Page images
PDF
EPUB

1

rum.

nomen

голи М

си Ном

[ocr errors]

„отишла је да гозбу гозбује Голомитьa, f. Die Zadtheit, Rangel at Гојили , им, т. impf. "mäften, sagino. Kleidung, nuditas. Гојитисе, имce, v. т. impf. ft mаtеп, Голопірб, ба , бо , mit еntblöpten Baum,

fett werden, saginor, opimus fio. ventre nudato; daher l'orompó, nom. Гојко (Гојко), m. 2Лаппвпате, nomen propr. viri.

„њега зову Голоmрбе Иво— Голаk, m. rіdе голи син.

Голуб, m. die Taube, columba. Голем, ма , мо, grоp, magnus (comp. Голубак, пка, m. hyp. р. голуб. кaжeсe вeki) cf. велики.

Голу баст, па , mo, taubenfärbig, Голен, f. (Рес. и Срем.) vidе голијен. colore palumbis , colum binus. Голел, f, table birggegeno, mons Голубац, пца m. 1) у Поисаревачкој arboribus destitutus.

наији један стари град на Дунаву Голёпан, пнa, нo, Payl, (орие Зäц (Србљи приповиједају да га је зи дала me,) calvus.

Ђурђева Јерина ради голубоваГолеш (планина), m. (ст.)

као голубињак—). 2) село код тога „Мно пређи у Голеш планину града. Од Голупіца се већ доље поГолії сии , m. голаћ, п. ј. војник чињу планине поред Дунава и из који сам од своје воље за пла Српске стране. му иде на војску и биjесе. (Zafter Голубињак, m. Der Saubenflag, coSohn) Name jener Krieger, die, da ste os lumbarium. пс байв ипо фоf ftno nimt bеrbuntent Голубињй, ња , ње, Lauben :, columbawären mit ins Feld zu ziehen , es aber von freyen Stü då en um Sold und Tonyánk, m. die junge Taube , pullus Kleidung thun, miles ultroneus. Oby je columbae. ријеч Турчија арамбаша 1804 го. Голубица , f. 1) Die Saube (Beibфеn), дине донијо с Врачара на Дрину; а columba. 2) ein Frauenname , он може бити да је примио од не pueilae. 3) cf. златіоје. кога Турчина из Градишша, који. Голубичица , f. dim. бав Хäubфеn , соје тада био са Србима, и назван

lumbula. зато

што Голубов, ва , во, беr Zaube, columје уза сваку ријеч говорио: голи bae. сине! Голи су синови само на Голуждрав ; ва , во,

vide ronywae. Дрини били , а од Бијограда доље Голўпче, чепка, п. vіdе голубик. звали су бећарима такове војнике. Голӱшав, ва, вo, ungefiebert, glas

Њиов је славни капетан био Зеко, ber.
који је славно погинуо на Равњу гіљo, m. vіdе rолић.
(1813).

Гољуждрав , ва , во, vide голуждрав.. Голијевно благо, п. (сп.) fo piel aв Гомбар; m. (у Сријему, у Бачк. и у големо, geog, ingens :

Бан.) cer Snopfniaфer; textог globulo„И проносе голијевно благо

rum fibulatoriorum. Голијен, f. (Ерц.) дав ефіеnbein, Гомбарев , ва , во ,рев nopfmaфerв, tibia,

Гомбаров , ва, во , textоriѕ globuloТолиб, m. гољо, беr Stadte, nudus : rum fibulatoriorum. удри пике на голике.

Гомеља, f. намастир у Босни (може Голишав, ва, вo, vidе го.

били да је сад и пуст ?): Голобрад, да, до, unbärtig, im „И Гомелу на граници сувоj— Голобрадаслi, mа, то , bеrbis. гомила, f. громила, рпа, камара, Головрат, па, пio, mit blopem pale, рњага, bеr paufe, cumulus. collo pudo.

Гомілање, п. 1) рав 21ufbäufen , cumuГологлав , ва , вo, mit еntblöpten paupte, latio. 2) das Gepolter, wenn etwas capite nudo.

