Акримандрит, m. der Archimandrit, Archimandrita,

Акримандритов, ва, во, дes Archis mandriten, Archimandritae.

Акриандритски, ка, ко, 1) archis mandritisch, archimandritarum. 2) adv. archimandritisch, more archimandritae. Акшам", т. дas vierte Gebeth der Tür= ken, nach Sonnenuntergang, oratio quarta Turcarum, post solis occasum. Ал, т. биједа, напаст: ал те не нашао. AA, adj. vide ружичаст. Ала, f. vide изод.

Ала, f. vide аждаа: ало несита!

Ала би лепо било, ah! wie schön wäre ts, bone! deus quam esset praeclarum. Алај, m. ein Trupp Soldaten in Pa rade, acies instructa, pompa militaris: „Туд" ће поћи војска на алаје„Наредисе алај за алајемАлај - барјака, m. (cm.) die Heersahne, signum, vexillum : „У десној му руци копље бојно, „А у лјевој алај - барјак златан Алајбег", т. деr Adelsürst, dux nobilium. Алајбегов, ва, во, дев Wajbegs. Алајбеговица, f. die Frau des Alajbegs. Алал", m. vide благослов: дао ми је

с алалом; што човек с правдом стече, то му је алял; да му је

алал.

Алалтљика, f. ein einzelnes Werkzeug,

instrumentum.

Алатов, ва, во, des Fuchses, rufi equi. Алатуша, f. алатаста кобила, eine Алатушин, на, но, der Fuchsstute, Fuchsstute, equa rufa. equae rufae. Алаужа, f. vide, лапавица. Алва*. f. 1) eine Mehlspeise (von Weizenmehl, Schmalz und Honig), cibi genus. 2) од ораа. 3) cf. прстен. Алвалук, т, дas Trinkgeld (auf алва), was man Neugekleideten abfordert, corollarium, munusculum: дај алвалук (sagt man wie in Desterreich: den Schneider auszwicken).

Алватан (говорисе и авлатан), тна, но, weit, bequem (von Kleidern), amplus.

Алвација (алвација), m. Alwahändler, ,,qui vendit aлва.

Алдумашче, чета, n. vid. алвалук, Алекса, m. Alex, Alexius. Алексије, т. Aler, Alexius: Алексинац, нца, ш. мала варошица, између Ниша и Параћина. Алексиначки, ка, ко, von Алексинац.

Алем драги камен, (ст.):

„Међ камзама алем драги каменАлемија, т.) (der heilige) Alypius, Aлeмпије, m Alypius. Али, 1) aber, verum. 2) vide или. Алин драги камен, m, vide алем дра.

ги камен.

vestis.

A

Аман*! Pardon! Gnade! noli me occidere, serva me.

• Аманет*, m. anvertrautes Pfand, depositum: аманет ли Божји моја ђе ца; оставио код њега новце на ама нет; изјео туђ аманет.

Амбар, ш. 1) das Magazin, horreum, 2) прва капа, што се дигне кад се игра прстена. cf. прстен..

Амбарање, п. das Aufheben der ersten Müze im Ringspiel (indem man амбар dazu rust), levatio primi galeri in lusu annuli, cf. прстен.

Амбарами, ам, v. impf. амбар sagen, dico амбар.

Амбарнути, нем, v. pf. 1) дићи прву капу, кад се игра прстена, св. прстен. 2) запросити ђевојку ђегођ, или друго што заискати, н. п. ја сам амбарнуо на једном мјесту. Амбарски, ка, ко, н. п. око, врата, des Magazins, horrei. Амбуља, f. дугачка врећа, ein langer Sad, saccus longior.

Амин! Amen! amen! Амин да Бог да, Аминање, п. дas Amensagen, adpre

catio.

Аминати, ам, v. impf. Amen sagen, dico amen. Кад стари сват (на свадби), или кум пије у здравље, онда сватови, све два и два, аминају, ш.ј. вичу: Стари сват чашу пије, Бога моли, амин!

Mo, hicher, huc.

