Page images
PDF
EPUB

Господовање, п. Сав geben wie eines (у Сријему у Бачк, и у Бан . пасуљ ), господин, vita splendida.

die Fasole, faseolus vulgaris Linn. Господевами, дујем, у. impf. leben rpå, m. die Weißbuche, carpinus beto.

wie ein þerr , splendidam vitam dego. lus Linn. Тіснодский, на, но, 1) беn реrrn gehöа Грабанција, m. cf. врзино коло.

rig, dominorum. 2) adv. wie ein roc- rpabanyujawnî, ka, ko, 1) Herenmei. подин, domini more,

ftеrift, veneficorum : узе оно његово Господство, f. vіdе госпоство. грабанцијашко јапунце 2) adv, bezen. Locnoha, f. 1) die Frau , Dame, domi- meisterisch , ut veneficus, ut magus. ра, 2) велика и мала госпођа, беr Грабеж , m. Bеr Xaut, rapina. kleine und der große Frauentag, fe- r'pa6ûk, m. der Weißbuchenwald, carpistum assumptionis , et patale B. M. V. netum (? Linn.) Госпођин, на , но, беr Seau, dominae, Грабити, им, v. imрt 2) greifen; tаf. Госп Бин дан, m, vidе госпођа 2. fen, rapio, 2) recen, pectine colligo Tiспођица, f. dim. 2. госпођа.

foenum, Іоса. Њица; f. cf. Златоје.

Грабић, m. eine junge Всівбифе, carІоспекда, f. (ст.) ломози госпождо pinus betulus Linn. жива Богородице (кад се моле Бо- Грабље , f. р. (asф грабуље) Ser Reфen, гу)! vidе госпођа.

ресtеn foenarius. Све су грабље , неГоспоја, f. vіdе госпођа.

ма вила, ев ftno Tautec &goijten, nonГоспојин , нa, нo, vidе госпођин. pisi sibi favent. Госп. јна, f. велика, или мала, vide Грабљење, п. 1) тав Xafen, raptus. 2) ав госпођа 2.

Redken, collectio ope pectinis foenarii. Госпојица, f. dim. р. гостоја. Грабов , weigbüфеn, carpini bеtuli. Госпоспіво, п. 12ав реrrеntbum, do- Грабовина , f. 23eipbuфеђols, lіgnum Госпошлина , f.j minatus.

carpini betuli Linn. Госпp, m. (im eфerge, mit einem Rebens Грабуље, f. pl. vіdе грабље.

ge anten an прднупи) tatt господар. Град, m. Die Seitung, arx. Гост, m. Der Bajt, hospes : опишао Град , m. пуча , er bagct, grаndо.

у госпе. Ако не буду гости биjec- Градачату, чица m. град и варош у ми , не ќе бити кућа пијесна. Босни : Гостиница , f. Зuiup yon Bajten, hospi- „Утече им од Градачца Дедо — tes frequentes:

Градачки, кa, кo, von Градачац. „Седам кућа једну козу музе, Градина, f. 1) беr Заин, ѕереѕ. 3) бес „Још се вале да се добро ране :

Garten , hortus. 3) augm. von rpka. „Да им није млоге госпіинице Градиница, f. dim. р. градина. „Од сира би ћуприје зндали, Градиши , им, y, impf. 1) тафе, реr. „На суруци воденице 6° мљеле. fertigen, condo, н. п. опанке, куку Гостионица, f. рав ®aftbaив, dеvеrѕ0- цркву, мост, гусле, гадње, седло

и т. д. 2); у Сријему и у Бачкој) і. Госптипи, им , v, inpf, Demirthen, con- 4. јебапи , futuo :градио му маптер. vivium praebeo.

Градиписе, имce, v. г. imрt. 1) ft su Гостиписе, имce, v. г. impf. saftmas

etwas machen, es spielen : rpaqr ce len, convivor.

да је учен. 2) није лијепа, него Готов , ва, во, 1) bereit, paratus. 2) се гради, fie fфmintt (1ф. baar (Geld), praesens, paratus.

Градик, m. dim. р. град. Готовина , f. Die Baarfфаft, peculia Градишка, f. (нова и стара) in Bie

slavonischen Grenze. Готовити, им, т. impf, н, п. вечеру, Градиште, п. beipt ein @tätten an ручак, бereiten, paro.

der Donau , zwischen Ram und Golus Готовљење, р. бав Bereiten, praepa

baz, mit Ruinen.

