Page images
PDF
EPUB

voro.

Týdene, n. das Schinden, Schälen, Sycie, f. pl. die (serbische) Geige, fides.

Plärren, excorticatio, ploratus. густ (comp. гушһт), па, пo, bit , lyhryna, f. der Tumult, das Getöse , densus ; кад дође до густа, auf3 vociferatio.

äußerste, ubi res agitnr. Гундорење, p. Bas unpeuttie Dayer. Гуспіна, f. Die piФtheit, densitas, fummen, cantillatio.

soliditas. Гундорипін, им, y, impf, unvertänolia, Гуспіш, m. ein Sites Dirg, rеѕ (сіdahersummen, cantillo.

bus) densa , solida. туњ, m. cine 2rt 2Xantel, pallii genus. Гупа , f. vіdе гука 2. 3. туња, f. дуња , пуња, bie auіttе, гутав, ва, вo, mit us wifen behafə malam cydonium,

tet, excrescentiis affectus. гчњац, њца, п. vide гую,

гање, п. дав сфTuсtеn, deroratio. гњина, f. augm. p. гую, Гупати, ам, v. impf. fфііngen, dе.

. гуњић, m dim. 2. гую. гӯњскі, кa, кo, н. п. крпа, іn Gtud Гумо, т. п. ј, који је гупав.

гуњ auf einen xantei, papneus, е Гутољење, п. Зав Berbeigen unter tem раро гую.

Kleide, absconsio. Грав, ва, вo, gePrimmt, incurvus. Гутољити, им, v. impf. савијати гурање, р. Вав Єtoffen, trusio.

що у гуку, или под скуп, аn feis I' ; pamu, am, v. impf. stossen, trudo.

nem Leibe eimas verbergen, so daß da: Гураписе, амce, v. r. impf. Tojjen, durch eine ryka entsteht, in sioum trudo.

condo. Гурбет*, lder nomadische Zigeuner,

Гуцатье, р. дав 9іnunterflingen, deГурбenau, m.

voratio , deglutitio. гурбептин, т. JZingarus nomadicus.

Гуцали, ам; v. impf. binantеrfФlingen, турбешка, f. поmаtіfфе Зigenerin, devoro : да се овђе гутало, не би Zingara nomadica.

ce obhe nyyano sagte die Zigeunerin, гурбетски , кa, кo, 1) поmаsifф , wie als man ihr verwies, daß sie die But. die Zigeuner, vagus more Zingarorum. ter, die man ihr, um die gesprungenen 2) adv. nach Art der herumwandernden Lippen zu heilen gegeben, hinunter ges

Zigeuner, more Zingarorum vagorum. fchlungen. гурбечад, f. (coll.) junge no mapifфе 3iГуцнутпи, нем, т. pf. bіnunterfwlingen,

geuner, juventus cingarica nomas, devoro. гурбече, чета, р. ein junger Tomate, Гучево, п. ein Webіrge in Ser напja von cingarus vagus juvenis.

Zvornik, an rechten Ufer der Drina. Гурење, п. дав Зufammеnѕieben bor Гучење, п, vide гумољење. Kalte, contractio prae frigore.

Гучити, нм, vide

гумољити, Гуріпі, т. глас прасећи, бав @runə гуша, f. 2) беr fropf per 23öge!, gutzen, grunnitus.

tur. 2) . е. грло, bie Burgel, guttur, Гурипіање, р. дав Brungen, grunnіtus. 3) der Kropf der Menschen, struma. Туритати, ричем, v, impf. grungeit, Гуа, m. (рес. и Срем.) vidе гушо. grunnio.

Ijuua, f. dië Kropfige, strumosa. гуритисе, имce, v. г. impf. (i) 8ufamгушав, ва, вo, Propfig, strumаѕus.

menziehen (vor Kälte), contrahi. Гушавац, вца, т. извор код Лозни Гурипнути, нем, v. pf. grungen, gruppio. це (на лијевом бријегу ријеке Шпти. Гуркање, p. dim, p. гурање.

pe). Туркапи, ам, dim. . гурапи. Гушење, п. - бав Critizen, sulfocatio. туркатисе, амce, dim. . гуратисе. Гўшипи , им, т. impf, ertiden, sufoco. Турнупи, нем, v. pf. antogen, offendo, гўшиписе, имce, v. г, impf. critisten, Typo, m. (berätlid) т.ј. који је гурав. suffocor. Гуса, f. hyp. р. гуска (особи по кад Гушица, f. dim. . гуша.

