Page images
PDF
EPUB

2.

— за

општ.

г. Драго Теодоровић, великокупац, за Племен. Г. Мијаило Вукотић, војвоТеодора )

да Катунске наије, из племена и синове своје Торђија ј

мјеста Kчева. сирот. младеаk

Никола Георгијевић Радоњић, Tejеспі

6. дворјанин Прногорски, из Његуша. Борђије Мичић, за сина Јована. Никола Турашиновић, сердар Ри— Борђије Ризник.

јечке наије, из племена и мјеспа Госпођа Јекатерина Симеони, удовil Цеклина. ца рођ. Ризни.

Сава Пејановић, дворјанин Ријечке г. Јован Пожарац.

наије, из мјесла Доброга. Јован Ризник, великокупац.

Симеун Орловић, ввједомствје ГоКоспланшин Радосављевић.

сударственној Росијско - импераМаксим Куршовик, великокупац.

шорској колегији иностранних дјел Машија Мичия.

коллежски асесор. — Мијаило Дринић.

Тривун Мариновић, БококоторНикола Михаиловић, капетан. скога окружја канцелиста. Мапија Лучић. Мијаило Дрнині.

Шибеник. Никола Михайловик, копешан,

г. Ари - Борђије Димитровић, трго. — Петар Теодоровић, великокупац, и жена му, Госпођа Анастасија 2. вац, род. из Македоније

Ђорђије Милојевић Јовић, прг. — за Борђија

Илија Врацановић, прг. род. из СрКосмаңшина

бије. Станислава

— Илија и Спиридон Поповићи, шргг. Александра $ецу своју 2.

Јаков Мновић, трг.
Вилипа

Лазар Споисављевић, пірг. род. иә
Василију
Јелисавету

Ерцеговине.

Лука Девић, трг. — за сирошну младеж опшці. Трје.

Косма Петрановић Сламуша. 6.

Крсто Медовић. - Стеван Бурковић.

Марко Петрановић Сламуша, трг. Црна гора,

Никола Милепић, родом из Србије Племен. Г. Бјело Станишић, њ. Висо

Сава Баљак, прг. копреосв. г. Мипрополиппа вјерни

Симеун Симић, у служби код. Г. пjелохранитељ.

Аци - Борђија Димитровића. — Груица Лопичић, кнез Ријечке наије.

- Теодор Кулишић, трг. - Борђије Петровић Негош, плем.ю.

Теодор Миљковић, бурчија,
Високопреосв. г. митрополита.
Маркиша Бурашиновић, војвода

Шпалатро (у Далмацији).
Ријечке наије, из племена и мјеста
Целина,

г. Сава Кисин, шрговац.

2.

станске

[graphic]

СРПСКА ГРАМАТИКА,

о слов и мА.

(Serborum lingnae elementa 28; vocales 5; p syllabam facit vel absque vocali).

записати ево овим

х

сна.

р-қа,

у српском језику има 28 проспн гласова (т. і, тако чисти, да се више не могу раздијелити), који се најпаметније могу словама: а, б, в, г, д, 5, е, ж, з, и, і, к, л, м, м, н, ю, о, п, р, с, и, к, х, ц, ч, ц, ш.

Слова се ова раздјељују на самогласна и на полугласна. Самогласни слова ми имамо 5, т. б. а, е, и, о, у, а остала су сва полугла. (ако самогласно слово само по себин може бити слог и ријеч (у Српском језику), а од полугласнога ни једног слова не може бити слог ни ријеч бе» помоћя самогласнога, осим р (и предлога кис, који су само ријечи, ал слогови нијесу); а од самога р може бити слог, и помоћу њега (е) може се записати ријеч без самогласнога слова, н. п. , р-ва- ње, за .

•pза-ди; прс, кесп, крв, црв, црн, и т. д. Овакову службу чинни ри код осталије, свију готово, Славенски народа, па и код самије Руса своји иначе радо умећу самогласно слово међу два полугласна , н. п. гохосъ, борода, корова, кровь, крестъ, перс mъ, мјесто глас, брада, крава, крв; крс лі, прст и т. д.) ну данашњему Славенском језику, н. п. бодрсті в ова піи, бодршій, мудрcm koъ а пи, мудршiй, храбрш їй, ржа и т. д. у Чеха и у Бугара чини овакову службу ил, н. п. длг, вяк, слнце (да ли би се к овим ријечма смјело узети и Славенско свѣлъ, свѣплшій, подлъ, подлшій, лжа и овалове ријечи ?)и п. д.

