Page images
PDF
EPUB

3 е

зашто за

[ocr errors]

Молит и се

из

3) Божји, мнчји, човечји, мишји, и остала овакова имена могу имати у женскоме и у средњем роду пичија, ши чије; Божија, Божије; ми и иjа, мишије и т. д. Као да би у мупцкоме роду било Божиј, пичиј, мишиј и т. д.

4) Ја сам овђе глаголе писао у наклоненију неопределеном, а може бити да би било приличније садашње вријеме наклоненија изјавителнога (као што пишу Грци и Ламини, и оспали Славенски народи); пим би се код нас могло уштеђепи неколико врсти, зашто има млого глагола који садашње вријеме имају једнако у свим нарјечијама, а наклонение неопределено различно, н. п. вршим, врћепи, врше піи, врши пи; волі м, воље пи, воле ми, воли Пи; зеленим, зелење ми, ленети, зеленими; сли иди мсе; спиђе писе, спидемисе, см иди писе и п. д.: али баш запо мислим, да је у овоме првом Српском рјечнику требало овако, као што сам пописао : онога, који тражи, не би сувише било и oбaдвоје да се налази по азбучном реду, н, п. писали, пишем; и пишем, писати и п. д.

5) Повраћателне сам глаголе понајвише само оне писао, који имају особимо значење, н. п. моли и кога,

коме; врћи (пушку), низврКисе (н. п. изврела се врата; изврглисе људи) и т. д. , a bе нема особипіог значења, онђе се може разумјети и онако, н. п. вуки, јФleppen; вук и се, fi fФІeppen ; гриjапи, фärmen; гријатиce, jih pärmen и т. д. Ово се може се додати свакоме глаголу, н. п. не пјева ми се, једе ми се, плаче м II се, не чека ми се и т. д. заліо би ово се пребало писати свуда само за себе (као што чине Чеси, Пољаци и Крањци), н, п. надати се (као надао сам се), смијати се (као шпа се смијеш) и п. д.

б) Донијо, цијо, бпјо, и остале овакове ријечи, писао сам овако (с ј) запо, што се послије каже донијела, донијело; цијела, цијело; бијела, бијело, бјељи и т. д. -у Ерцеговачком нарјечију једнако се говори бијело, млијеко, гнијездо; а у пјесмама кад запреба изосплави се и (һао што се и остала самогласна слова обично изостављају), па се пјева и говори 6јело (6”јело), млеко (мл'јеко), гнездо (гн'jездо), као што је мало прије напоменути10.

2) Овье има неколико ријечи без икаквога значења, које сам ја чуо ће се говоре, али сад не знам у право шпа значе, као н. п. плесмо, поња, илинча, фанња, осока, упі акмице и п, д. А ђекоје нијесмо могли на вријеме да нађемо како се зову Њемачки, као н. п. греш, *Apenahak (Ortscheit, Schwänkel, österr. Drittel), nepae (die Tasten, cpyahu y a (langwage, Langwelle, Langwiede, longurius, longula).

8) Код имена права и дрвећа kе стоји Lipp., оно ми је казао Г. Андрија Волни, бивши управитељ Карловачке гимназије; а за које ми он није могао казати како се зову по Линеју, код они смо само записали да је права некаква или дрво.

9) Ова крштена имена Српска , што се налазе у овој књизи, живе и данас у народу Србскоме , по неким мјестима мање, по неким више. По Србији млого и више има по Шумадији и доље преко Мораве , него горе преко Колубаре ; а по Сријему, по Бачкој и по Банату, више и има у презименима, него: у именима,

Због имена Српски вриједно би било ана

штампалпи један по меник на намаспира Раче, који се сад налази у Фрушкогорском намаспиру Беочину. То је велика књига, као окмоих на по табака (in folio), и у њој има неколике иљаде Српски имена (мушки и женски): мислим да су они људи, који су намастиру паруснје писали Књага се па почиње овако: „С Еогомb почiнаемъ сый светлый и Боже„словены поменикъ, Възнесеніа Господа Бога и спаса нашего Ісуса Хрiспia „sb храме раччи (!). поменованіе вьсѣхъ православныхХріспїaнѣ.” То јој је ние ; па онда почиње овако: „Поменик) господам Срьбскым помени Госдо ди душе рабь своих. помени господи благочестиваго господина влаДыку Сръбскаго неманю, Сімеона монаха и муроточца. и благочестиву „Госпожду монахію Анастасію. *) Благочестиваго и прьваго крала спцефана