Градски, ка, но, м. п. врата, Хе. Гоптово, beinabe, faft, fere: не ма го.

stuugs., arcis. тово ни једнога; голово не зна Грађа, Ж. (coll.) бав Заи. Raterial,

materia. Toinka, t, der weibliche Baft, hospes, Ipahanny, m. einer aus der Festung,

incola arcis. n. das Gastiren, convivatio. T'pahậnka, f. Einwohneria der Festung,

femina ex arce, Гошћии, на , но, беr аffreun inn, Грађански, кa, кo, ) Teftung® :, аг

cis. 2) adv. wie rpapaunu, more homi. Гра, т. (у Ерту, и граг), граа вли гра

num ex arce.

[ocr errors]

num,

numerata.

ratio,

нишла.

hospita. . Тошљење,

hospitae.

1

Трађанче, чеша, п. ein junger Teftung. Грашка , f. ein SafotenPorn, granum fa. bewohner, juvenis ex arce.

seoli. Грађење, баѕ Raфen, confectio. Грашчица, f. dim. b. грашка. Трi ja, f. (у крајини Неготинској и у грба , f. Der püter, gibbus. '11рној ријеци vidе говор.

Грбав, ва, вo, büterig, gibbosus, Трајање , п. vіdе говорење.

грбина, f. vіdе леђа, Трајатпи, јим, vidе говорити, Sprey, m. eine Art Flußfisch, pisciculi Тракнути", нем, v. pf. повикапи на

genus. кога, low frepert, conclamo, Гранну. Гргур, m. Bregor, Gregorius. ше као на бијелу врану.

Гргупање, п. Зав ®irten, gemitus. Траклање, р. бав krdфsen, crocitatio. Грег папи , гућем, v. impf.l girrе. Трактапи, гравћем, v. impf, träф. Гегупнутии , нем, v. pf. I gеmо. gen, crocito:

Грдан, m. Xannéname, nomen viri. „Не виј вуче, не гранки гавране : Грдан (rрдан), дна, но, böplib, foedus; „Не платин ми по гори јунака

„Ако пије умеани вино, Трана, f, per 3meis, frоnѕ.

„На грдне му ране излазило Транапi, n. Ber Branat (Stein), lapis Гранпи, им, y, impf, bägli maфen, granatus.

foedo. Гранапі, па, по, ätig, ramasus. Гранптисе, имсе, т. г. impf. einanser Ipanna, f. 1) eine Urt Eiche, quer- schimpfen, conviciari invicem.

cus genus. 2) Gränge, finis, limes. cf. Ipagga, f. die Häßlichkeit, turpitudo. крајина.

Грђење, р. бав фägli mафеп, бав Граничар, m. (у Сријему и у Банату) Schimpfen, foedatio. der (sränzer, miles limitaneus.

Гребање, р, дав Яraden, vulneratio Траннчев, ва, во, н. п. жир, воn per ope unguium,

граница Sibe, certae quercus. Грибали, бем, vidе грепсти. Граничевина, f. Das Sol, von Der гра- гребаписе, бемсе, vidе грепсонсе,

Hil!la - Eiche, liguum certae quercus. Гребен, m. 1) die främpel, carmen. 2) Граничење, p, vide мeђење.

die Schultern des Pferdes, humeri és Траничип, им, v. impf, grаngеn, f- quini. 3) der hervorragende Theil ei: віtіmіs sum. cf. међити.

nes steile. Felsen , promontorium , wie Гранупи, не v. pf. bеrроrіtrаblеn (von bei Пореч. der Sonne), effulgeo :

I pebehana, f, die Krämplerin, carmina, „Грани сунце да огријем руке

trix. „Ни свaнуло ни сунце грануло Гребенање, п, фав $rämpeIn, carmiГранчица, f. dim, p. грана,

natio. Трање, р. (coll.) Die gipeige, frоndеѕ. Гребенапи, ам, v. impf. Erampein, carГраов, ва, во, н. п. лист, чорба, mino, Fajolen, faseolinus (?).

Гребенщтак мач, т. (ст.) Tpaobhame, n. Ader, au dem Farolen ge- „Сијевају мачи Гребешпаци

baut gewesen, ager,olim faseolo consitus. Tpena, f.' der Balke, traba, Теораст, па, то, шарен као да Гр-дељ, т. 1) Der plugbatten (дер

је граом посут (н: п. кокош, очи), Brence(), 2) планина у Ерцеговини. bunticheckig, varius.

