Page images
PDF
EPUB

рећи ћу и ш. д. ) што ове разлике немају ни Грци ни Латини, него то временима накнађавају (зато и у нашим Славенским граматикама споји сотворихъ од творю, напишахъ од питаю, купихЪ од кувую и т. д.); а Нијемцима и осталим новим народима тешко је и доказати обу разлику између наши глагола. Нијемци имају, н. п. дереп ићи, и fommen доћи; (ифен тражити, finden наћи; али ми имамо доћи и долазити, наћи и налазиши, даши и даваши, чуши и слушади, рећи и говорити, узети и узимами, и тако готово код свију остали глагола. Ми имамо дакле још један пуш онолико глагола, колидо остали народи.

По лицу се раздјељују глаголи: 1) на глаголе личне, који имају сватри лица, н. п. говорим, говориш, говори и пп. д. 2) на глаголе безличне, Боји се спрежу само с трећим лицем, н. п. боли, стужује ми се, грми, ведри се, облачисе и т. д. Но и ово раздјеленије глагола не вриједи ГОМОБО ништа : а) зато, што млоги глаголи, који се броје у безличне могу имати и остала лица, н. п. ја не грмим, не грмиш ни ти, него Бог (или свеши Илија); види онај, који ведри и облачи и т. д. 4 б) макар имали и једно лице, опет нијесу безлични, него лични.

По спрезању се дијеле глаголи на глаголе правилне и непра

БИЛНЕ.

Прави неправилни глагола ми немамо више, осим ова три: јесам, оћу и могу (јесам и оћу неправилни су и код осталије народа, а могу само је зато код нас неправилни глагол, што се у садашњем времену свршује на у, а не на ам, или на ем, или на им, као остали наши глаголи; а у осталом спреже се по другом спрезању, као печем, осим што се у садашњем времену говори и море и може; моремо и можемой Мореше и можеше); а остали су сви правилни. Истина да се у постајању времена налази ђешто особита разлика, н. п. притиснем, приписнути, пришиште (и притисну); погинем, погинути, погибе (и погину); окренем, окренути, окреме (и окрену) и т. д. Али су зато опет ови глаголи правилни, и могу се довести у ред., Овђе можемо напоменути и оне глаголе, који немају свију времена, него само штођог, и п. велим има само ово вријеме садашње и полу прошавше веља, а даље се узме од глагола говорим; тако подај (му, јој). удри (удрите) и ајде (ајдете, ајдемо), немају више ништа него ово у наклоненију повелителном, а у осталом се говори дам, дами; ударим, ударити, ударио и т. д.

Што је гођ склоненије код имена и код мјестоименија, то је спрезање код глагола; само се по том (у овом смислу) разликују имена и мјестоименија од глагола, што се имена и мјестоименија премјењују само по падежима и по броју, и највише могу имати око десет премјена; а глаголи се премјењују по лицима, по броју; по временима, и по наклоненијама, и могу имати преко тридесет премјена (а Латински глаголи имају још више премјена, а Грчки још више и од Латинскије).

Времена по памети нема више, него само три, т.ј. садашње (које је сад), прошавше (што је прошло) и будуће (што ће доћи у напредак); а глаголи наши имају три проста времена осим будућега, т. 1. садашње, и два прошавша (1-во полупрошавше, које имају само несавршителни глаголи, н. п. ми купљасмо шљиве, кад он дође; ти пјеваше и т. д. а 2-го скоропрощавше, које имају сви глаголи, н п. ми куписмо шљиве данас ваздан; он донесе, ја му реко и т. д.); ако још узмемо к овима и дјејствително причастије прошавшег времена, које се у нашем језику не говори без помагателног глагола сам (или јесам), онда ћемо имати три прошавша времена, т.ј. полу прошавше, скоро прощавше и давно прошавще (у говору се и ово дав но прошавше вријеме може узети двојако, т.ј. још давније, н. п. био сам му говорио, били су му дали и т. д. но ово не иде у спрезање глагола, зашто глагол нема никакве нове премјене, него му се дода помагапиелни глагол био, као и остале ријечи што се слажу у говору). БудуК е вријеме састави се с помоћу глагола ћу (или оћу), н. п. оћу му да ши, њемућу дами; ми ћемо купиши и т. д. Али кад сила говора иде управо на глагол и ће дође за њим, онда се избаци оно пошљедња

н, и мјесто њега дође ће те се састави с глаголом у једну ријеч, и. п. даћу, купиће, плашићемо, имаћете, оплешћу (већ је казато како се с пред ћ претвори у ш), јешћемо и т. д. А код они глагола, који се у наклоненију неопредјеленом свршују на ћи (мјесто ши), може се ће и послије глагола писати само за себе, н. п. доћи ћу, наћи ћемо, пећи ћеш, рећи ће, ожећи ћу и т. д. Али кад се о послу сумља, или се одлаже, и каже се ако или кад, онда се узме садашње вријеме и код несавршителни глагола дода му се спријед уз (или ус), н. п. ако узрадим, ако успишем; над ускосимо и т. д. А код савршителни глагола, узме се само садашње вријеме (без уз), н. п. ако дођем, кад запишем, ако покосим и т. д. Код глагола дати, знати, имаши, смјети и ћети, кад се сумља, онда се (особито у Србији и у Ерцеговини) на крају мјесто и настави будем (ат се пред 6 претвори у д), н. п. ако дадбудем, ако знадбудем, ако имад будем, ако смјед. будем, ако ћедбудем. К овима иде и могу, ако могбудем.