Кад р чини слог, а пред њим, или за њим, стоји самогласно слово, онда нам преба мепнути дебело јер (ъ) *) између ри самогласнога слова, као знак, да оно самогласно слово не иде кр, него да је р само за себе слог, н. п. гр-о-це, у- р -о, о-вр-а-о, за-р-за-т и, по-рва-ми - се, и оспале овакове ријечи треба писапи: гръоце, умръо, овръао, заърза пи, пoърва ли се и т. д. Овђе би се могао мепнути и какав други знак мјеспо ъ, н. п. гр'оце, или гр-оце, или још ка»

оспале

*) Осим ови општи гласова могу се чупи у Српском језику још неки осо.

бипін гласови : 1) Ерцеговци кашпо изговарају с пред ј као Польскo 3, а з као і, н. п. сј екира, сјупра; изје. а) калуђери наши (особисто по Србији) слабо изговарају ћ, к, л, ч, ч, ш, него мјесто ђи ту говоре дз (као што говоре Грци), мјеслю ж, 3; мјесню бич, ц; а мјесто ш, с, н. п. дзаце! оди не цупи нисма; ва истину Бозју и т. д. Па је то народ узео у подсмије и у свима приповијеткама.

е се каже да је што калуђер говорио, како се изговарају (јои кроз

ноз) ма сова, *) По Српски би управо требало казати дебели јер (као оспале рије.

чи које се свршују на ioлyгласно слово), али су наши књижевниц узели до Њемачкоме сва слова у средњи род.

ко - друкчије; али је ъ најприличнпје: зашто је познато међу људма, ништа не значи.

О ПРЕТВАРАЊу полуглАСНИ СЛОВА.

(de consonantium commutationibus) Често са догађа у ријечима, да се, благогласија ради *), једно полугласно слово претвори у друго; и ово је претварање двојако:

1) Нека су полугласна слова врло налик по гласу једно на друго, н. п. бип, гин, ди іп, ђић, жиш, зис, ци ч. Ова су сва слова піа. ко налик (по гласу) једно на друго, да се само по том разликују, што је б мекше од п, год к, д од п, ф од ћ, ж од ш, з од с, а под ч. Кад у каквој ријечи дође које од овије мекши слова пред піврђе (друго, а не пред његово), онда се оно мекше препівори у друго врђе од њега (зашто се друкчије на може изговорити **), н. п. 6 уп: шиб, шипка; Срб, Српски; ***) засопце, клупче, и т. д. г — : нок піи (и послије нока m)

п: jад, јапі ка! нуди ми, нуп калі и; одиграми, отпјевапи и т. д. Кад дође у ријечи дили п пред с, онда се кашто претвори обоје уц, н. п. муцки мјесто људски; Гроцка (ријека и мала варошица између Бијограда и Смедерева) мјестно гро пcha (а прилагателно само Грочански): и шако се готово изговара у свима оваковим (производним) ријечма, н. п. у господски, градски, братски и

п. д.

али ја нијесам смијо госпоцки, брацки: зашто се ђешпіо чује 'д, или пт, пред с (особимо у сложеним ријечма, н. п. подсирип и, одсвакле, одслужи пи и нп. д.); а фешно се опет избаци дили п на поље (особипо углаголима), н. п. предем, преспи; ме тем, месми; једем, јести; плеем, плести; госпоство, проклестіво и п, д. По правилу требало би да се д пред с претвори уп,. али будући да се пешко изговара и једно и друго: заліо сам ја оста. вио онако. Ја сам чапио у књигама, што су писали проспи Србља,

написапс

*) Ово је благогласпје готово mако различно међу народима, као и вкус

међу људма : што је једном народу благогласно, по другоме може бипін најпропивније, н. п. Србљину су благогласне ове ријечIL : прсті, крепи, срп, брк, прг, Ерг, срг, и остале овакове, а Грн и Талијая записнули би уши од овакові ријечи; Чесима је н Бутарима благогласно л међу два полугласна слова, н. п. длг, нян, слнце, а Србљи не само што у оваковим ријечима имају у мјесто л (н. п. дуг, пун, сунце и п. д.), него га (л) ни на крају ријечії, или слога, не могу да прите, већ rа промијене уо, н. п. писао, ко

ma o, it е пі еоци, серце и пi. д. **) и ово је опшне и природно правило у свим језицима, само што но.