вабе гуске: гуса, гуса, гуса!). Гушо, ш. (Ерц.) бер Жropfige, straГусак, ска, m. Der Wanfer, anser mas. Гусеница, f. (Рес. и Срем.) vidе гу- Гуштер, m. Die Givere, lаcеrtа. сјеница.

гушче, чепа, п. бав Ваnѕlein, anserТусјеница, f. (Ерц.) vie Хайре, егиса, culas. Туска, f. 1) бie BanB, anser femina. 2) Гушчетина, f. augm. . гуска. eine große länglichte Semmel, panis lyunku, m, pl. junge Gänse, ansergenus.

culi. Туслање, р. Бав Beigen, cantus fdium. Гушчица , f. dim. p. гуска. Туслан, ам, , impf. geigen, dibus гўшчји, чја, чје, Banje., anserinus.

mosus.

sauo.

Д.

nus. .

ja, wenn-, ita si-, Aa ako ue, viet

? AakAlM,} also, daher, ergo.

Дайлук *, m. Вав Оeitbum, Dominatus

(jus) dahiarum :
„Он се нада добру дайлуку -

Hajípe*, f. pl. 1 Urt Tamburins, Ca. Да, D, .

Дайреша, . pl. i ftagnette, tympani ge1) бар , ut. 2) ja, ita. 3) да ка, , . 4) да Дакле, Іeit auniФt (man wiinf@t, дар Дако, m. hyp. pon Давид. піt —), да ако удари киша, mеnit Даклање, р. базефnaufen, anhelatio, 5 reghet, да ако не удари киша, Дактапи, кћем, v. impf, fфnaufen, aber vielleicht regnet es nicht. 5) als Wus. anhelo. ruf per Bermancerung : да Чудно пи Далак*, лка, m. Die milverbärtung. га превари! да лијепа ми је јади splenis induratio. је убили!

Далеко (comp. даље), weit, lоngе. Датар, бра , m. Bеr ѕiber, castor. Далмација, f. Dalmatien , DalmaLibušus, m. Mannsname, nomen viri. tia. Дабо, m. 1) Лаппвпате, nomen viri. Далмапинац, ніца, m. Dalmatinet,

3) POMR 4260, der hinkende Teufel, Dalmata. diabolus claudus.

Далматински, кa, кo, Dalmatinifф, Діва*, f. vіdе птужба.

dalmaticus. Давало, m. Ber gibt, dator. Кад које Даљина , f. Die Beite, Sntfernung, lonдиieme дa што другоме, па опеп

gitudo. узме натраг, онда му ћеца говоре, Даљни, на, но, еntfernt, remotus. или пјевају:

Дамјан, m. Damian, Damianus. Давало узимало,

Дамјанка, f. Srauenname, pogen fo„С кокошима спавало,

minae. „Кокоши га литале

Дамљан, m. vide Дамјан. Давање, п. Сав Weben, dаtiо.

Дамљанка, f. vide Дамјанка. Давати, дајем, v. impf. geben, dо. Дан, m. Ser Tag , dies, Aabhi, m. David, David.

Данак, нка, m. dim, hyp. у. дан. Давиши, им, y. impf. mirgen, jugаlо. Да нак, нка, m. Die 2бgabe, tributum, Давиписе, имce, v. г. impf. erfaufen, Данас (говоре и данаске), beute, hosuffocor.

die. Дављење, п. Зав 93ürgen, jugulаtiо. Данашњи , ња, њe, peutiq, hodierpus, Давиашњі, ња, ње, "pon lаngе bеr, Дангуба, f. Der Beitzerlujt, jactura vetus.

temporis. Давно, lаngе bеr, diu.

Дангубан, бна, но, н. п. посао, Фав Давіри! juteri. 1) еј! н. п. давори viel Zeit verlieren macht, temporis jac

старости давори! давори пуста turam adferens. црна горице ! доста ли сам по теби Дангубили, им, v. impf. Beit реrlies ројевао. 2) почекај! н. п, давори Бо- ren", facio jacturam temporis. жо дахори ! увапићу ја тебе (ма- Дангубица, f. (dim. ?) vidе дангуба : ли говори ђеmету, кад шпио скри- „Тамбурице моја дангубице — ви на утече).