монаха Смеона и монахію анну. Благочестиваго краля радосава монах тәанна; и монахію анну. Благоч. нрали стефана уроша монах Сімеона и , гонахію Елену. Благоч. краля Стефана, монах Oеэкшиспа. Благоч. краля „Стефана уроша. Благоч, и приснoпоминаемаго цара спіефана. Благоч. и „приснoпоминаему царицу монахію Evгкпіню. Благоч и приснопом. цара уро„ша. Благоч. краля влькашина н сына его благоч, крал марка. Благоч. и „приснопом. кнеза Лазара. Благоч. и присноп. госпожду монахію Evгжнію. „Благоч. и присноп, деспота сцефана. Благоч. и присноп. влька бранковића. „Благоч. и присного госпожду монахію марину. Благом, и хрiсполюбиваго „гюргя. Благоч. и присно. госпожду дeспoпіцу Ерину. И чадь ихь. Благоч. „Деспота лазара. И подручіе его госпожду Елену. Благоч. и хрiстолюб. цааурицу Мару. и гръгура. и спіефана, Благоч, и хрiсполюб. монахію аrrелію. „Благоч. и хрiсполюб. іоанна деспота.” Послије ове господе споје митродолити ево овако (вьсеосвещенaro): „Максімівишеградскій. **) Марко зворуудалѣ. Григорій пожера (пожаревачки ?). јоакvib cрм (сремски?). їсіф бани(?). „Геофанъ nеt. їәсіф баня. Максiмib маркова црква (?). Симеонъ —. јаһимb -. „Оewдорф и Макарій митрополипти дабрскїн (?). Исаїй — григоріїи ужички митрополит. jаhим —." За митрополипима иду калуђери, попөвін , људи и жене, али све особило, и у реду свако ме из почетка. Код мло. ги имена сгіоји и од куда је онај, а bешто и које је године записан. Калуђери су сами писали сваки своје име и намаспир од куда је; а имена проспни људи писана су минејски лијепо, готово као једном руком. На имену књиге не споји кад се почела писали ; врло стара не може бипін, зашто није паргаменті, него артија (врло лијепа и јака). Ја сам пу књигу сву прочатно и нашао сам најстарији потпис калуђера їucї фа нз доице од године 1623. Ту има калуђера и из они намаспира, којима се данас једва зидине знаду, н. п. из Волт нь ака, из Ивање и п. д. А има и нэ онакови намастнра, којима ја заисша никад прије имена чуо нијесам, hао н. п. равна рѣка, куманица, ораовица, осавница, дуић,

обекови кѣ, Өопина, Спеанова цъ, Бранковина, уреклач”, доноа ш", ром ї» нъ, вува цъ, коицъ, доица, добрунъ, мархикъ, мажи къ, мек авазъ, градаць, рибница, шемлю гъ. Ова

[ocr errors][merged small]

ефа кмена споје међу намаспирима, запо мислим да нијесу села, нити каква друга мјеспа.