ви граматници не кажу да се слова премјењују, него да се изговарају (н. п. Аделунг каже да се в пред t изговара као р); а Грци су нЛа и инио mом и правила написали које се слово пред којим, и у које претвара. Пуне су Грчке и Латинске књиге примјера о том, н. п. scribo, scripsi, scriptuni; урары, араптis, 79іріп». А и у самим Славенским књигама налази се трага од ови правила само што и нијесу свуца држали, н. п. у граматици Г. Мразовића, на страни 52 — 33, слоји: „воз, раз, „из, без, низ, да разликуются вb писани опі, вос, рас, ис, бес, нис. » 1. воз, раз, нэ, без, низ, слагаются с реченіями опір писмене са, могласнаго либо согласныхъ б, в, г, д, ж, з, л, м, н, р, с, ч, начинаемыми. н. п. роз'ярюся, разбїю, изведу, беззлобень, безчиніе,

проч. 2. вос, рас, ис, бес, нис, слагаются с реченіями опір „писмень согласных» к, л, м, х, ц, ш, щ, начинаемыміг. н. п. вос

„ кликну, расхищу, нcицѣленіе, беспокойный, нисхожу, и проч.” (***) у млогим старим књигама Српским стоји написано српски, н. п.

у Душановој дипломи (што је споменута на страни 282) : ,,земли сръпсцен.

••

[ocr errors]
[ocr errors]

који нијесу ни чули за еm и мологију, и госпоска, и госнецк , и господски; посјећи, ноцјели, и одсјећи и п. д. Акад дође дили пі: а) пред ц, ч, II, онда се свагда избаци, н. п. када, каца, кача ра; традац, из Граца; пупо, пуце (у родително млож. путаца, аумалиптелно пута шце); отац, оца, оче, очевина;

І калі и, че м; папка, паче, пачји; нос п, кошчица (мјесто космчица); сам, саніа и т. д. 6) над дође д или п пред н или пред б, а послије ж, з, с, н. п. нужда, нужно; гос м, гозба (мјесто,гоздба) ; болест,

болесник,

болесница и т. д. в) кад дође д пред м, или ппред д, онда се свагда предње изостави, н. о тока в (мјесто од пка пи); помка (мјесто подп ка); одржати (мјесто оддржали); или се уметне

међу њи а, н. п. oдaдни п и, одадријепци и п. д. $ук — н: држак, дршчић; држи, дршкапи (н. п. псено на свиње);

муж, му шко и т. д. — с: разатели, распепи (Слав. распапїe); о овом имају прави

ла и у Славенским граматикама (као што је націоменупіо мало прије). А Кад дође з пред ж или пред ш, онда се изостави, н. п. ражали писе, раш и тии т. д. Тако се исто изостави з кад дође пред с, н. п. распави и, распап исе, расјећи (овако испо чине и Руси, н. п. росадникъ (расадник), росолъ (расо) и пт. д.; или се, у шаковом

догађају уметне а међу зис, н. п. рaзaсуши, изасупи и т. д. в – ч: бардакчија (или бардагија).

Тако се тврђе пред мекішним препкори у тврђе, н. п. і — г: мозак, мозга; дрозак, дрозга; свагда, нигда; (Славеи.

ско) гдѣ; буљугбаша и т. д.

б: по оп, побщи ја. с — 3: саградили, зграда; сабор, збор, зборникЪ*) (као и Русия

што пишу збираю, собралъ, собра пь; а б ип їеи и. д.); ей ос, .

ноздрва и т. д.
ч — ц: наручити, наруџбина.

Ж: задужбина, што се гради за душу.
д: свалі, свадба**); коси ти, косидба; крчил и, крчидба
и . д.

) Нека пак полугласна слова нијесу по гласу пaко налик једно на друго, али су изнуппира по природи својој тако сродна, да се радо препБарају једно у друго; піако се претвори : гу %, — зиу б, н. п. рог, po ihe, рози; могу, можеш, мози; ди

го, ди же, дизайн, діні ін; лего, леже, лези, леќни ш. д. д – $, н. п. глода и и, гло kем; родипи, рођен; досадипи и, доса.

ђивами; пруд, запру, е; лад, залађе; грозд, грожђе и т. д. з — жиу г, нп. кнез, кнежев, кнегil loa; на теза ми, на тежем,

на пегну пи; реза m II, режем; мазати, мажем и т. д. а осбио пред b, љ, њ, свагда се претвори зу ж, н. п. грозд, гроke; гвозден, гвожђе; зло, жље, разлиши, ражљева ми,

загаз и тн, загажња и т. д. к — і, — циуч, н. п. реко, реки, ***) реци, рече; пеко, пеки,

лече, пеци; јунак, јунац II, јуначе и п, д.