Дангубење, р. дав 3eitzerlieren, jacДаворије, f. p. alerleg Rujit sufan. tura temporis. men, concentus.

Даник, m, vide дaнише. Aabymuja*, m. der Kläger, accusator. Данипін, им, v, pf. Ben Eag über wo Дада, f. Хата! mater.

bleiben, transigere diem. Дідија, f. Das Rinoвтäофеn, bie Даница, К. :) Ser Xorgеntеrn, lucifer. Дадиља, f. Rino&feau, amcilla сurаnѕ, 2) Frauenname, nomen feminae. parvulos.

Даницка, f. Die (8lintens) Röbre box Дажда, f. (ст.) vidе киша:

Danziger Meister, tubuś teli' dantis „Да не падне дажда из облака, „Плаа дажда, нити роса пија Даницкиња, f. Die Dansiger - Pijtole, Nauja", m. der Prätendent, Vertriebe: telumn Dantisci factum :

ne, Emigrant, exul (redux et ultor): „И за појас двије даницкиње „То гледају Турци Бијограци Даннипе, в. Ort, po man Den Eag „и из града сви седам даија

über bleibt, locus morae per diem : Дайјнскі, кa, кo, 1 ) Dais, exulum. „Црнобарац арамбаша Станко дайјски , қa, ко , 2) wie ein Dai, „На даништу бјеше крај Салаша ~ daji more.

Дануши, нем, v. pf. atbmen, spiro,

canus.

[ocr errors]

119
Дан Далі

Даф

Дво Данце , п. dim. р. дно:

Да је срећа и од Бога даћа, „Не испијај свакој чаши данце

„Не би жене ни носиле гаћа, Данчул , m, Rannname, nomen yiri, „Већ кошуљу докле гаfе вежу. Дашівање, п, бав Xattag balten, mo- Дафина, f. ")"bеr mile Delbaum, elara per diem.

agrus angustifolia Linn. 2) Frauenname, Дањйвати, дањујем, т. impf. Хаttаg nomen feminae. halten, morari per diem.

Дација, f vіdе данак. Дањ5м, 1 ben Xage, diu.

Aawa, f. Frauenname, nomen feminae. Дању,

Дашпо ми пи дашпо, vide шпо ми Дар , m. Bie Babe, dopum.

пн је за што. Дар мар, биефеіnаnsеr, ѕuѕ dеque : Дашчан, на , но, pretern, assinns (?). починио (н. п, по куки, по земљи) Дашчара,f.eineBreterbiitte, casula asisua. дар мар.

Дашчица, f. dim, b, даска. дара, f. "bie Tara (берт ДЗадер), дав Два , двије (Ерц., а Рес. и Срем, две), Gericht des Gefäßes, pondus vasis; два, 3per, duo, одбити коме што на дару, fig. Двадесет (двадесп, дваесі), 3mans durch die Finger Teben, nachsehen, do, зig, vіgіnti. indulgeo.

Двадеседіа, ша, по, беr twаnjige, Дарак, рка, m. hyp. 9. дар.

vigesimus. Дархівање, р. дав сфеntеn, datio, do- Двадесп, vidе двадесерт. natio.

Двадестеро, vidе двадеспоро. Даривати, рујем, у. impf. .) Sarbrina Двадесіп, па, што, vide Abagecemii.

gen , ofero. 2) кога, Бејфеntеn, dоnо. Двадеспоро, ein 3pansig, v1guti. Дарівалисе, рујемосе, v. г. impf. | Дваест, vidе двадесетті.

beschenken, donare se invicem : Дваеспepo, vidе дваесторо. „Оди браше да се пољубимо — Дваесп.i", па, пo, vidе двадесети.

Стани сестро док се дарујемо Дваесторо, vidе двадеслоро. Дарнупи, нем, v. pf. у кога, у шпо, Дванаесі, 8mülf, duodecim. etwas berühren, tango,

Дванаестеро, vidе дванаесторо. Дарвінан, рујем, v. p. 1) коме што, Дванаеспи, па, по , беr ѕwіljte, duodarbringen, dono. 2) kora, beschens

decimus, ken, dono.

ABahaecmopo, ein zwölf (ein Dußend), Даска, ғ. бав Зret, assis. Не ма чепі- duodecim. врте даске у глави.

Двери, f. р. врата на олтару (у Дали, дам (говорисе и дадем), v. pf. цркви), дie 2ltartbure, porta adyti.