[ocr errors]

У Славенским граматикама имају четири наклоненија (изја. вително, повелително, сослагателно и неопредјелено); али глаголи, ни наши ни Славенски немају више од три, т.ј. 1-во H3јавително, у коме какво лице што ради, или показује да је што раДило, или да ће радити, н. п. пишем, писао сам, писаћу и т. д. 2-го повелително, у коме се што заповиједа. (наговара, моли, или нуди) другоме коме да ради, н. п. пиши, пишите; устани, донеси, дај, реци и т. д. 3-ће неопредјелено, у коме глагол стоји пуст без икаква извјеснога посла, лица и броја (као н. п. сушествително име у именит падежу), н. п. писати, радити, говориши, ићи, Доћи, чупи и т. д. А 4-то сослагателно узели су граматици из Грчке и из Латинске граматике, зашто Латинин каже једном ријечи, н. п. һаbuerin, attuleris, scissem; а Србљин, и сваки други Славенин, мора узети Двије различне ријечи мјесто ще једне Лашинске, ш. ј. да сам имао, ако донесеш, да сам био знао и т. д. А то свак може виђети да није спрезање, глагола. Спрезање (или боље рећи склоненије) глагола зобе се само оно, (као што је и мало прије казано) кад се глагол сам по себи премјењује (као имена и мјестоименија кад се склањају), н. п. прпим, топиш, тарпи, прпимо, трпише, трпе, трпља, трпљаше, приљасмо, шриљасше, приљау, трписмо, пописте, трпише, трпљео, рпећи и т. д. А да сам био знао, и аще бы есмь питалъ, по су читави разговори.

Тако се у нашим Славенским граматикама налази и страдателни залог, а глаголи га немају ни наши ни Славенски. Напоменуо је мало, да біюся, пишаюся, шворюся, нијесу глаголи страдателни, као ни боюся и труждаюся отложителни; а ко је разумјео што смо мало прије рекли о спрезању глагола, казаће и сам, да пишанъ былъ есмь не иде у спрезање глагола, као ни аще бы есмь быль питань, и био сам каран (истина да се говори: био сам каран, бићеш бијен, били су дочекани; али у садашњем времену Мико не ће рећи: бивам каран, биваш мољен, него карају ме, Моле ме, бију га, траже те и т. д. А и у прошавшем и у будућем времену не говори се код свију глагола са страдателним причастијем, н. п. бићу тражен, биосам мољен, него тражиће ме, молили су ме, звали су га и т. д.).

Сви се наши глаголи (осим неправилни оћу и могу) сершују у садашњем времену (наклоненија изјавителнога) на ам, или на ем, или на им; и по пом се свршивању раздјељују на три спрезања. У спрезању наши (као и осталије Славенски народа) глагола мора се знати како има глагол у садашњем времену и у наклоненију неопредјеленом *); а кад се

*) Кад се ово правило уведе и у Славенску граматику (као што је и у језику, онда не ће по дојакошњим правилима („измѣняюще у или ю на ах") мораша биши: зовахъ, важахъ, ищахъ, страж

по двоје зна, онда је и остало све ласно знати, зашто је цијело спрезање раздвојено на те двије стране, па наклоненије повелително и дејствително причастије садашњег времена иде по садашњем времену, а остало спрезање (готово све) по наклоненију неопредјеленом, као што ће се виђети сад из самога спрезања.

Будући да неправилни глаголи јесам и оћу помажу ђешто осталим глаголима (и себи) у спрезању, зато ћемо ево најприје метнути Биово спрезање :

[blocks in formation]

1. Наклоненије изјавишелно.

вријеме садашње

јединствени број
ohy (y), *)
оћеш (кеш),
cke (kè),

Мложествени број.

оћемо (ћемо),

okeme (kème),

оће (ће).

вријеме полу прощавше

јед. број.

Кадија (ћа; кштија, **) шија, ошија),

Кадијаше (ћаше; ктијаше, тијаше, отијаше).,
Кадијаше (Каше; ктијаше, шијаше, отијаше),

млож. број.

Кадијасмо (Касмо; кшијасмо, шијасмо, отијасмо),
Кадијасте (Касте; клијасте, шијасте, ошијасте),
Кадијау (ау, кшијãу, шијау, ошијау).

вријеме скоро прощавше

јед. број.

Недо (ке; вшедо, кте),
Кеде (ће; кшеде, кше),
Кеде (ке; кшеде, кше),

дахъ, женахъ, перахъ, алчахъ и т. д. нити ће се морати Казаши „иземлются плыву плыхъ, пою пѣхъ, хощу хотѣхъ и ш. д. нити ће од воскресаю моћи бити воскреснухъ; од Дерзаю, дерзнухъ; од купую, купихъ; од срѣтаю, срѣтохъ; од падаю, падохъ; од поминаю, помянухЪ и т. д. Ваља да су овакове погрјешке у Славенским граматикама наКерале Г. Добровскога, да каже у Славину (рецензирајући Славенску граматику Г. Мразовића: Mit einem Borte, eв тиß in деп Slavenischen Sprachlehren, die Russische nicht ausgenommen, ein ganz anderes Softem eingeführt werden (једном ријечи, мора се у Славенске грама. шике, и у саму Росијску, са свим други ред увести).

*) Јесам и оћу имају двојако у садашњем времену, m. j. јесам и сам, оћу и ћу; какогођ што је код мјестоименија разлика између мени и ми, шеби и ти, мене и ме, њега и га, ша ко је и овђе између јесам и сам, оћу и ћу; и који је оно разумијо, разумјеће и ово.

Ово је по Ресавскоме и по Сремачком нарјечију ђе је гођ ш мје сто ћ. Ерцеговци додају кашто и ш пред К свуда, н. п. шка дија (шка), шћеде (шће) и щ. д.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

По коме се спрежу сви глаголи, који се у садашњем времену свршују на ам, н. п.

*) Ако није овако, ја не знам како би друкчије било. Дела значи управо на супрош немој

[blocks in formation]
« PreviousContinue »