Гредица , f, dian. . греда. Традровина, г. дав Safolenftroy, stra- Гред урина, f. augm, v. греда. men faseoli. .

Треј. m. Срем.) vidе грије. Грас уљ, m. in per 2uetoote рот Зіgец. Грејање, р. (Рес. и Срем.) vidе гријање, nee, per auf pie $rage, pb er граа ореr Грејачи, јем, (Рес. и Срем.) vidе гри. пасуља еffеn wole, antportete: гра- јали. суља (р. і. Бероев, гра по пасуљ). Греопа, f. (Рес. и Срем.) vidе гриГрачаница, f. варош у Босни :

јопа. „И касабу равну Грачаницу Гріпси, ебем,'v. impf. Erаgеn, trai. Грачаница црква , f.

len, scabo, збор зборила господа ришћанска грепсписе, ебемсе, т. г. impf. Erallet, „Код бијеле цркве Грачанице — scabo: rpe6ece mayxa, die Kaße kradt. Гріна, f, hyp. 2, гра: да ли да мајка Греш, т. граше (жене говоре bеци).

Грешан, шна, но, (Рес. и Срем.) viГрашак, шка, m. Die Srbfe, pisum.

de грјешан. Транара, f, (tomij+) pie 3 ohnenflinte Грешење, в. (Рес. и Срем.) vidе гри, 0. i. Der Hintere , telum fabis plenum jеuење." i. e. rodex crepitum edens.

Грешити, им, (Pec• и Срем-) vid. Гращина, f augш. р. гра..

гријешащи.

mosus.

Грециписе, имce, (Рес и Срем.) yi. Грлам, па , по, See Crephale, cla

dе гријешипнсе. Грешка, . (Рес. и Срем.) vide грн. Грлашце (грлашце), п. vіdе гръоце. јешка.

Грлипи, им, v. impf. umarmen, amГрешънка, f. Bas Brofфе (0er Dreper), plexor. numuli genus.

Грлиписе, имce, v. г. impf. јф итае. Грешник, m, (Рес. и Срем. ) vide men, invicem, se amplecti. грјешинк.

Грлӣk, f. н. п. у пушке , или у олбе, Грешница, f. (Рес. и Срем. ) vide a) der Hals der Flasche, collum laгрјешница.

genae. 2) das Ende des Flintenlaufs, Грива, f. Die Rükne, juba.

extremum canalis ignivomi. грівасп, па, по, н. п. пас, wеір ит Грлица, f. Die Turteitаube, turtuг. den Hals, collo albus.

Грличић, m. Ває Зunge Ber Surteitаube, Гривна. f. 1) гвоздена карика, што pullus turturis. држи косу за носиште, деr Cen- Грличица, f. dim. . грлица. ftiring. *) наруквица (сребрна, грличји, чја, чје, беr Turteltauben, златна или од пиринча), дав 2rms turturum. band, armilla.

Ipao, n. 1), die Gurgel, guttur. 2) die Гривњаш, т. п. ј. голуб, дie gröpere etimme, vox, guttur: има "лијепо Art der Holztauben, palumbes.

грло. 3) бав Зtuct, capat : има деГриво , m. ein bunə mit cinem meigen септі грла

говеда на рани. 4) Die Röya Sranje am Hals, canis collo albo.

re vom Strumpf, fistula, canalis tiГрижа, f. Dав Заифgrіmmеn, tormina. bialis. Гейз, m. Tae baloverpaute Sutter im Грља, f. hyp. p. грлица. Magen, z. B. des Dosen, pabulum rpoême, n. das umarmen, amplexatio. indigestum.

rộm , m. eine Art Eiche, quercus genus. Грізење, п. Бав Beigelt, &ffen, morsus. грмін, ш. беr sidenmals, querceturn. Грізмна, f. augm. 9. гриз.

Грмина, f, augm. p. грм. Ipnjak, m. Mannsname, nomen viri. Грунти, мн, (Срем.) vidе грмљепти. Гријање, п. (Ерц.) дав 23ärmen, cale- грмић, m. dim. on грм. factio.

