Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Опремио га у суво грожђе (6at ibn Грочански, кa, кo, von Гроцка. zu Grund gerichtet).

I'pom, m. der Piafter (von 40 Para), Грожње, р, сав сфаидеrn, horror. monetae Turcicae genus. Грсзан, зна, но, (сп.) 1) traubenrei), Грошић, m. Der (Beutfфе) Зrofфеп, uyifer :

grossus (monetae germanicae genus). „Па он ломи грозна винограда Гртање, р. бав Зufаm mеnfфаrrеn, cor2) грозне сузе :

rasio. „Грознијем се сузам” упрљало — Грпати, грћем, т. impf. 3ufammen. грозне сузе ваља

scharren, corrado, Грозд, m, pie kraube, uva.

Груб, ба, бо, grоb, crassus. Грзда, f. bур. р. Гроздана.

Грубан, m. Лаппвпате, pomen viri. Гроздана, f. Seaueihname, nomen fe- Грубац, пца, m. Запnname,nomen minae.

viri. Тр” здан, зна, но, cf. грозан 1. I pysâu, m. Mannsname, noinen viri. тр здић, m, din, p. грозд.

Tp bema, m. Mannsname , nomen viri. Грузинсе , имсе, т. г. impf. fbaubern, Гру беша, m. Orannвіате, поmеn viri, horreo.

Грубијан, m. (у Сријему; у Бачко и у Грзница , f. бав $teбer, febris.

Hah.) der Grobian, homo moribus ruГрізничав, ва, вo, fieberhaft, febricu sticis.

losus. 2) Fieber verursachend, febrifer, Tpybujáncmo, n. die Grobheit, rusti3. 8. вода.

citas. Гро ітање, р, сав Xaffeln ausgefфütte. Грубиша, m. Лаппвпате, поmеn viri,

ter Nüffe, strepitus nucum projectarum. Spyboka, f. die Grobheit, crassitudo. Гро тапи, ићем, v. impf. н. п. грои- Грување, п. ) рав Жraфen, 3. 3. Ber Ку ораси, rаffеlt, concrepito.

Kanone, sonus tormenti, 2) das Schlas Грокшање , p, vidе грактање.

gen mit Krachen, verberatio. Тркпалин, грокіем, vidе гранпаци. Грувати, ам, v. impf. 1) Praфen mic I M, m. der Donner, tonitru.

die Kanone, tono. 2) schlagen mit Sra. Громила, f. vіdе гомила.

chen, percutio cum sonitu. Громилање , n, vidе гомилање. Груда, f. Der &lyтpen, glеbа; груда Громалати, ам, vidе гомилатін.

сира, снијега. Тром лансе, ласе, vidе гомилалисе. Грудање, п. бав 23erfen mit Офnее. Гром Звня (громовнӣ), на, но, н. п. ballen, lusas pilis niveis. сліријела, деr ДопnerPeil, fulmen.

Грудатисе, амсе, у. г. impf. jih mit Громовник Илија, m. Der Donnerer&liав, Schneeballen werfen, ludo pilis niveis.

Elias tonans (cui tonitruа оbtigere in Грудва, f. vіdе груда. coelis) :

Груди, груди, f.pl. vіdе прси. „њу ми пиша Громовник Илија . Грудица, f. dim. 9. груда. Грзница, f. (von грло) Die Braune (бер Гружа, f. Begeno tn bir Шумадија. S domeinen), angina.

Груја, m. (Рес, и Срем.) vide Грујо. Грбничав, ва, вo, teblfüФtig, angina Грујица, m. Лаппвпате, nomen viri. laborans.

Грујо, т. (Ерц.) һур. р. Грујица. Гренттуља, f. vіdе грошуља.

Грумен, т. н. п. соли, земље, деt Гр нупи, нем, v. pf. berabstürzen (vom Slumpe, gleba.

Regen , Chrönеп, беrабgefфutteItem Груменчић, m. dim. 9. грумен.
Doft), destuo.

Грумење, р. (coll.) Rumpen, glebae. Трења, . ein Xeuts wеig Der Sirfфе, Грумичак, чка , m. vіdе груменчик. ramulus cerasi plenus fruclu.