Dufgehäuftes einstürzt, strepitus. Гологуз, за, 30, паtt an intern, Гомі лапии, ам, v, impf, aufbaufen, cuano nudo: „Гологуза сијевала , голо mulo. масло слијевала, а Радичу проп“ Гомілашисе, ласе, y. т. impf. poltert, (некаква узјала гола на вратило, strepo. ба врачала да јој се вапia дeбeo Гом“pje, п. #loftеr іn Repatien. скоруп).

Гонити, им, v. impf. treibe, jagen, Голокур, pa, po, ofne Sofen, nuda agito. mentula.

Гонитписе, имсе, т. г. impf. 1) (1) Голомразница , f. вријеме кад је мраз, verfolgen, persequi se invicem. 2) roho а не ма кише ни снијега, Per Seot, се зецови, pie pafen rammel, coggelu,

unt lepores.

Da

rum.

госпо

[ocr errors]

Тонце*, цепа, п. (у Србији и у Босни Dame,, domina. 2) eine Gattung

по варошима) ружа, која се још ни. Schwamm, der Heilkräfte zugelchries је расцвјетала, него тек напупила, ben werden, sonst Kierula, fungi eine Rose, die so eben die Knolpe ges genus. öffnet, rosa recens.

Тоспава, f. Srauenname, nomen fe. Гоњење , p. • Вав Хreiben, agіtаtіо, 2) minae. дав Хаттein per pafen, coitus lepo- Госпин, на, но , Ser Seau, dominae.

Гöспино биље, п. Cuphols, glycirrhiropa, f. das Gebirge, mons.

za glabra Linn. Горажде, п, варош у Ерцеговини : Господ (Бог), m. Bеr реrt, Dominus ; „Док је мени соко Синан паша „Помог'о га Господ Бог » у Горажду на Ерцеговини —

„Теко и га Господ сачувао торак (comp. горчи), pha, кo, vide грн. „Бритке сабље Анђелија Вукан Геракнути, не, vide гркнути. Господа, f. (coll.) vic perrn, domini, Горінца, f. (ст.), Oranien, Arausio : Господар , m. Sеr реrr (@igentbümer), „Emo на те војске небројене : dominus, двапіти; ја сам

Седам краља, од седам земаља, дар од тога; и нијеси нада мном и бевојка Англијска краљица

господар. „С Дуком зетом од земље Го у Србији до 1804 године само су ранце

Турке (и то бегоре и спанје) зва. Горе (у Ерц. говорисе и горје), обеп, ли господарима (као и сад по Босии supra.

и то Ерцеговини); а од онда су Горење, п. Сав Зrennen, ardor.

звали господаром Црнога Боргреши, рим, vidе горјеши,

фија, и оспале поглаваре и вој. Трица, f. dim. р. гора.

воде, који су власт у рукама имаTopjanîk, m. Gebirgsbewohner, monti ли, као и сад шпо зову Милоша

cola , montanus: вуче горјаниче! Обреновића, и оспіaлe кнезове, Topje, (Epy.) vide rope.

који власт у рукама имају и заповitГорјети, рим, v. impf. (Ерц.) бел. једају. у Сријему пак и у оспia

лим Њемачким државама, зову Горњак, ю. н. п. вјепар, камен во најмањега трговчића господаром.

денични, Pet obert ijt, yon oben уСрбији су отприје знатније Србље, kommt superous, desuper veniens.

свињарске трговце, звали Горње чело, р. vіdе зачење.

газдама. Трњ, ња, њe , oker, superior. Господарев, ва, вo, vidе господаГорњәземац, мца, ш. Оer Sherlänset,

ров. incola terrae superioris.

господарење, D, Bas Befeblen, феrr Торњоземски, па ,ко, 1) обеrläntif, Ichen, dominatio.

е раrtе superiori. 2) adv. oberläntifф, Господарипін , им, y, impf, befeblen , more incolarum terrae superioris.

herrschen, dominari. Горовиш, па, по , getirgig, montuo- Господаров, ва, во, бев феrеn, do

mini. Горопадан, дна, но, wаbnіnnіg, fu- Господарски, кa, кo, 2) Бер госпо

Aapen gehörig, dominorum. 2) adv. Торопадник, m. Ber Banjinnige, Хаз wіt ein господар, domini more, fence, furiosus.