грмљава, f. 1 дав Donnеrn, tonitru, Гријали, јем, v. impf. (Ерц.) 1) mäts грмљавина , f.j тел, саlеfacio. 2) сунце грије, fфеint, грмљели, ми, v. impf, (Ерц.) боnnеrn, lucet sol.

tono. Грије, грија, ш. (Ерц.) Bit , Sunse, Грмов, ва, Бо, беr Ciфе, &іфеп», peccatuin.

quercinus. Гријешан, шна, но, (Ерц.) vide грје- Грмовина, Ғ. Вав ®іфenpoli, lіgnum

quercinum, Гријешење, р. (Ерц.) дав бüntigen, Грнало, п. даска насађена на дрво, peccare.

као грабље, те се жипо грі на Гријешити, им, v. impf. (Врц.) füta гувну (у Бачкој), eine 2rt Хефеп, bigen, pecco : не гријеши душе.

rastri genus. Гријешилисе, имce, v. г. impf. (Ерц.) Грнац, нца, т. 1 (доље преко Моsündigen , pecco.

Трне, нема, п. dim.j paвe) Der Xopf, olla. Гријеника , f. (Ерц.) кад се уводећи у

'yidе лонац. брдо прескочи један зубаіц.

Грнути, нем, v. pf. sufammen fфаrren, .. Гријепа; f. (Ерц.) vidе грије.

corrado. Гріспи, гризем, v. impf: bеіреп, mor- Грнчара, f. (доња и горња) Два села deo.

у Јадру. Више није села на једном Грјешан, шна, но, (Ерц.) 1) fünsis, брду (које се зове Гњила Срео ресeatorius (?), improbus. 2) грјешно сам га код Гњиле —) копа се лонAnjeme, unschuldig, innocens.

чарска земља, алонци се сад граГрјеннік, m. (Ерц.) беr еnver, рес- де у другом селу (у Корении) виcator.

ше Грнчаре. У піој околини сад не Грјешница, f. (Ерц.) бie Güncerin, зна нико што је генац, него сви peccatris.

говоре лона. Tpk, m. der Grieche , Graecus.

Гроб, m. Вав Craь, sepulcrum. Грк (comp. грчі), кa, кo, bittee, amarus. Гробак, пнa, m. dim. p. гроб. Гркиња, f. Sie Brіефіn, graeca. rpone, n. der Gottesader, coemeterium. Гркљан, m. Die Speifer@bre, oesophagus. Гробница, f. рака, bie Bra6606lе, seГркнути, не, v. impt, etwas bitter fери, pulcrum. subamarus sum.

Грокђе, а. (col.) бie Crauben, uүае.

шан.

Опремио га у суво грожђе (6at ibn Гречански, кa, кo, von Гроцка. zu (Brund gerichtet).

Гріш, m. Ber Piafter (von 4o para), Грож ње, р. бав ефаибern, horror. monetae Turcicae genus. Грзан, зна, но, (сп.) 1) traubenrei), Грошић, m. Der (oeutfфе) ®rofфеn , uyifer :

grossus (monetae germanicae genus). „Па он ломи грозна винограда - Гртање, и. дав Зufаm mеnjаrrеn, cor2) грозне сузе :

rasio. „Грознијем се сузам” упрљало — Гртапи, грћем, v. impf. 3ufammen. грозне сузе ваља —

Tcharren, corrado, Грозд, m, pie graube, uva.

Груб, ба, бо, grоb, crassus. Грзда, f. bур. р. Гроздана.

Грубан, m. Ranuname, pomen viri. Гроздана, f, Srauetname, nomen fe- Грубац, пца, m. anniname, 'nomen minae.

viri. тр здан, зна, но, cf. грозан 1. Ipysâu, m. Mannsname, noinen viri. тр здик, m, din. p. грозд.,

Гр, бema, m. Лаппвпате , воmеn viri. Грузинсе , имce, v. г. impf. (фаибern, Гру беша, m. RannBiame, nomen viгi. horreo.

Грубијан, m. (у Сријему; у Бачко и у Грізница, f. бав Sieber, febris.

Hah.) der Grobian, homo moribus ruГрізничав, ва, вo, fieberhaft, febricu- sticis. losus. 2) Fieber verursachend, febrifer, Tpybujáncmo, n. die Grobheit, rusti3. 3 вода.

citas. Грокітање, р. дав Raffeln ausgefфüttt. Грубиша, m. Лаппвname, nomen viri.

ter Nuise, strepitus nucum projectarum. Spybòka, f. die Grobheit, crassitudo. Гро лапи, икем, v, impf. н. п. грои- Грување, п. 2) рав Жraфen, 8. 3. Ber Ку ораси, affeln, concrepito.