Грунупін, нем, v. impf. 1) ertraфent, Грс њица, f, dim, '. гроња.

concrepo. 2) mit Krachen schlagen, cum I poom, m. lautet laden, cachinnus : strepitu percutio. насмијace грооптом ;

Грушање, а. баѕ ѕаjеn bеr xilф, соа„Бевојчица воду гази

gulatio lactis. ноге јој се 6'jеле

Грушаписе, шace, v. г. impf, п. і.. „За њом момче коња јаше

Manjeko, gerinnen, cogi. грооптом се смије

Грушевина, f. gеrоnnеtе il, lac Тропска , f. vide Гроцка.

coagulatum. Тргіпуља, f. као бројенице од ораа, Грцање, п. Вав Baten (. 3. in bohem или од љешника, cin krani Riffe, Sonee), incessus ut per altas nives.

Грцапи, ам, v. impf. maten (in pobem Гроцка, f. :) Btätфеn аn bеr Dоnаи, Schnee), incedo ut per altas nives.

swischen Belgrad und Smederewo, Ip4, m. der Krampf, spasmus: yramno a) Fluß, der Te durch fließt

ми грч ногу.

[ocr errors]

corona pucum.

pauseam moveo.

TpaA, f. (coll.) junge Griechen, graeca Tykene, n. das Geigen, cantus fidium. juventus.

гуљети, гудим, v. impf. (Ерц.) 2) Wei. Tpua suja, f. (coll.) die Griechen, das gen, fidibus cano. 2) dumpf roadlen, Brieфentolf, Graeci.

resono, murmuro. Tore, ema, n. das Griechlein, graeculus. Tymba, f. 1) Flechte aus schwanken Reis Трч ње, п. 2) дав Зufammеnсипдеп, fern, vimen. 2) гужва орачица, cf. contractio, 2) das Bergriechen, muta орачица. tio iu graecum.

Tymcâme, n. das Zerkniden (des Kleis Гүчина, f. augm. p. Грн.

des) complicatio. Трчына, f. Die Bitterteit, amaritudo. Гужвати, ам, v, impf. Salten bringen Трчипи, им, v. impf. ) гіngieben, con 'in ein Kleid, cs zertniden plicas inferre

traho, corrugo. 2) gräcijtren, facio vesti. graecum.

Гужвача, f. п. ј. пита, беr - Ctrucet Трчишисе, имce, v. r. impf. 2) sufams (eine Speise von gewideltem Leig). 'menforumpfen, corrugor. 2) fich zum

cibi genus, Erioden maden, simulo

graecum.

Гужвица, f. dim. 6. гужва. Грчки , кa, нo, ) grіефіјф, graecus. Гўжење, п. Вав Wrieфen 3. 3. Ber Rina 2) adv. griechisch, graece.

der, so daß der ☆ *** oben erscheint, Гранприписе, имсе, т. г. impf. anetein, reptatio, ut podex appareat.

rys, m. der Hinterbaden, clunis: apeГръоце, п. dim. . грло.

мећесе с гуза на гуз. Tia, f. шуга, деr Дивјақ, бie Хайде, Гуза, f. hyp. . гузица. cf. језа. lepra.

гузап, па , пo, mit grogen pintertas гвав, ва, вo, audfdfig, leprosus. cken , clunibus magnis praeditus, Гўбавац, вца, m. ein Raupiger, Див. Гўзитисе, имсе, т. г. impf bie pinter: faßiger , leprosus.

baden zeigen, monstrarc clunes. Губаъ , ш. бie Brin mübre, equus por- гузица, г. задњица, спражњица, дуriginosus.

пе, шупак, прино, беr аftеr, podex. Губање, р. 1) бав 28fäsig mеrѕеn, le- Гузичёпіина, f.

augm. . гузица. pra, contagium leprae. 2) бав Reagen, Гузичина, f. frictio.

Гузичица , f. dim, . гузица. губалисе, амce, v. г. impf. 2) аивfägis гўзни, на, но, н. п. цријево, кост,

werden, lepra corripi. 2) sich fragen, was zu den Hinterbacken gehört, clu(als wenn man ausjäßig wäre), uma

nium. се губаш, fricari.

