло. Гуза, f. шуга, ber usa, bie Хайде, lepra. fa, Bа, Bо, ausfähig, leprosus. Губавац, вца, m. ein Kaubiger, Хив. fabiger, leprosus. Губаљ, m. bie Scinòmäßre, equus poг riginosus. Губање, п. 1) дав 2lusfäßig merben, lepra, contagium leprae. 2) das Kragen, frictio. Губатисе, амсе, v. r. impf. 1) quäßig werden, lepra corripi. 2) sich kragen, (als wenn man ausfähig wäre), шma eryбam, fricari. ce Губер, т. покривач од вуне, као ћеbe, eine große Bettdecke, stragulum. Tyrepe жене саме чу код куће. б, HM, v. impf. 1) verlieren, perdo. 2) hinrichten laffen, interficio. Tyбumиce, нмce, v. r., impf. sich verlieren, 2) mager werden, macresco. Tjonya, f. der Theil des Thiergesichtes, an dem die Nase und der Mund befindlich, os animalium, nempe bovis, equis ovis, caprae, canis. Губљење, п. 1) дав Berlieren,perditio, 2) das Hinrichten, trucidatio. Губо, m. vide губавац. TBHO, n. die Dreschtenne, area. Tyano, n. Der Fidelbogen, plectrum (?). Гудење, п. (Рес.) vide гуђење. Гудети, дим, (Рес.) vide гуђети. Гідило, п. (у Сријему) vide гудало. ARMK, HM, (Сpeм.) vide ryhema. дњава, f. 1) der Ton der (serbischen) rophärenen Geige, sonus fidium. 2) ein dumpfer Schall. B. entfernter Kanoпен: стоји гудњава попова. Tyaypa, f. ein enges und tiefes Thal, vallis angusta. гужваши, ам, v. impf. Falten bringen in ein Kleid, es zerknicken plicas inferre vesti. Гужвача, f. т. j. пиma, der Strudel (eine Speise von gewickeltem Teig). cibi genus. пре Гужвица, f. dim. 9. гужва. Тужеже, n. das Kriechen z. B. der Kins der, so daß der H** *** oben erscheint, reptatio, ut podex appareat. Tŷs, m. der Hinterbacken, clunis: мећесе с гуза на гуз. Гуза, f. һур. . гузица. cf. језа. гyзam, ma, mo, mit großen Hinterbaden, clunibus magnis praeditus. Гузитисе, имсе, v. r. impf bie inter Гузица, f. задњица, стражњица, дуbacken zeigen, monstrare clunes. Гузичетина, f. пе, шупак, пркно, ber After, podex. гузнчнна, augm. . гузица. f. Гузичица, f. dim. . гузица. Гузни, на, но, н. п. цријево, кост, was zu den Hinterbacken gehört, clu nium. Гузоња, m. Großarsch, ampli podicis. Гуја, f. діе hlange, serpens. cf. змија, Тýjиíí, нa, нe, Schlangen, serTyjuk, m. eine kleine Schlange, parvus pentum. serpens. Tỳña, f. 1) das Girren der Tauben, gemitus columbae. 2) ein Auswuchs am Leibe, gibbus. 3) гука труда, злагýкаже, n. 1) das Girren, gemitus. 2) ma, der Klumpen, massa. das Raunen, murmuratio. Гукати, гучем, у. impf. 1) girren, gemo. 2) raunen (einander in die Ohren), in aurem dico, murmuro: нeшмо луди гучу. TуKHушH, Hèм, v. pf. 1) girren, inge mo. 2) ins Ohr raunen, murmuro in aurem. гулnдба, f. die Ausschälung (des Kus furu), excorticatio (?). гýлzми, им, v. impf. 1) schinden, excortico. 2) ausschalen (den Kukuruz), 3) fchälen (den Baum. 4) saufen, poto: шта гулиш толику водурину? гулишисе, имсе, v. r. impf. plärren; шта се гулиш? (каже мати ђешешу кад млого плаче). |