Sianone, sonus tormenti. 2) das Schlas Грокіniihe, p, vidе грактање.

gen mit Krachen, verberatio. Тракпали, гроклемі, vidе гракпали. Грувати, ам, v. impf. 1) Praфen wie IPM, m. der Donner, tonitru.

die Kanone, tono. 2) schlagen mit Sra. громила, f. vіdе гомила.

chen, percutio cum sonitu. Громялање , p, vidе гомилање. Груда, f. Der &lympen, glеbа; груда Громалати, ам, vidе гомилапи. сира, снијега. Гром лаписе, ласе, vidе гомилалисе. Грудање, п, дав 23erfen mit фnet. Тром вниз (громовнӣ), на, но, н. п. ballen, lusos pilis niveis.

chipujena, der Donnerkeil, fulmen. Грудатисе, амсе, у. r. impf. jih mit Громовник Илија, m. See Donnerer&ltав, Stoneeballen werfen, ludo pilis niveis. Elias tonans (cui tonitruа оbtigere in Грудва, f. vіdе груда. coelis) :

Груди, груди, f pl. vіdе прси. „Њу ми пиша Громовник Илија Грудица, f. dim. 9. груда. Грзница, f. (во грло) pie Braune (6) Гружа, f. Begens in bic Шумадија. Schweinen), angina.

Груја, ш. (Рес, и Срем.) vide Грујо. Грбничав, ва, вo, teblfüфtig, angina Грујица, m. Лаппвпате, nomen viri. laborans.

Грујо, т. (Ерц.) hyp. b. Грујица. Грінпуља, f. vіdе гропуља.

Грумен, т. н. п. соли, земље, бес Гр нули, нем, у. pf. berabstürzen (vom Slumpe, gleba. Regen , Chrönen, bеrабgefфutteItem Груменчић, m. dim. 9. грумен. Dost), defiúo.

Грумење, р. (coll.) RIumpen, glebae. Грсња, f. ein Xeutsmeig bеr Sirfe, Грумичак, чка , m. vіdе груменчик. ramulus cerasi plenus fruclu.

Грунупн, нем, у. impf. 1) ertraфen, Грс њица, f. dim, '9. гроња.

concrepo. a) mit Krachen schlagen, cum I poom, m. laute& lachen, cachinnus: strepitu percutio. насмијace гроопом;

Грушање, р. дав яајen Bet Ril, соа„Бевојчица воду гази

gulatio lactis. ноге јој се 6'jеле

Грушаписе, шace, v. г. impf. п. j.. „За њом момче коња јаше

Manjero, gerinnen, cogi. гроотом се смије.

Грушевина, f. geronnene milФ, lac Гропска , f. vide Гроцка.

coagulatum. . Грпуља, f. као бројенице од ораа, Грцање, п. Вав Waten (з. 3. in bобет или од љешника; cin #rani Riffe, Schnee), incessus ut

per

altas nives.

Грцати, ам, v. impf. maten (in pobem Гроцка , f. 1) Otätфеn аn bеr Donau, Schnee), incedo ut per altas nives. zwischen Belgrad und Smederewo, Tp4, m. der Krampf, spasmus: yamko ) Fluß, der Te durch fließt

ми грч ногу.

!

corona Ducum.

[ocr errors]

TO

[ocr errors]
[ocr errors]

x xx

banseam moveo.

[ocr errors]

Tp ad, f: (coll.) junge Griechen, graeca lyhene, n. das Geigen, cantus fidium. 1 joventus.

гуфети, гудим, v. impf. (Ерц.) 2) шеі. Igua suja, f. (coll.) die Griechen, das gen, fidibus cano. 2) dumpf Tchaden, " в»eфenwolf, Graeci.

resono, murmuro. .

Tore, ema, n. das Griechlein, graeculus. Tymba, f. 1) Flechte aus fchwanken Reis Ipuibhe, n. 1) das Zusammenrunden, feen, vimeo. 2) гужва орачица, cf. contractio, 2) las Bergriechen, muta- орачица. tio iu graecum.

Tymcâme, n. das Zerkniden (des Kleis Гечина, f. augm. b. Грк.

des) complicatio. Трчина, f. Die Bitterteit, amaritudo, Гужвати, ам, v. impf. Salten bringer Ірчиши, им, y. impf. 1) гіngieben, con- in ein Kleid, cs zerkniden plicas inferre traho, corrugo. 2) gräcisiren , facio vesti. graecum.