Господин, m. per Perr, dominus. У Гор падница, f. Vie 243 abnjinnige, fa Србији само цара и краља (у пјес

мама), пашу (у пјесмама, а у гоГорски , кa, кo, Bebirg8: , montanus.

вору му кажу: „честили пашо!) Горушица, f, слачица , беr Cenf, si

владику, архимандрита, игумна napi.

(у пјесмама , а у говору: Горушични, на , но, н. п, зрно,Genf., тумне !), пропу и учитеља (и және sinapinus.

#екога ќетика у кући : свекра, или Горчіна, f. Die Bitterreit, anarituto. февера) зову господином; а у СриTica, m. (у Бачкој и у Сријему) Per јему и у осталим Њемачким држа

Herr (als Eigentümer), dominus, cf. вама господин значи оно, што у господар.

Србији господар. Тосим, на, но, бев госа, domini ; го. Господинов, ва", "во, бев беrеn, do

сино му плане (ein eфeltwort Ber mini. Batfфеr).

Господичиб, м. беr junge perr, doTochanna, f. die Frau eines roca , hera. micellus (?), filius Гісца, 1, 2) (hyp , госпођа) $tgu, filius.)

nen, ardeo.

[ocr errors]

sus.

riosus.

riosa.

» Очен

domini (herilis

[ocr errors]

Господовање, п. Зав geben wie eines (у Сријему у Бачк, и у Бан . пасуљ ), господин, vita splendida.

die Fasole', faseolus vulgaris Linn. Господівати, дујем, у. impf. leben Граб , m. Die Beiрбифе, carpinus beta.

wie ein Herr , splendidam vitam dego. 'lus Linn. Господски, кa, кo, 1) деп perrn-geböа Грабанцијаш, m. cf. врзино коло.

rig, dominorum. 2) adv. wie ein roc- r pabahyuijauskit, ka , ko, 1) Herenmei. подин, domini more.

ftеrift, veneficorum : узе оно његово Господство, f. vіdе госпоспіво. грабанцијашко јапунце 2) adv, pepen. Госпођа, f. 1) бie frau, Dame, domi meisterisch, ut veneficus, ut magus. na. 2) велика и мала госпођа, деr Грабеж , m, bеr Xaub, rapina. kleine und der große Frauentag, fe- Ipak, m. der Weißbuchenwald, carpi

stum assumptionis , et patale B. M. V. netum (? Linn.) Госпођин, на , но, беr feau, dominae, Грабини, им, v. imрt 2) greifen; tаf. Госп Бин дан, m, vidе госпођа 2. fen, rapio. 2) recen, pectine colligo Госпођица, f. dim. 2. госпођа.

foenum. Госп. Њица; f. cf. Златоје.

Грабић, m. cine junge Beiрбифе, carТоспожда, f. (сл.) ломози госпождо pinus betulus Linn. жива Богородице (кад се моле Бо- Гравље, f.pl. (акф грабуље) Ser Reфen, ry)! vide rochoka.

ресtеn foenarius. Gве су грабље , неГоспоја, f. vіdе госпођа.

ма вила ,ев ftno Iauter &gotten, nonГоспојин , на, но, vidе госпођин. nisi sibi favent. Госпојина, f. велика, или мала, vide Грабљeњe, p. 1) Уав Xafen, гарtus. 2)рав госпођа 2.

Neden, collectio ope pectinis foenarii. Госпојица , f. dim. р. госпоја. Грабов , weigbüфеn, carpini bеtuli. Гостиiство, п. 10ав феrrеntbum, do- Грабовина, f. Beifouфеnbols, lіgnum Госпошлина , f.j minatus.

carpini betuli Linn. Госпp, m. (tm eфerge, mit einem Reбens Грабуље, f. pl. vіdе грабље.

gepantеn аn прднупін) tatt господар. Град , m. Die Setung, arx. Гост, m. Der Bajt, hospes : отишао Град, m. птуча , беr bаgеt, grаndо. у госте. Ако не буду гости биjec- Градачату, чца m. град и варош ни , не ќе бипи кућа пијесна.