Гузоња, m. BroBarfa , ampli podicis. Губер, m. покривач од вуне, као ће. Гуја, f. Die Oblange, serpens. cf. змија. ;

бе, еіnе grофе Bettpete, stregulum. Гујињй , ња, ње , Chlangens, ser

Губере жене саме чу код куће. pentum. губиши, им, v. impf. i) vertieren, per- Гујић, m. cine Pleine &фTange, parvus

do. 2) hinrichten Taffen, interficio. serpens. Губипписе, имҫе , v. г. impf. it sets Гука, f. .) бав ®ieren ser Xauben, ge

lieren, 2) mager werden, macresco. mitus columbae. 2) ein Auswuchs am Губица, f. Der Sheil Pet SpiergejФtев, geibe, gibbus. 3) гука труда, зла. an dem die Nase und der Mund befind

ma,

der Klumpen, massa. lich, os animalium, nempe bovis , equis rýkabe, n. 1) daß. Girren, gemitus. 2) ovis, caprae, canis.

das Raunen, murmuratio. Губьење, р. 1) Бав 23ertieren, perdіtіо, Гукапи, гучем, y, impf. a) girren, ge2) das Hinrichten, trucidatio.

mo. 2) raunen (einandar in die Ohren),

in aurem dico, murmuro : нешто љу. Тубо, m. vіdе губавац.

ди гучу. тўвно, р. дie DrefФtenne, area.

Гукнупін, нем, v. pf. 1) girren, ingeГудало, p. per Stѕеlbogen, plectrum (?).

mo. 2) ins Dhr raunen, murmuro in Гудење , . (Рес.) vidе гуђење. Гўдети, дим, (Pec.) vide гуфетти.

Гулидба, f. Die aufфälung (бев Жи. E) Анло, р. (у Сријему) vide гудало.

kuruz), excorticatio (?). дити, им; (Срем.) vidе гућеши.

Гулли, им, т. impf. ) fфinten, ex. Tздњава, f. ) беr Xon Ser (Terbifфen) cortico. 2) aussdalen (den Kukuruz), roßhårenen Geige, sonus fidium. 2) ein

3) schälen (den Baum. 4) saufen, poto : dumpfer Schal j. B. entferater Kanos шта гулиш шолику водурину?

пеп: спојн гудњава шопова, Гулитисе, имсе v. r, impf. plärren; Tyaypa, f. ein enges und tiefes Thal, шпа се гулиш? (каже мати ђепеrallis angusta,

шу кад мілого плаче),

[ocr errors]

aurem.

[ocr errors]

voro.

Tynelle, 1. das Schinden, Schälen, rycie, f. pl. die (serbische) Geige, fides.

plärren, excorticatio, ploratus. Гуспі (comp. гушһт), па, по, бibt , I'yhryna, f. der Tumult, das Getöse , "densus ; кад дође до густа, auf6 vociferatio.

äußerste, ubi res agitar. Гундорење, р. Бав unseutliфе Dabets Гуспіна, f. Die piФtheit, densitas, fiimmen, cantillatio.

soliditas. Гундорипои, им, у. impf, unverständlich Syemhui, m. ein dichtes Ding, res (cidahersummen, cantillo.

bus) densa , solida. Tyt, m. cine Vrt Mantel, pallii genus. гуma, f. vіdе гука 2. 3. тўња, f. дуња , пуња, бie Guittе, гутав, ва, во; mit Див wifen behafa "mаlаm cydonium,

tet, excrescentiis affectus. гчњац, њца, п. vіdе гую,

гумање, п. бав сфucten, devoratio. гњина, f. augm. p. гую,

Гупатпи, ам, у. impf. fwlingen, dе. гуњић, m dim. 9. гую. гуњский, кa, кo, н. п. крпа, ein Stud Гуто, т. п. ј. који је гупав.

ryib auf einen Dantel, panneus, e Týmovême, n. das Verbergen unter dem раро гую.

Kleide, abscousio. грав, ва, вo, getrimmt, incuryus. Гупомити, им, y. impf. савијати гурање, р. дав toffen, trusio.

што у гуку, или под скут, аn fei. pamu, am, v. impf. stossen, trudo. nera Leibe etwas verbergen, fo daß das Гураписе, амce, v. r. impf. Tojfen, durch eine ryka entsteht, in sinum trudo.

condo. Гурбет*,

{der nomadische Zigeuner, Tyyâube, n. das Hinunterschlingen, des Гурбеntаш, m.

voratio, deglutitio. гурбетин, т. JZingarus nomadicus.