1) у Будиму су од прије шпампали зборникЪ (као што је од старине),

а сад од како се почео језик поправљапи, и по је поправљено да

буде сборникъ? *) Руси пишу свадьба, па оцет знаду да није од свађали и, него од

Сва. 2) Бекоји наши списатељи и књижевници кажу, да не преба писали

брака, пруће, и остале овакове ријечи, са і, него са пь (брамъа, пруть е) : да се зна, веле, да је од брали и од прут, а не „од брак и од пру К.” На тај начин не би пребало писали ни рећи, леки, леки, и

овакове ријечи, са ћ, него са нь , и гь

остале

ma

[ocr errors]
[ocr errors]

і уљ (пред б, в, м, т), н. п. рибљи (мјесто рабји), зарукавље

(мјесто за рукавје), безумље (мјестно без умје), копље (мјесто

копје) и т. д. 4 — , н. п. моли п и, мољен; соли и, сомен; крило, окриље;

весело, весеље и т. д. Кад л дође накрај слога, онда се препівори уо, н. п. прапилац, пратиоца; писао, писала; к0

копла; колац, коца (мјесто кдода, као исб, ві, ко, мјесто сбо, воо, с окоо; ја се опомињем само упомоо два о да се изговарају); грло, гръоце; село, се оце, сеоски и п. д. осим ђекоји ријечи, особино шуђи, или које се ријелко говоре, н. п. поболац, поболца (а не побоца); силни; бијел, цијел (говорисе и бијо, цијо, а у Рес. и у Срем. нарјечију само бео, цео); бијелац, бијелца; цијелац, цијелца; ђаволски, анђелски; болма, алал, султан, капил, мезил, алка, алва и т. д. А у ђекојим се ријечма говори обадивоје (илио), н. п. пријесто

полипријесно; анђели анђео; болна и бона и т. д. - в; н. п. мама, павница; рамо, обравница (но ово је већ

әптимологическа премјена) и т. д. н— њ, н. п. грана, грање; рани и, рањен; накани писе, на

кањиваші исе и пi. д. у ђекојим се ријечма претворило нул (послије м), н. п. млого, сумља; кад се догоди мин заједно (мн), онда се претвори или мув (н. п. Павница), или нул, као мло

го; но и ово су старе елимологическе премјене. — ш, н. п. писап и, пише м; носи ти, но шен; Квасипи, квашен;

у мјес п и ми, умјеш па пи; а особишо пред љ, њ, к, ч, н, п. размисли по и, размишљавали и; послап и, пошљем; прос нпін, прошња; носи ми, но и 1ња; данас, дана ш 1њи; ноћас, ноћа шњи; лист, лишKe; очистити, очиш кен; керали, иш бера от и; даска, да шчица, да шчара; љуска, » у шчица; кос. м, кошчица; ишчисти и, ушчупа II и и

и т. д. као и у Грка 5х9 Ап» мјесто іхт' fln» и т. д. т — f, н. п. брап, браћ у прут, прубе; враіпкша, враћами; испрати и II и, испR

ен и т. д. к — п (пред њ), н. п. бр 1, брошњак; воће, вот њан; га ќе;

гап њик; сре һан, говорисе и сретна, срепі но; добро

сретњик и п. д. п ч, н. п. japaц, јарче; мјесец, мјесече; зец, зечина и т. д.,

(рекви, пәкъ и, легьи), да се зна да је од реко, леко, лего, а не од реко, пе fо, леко. Ајде могло би и по билін ; али како ћемо записати јунаци и врази, да се зна, да је од јунак и од враг, а не од јунаци од враз? како ли емо записали у звал. оче и кнеже, и у ліворипі. радошћу и калошћу, да се зна, да је у именнп. отац, кнез, радост и жалост, а не оч, кне ж, радошћ и жалош К? како ли ћемо записати реже и пише, да се зна, да је од резапи и од писати, а не од режами и од пишат и? и т. д. Ако станемо мепіапи по једно јер (ъ) код г, 3, к, с, ц, онда нам преба начинили још неколико средњи је, илц. мрти авије јерова ; па ћемо пек на пошљептку виђепи, да се опел не може записати као што би се tело. Свеrnо писмо каже, да нико не може-двѣма господинома работали, а ђекоји би људи Кели, да им слова показују и како се ријечи изговарају, и шта значе, и од куда су постале! Квинтилијан каже, да су слова само зато измишљена, да се њима записују ријечи онако као што се изговара ују; н по су знали, и сад знаду сви прави граматици и у језику вешти списатељи и књижевници ; само оне надрикњиге (фушери књижевни), који су не и по научили, па мисле да већ нишпа нема што не знаду, не могу по да разумију и да признаду.

« PreviousContinue »