10) Турске ријечи (које сам од прилике знао да су јамачно Турске) назначио сам звјездицом (*), и ђе ми је одма могло паспи на ум, замјењивао сам и Српским ријечма. Највише од ови Турскије ријечи могу се без сваке муке ишћерами из нашег језика, зашто имамо Српске мјеспо њи; a beкоје се може бипи ни у години дана не спомињу: али сам и ја опет писао, зашто сам чуо ће се у народу говоре, или пјевају; а има неколико и шакови ријечи Турски, које ћемо морапи задржали и посвојити, н. п. боја (6 оjипи, бојење), аманет, тепсија, Ђерђеф, поп, барјак, барјактар, брк, бурмуш (бурмупица), чак шире (ђекоји наши списатељи пишу ногавице мјесто чакшире; али ногавица данас код Срба значи само оно, што стоји на нози, па и од гаћа и од чаншира! а у читавим чакширама имају двије ногавице, пур, ртмаче и оно горе, што стоји око човека) и п. д. Али запо опет никакав паме. шан човек не може рећи, да је Српски језик oпогањен туђим ријечма, и да се запо не може језиком назвали. Данас нема на овоме свијепту ниједнога језика (ни старога ни новога), у коме нема туђи ријечи (и у самим Славенским класическим књигама млого заслуженога Раића има луфи ријечи (гоптово) колико и у Српском језику, н. п. акциденціа, арестъ, армї а, лагеръ, караулъ, команда, кондицїa, amпесматціа, линѓа, казна, пунктъ, комендантъ, коллегїa, практатъ, диш прикшъ, потенціа, епистолia, циркулъ, фамил їa, квартиръ, конакъ, сандукъ и т. д.). Али запо опепт ја пуђе ријечи не браним, него и ја кажем, да се преба пру дипи и чиспити језик од шући ријечи (не само од Турскије, него и од сваки други чије му драго биле ; зашто, н. п. Латинске, или Њемачке ријечи, нијесу нама ни мало љепше од Турскије) колико се може; али што се не може, не преба за оно мрзити на језик. — Ми друкчије не можемо почели наш језик чистити од пуђи ријечи, док најприје не познамо све наше ријечи, које се по народу говоре ; па и онда опеп је боље узепи пућу ријеч, која је позната у народу, него ли наопако нову градипи, заінпо по није за свакога ученог човека (а за проспака јест : зашто су сви језици поспіали од простака , п. ј. од паспира и од тежака ; и проспал някакву ријеч не може друкчије начинипи, него управо онако, као што су и остале начињене). о овом је вриједно да сваки наш списатель (а особисто онај, који ће да чисти језик) прочипа предговор Кампов к његовоме Њемачком рјечнику, који је писан ради чишћења њемачког jezika (Sampe Wörterbuch zur Erklärung und Verdeutschung der — fremden Auss drüde, ate Auft. Braunschweig 1813, 4.).

п) које се ријечи данас не говоре у говору, него се само чују у пјесмама , оне сам забиљежио са сп. (спајаћа , poetifф), као н. п. чедо, љуба, чарни, спадо, ладо, лемо, и т. д.

у Бечу 10- га Окм. 1818.

В. С.

ИМЕНА ГГ. ПРЕНУМЕРАНТА по АЗБУЧНОМЕ РЕду:

1. СВЕШТЕНИЦИ.

Преч. г. Јован Максимовић, Карло

вачки.

2.

а) Ми прополипи.

— Максим Максимовић, Шидски, Високопреосв. Г. Агатангел, митро

Марко Випас, Бенковачки.

Марко Вуиновић, Кошарски, полит Бијоградски, и височајши

Петар Добријевић, Книњски. екзарх све Србије

Петар Сабљић, Книњски. Високопреосв. г. Петар Петровић

Сава Косић, Муачкопољски. Heroш, благоуправитељ и мипро

- Сава Берчик, Шајкашк. бапалиона. полит Црне Горе, Рос. импера

— Симеун Злоковић, Каштелновски, морског ордена свепіога великога

Стеван Кончар, Буковички (у Кнеза Александра Невскога кава

Далмацији). дер

2, 6) Владике

д) Игумани. гледај у предговору.

Препод. г. Аци - Костантин, Чоке

шински. в) Архимадри ми.

Вићентије Кнежевић, н. Керке. Преч. г. Герасим Омчикус, н. Һәрке.

— Гаврило Опачић, н. Крупе. -Димитријекрестић, Крушедолски.

Јоанновић,
Нестор

БешеновачкІІ. – Јосиф Павићевић, Н. Острога (у

Симеун Јоанновић, Бањски (у Прној гори).

Далмацији). — Аулиан Мушицки , Шишатовачки.

Спиридон Свердлин, Драговићки. — Мелентије Павловић, Врабевш• • нички.

5) Попови. - Методије Лазаревић, Троношки. — Мојсеј Мануиловић, Ходошки,

Честь. Г. Аврам Максимовић, парох Никанор Богептић, н. Савине.

Сомборски. Прокопије Болић, Раковачки.

Аврам Панић, Шидски. — Сава Љубиша, н. Праскавице (у

Алекса Васић, Бурђевачки, Далмацији).

Андрија Максимовић, Новокарло. Самоило Јаковљевић, н. Калиника (код моштију св. Краља).

— Андрија Симић, капелан од Косова. – Стеван Дубаић, Драговићки.