Амрел, m. der Regenschirm, (österr. das Amrell, nach dem lat. umbrella), umbella (major).

Ан*, m. der Han, deverticulum,
Ана, Anna, Anna.
Ана,

f.j

Андријаш, m. Andreas, Andreas.
Андријца, f. dim. v. Андрија.
Андро, т. (Ерц.) Бур. v. Андрија.
Анђа, f. һур. у. Анђелија.
Анђел, т. (говорисе и анђео) der En
gel, angelus.
Anђелак, лка, т. һур. в. анђел
Анђелија, f. Angelia, Angelia.
Анђелијца, f. dim. v. Анђелија.
Анђелски, ка, ko, englisch, angelicus

2)

adv. englisch, angelice. Анђео, ђела, m. vide анђел. Анђица, f. dim. v. Анђа. Анђуша, f, augm. v. Анђелија. Анетa, f. Annette, Annula. Анета, n. pl. (am Stuken) die Schrau

bengänge.

Аница, f. dim. v. Ана.
Аничица, f. dim. у. Аница.
Анка, f. Venuchen, Annula.
Ански, ка, ко, н. п. врата, деs Hans,
deversorii,

Анта, f. (у Сријему) der Markhausen
cumulus (terrae) terminalis.
Анта, m. (Рес. и Срем.) vide Anmo.
Антерија (антериja), f. ein Unterkleid
mit Aermeln, tunicae genus.
Антерилук*, m. Stück Zeug auf eine
Anterie, panni quantum sufficit ad an-

H

teriam conficiendam.

v. Антоније.

Антица, m. dim. Анта.
Анто, т. (Ερц.) һур.
Антонија, ш.) Anton, Antonius.
Антоније, т.

Антонијца, m. dim. v. Антоније.
Анушка, f. Anna, Anna.

Анчица, f. dim. у. Анка.

га

Anathema: анате мате било; анатемате ђавола и његова и

мена.

Анатемник, m. des Anathems werth, dignus anathemate. Анамемнице један! (schelten gewöhnlich die Mönche, statt анатемниче, weil sie sich ein griechisches Ansehen geben wollen, wo kein 4, m, 4, a, b, üblich ist;

, m. der Handschar, culter ma

jor. Анџија*, m. der Hanwirth, dominus

deversorii.

Анцијнски, ка, ко, 1) Wirthss, domini Анџијски, ка, ко, deversorii. 2) adv. wie ein Wirth, more cauponis.

Ao! interj. sapperment! vah! Ao мој брајко!

Лоно (а оно), so, dann, -, igitur, at: ако није тако, а оно је овако; ако не ћеш ти доћи мени, а оно ћу ја шеби.

Апатека, f. die Apotheke, apotheca, pharmacopolium.

Апатекар, ш. der Apotheker, pharmacopola.

Апатекарев, ва, во, деб Apothekers, Апатекаров, ва, во, 1 pharmacopolae. Апатекарски, ка, ко, 1) Apotheker., pharmaceuticus. 2) adv. apothekerisch, more pharmacopolae.

Anc* m. der Arrest, custodia: у апсу

Арамбаша*,

т. поглавица ајдучки,

der Räuberhauptmann, dux latronum. Арамбашин, на, но, деs Räuberhauptmanns, ducis latronum. Арамбашовање, т. дав арамбаша senn, imperium latronum. Арамбашовати, шујем, ѵ. impf. арамбаша seyn, imperito latronibus. Арамија, m. der Räuber, Dieb, fur, latro (mit niederträchtigem Nebenbegriff, während der aјдук ihn nicht hat). Аранђел (говорисе и аранђео), т. der Erzengel, archangelus: свети шестокрили аранђеле! закрили ме крилом швојим (кад се моле Богу).

Арапинов, ва, во, des Mohren, As. thiopis.

Арапка, f. 1) die Mohrin, Maura. 2) eine Art harter, schwärzlicher Birnen piri genus. Арапов, ва, во, vide Арапинов. Арапски, ка, ко, 1) mohrisch, mauricus. 2) adv. wie ein Mohr, more mauri.