1) geben, dо: дај нај. 2) дај да му Двеста, (Рес, и Срем.) vidе двјеста, не дамо, Іajfеt ung

fac

Двизак, m. cin meyibriger Bioper, Даписе, амсе, у. г. pf. .) на шпо,

aries bimus. fich auf etwas verlegen, incumbo in Abricka,f.ein zweijähriges Schaf,ovis bima. aliquid ; дала се рана на зло, 243en» Двјеста, (Ерц.) 3wepbunsert, docenti. Bung nehmen, verto. 2) не да ми се, Дв згоче , ema, п. н. п. ждријебе, или es gibt sich nicht, es geht nicht von stats mene, zwey Jahr alt (vom Füllen oder ten, geräth nicht, non succedit.

Kalb). Даћа, ї, тав хооtеnmal, convirium fu- Двгуб, ба, бо, 8weifаф, duplex. pebre. .

Двојак, ка, ко, зweberler, duplex. Даће се обично дају при (и по Двоје, зер (Paar), duo. усуботу вече и у неђељу ујутру): Двојење, и, дав Хrennen in Bey, seче трдесница (послије 40 дана), paratio. полугодишњица и годишњи- Двојипи, им, т. impf. trennen, ents ца. На даку зову све сељаке ре

swepen, divido. дом од куће до куће, и обично Двојица, f. 3wey (Paar), duo. овако почињу: „Дођите довече да, Двбјка, f. ein meyeimeriges Sap, doспоменемо мртве.“ Ту треба да

lium continens duas amphoras. дође и поп да очати коњиво. На Двојнице, г. pi. Бie Doppelpfeife бет даки напијају: „За нспокој душе

Terbischen Hirten, fistula duplex. бралта (како му буде име; аколи је Двојином, , 8, вице, зwei Xal böz женско, а оно сестре) Бог да му

ber, bis. душу прости “ А оспали сви у Двоколите, f. pl. ein 3wеiräveriger Bas глас повичу: „Бог да му душу про

gen arheda birota. сти.

Двличан, чна, но, зwеіgüngig, duplex. Aaka, f. (im Scherze als Gegenteil von ABOAkybe, n. das Doppelreden, dumegaha) gegeben, datum :

plicitas,

neum:

Двіличити, им, т. impf. Doppelgün gig pferd anzutreiben, vox excitantis jué teva , duplicem esse.

mentum ad progrediendum: 2) дела, Asp, m. 1) der Hof, der Hofpallast, фоblеаn, age. 3) де, или дер, «18,

aula, palatium : у двору, код двора. Aufmunteruug, woblan, age, sodes : 302) Orpaubof, aulа: на двору: у дво- вниде га, нађиде mо, подајде му. ру као и на двору (кисне); шпа чи. и т. д. ни на двору пе не идеш у кућу ? „Смиљанићу, домaдeр се нађи, Дворани, н. р. (см.) дie pofleute, „Нека Турци с мироі барјамују aulici:

4) (Pec.) vide he (mit allen Ableituna „Викну Стојан слуге и дворане

gen). Дворење, п. Вав аufmarten" (Diemen) Дебе, бепта п. ein cplinorifфеѕ bölger» bei hofe, ministerium.

nes Geldirr aus einem Stücke, mit Двірити, им, v. impї служити кога, а особимо спајални пред њим

Deckel, zum Honig u. dgl. vas lige (һад руча кли пије) метнувши руке „Из дебела пекмез поједоше на појас, ағfparten, ministro, ad. Дебела, f. п. ј. болесші, pie Bafete pareo : „Eco има девет годиница

sucht, hydrops. „бало дворим Цара у Стамболу

дебео (comp. дебљn), бела, ло, ) Aspiriunie, n. Ort, wo einst ein Hof

бict, crassus. 2) fett, pinguis. gemeen (die Huinen), ruivae palatii. y A6610, n. der Stamm (des Baumes) Поцерини, у Шабачкој наији, има

stirps. село Двори и те икод њега близу Дебљање, . дав діdwerpen, pingues30 ДІ:не, које се зову Милошева

centia (?). коњушница. Србљи" онуда припо- дебљапи, ам, v. impf. Did merten, виједају да су ту били двори Мн.

pinguesco. лоша обилика. Они доводе и Дебльна, ), bie Oite cгаѕѕitudo. 2) друге свједорое да је Милош из die Fette, pinguedo. ІІоцерине, н. н. у дворишту има дева*, *. vіdе камила. један стари гроб с великим каме. Дева, f. ) (спі. Рес. и Срем.) vidе де. ном чело главе; онуда Србљи го

војка : воре да је по гроб Милошеве се- „Ој дево девојко!