Босни : Гостиница , f. Зuflug yon ®äjten, hospi „Упече им од Градачца Дедо — tes frequentes:

Градачки, кa, кo, von Градачац. „Седам кућа једну козу музе, Градина, f. 1) Ber gaun, sepes. 3) бес „Још се вале да се добро ране :

Garten, hortus. 3) augm. von rpâa. „Да им није млоге госпіинице Градиница , f. dim. b. градина. „Од сира би ћуприје зидали, Градиши , им, y, impf. 1) тафеn, bers „На суруци воденице 6° мљеле. fertigen, condo, н. п. опанке, куку Гостионица, ғ. бав ®aftbaив , deverso цркву, мості, гусле, гадње, седло

и т. д. 2)Жy Cријему и у Бачкој) і. Госптипи, им , v, impf, bewirthen, con 4. јебапи , futuo : градио му матер. vivium praebeo.

Градитисе, имсе, т. г. impf. 1) ft ju Гостилисе, имce, v. t, impf. gaftmas

etwas machen, es spielen : rpaqr ce len, convivor.

да је учен. 2) није лијепа, него Готов , ва, во, 1) bereit, paratus. 2) се гради, е fФminət fіф.

baar (Geld), praesens, paratus. Градик, m. dim, p. град. Готовина , 't. Die Baarfфаft, peculia Градишка , f. (нова и стара) in bee numerata.

slavonischen Grenze. Готовити, им, т. impf, н, п. вечеру, Градиште , p. beipt ein etätten art Pyyak, bereiten, paro.

der Donau, zwischen Ram und Golus n. das Bereiten, praepa

baz, mit Ruinen. ratio,

Градски, ка, но, н. в. врата, Хе. Готово, beinabe, faft, fere: не ма го

stuugs., arcis. пово ни једнога; готово не зна Грађа, £ (coll.) бав Заи. Raterial,

materia. Tomka, f. der weibliche Saft, hospes, I'pahahah, m. einer aus der Festung.

incola arcis. Тошљење, а, bаѕ mаnіrеn, convіvаtiо. Грађанка , f. &tnwoђnеriа bеr Xeftung,

femina ex arce. Гошћии, на, но, деr ®aftfreunjinn, грађански, кa, кo, 1) Xeftung® : arhospitae.

cis. 2) adv, wie грађанин, mоrе hоmі. Гра, т. (у Ерту, и граг), граа или гра

rium.

2

Готовљење,

[ocr errors]

hospita.

pum ex arce.

gen, crocito:

Tpakâhie, nema, n. ein junger Feftunge. Spanika, f. ein Fasolenkorn, granum fa. bewohner, juvenis ex arce.

seoli. Грађење , баѕ Raden, confectio. Грашчица, f. dim. D. грашка. Грija, f. (у крајини Неготинској и у грба , f. Der Söher, gibbus. 1Црној ријеци) vidе говор.

Грбав, ва, вo, büterig, gibbosus, Гра јање , п. vіdе говорење.

грбина, f. vіdе леђа, Трајати, јим,, vidе говорити, Tpreu, m. eine Art Flußfisch, pisciculi Тракнути, нем, v. pf. повикапи на genus, кога, low frepet, conclamo, Гранну. Гргур, m. Bregor, Gregorius. ше као на бијелу врану.

Гргупање, р. Вав Birten, gemitus. Трактање, в. дав krasen, crocitatio. Грег папи , гућем, v. impf,1 girrey Трактапи, гравћем, т. impf, fräф. Гегупнупін, нем, v. pf. gеmо.

Грдан, m. Xann&name, nomen viгi. „Не виј вуче, не гракћи гавране : Грдан (грдан), дна, но, bäвіф, foedus; „Не плаши ми по гори јунака

„Ако пије у меани вино, Трана, f, per 3wei, frоnѕ.

„На грдне му ране излазило Транапі, л. Реr Branat (Stein), lapis Грдити, им, y, impf, bägli maфen, granatus.

foedo. Гранапі, па, пo, aftig, ramasus. Гринписе, имce, v. г. impf. einanet Траңица, f. 1) eine Trt &іфе, quer chimpfen, conviciari invicem.

cus genus. 2) Gränge, finis, limes. cf. lppoba, f. die Häßlichkeit, turpitudo. крајина.