Арапчад, f. (coll.) Mohrenkinder, soboles maura.

Арапче, чета, n. ein Mohrenkind, puer maurus.

Арар, ш. врећа од костријеши, ein Sack von Ziegenwolle, saccus e lana caprina.

دو

Арарина, f. augm. v. apap: „Погледајде арарино моја „Што ти чини болесница твоја Арати, ам, v. impf. plündern, expilo, Αράπιος, (ἀράτος) verslucht, hol's der Teufel! in malam rem! Аратос га било; Аратос ли кирије, сиђи ми с кола. Аратос ти поскура, не прди ми по цркви.

Аратосиљање, п. das zum - Teufelwünschen, detestatio.

Аратосиљатисе, амсе, γ. Γ. impf. ko. га или чега, etwas zum Teufel wüns schen, detestor aliquid, exsecror. Арач*, m. die Kopfsteuer, tributum, exactio capitum. cf. главница. Арач, арua, m. die Auslage, expensa, cf. трошак. Арачлија*, m. der Kopfsteuer - Einnehmer,

exactor tributi.

Арачлијин, на, на, деs арачлија, exactoris tributi. Арачлијнски, ка, ко, der KopfsteuerАрачлијски, ка, ко, Ginnehmer, exactorum tributi.

1

mercenarii.

Taglöhner,

Аргашин, m. (ἐργάτης) der Taglöhuer, mercenarius, св. надничар. Аргатовање, п. das Arbeiten um Tagelohn, das Lagelöhnern, operae diurnae locatio.

Аргатовати, тујем, v. impf. taglöfs

nern, mercede conduci, laborare. Ардов, т. дав Faß, dolium. cf. 6ype. Ардовић, m. dim. v. ардов. Аренда, f. (по Сријему, по Бачк. и по Бан.) der Pacht, redemtio, con. ductio: узео под аренду. Арендатор, m. der Pächter, redemtor. Арендаторов, ва, но, деs Pächters, redemtoris.

Арка*. f. der Rücken, dorsum (im Kleide), vide леђа.

Арлақача, f. ein lärmend lustiges Fraus enzimmer, fomina tumultuosa. Арлање, п. das Lärmen (der Kinder), tumultuatio.

Арлати, ам, v. impf. lärmen, tumultuor. Арнаутин*, m. der Arnaut, Albanese, Albanus.

Арнаутинов, ва, во, des Arnauten,

Albani.

Арнаутити, им, v. impf. zum Arnauten machen, facio esse Albanum.

Арнаутитисе, имce, v. r. impf. ein

Arnaut werden, lio Albanus. Арнаутка, f. 1) die Arnautinn, Albana. 2) eine Arnautinn, (Art langer Flinte), telum albanum.

Арнаутлук*, м. Арнаутска земља, Albanien, Albania.

Арнаутовац, вца, т. Арнаутски пиштољ, die albanesische Pistole,

telum minus Albanum.

Арнаутски, ка, ко, 1) Albaneser, albanus. 2) adv. albanesisch,

albani.

more

Арнаућење, п. das Albanisiren, mutatio in Albanum.

Арнаучад, f. (coll.) junge Arnauten. Арнауче, четa, n. ein Albaneser Kind, puer albanus.

Арњеви, m. pl. das Dach eines (fonsk offenen) Bauernwagens, von Stäben und einer Rohrmatte darüber, teetum currus rustici.

absumo.

Арчиптисе, имсe, v. r. impf. sich in Uns kosten seken, expensas facio. Аршлама, f. ArtFrühkirsche, cerasi genus. Аршин, m. die Elle, ulna. Асан - пашина паланка, f. мала ва рошица на десном бријегу ријеке Јасенице (у Србији).

