Акримандрит, m. ber Игhimanorit, Archimandrita. Авриман дриптов, ва, во, дев Игфі manbriten, Archimandritae. Акримандритски, ка, ко, 1) arhis mandritisch, archimandritarum. 2) adv. rdimanòriti, more archimandritae. ARшaм, m. das vierte Gebeth der Türs ken, nach Sonnenuntergang, oratio quarta Turcarum, post solis occasum. Ал, т. биједа, напаст: ал ще не нашао. A, adj. vide Ружичаст. Ала, f. vide изод. Ала, f vide аждаа: ало несима! Ала би лепо било, аh! wie fhön märe es, bone! deus quam esset praeclarum. Asaj, m. ein Trupp Soldaten in Pa tate, acies instructa, pompa militaris: "Туд ће поћи војска на алаје — „Наредисе алај за алајем Алај - барјак,*, m. (ст.) діе Seerfarne, die signum, vexillum: "У десној му руци копље бојно, А у дјевој алај барјак златан — Axäjõer*, m. der Ádelfürst, dux nobilium. Алајбегов, ва, во, дев Шајbegs. Алајбеговица, f. bie u де Шајбед. Алал, m. vide благослов: дао ми је с алалом; што човек с правдом стече, то му је алал; да му је алал. Алатов, ва, во, дев uhfes, rufi equi. Алатуша, f. алашаста кобила, eine Fuchsstute, equa rufa. Алатушин, на, но, ber и, Алаужа, f. vide, лапавица. equae rufae. Алва*. f. 1) eine Mehlfpeife (von Bei= zenmehl, Schmalz und Honig), cibi genus. 2) од браа. 3) cf. прстен. Алвалук*, т, дав Zrintgelo (aufалва), was man Neugekleideten abfordert, corollarium, munusculum: дај алвалук (fagt man wie in Oesterreich: den Schneider auszwicken). Алватан (говорисе и авлашан), шна HO, weit, bequem (von Kleidern), amplus. , Альаџија* (алвација), т. Alwahändler, qui vendit алва. Алдумашче, чеша n. vid. алвалук, Алекса, т. 2ler, Alexius. Алексије, т. 2ller, Alexius: Алексинац, нца, m. мала варошица, између Ниша и Параћина. Алексиначки, ка, ко от Алексинац. Алем драги камен, (ст.): ,, Међ камзама алем драги каменАлемпија, m. (ber beilige) Шурів, т. •1 Алемпије, m Alypius. } Али, 1) aber, verum. 2) vide или. ги камен. Алка, f. гвозден колут (у Србији по селима говоре бијочуг), cin eiferner Ning, B. Thürring, Fessel, annulus : , Ко то куца алком на вралима ?Алкуран*, m. ber Koran, Alcoranus: „На китапу своме алкурану Алов, т. велика пређа што се рибе Bamajy, das Fischerneß, rete. Аљетак, шка, m, ein leibungefüd, vestis. -- Аљешина, f. augm. . аљина. ,,А у шанцу амаз проучишеАмајлија*, f. 1) запис, или чини какве, што се носе уза се, н. п. амајлија од пушке, од главобоље, од гроз. нице и т. д. der Zalisman, signum magicuun, 2) она кесица, или ку Амамџик *, m. dim. 9. амам. Амамџик има у свакој Турској соби (ђе спавају људи са женама) за пећи. Аман, т.ј. чини ми се: аман то ће биши. Амâн*! Pardon! Gnade! noli me occidere, serva me. • Аманет*, m. anyertrautes fans, depositum: аманет ши Божји моја ђе ца; оставио код њега новце на аманет; изјео туђ аманет. Амбар*, т. 1) дав Мадазіn, horreum, 2) прва капа, што се дигне кад се игра прстена. cf. прстен. Амбарање, п. дав Muteben ber erffen Müße im Ringfpiel (indem man амбар бази ruft), levatio primi galeri in lusu annuli, cf. прстен Амбарами, ам, v. impf. амбар fagen, dico амбар. Амбарнути, нем, v. pf. 1) дићи прву капу, кад се игра прстена, ст. прспен. 2) запросити ђевојку ђегођ, или друго што заискаши, н. п. ја сам амбарнуо на једном мјесту. Амбарски, ка, ко, н. п. око, врата, des Magazins, horrei. Амбуља, 1. дугачка врећа, ein langer Sad, saccus longior. Амин! 2imen! amen! Амин да Бог да, Аминање, п. дав Umenfagen, adpre catio. Аминати, ам, v. impf. 2lmen fagen, dico amen. Кад стари сват (на свадби), или кум пије у здравље, онда сватови, све два и два, аминају, т.