Грђење, р. das Häßlich machen, das Граничар, m. (у Сријему и у Банату) Schimpfen, foedatio.

der Gränzer, miles limitaneus. Гребање, п, бав Яraden, vulneratio Траннчев , ва , во, н. п. жир, воn per ope unguium,

граница Sibe, certae quercus. Грвбали, бем, vidе грепсти. Траничевина, f. дав фоli von Ber гра- гребаптисе, бемсе, vidе грепстисе,

ница : (Sime, lіgnum certae quercus. Гребен, m. 1) die stråmpel, carmen. 2) Граничење, п. vide мeђење.

'die Schultern des Pferdes, humeri eГраничитпи, им, v. impf, gtangen, f quini. 3) der hervorragende Theil eis pitimis sum. cf. међити.

nes steilen Felsen , promontorium , wie Гран упи, не v. pf. bеrроrjtrahlen (von bet Пореч. der Sonne), effulgeo :

Гребенаља, f, pie krimрlеrin, carmina„Грани сунце да огријем руке

trix. „Ни свaнуло ни сунце грануло — Гребенање, п. Вав $rämpeIn, carmiГранчица , f. dim, p. грана,

natio. Грање, р. (coll.) Die 3 peige, frоndеs. Гребенали, ам, v. impf, trampein, carГраов, ва, во, н. н. лист, чорба, mino. Fajolen, faseolinus (?).

Гребецтак мач, т. (ст.) Граовиште, n. 2der, au Bem Safolen ge „Сијевају мачи Гребешпаци

baut gewesen, ager,olim faseolo consitus. Ipega, f. der Balke, trabs, Геораст, mа, то, шарен као да Гредељ, т. 1) беr plugbatten (дер

је граом посут (н: п, көкош, очи), Brence), 2) планина у Ерцеговини. buntscheckig, varius.

Гредица , f, dian. . греда. Траоровина, г. дав Safolenfteop, stra- Гред урина, f. augm, p. греда. men faseoli.

Греј. n. (Срем.) vidе грије. Грас уљ, m. in Ber 2uetoote pom 3igец. Грејање, р. (Рес. и Срем.) vidе гријање.

net, per auf pie $rage, об ее граа одеr Грејати, јем, (Рес. и Срем.) vidе гри. пасуља еffеn mоlе, аntportete: гра јали.

суља (о. і. Бероев, гра ипо пасуљ). Гребma, f. (Рес. и Срем.) vidе гриГрачаница, f. варош у Босни :

јота. И касабу равну Грачаницу — Гріпси, ебем,'v. impf. Eraseit, erat. Грачаница црква , f.

len, scabo, „Збор зборила господа ришћанска грепсписе, ебемсе, т. г. impf. Prallet, „Код бијеле цркве Грачанице — scabo: гребесе мачка, бie Rate tralt. Гріnua, f, hyp. , гра: да ти да мајка Греш, т. граше (жене говоре ћеци).

Грешан, шна, но, (Рес. и Срем.) viГрашак, шка, m. bie grofe, pisum.

"de грјешан. трашэра, f, (tomij+) бie sobnenflintе трешење, в. (Рес. и Срем.) vidе гри,

0. i. der Hintere , telum fabis plenum jewebe.' i, e. podex crepitum edens.

Грешили, им, (Рес. и Срем-) vids Гращина , f. augш. р. гра.

гријешаши,

[ocr errors]

mosus.

numuli gepus.

Грёшиптисе, имce, (Рес и Срем.) vі. Грлаш, ма , пo, See eфeephale, cla'de гријешиписе. Грешка, . (Рес. и Срем.) vidе гри. Грлашце (грлäшце), п. vіdе гръоце. јешка.

грлици, им, v. impf. и marmen, amГрешънка, f. Bas Broфel (ber Dreyet), plexor.

Грлилисе, имce, v. г. impf. jih umar. Грешник, ш, (Рес. и Срем. ) vide

men , invicem, se amplecti. грјешник.

Грлӣk, f. н. п. у пушке , или у олбе, Грешница, f. (Рес. и Срем. ) vide 1) der Hals der Flasche, collum laгрјешница.

genae. 2) das Ende des Flintenlaufs Грива, f. Die Rivne, juba.

extremum canalis ignivomi. Гриваст, па, по, н. п. пас, wеір ит грлица, f. Die Turtеtаube, turtur. den Hals, collo albus.