Гуцали, ам, v. impf. Finunterfwlingen, гурбешка, f. потаріfфе 3igenerin, devoro : да се ове гуцало, не би Zingara nomadica,

ce obhe nyyano sagte die Zigeunerin, гурбепски, кa, кo, 1) потамії, wie als man ihr verwies, daß sie die Buts die Zigeuner, vagus more Zingarorum. ter, die man ihr, um die gesprungenen 2) adv. nach Art der berumwandernden Lippen zu heilen gegeben, hinunter ges

Zigeuner, more Zingarorum vagorum. fdlungen, Гурбечад, f. (coll.) junge пoтabifфе 3i• Гуцнути, нем, v. pf. pinutterfwlingen,

geuner, juventus cingarica nomas, devoro. Гурбече, чeтa, p. ein junger Zomate, Гучево, п. ein Bebirge in ter навja pon cingarus vagus juvenis.

Zvornik, am rechten Ufer der Drina. Гурење, р.

бав Зufammеnѕieben bor Гучење, п, vide гутољење. Rälte, contractio prae frigore.

Гучити, нм, vide гумољипи, Гурипі, т. глас прасећи, дав @run» гуша, т. 2) беr fropf Per Dogel, gutjen, grunoitus.

'tur. 2) . е. грло, бie ®urgel, guttur, Гурипање, р. Вав Шrungen, grunnіtus. 3) der Stropf der Menschen, struma. Туритапи , ричем, v, impf. grungeit, Гуша, т. (рес. и Срем.) vidе гушо. grunnio.

Iyuua, f. dië Kropfige, strumosa. Гуритисе, имce, v. г. impf. fie sufam» Гушав, ва, вo, Propfig, strumаѕus.

menziehen (vor Kälte), contrahi. Гушавац, вца, m. извор код ЛозниГурипинути, нем, v. pf. grungen, gruppio. це (на лијевом бријегу ријеке ШпиГуркање, т. dim, p. гурање.

ре). Гуркаши, ам, dim, . гурати. Гушење, n. Sas Critizen, sulfocatio. туркаптисе, амce, dim. D. гураписе. Гўшипи, им, т. impf, ertiten, sufoco. Турнупи, нем, v. pf. antogen, offendo, гўшиписе, имce, v. г, impf. ertien, Гуро, m. (perawtli)) . ј. који је гурав. suffocor. Гуса, f. hyp. р. гуска (особито кад Гушица, f. dim. 9. гуша.

вабе гуске: гуса, гуса, гуса !). Гўшо, m, (Ерц.) беr #ropfige, straТусак, ска, m. Der Wanfer, anser mas. Гусеница, f. (Рес. и Срем.) vidе гу- Гуштер, т. бie Sibere, lacerta, сјеница.

гушче, чепа, . дав шänklein, anserТусјеница, f. (Ерц.) дie Xaupe, eruса. culas. Туска, f. 1) дie Banв, аnsеr femina. 2) Гушчётина, f. augm. 2. гуска.

eine große länglichte Semmel, panis rýmunku, m. pl. iunge Gänse, ansergenus.

culi. Гуслање, п. Бав Beigen, cantus fidium. Гушчица , f. dim. . гуска. Tycams, am, y, impf. geigen, fidibus rywujú, uja, vje, Gắnses, anserinus.

mosus,

[ocr errors]

Д.

[ocr errors]

nus.

ita si-, Aa ako ne, viel Aaknem,} also, daher, ergo.

[ocr errors]
[ocr errors]

Данілук *, m. Das Deitbum, Dominatus

(jus) dahiarum : „Он се нада добру данлуку. Wavipe*, f. pl. 1 ürt Tamburins, Ca.

Aarpema, n. pl. ) ftagnette, tympani ge1) бар , ut. 2) ja, ita. 3) да каho, alerting, omnino. 4) да ако, Дакле, ja, wenn leit aud niФt (man miinft, дар Дако, m. hyp. pon Давид. піфt —), да ако удари киша, тепіа Даклање, п. бав ефnaufen, anhelatio, 63 reghet, да ако не удари киша, Дактапи, кћем, v. impf. fфnaufen, aber vielleicht regnet es nicht. 5) als Uus: anhelo. ruf per Bermancerung : да чудно пи Далак*, лка, m. Die Rilverbärtung. та превари ! да лијепа ми је јади splenis induratio. је убили!

Далеко (comp. даље), weit, lоngе. Дабар, бра, m. Der Siber, castor. Далмација, f. Dalmatien Dalma, Abmus, m. Mannsname, nomen viri. tia. Дабо, т.