ј. вичу: Стари сват чашу пије, Бога моли, амин! Амо, бісер, huc. Амрёл, т. бес Regenfhirm, (öfterr. баз 21 mrell, nah дет lat. umbrella), umbella (major). Ан*, т. деr gan, deverticulum, Ана, f. } Anna, Anna. Анашема (анатемаше, f. baš Xnathem, Anathema; анате га мате било; анатемате ђавола и мена. његова Анатемник, m. beš Inathems werth, dignus anathemate. Анатемнице јеAan! (schelten gewöhnlich die Mönche, Паt анатемниче, meil Пе Пф ein griechisches Ansehen geben wollen, то Fein ч, ж, џ, ћ, ђ, йыі ift; Андријаш, m. Anoreas, Andreas. Анђелак, лка, т. һур. . анђель Аница, f. dim. 9. Ана. Аничица, f. dim. . Аница. Анта, f. (у Сријему) ber Marthaufen cumulus (terrae) terminalis. Анта, m. (Рес. и Срем.) vide Анто. Antonius. Антонијца, m. dim. . Антоније. Анâр, m. der Handschar, culter major. Анџија*, m. ber Manwich, dominus deversorii. Анџијин, на, но, дев Hanwirths, domini deversorii. Анцијнски, ка, ко, 1) Bitthes, domini Анцијски, ка, ко, deversorii. 2) adv. wie ein Wirth, more cauponis. До! interj. fapperment! vah! Aо мој брајко! Доно (а оно), fo, дапп, -, igitur, at: ако није тако, а оно је овако; ако не ћеш ти доћи мени, а оно ћу ја шеби. Апашека, f. діе Xpothete, apotheca, pharmacopolium. Апатекар, ш. ber Xpotheter, pharmacopola, Апатекарев, ва, во, дев Xpotheters, Апашекаров, ва, во, pharmacopolae. Апашеварски, ка, ко, 1) potheter-, pharmaceuticus. 2) adv. apotheterif$, more pharmacopolae. Ancm der Arrest, custodia: y ancy човек. Арап*, m. vide аралин. Арапија, f. (coll.) bie Mohren, Mauri: Апсана, f. деr 2lrreft, bas 2Xrrefthaus,,На шарену коњу великоме Апсеник, т. ber Mrreftant, captivus, Апсити, им, v. impf. arretiren, ver= ebulus Алшик, т. деr ittihftrauch, sambu cetum ebuletum. Âпшнна, f. ein Attichstengel, ebulum. Антов, ва, во, н. п. лист, 2ttich., ebuli Апшовина, f. der Attichstrauch, sambuci Апустол, m. Hpoftel, apostolus. ка. ко, Арађанин, т, човек из Арада. Арамбаша*, . поглавица ајдучки, v. ,ären deт ајдук іn іt t). Аранђел (говорисе и аранђео), m. er Srsengel, archangelus: свети шестокрили аранђеле! закрили ме врилом швојим (кад се моле Богу). Арапин, m. Der Mor, Aethiops, Маи rus. Арапинов, ва, во, без Mohren, Ав. thiopis. Арапка, f. 1) bіе Morin, Maura. 2) eine Art harter, schwärzlicher Birnen piri genus. Арапов, ва, во, vide Арапинов. Арапски, ка, ко, 1) mori, mauricus. 2) adv. wie ein Mohr, more mauri. Apãp, m. врећа од костријети, сін Sack von Ziegenwolle, saccus e lana caprina. Арарина, f. augm. 4. apaр: = das zum Teufel „Погледајде арарино моја „Што ти чини болесница твоја Арати, ам, v impf. plündern, expilo, Apamoc, (apáros) verflucht, hol's der Zeufel! in malam rem! Аратос га било; Аратос ши кирије, сиђи ми с кола. Аратос ти поскура, не прди ми по цркви. Аратосиљање, п. wünschen, detestatio. Аратосиљатисе, амсе, v. r. impf. ко га или чега, etmaš zum Zeufel wins schen, detestor aliquid, exsecror. Арач*, т. òîe Kopffleuer, tributum, exactio capitum. cf. главница. Арач *., арча, m. bie lušlage, expensa, cf. трошак. Арачлија*, m. der Kopffteuer-Sinnehmer, exactor tributi. Арачлијии, на, на, бев арачлија, exactoris tributi. Арачлијиски, ка, ко, ber offer. Арачлијски, ка, ко, Jinnертес, ctorum tributi. Аргатовати, тујем, v. impf. taglön» nern, mercede conduci, laborare." Ардов, т. дав ß, dolium. cf. буре. Ардовић, m. dim.. ардов. Аренда, f. (по Сријему, по Бачк. и по Бан.) дег Фафt, redemtio, con. ductio: узео под аренду. "Арендатор, m. ber päter, redemtor. Арендаторов, ва, во, без фафеев, redemtoris. Арка*. f. ber Rüđen, dorsum (im Kleide), vide Aeha. Арнаутинов, ва, во, дев Hrnauten, "Albani. Арнаутити, им, v. impf. gum 2lrnau. ten machen, facio esse Albanum. Арнаутитисе, имсе, v. г. impf. cin Arnaut werden, fio Albanus. Арнаутка, f. 1) bie Urnautinn, Albaна. 2) cine Urnautinn, (Urt langer linte), telum albanum. Арнаутлук*, m. Арнаутска земља, Albanien, Albania. Арнаутовац, вца, т. Арнаутски пиштољ, die albanesische Ditole, telum minus Albanum. Арнаутски, ка, ко, 1) Шбаnefer, albanus. 