Атанасије Бједов, Паfенски. — Теодосије Станковић, родом из

Апанасије Борић, Лежимирски. Брцеговине, протосинђел консис

— Апанасије Влаховић, из Старог Бешоријални у Шивенику, и парох од

чеја, ч. конс. Будимск. член, СС.ХХ. Верлике.

и Философије доктор; са својим

синовима Александром и Милошем. г) Прome.

Антоније Радуловић, Полачки. Преч. Г. Богдан Милиновић, Рисански — Василије Јефремовић, Каменички. - Иван Пејовић из племена Цеклина, Василије Николајевић, Сурчински. Ријечке наије (у Црној гори).

Василије Тепша, капеланМирањски. - Јаков Поповић, Бодорошорски, Вилип Жежељ, Бенковачки,

вачки,

[ocr errors]
[ocr errors]

Песпію. Г. Гаврило Живановић, Обре- Препод. Г. omary Венадије Djедов, је

ром. н. Крупе и парох БиљанскІІ. Гаврило Котарлиј6, Визпікл. Исаије Омчикус, јером. н. Крупе и — Гаврило Сечански, Голубиначки, парох Шибенички. — Глигорије Бајчевић, Сент-Ивански. Јаков Маринчић, јером, н, Керке и - Давид Марјановић, Маишки,

парох Косовски. Димитрије Стефановић, Новосад Јанићије Радиновић, јером. Драгоски, честю. конс. Бачке прис. и про вићки и парох Загорски. фесор у гимназији.

– Јосиф Троповић, јером, н, Савине и — Борђије Павшић, Голубићки,

парох од Топле. Јанко Петровић, Шабачки,

Леонније Павковић, парох оброЈован Живковић, Муачки.

рачки, Јован Ненадовић, Јаменски.

Макарије Грушић, јером. н. Савине. — Јован Поповић, Ђурђевачки,

Макарије Личина, родом из Лике, - Јован Томић, Бијоградски.

јером. н. Крупе и парох Скрадунски, Јован Чолові, у Тепљу.

- Никодим Зелић, јером. н. Крупе и КостананнАндрејевић, из Загреба.

парох Исламски. Лука Павковић, Пећиначки.

Никодим Лазаревић, јером. н. СаМарко Бусовић, Бањачки.

вине и парох од Мокрана, Марко Вукосављевић, из Петрова — Никодим Новаковић, јером. Драгосела; са своим синовима Алексан вићки. дром и Младеном, и кћерата Јулиа Партеније Торочица, јером. Драном и ППулхеријом.

говићки и парох од Главна. Марко Мијатовић, Грчански, Силвестр Вучковић, род. из Босне, Мијалло Поповић, капелан од Би. јером. н. Крупе и парох Задарзки. скупије.

Симеун Илијќ, јером. Драговићки — Мојсило Бугарчић, Чурушки. и капелан у Плавну. Никола Костић, Керполски.

Софроније Ћуци, јером. н. Савине Павле Апанацковић, Сомборски, и парох од Кашпела новога. иу крғм. педагогическом Српском Спиридон Милорадовић Алекси. институту катихета јавн. ред. јевић, род. из Ерцеговине, јером. н. Павле Бељански, админ, парохије

Керке и парох Дернишки, Гардиновачке,

Сптеван Видосављевић, парох од — Летар Јанковић, Цеклински, Пепирове цркве. Петар Кричка, Кањански.

ТеодосијеТрескавица,из Далмаци— Петар Руњанин, Кузмински. је, пострикн, н. Керке, парох у

Прокопије Груић, Липовски, Дубровнику.
Сава Бјелановић, Добропољачки.

Теофило Бошковић, родом из Тре-
Симеун Кордић, Смоковићки. биња, јером. ун, Дужи.
Спиридон Симић, капел. Косовски. Теофило Кашић, јером. н. Керке и
Теодор Масникоса, Полначки. капелан у Дернишу.
Теофан Јоанновић, Каменички. Кирило Пвјешковић, родом из Боке
КирилоОпачић, капел, ушнбенику. Которске, пострижн. н. Савине и
е) Калуђери,

јером. у владичином двору у Ши

бенику. Препод. г. отац Викентије Торочи ж) ђакони.

ца, јеромонах н. Крупе 'и капелан Чеспін, г. Отац Пахомије Бусовић, Жегарски.

ђакон Шибенички.

« PreviousContinue »