1) Rannéname, nomen viri. Далмаптинац, ніца , Dalmatiner, 2) pomi 4a60, der hinkende Teufel, Dalmata. diabolas claudus.

Далмалински, кa, кo, Balmatinifф. Діва*, f. vіdе птужба.

dalmaticus, Дівало, m. Ber gibt, dator. Кад које Даљина , f. Die Beite, Sntfernung, lonдијете да што другоме, па опеп gitudo. узме напраг, онда му ђеца говоре, Даљни, на, но, еntfernt, remotus. или пјевају:

Дамјан, m. Damian, Damianus. Давало узимало,

Дамјанка, f. Хrauennae, nomen fe„С кокошима спавало,

minae. Кокоши га лирале

Дамљан, m. vide Дамјан.
Дасање, п. Тав шебеп, dаtiо.

Дамњанка, f. vide Дамјанка.
Давати, дајем, v. impf. geben, dо. Дан, m. Ber Sag, dies.
Давид, m. Daviv, David.

Данак, нка, m. dim, hyp. у. дан. Давиши, им, y. impf. mirgen, jugalo. Данак, нка, m. pie abgabe, tributum. Дівиписе, имсе, v. r. impf. ersaufen, Данас (говоре и данаске), beute, hosuffоcог.

die. Дављeњe, n. Bas Bürgen, jugulаtiо. Данашњи , ња, њe, peutiq, hodierpus, Давнашњй, ња, ње, "von lаngе bеr, Дангуба, f. Ber geitvetiuft, jactura vetus.

temporis. Давно, fаngе bеr, diu.

Дангубан, бна, но, н. п. посао, wa8 Давори! interi. 1) еј! н. п. давори

viel Zeit verlieren macht, temporis jacстаросли давори! Давори пуста

turam adferens. црна горице ! доста ли сам по mеби Дангубити, им, v. impf. Зеіt berlica војевао. 2) почекај ! н. п, давори Бо ren, facio jacturam temporis. во давори! увапићу ја mебе (ма- Дангубица , 'f. (dim. ?) vidе дангуба :

я говори ђеmету, кад што скри. „Тамбурице моја дангубице Би па утече):

Дангубење, р. рав 3eitzerlieren, jacДаворије, f. pl. alerley Rujit sufam. tura temporis. men, concentus.

Даник, m, vide дaнишце. Aasyuja*, m. der Kläger, accusator, Дании, им, v, pf. Ben Eag über wo Дада, f. Хата! mater.

bleiben, transigere diem. Дідија, f. das Kindsmädchen, die Aannya, f. 1) der Morgenstern, lucifer, Дадиља, f. Rinosfeau, amcilla сurаnѕ, 2) Frauenname, nomen feminae. parvulos.

Даницка, f. Die (5lintens) Röbre son Дажда, f. (ст.) vidе киша:

Danziger Meister, tubuś teli' dantis „Да не падне дажда из облака, „Плаа дажда, нити роса шија Даницкиња, f. Die Dansiger = pitole, Kauja*, m. der Prätendent, Vertriebes telum Dantisci factum :

ne, Emigrant, exul (redux et ultor): „И за појас двије даницкиње „То гледају Турци Бијограци Данішпе, о. Эrt, po man Den Хая „И из града сви седам даија

über bleibt, locus morae per diem : Дайјнскіі, ка, ко, 1 ) Фаtѕ, exulum. „Црнобарац арамбаша Станко дайjchй , қa, кo, 3 г) wie ein Dai, „На даништу бјеше крај Салаша ~ daji more.

Дануши, нем, к. pf, atbmen, spiro,

}

canus.

9

Данце , p. dim, . дно :

Да је срећа и од Бога даћа, „Не испијај свакој чајци данце „Не би жене ни носиле гала, Данчул , m, Rann впате, поmеn yiri, Већ кошуљу докле гаће вежу. Дашівање, в. дав Rattag balten, mo- Дафина, f. ") 'ser mile Delbaum, elacra per diem.

agrus angustifolia Linn. 2) Frauenname, Дањйвати, дањујем, v. impf, Xattag nomen feminae. halten, morari per diem.

Дација, f vіdе данак. Дањом,

Даша, f. Srauenname, nomen feminae. Дању, г. } ben Tage, diu.

Дашпо ми пи дашпо, vidе што ми Дар , m. die Gabe, dopum.