2) adv. albanesisch, albani. moro Арнаућете, п. даš Шbanifiren, muta tio in Albanum. Арнаучад, f. (coll.) junge Urnauten. Арнауче, чепта, п. cin 2nefer Kind, puer albanus. Арњеви, m. pl. baš Даф eines (fonft offenen) Bauernwagens, von Stäben und einer Rohrmatte darüber, teetum currus rustici. Арпапик*, m. eine Hrt wiebeln зиц } Арсица, m. dim. 9. Арса berathen, hofmeistern, consilior. Архиђакон, m. vide акриђаком. Архимандрит, vide акримандрит. Архимандритов, ва, во, vide акримандритов. Архимандритски, ка, ко, vide акримандриписки. Арчење, п. дав Berzehren, Serbrau. chen, consumtio, absumtio. Арчиши, им, v. impf. фебкаифен, verbrauchen, рошица на десном бријегу ријеке Јасенице (у Србији). Асна, f. (по Сријему и по Бачк.) бе Живен, Веwіnn, utilitas. cf, вајда, Аснити, им, v. impf. nußen, prosum, Асновит, та, то, nüßli, utilis. Acna, f. der Hautausschlag, pustulae. Аспида, f. bie Biper, Dtfer, aspis зла као аспида (реку злој жени). Астал, m. (по Сријему, по Бачк. и cf. cmo. по Бан.) десi, mensa, Асталчић, m. dim. 9. астал. Астар *, m. baš Unterfutter (you! Baumwolle), munimen vestis. Асура*, f. vide рогожина. Acypuja, m. der Mattenflechter, qui tegetes plectit e scirpo Асурџијин, на, но, дев Mattenmaherb, tegetum confectoris. Am, m, baš arabifhe Хов, equus grabs. С туђа апа усред блата. Атанацко, m. Ithanas, Athanasius. Аптање, п. baš loten, attentio. Аптар, ш. дав Sebiet, ager, fines. Ашапи, ам, v. impf. (ahten ?) мариши, или приањати зашто, ten, attendere: да ши аташ за тим, то би ти научно. Amariраши, ам, ach v. pf. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) (fr. attaquer) an greifen, aggredior. cf, ударищи. Атлија m. vide коњик (који јаше на ату). Ато (д. 1. а то), е да! : кад ја мамо, а то њега нема. Амски, ка, ко, 1) einem más, equi arabici. 2) adv. wie am, more equi arabici. Атула, f. дав Sefimfe, cymatium. Ака, m. (Рес. и Срем.) vide Ако. Akan, m. Joachim, Joachim. Akama, f. Joachima, Joachima ? Ако, m. (Ерц.), һур. . Аћим. Аферим*! bravo! macte! Турски аферими и калуђерски благослови. Афијун*, т. дав Дріт, opium. Ax! interj. ach! ah! cf. a! Апа, т. (Рес. и Срем) vide Ацо. Анко, m. dim. von Алекса. Ацо`, т. (Ерц.) һур.. Алекса. Аче, чегна, n. ein junger am, arabi= fches Füllen, pullus equi arabis. Ачење, п. Иrt дененден Sprechens, prolatio vocum lenta, et diducta. Ачитисе, имсе, v. r. impf. дебеби schrechen, diduco voces. Апаип*, м. Вunder, prodigium! Аџамија * unerfahren (aus Jugend), inexpertus, rudis (auch vom Pferde). f. Аџија * m. der Pilger, (Christ der in Jerusalem, oder Türke, der in Mekka gemefen ift), peregrinns religionis ergo. Апијин, на, но, дев забі, peregrini religionis ergo. Аџијница, f. bie Brau eineß Бабрфі, uxor peregrinatoris religiosi. Аријиски, ка, ко, і, peregriАџијски, ка, ко, Ínatoris religiosi. 2) adv. wie ein Hadfchi, more peregrinatoris religiosi. Ацилук*, m. die Pilgerfhaft, Wilger. teife, peregrinatio religionis ergo. Апинедомак, m. (fontifh) ein Pilger, der aber nicht bis an das Ziel seiner Balfahrt gegangen, peregrinator sacer imperfectus, mendax. Ано, т. һур. . аџија. Апуван*, m. ber Liebling, Saпутебев, scortum, puer. Ama*, f. 1) vide абајлија. 2) ударити у ашу, аblängnen, infitior. Док је аша, дотле кућа наша. Ашање, п. дат lôläugnen, infitiatio. Ашаријасш, ща, шо, vide несщашан. habere. amores Ашлук*, m. bie Untoffen, sumtus, Ашлучење, п. дав Beftreiten der Un= kosten, sumtuum aut victus subministratio. Ашлучити, им, v. impf. beftreiten, sumtum suppedito. Ашов, т. гвоздена лопата, die eis ferne Schaufel, palla ferrea. Ашта? Ашто? (по Ерцеговини) was? quid? Ашчија *, m. vide кувар. Бог срећу дијели, а ашчија чорбу. Ашчијин, на, но, дев Коф, coqui. Ашчијница, f. 1) vide куварица. 2) діе Küche, culina. Ащчилук *, m. bie Rochtunft, діе Ко cherey, ars (res) coquinaria. |