Асна, f. (по Сријему и по Бачк.) дер Nuken, Gewinn, utilitas. cf, вајда, Аснили, им, v. impf. nuken, prosum. Асновит,ша, mo, nüßlich, utilis. Acna, f. der Hautausschlag, pustulae. Аспида, f. die Viper, Otter, aspis:

зла као аспида (реку злој жени). Астал, т. (по Сријему, по Бачк. в по Бан.) der Tisch, mensa, cf. cmo. Acталчић, m. dim. у. астал. Acmập *, m. das Unterfutter (von Baumwolle), munimen vestis. Асура*, f. vide рогожина. Асурџија*, m. der Mattenslechter, qui tegetes plectit e scirpo Acурџијин, на, но, дев Mattenmachers,

tegetum confectoris.

Am, m. das arabische Roß, equus arabs. С туђа ата усред блата. Ашанацко, т. Athanas, Athanasius. Ашање, n. das Achten, attentio. Amập, m. das Gebiet, ager, fines. Ашаши, ам, v. impf. (achten?) марити, или приањати зашто, аф ten, attendere: да ти аташ за тим, то би ти научно. Ащагираши, ам, v. pf. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) (fr. attaquer) ans greifen, aggredior. cf. ударищи.

m. vide şоњик (који јаше

Ато (д. і. а то), Neh da!

en: кад ја

ein

тамо, а то њега нема. Атски, ка, ко, 1) einem Edelroß ges måß, equi arabici. 2) adv. wie am, more equi arabicí. Атула, f. das Gestmse, cymatium. Аћа, т. (Рес. и Срем.) vide Año. Aham, m. Joachim, Joachim. Акима, f. Joachima, Joachima? Áño, m. (Ерц.), һур. у. Аћим. Аферим*! bravo! macte! Tурски аферими и калуђерски благослови. Афијун*, т. дas Opium, opium. Ax! interj. ach! ah! cf. a! Ада, т. (Рес. и Срем) vide Ago. AURO, m. dim. von Алекса. Ацо, м. (Ерц.) hyp. v. Алекса. Аче, чета, n. ein junger am, arabi

sches füllen, pullus equi arabis. Ачење, п. Art dehnenden Sprechens, prolatio vocum lenta, et diducta. Ачишисе, имсе, v. r. impf. gedehnt sbrechen, diduco voces. Апани*, m. Wunder, prodigium! Аџамија*, f. unerfahren (aus Ju gend), inexpertus, rudis (auch vom Pferde).

Аџија*, m. der Pilger, (Christ der in Jerusalem, oder Türke, der in Mekka gewesen ist), peregrinns religionis ergo. Апијин, на, но, des Hadschi, peregrini religionis ergo.

Ацијница, f. die Frau eines Hadschi, uxor peregrinatoris religiosi.

Аријиски, ка, ко, 11) Hadschi-, peregri

Баба, f. 1)очина, или материна мајка”

die Großmutter, avia. 1) стара женаaltes Weib, vetula. 2) превести бабу, кажу ђеца кад баце малу плочицу од камена преко воде, али је тако баце, да одскаче повр воде.

Báба, m. (Рес. и Срем.) vide бабо. Баба клисара, f. баба, што мијеси поскурице, діe Frau, die das Communionbrot für die Kirche bäckt, diaconissa pani sacro pinsendo. Бабајко, т. (понајвише у пјесмама)

natoris religiosi.

„Камо Раде мој мили бабајко?

Ацилук, т. die Pilgerschaft, Pilger. reise, peregrinatio religionis ergo.

Бабак, банка, м. на косишту онај дршчић, што се држи руком за њега кад се коси (у Сријему кажу руцел), die Sensengriffe, capuli iu

manubrio falcis foenariae. Бабетина, f. augm. v. баба. Бабин, на, но, der Großmutter gehö rig, aviae. a) der alten Frau gehörig, vetulae.

Аџинедомак, m. (komisch) ein Pilger, der aber nicht bis an das Ziel seiner Walfahrt gegangen, peregrinator sacer imperfectus, mendax. Áno, m. hyp. v. аџија.

Аџуван*, m. der Liebling, Ganymedes,

Бабин, на, но, vide бабов. Бабина душица, & eine Pflanze, her. bae genus.

Бабина рупа, f. die Genichölk, ayum cervicis.