Грличић, m. Бас Зunge per kurteitаube, Гривна. f. 1) гвоздена карика, шпіо pullus turturis. држи косу за носиште, Оer Gen= Геличица, f. dim. p. грлица. feuring. 3) наруквица (сребрна, грличји, чја, чје, беr Xurteltauben, златна или од пиринча), рав 2rms turturum. band, armilla.

Грло, п. 1), бie Burgel, guttur. 2) bie Гривњаш, т. п. ј. голуб, бie grореrе Stimme, vox, guttur : има Глијerio Art der Holztauben, palombes.

грло. 3) Вав Сейсе, capat : има деT'puieo , m. ein Hund mit einem weißen септі грла говеда на рани. 4) Die Xəbe Kranze am Hals, canis collo albo.

re vom Strumpf, fistula, canalis tiГрижа, f. дав Заифgrіmmеn, tormina. bialis. Гриз, m. Bae balbservaute Sutter im Грља, f. hyp. 9. грлица. Magen, z. B. des Dosen, pabulum rpoeie, n. das umarmen, amplexatio. indigestum.

rộm, m. eine Art Eiche, quercus genus. Гризење, п. бав Beigen, @ffe, morsus. грмік, ш. беr &іф enmail, quercetun. Грізина, f. augm. 9. гриз.

Грмина,

f.

augm. p. грм. I pujak, m. Mannsname , nomen viri. Грмити, мн, (Срем.) vidе грмљепи. Гријање, п. (Ерц.) бав вärmen, cale- грмић, m. dimm. pon грм.

грмљава, f. 1 дав оппеrn, tonitru, Гријати, јем, v. impf. (Ерц.) 1) wärs грмљавина, к.)

теп, саlеfacio. 2) сунце грије, fфеint, грмљели, ми, v. impf. (Ерц.) доппен, lucet sol. Грије, гриja, m. (Ерц.) bit.Sunse, Грмос, ва, Ео, беr &іфе, ©іфеп», peccatum.

quercinus. Грјешан, шна, но, (Ерц.) vide грје- Грмовина, f. Зав ®іфenbols, lіgnum

querciuum. Гријешење, р. (Ерц.) дав бünjigen, Трнало, п. даска насађена на дрво, peccare.

као грабље, те се жито грhе на Гријешиши , им, v. impf. (Брц.) fü11 гувну (у Бачкој), eine 21st Reфen, digen,

, рессо : не гријеши душе. Гријешилисе, имce, v. г. imрі. (Ерц.) Грнац, нца, m. 1 (доље преко Мо. fündigen, рессо.

Трне, нema, n. dim.j paвe) BerXopf, olla. Гријешка , f. (Ерц.) кад се уводећи у уіdе лонац. брдо прескочи један зубаіц.

Грнупти, нем, у. pf. zusammenscharren, Гријбma, f. (Ерц.) vidе грије.

corrado. Грністи, гризем, v. imрt. beigen, mor- Грнчара, г. (доња и горња) Два села deo.

у Јадру. Више пије села на једном Грјешан, шна, но, (Ерц.) 1) fünsis, брду (које се зове Гњила — Срео

ресeatorius (?), improbus. 2) грјешно сам га код Гњиле — копа се лонAjeme, unschuldig, innocens. Грјешник, m. (Ерці) per Büncer, рес

чарска земља, а лонци се сад гра.

де у другом селу (у Коренипи) внcator.

ше Грнчаре. У тој околини сад не Грјешница, f. (Ерц.) бie Gunterin, зна нико што је генац, него сви peccatris.

говоре лонац. Tør, m. der Grieche, Graecus.

Гроб, m. Вав ®raь, sepulcrum. Гок (comp. грча), кa, кo, bitter, amaгия. Гробак, пna , m. dim. . гроб. Гркиња, f. Sie Brіефіn, graeca.

Гробље, и. дer Botteвater, coemeteriom. Гркљан, m. pie Opeijerobre, oesophagus. гробница, f. рака, бie Brabbəblе, seГркнулли , не, v. imрi. etwas bitter fери, pulcrum.

Грбақђе, а. (col) pie Cranben, uүле.

factio.

tono.

Щан.

гаѕtri genus.

[ocr errors]

subamarus sum.

« PreviousContinue »