пін је за што. Дар мар, биефеіnаntеr, ѕuѕ dеque : Дашчан, на , но, brеtern, assions (?).

починно (н. п, по куки, по земљи) Данчара,f.eineBreterbiitte, casula asisua, дар мар.

Дашчица, f. dim, b, даска. Дара, f. "bie zara (6eym 943ägen), дав Два , двије (Ерц., а Ресь и Срем, две),

Gericht des Gefäßes, pondus vasis ; два, ішер, duo. одбипи коме што на дару, fig. Двадесеп (двадесп, дваест), тапdurch die Finger sehen, nachsehen, do,

зig, vіgіnti, indulgeo.

Двадесеті, па, по, беr wаѕigite, Дарак, рка, m. hyp. 2. дар.

vigesimus. Дархівање, р. Вав ефеntеn, datio, dо. Двадесп, vidе двадесеті. natio.

Двадеспеpo, vidе двадеспоро. Даривати, рујем , v. impf. .) Sarbrina Двадесіп і, та, то,

vide

двадесети. деп , ofero. 2) кога, bеfфеntеn, dоnо. Двадеспоро, ein 3manjig, yigiuti. Даріваписе, рујемосе, т. г. impf. пї Дваест, vidе двадесеті.

beschenken, donare se invicem : Дваестеро, vidе дваеспоро. „Оди браше да се пољубимо

Дваесті", па, по, vidе двадесети. „Стани сестро док се дарујемо Дваесторо, vidе двадесморо. Дарнупи, нем, v. pf. у кога, у шпо, Дванаесii, imülf, duodecim. etwas berühren, tango,

Дванаеспepo, vidе дванаесторо. Дарорапи , рујем, v. pf. 1) коме што, Дванаеспи, па, то , беr з фülfte, duoBarringen, dono. 2) кога, bеfфеnе

decimus.. ken, dono.

4Bahaecmopo, ein zwölf (ein Dußend), Даска, f. Bas Beet, assis. Не ма чепі. duodecim. вете даске у глави.

Двери, f, pl. врата на оллару (у Дали, дам (говорисе и дадем), P. pf. цркви), бie altartbure, porta adyti.

1) geben, dо: дај нај. 2) дај да му Двеста, (Рес, и Срем.) vidе двјеста. не дамо, Tajfеt ung fac

Louzák, m. ein zweyjábriger Widder, Датисе, амce, v. г. pf. .) на што

aries bimus. fich auf etwas verlegen , incumbo in Abucka, f.ein zweijährigesSchaf,ovis bima, aliquid ; дала се рана на зло, Деп• Двјеспа, (Ерц.) зwerhunsert, ducenti. Bung nehmen, verto. 2) не да ми се, Двогоче , елia, п. н. п. ждријебе, или es gibt sich nicht, es geht nicht von stats mene, zwey Jahr alt (vom Füllen oder ten, geräth nicht, don succedit.

Kalb). Gaka, f. das Tobtenmal, convivium fu- Abory6, 60, 60, zweifach, duplex, nebre.

Двојак, кa , Fo, meberlep, daplex. Даће се обично дају при (и по Двоје, 3wen (Paat), duo. усуботу вече и у неђељу у јупру): Двојење, р. бав Зrennen in Bey, seчетрдесница (послије 40 дана), paratio. полугодишњица и годишњи- Двојипи, им, т. іmрt. trennen, ent. ца. На даћу зову све сељаке ре

jmegen, divido. дом од куће до куће, и обично Двојица, f. 3wer (Paar), duo. овако почињу: „Дођите довече да. Двојка, f. ein swepeimerіgев Sap, doспоменемо мртве.“ Ту треба да

lium continens duas amphoras. дође и поп да очати коњиво. На Двојнице, f. р. бie Doppelpfeife bet даки напијају: „За спокој душе serbischen Hirten, fistula duplex. брата (како му буде име; аколи је Двојином, і 8. вице, 3wei Xat b= женско, а оно сестре) Бог да му

her, bis. душу прости “ А оспали сви у Двоколитце, f. pl. cin зwеiräveriger 213а. глас повичу: „Бог да му душу про

gen n rheda birota.

Дв бличан, чна, но, зwеіgüngig, duplex, Дала, f. (im eфerse als Begentheil you Дволичење, а бав Дорреіrесеn, duwegaha) gegeben, datum:

plicitas;

сти,

« PreviousContinue »