Гужвача, f. п. ј. пита, беr @trubet Трчитисе, имce, v. r. impf. 1) sufam. (eine Speise von gewideltem Teig) menforumpfen, corrugor. 2) sich zum

cibi genus, (Уніфеп тафеn, simulo graecum. Гужвица, f. dim. 6. гужва. Е., Грчкі , ка , но, 2) grіефіјф, graecus. Гужење, п. Вав $rieфen 3. 8. беr fina 2) adv. griechische, graece.

der, so daß der H* oben erscheint, Гретилисе, имсе, т. г. impf. aneteIn, reptatio, ut podex appareat.

Гуз, m. per pinterbaten, clubis: преГръце , p. dim. . грло.

мећесе с гуза на гуз. Тула, Т. шуга, беr ивfat , Sie Хайде, Гуза, f. hyp. 5. гузица. cf, jеза. " lepra.

гузаш, па , пio, mit grogen pintertas Губав, ва, вo, aufäsia, leprosus. "ten, clunibus magnis praeditus. Е: Губавац, вца, m. ein Raupiger, 2Див. Гўзитисе, имce, v. г. impf bie pintera laßiget , leprosus.

baden zeigen, monstrarc clunes. Е: Губаљ , ш. бie Brin mühre, equus por- гузица, f. задњица, спражњица , дуFiguosus.

пе, шупак, прино, беr аftеr, podex. Губање, р. 1) дав 2авjäsig merten, le- Гузичёпіина , f.

} augm. - гузица.
pra, contagium leprae. 2) бав Reagen, Гузичина, f.
frictio.

гу зичица ,

f. dim. 2. гузица. Губатисе, амсе , т. г. impf. 2) aufäsis гўзни, на, но, н. п. цријево, кост,

werden, lepra corripi. 2) sich fragen, was zu den Hinterbacken gehört, clu$ (als wenn man ausjäßig wäre), uma

nium. се губаш, fricari.

Гузоња, m. Broвarf, ampli podicis. Гузер, m. покривач од вуне, као ће. Гуја, f. bie &фiange, serpens. cf. змија. бе, cine grope Bettpete, stragulum. Гујињй , ња, њё , ефIangens, ser

жене саме чу код куће. pentum. Tjomu, Hm, v. impf. 1) verlieren, per- ryjuk, m. eine kleine Solange, parvus

do. 2) hinrichten lassen, interficio. serpens. Губилисе, имce, y. , impf. jih bet: Гука, f. 1) сав шіrren see Eauben, ge

lieren, 2) mager werden, macresco. mitus columbae. 2) ein Auswuchs am ;*: Tjónya, F. der Theil des Thiergesichtes, geise, gibbus. 3) гука труда, зла.

an dem die Nase und der Mund befind- ma, der Klumpen, massa.
licy, os animalium, nempe bovis, equis rykaše, n. 1) dab Girren, gemitus. 2)
ovis, caprae, canis.

das Raunen, murmuratio. Губљење, . 1) дав 3erlieren , perdіtіо, Гукапи, гучем, y, impf, 1) girren, ge2) dat Hinrichten, trucidatio.

mo. 2) raunen (einandır in die Ohren),

in aurem dico, murmuro : нешто љуm. vіdе губавац. Disko, n. die Dreschtenne, area.

ди гучу:

Гукнуін, нем, v. pf. 1) girren, ingen. Der Fidelbogen, plectrum (?).

mo. 2) ins Dhr raunen, murmuro in р. (Pec.) vidе гуђење. Гудети, дим, (Pec.) vidе гуђепти. Гулидба, f. Die Ausfфdlung (бев Жua Гаило, п. (у сријему) іdе гудало.

kuruz), excorticatio (?). І дњава, f. ) беr Xon bet (fertifфen) Анти, им, (Срем.) vidе гуђепти. Гулми, им, y, imрt. ) fфіnvеn, ex

cortico. 2) aubidalen (den Kufurug), robhårenen Geige, sonus fidium. 3) ein dumpfer Schalls. B. entfernter Sano.

3) schälen (den Baum. 4) saufen, poto :

шта гулиш полику водурину? па: стојн гудњава попова. Cyaypa, f. ein enges und tiefes Thal,

Гулитисе, v. r. impf. plärren ; шма се гулиш? (каже мати ђепieшу кад блого плаче).

Губере

[ocr errors]

Тубо,

Гудало, Гдење,

aurem.

[ocr errors]
[ocr errors]

имсе,

vallis angusta.

« PreviousContinue »