„Млого девовала спре , и приговиједају да је онђе плијерила шеницу, па је убио Ми- s) Frauenname, nomen feminae. лош с Тројанова града (по је го- Дівање, п. (Рес. и Срем.) vidе дије. мово као с Герзелеза у Шороншар, или с Банспола у нaмaспир Коби- Девати, ам, (Рес, и Срем.) vide диі ә) будованом, зашто је мi.cлио јевали. да је пошупа. у Поцерини има деведесем, neunsig, nonaginta, једна ријека, која се зове Нечаја, Деведесетepo, vidе деведесеторо. и близу ње поље, које се зове II у- Деведесети, піа, то, беr yojle, посп і поље. Сад они доказују да nagesimus. је послије Косовске битке дошао Деведесеторо, 2ngahl von 90, nonaгласоноша с Косова и нашао Ми. ginta. лотеву мајку на пој ријеци код Девер, m. (Рес, и Срем.) vide ђевер. оваца, па ј0ј рекао:

Дереривање, п. (Рес. и Срем.) vida „Што не чајеш Милошева мајко ? Беверивање. „о би овце у по пус по поље: Деверквапи, рујем, (Рес. и Срем.) vide „Милош ми е јуче погинуо

Беверивалін. и од тада је остало Пустопоље Деверика, f. eine 2rt Stuff, piscis и ријека Нечаја.

gcnus. Д "ркиња, f. біг Дufmarterin, mini- Деверов, ва , но, (Рес. и Срем.) vide

kеверов. „А белој дворкињи

Девірскія, кa, кo, (Рес, н Срем.) Wi„Бурму полаkену —

de Teвeрcки. Дворскі, кa, кo, фоf , aulicus. Деверуша, f. (Рес, и Срем) vide ђе. Дв струк, кa, кo, gweifad, Doppels,

веруша. duplex.

Деве рушин, на, но, (Рес. и Двоумиши, им, v, impf. зweifen, Дn= vide Феверушин. fand haben, dubito.

Девели, пеи, лоvеm, Azoyalbeibe, . das Zweifeln, dubitatio. Aeeemak, m. ein Thier (Pferd, och!), At interj. 1) der Laut, um das Saums von neun Jahren, nopeunis.

вање.

stra:

Срем.),

[ocr errors]
[ocr errors]

Вовање.

Деветак, пка, m. Вав Reuntel, nonae. Дејан , m. RannBname, nomen viгi. Деветање, р. дав 246prägeln , dolatio(?) Декање, р. бав де : fagen, decatio (?) Деветапи, ам, v. impf, absrefфen (аб. Декапи, чем, v. impf. De fagen, (ре. prügeln), fuste dolo.

ben ?), dico de: шпа га дечеш, уд• Деветepo, vidе деветоро.

ри га бащином. Девети, пia , mo, деr nеunte, nonus. Дёкнути, нем, * pf, cinmal де fagen,

Девели у плугу (беr nеuntе am inclamo de.
Pfluge d. i) das fünfte Rad'am Wa Aina, vide ge.
gen, plane superfluus.

Делење, p, vidе дељење.
Девелина, f. Bеr nеunte Sheil, nona раrѕ. Дели*,
Деветица, f. Bie Zeyn (ein artenfpiel), „Онда рече дели Радивоје-
novem puncta.

Делибаша, m. Oberiter Ber geikmафи Деветнаест,, пеnѕеbn, novemdecim, praefectus praetorianorum. Деветнаесперо , vide девелінаес- Делибашин, на, но, бев делибаша, моро.

delibassae. Деветнаеспи, та, то, беr nеurѕеbn. Делинград, m. (arrenjtast) feit 18об. te, undevicesimus.

eine Schanze der Serben" (Gausy HaДеветнаесторо, cin Xeungen, novem- pa) gegen die Türken. deciin.

Делија*, m. 1. der Leibfoldat, miles Aebemo, mora, n. das Neuntel, nonac. praetorianus, delia. 2) Krieger übera Девепорица, f. 2ndabl pon ren, novem, paupt, miles, cf. јунак: Деветоро, пеun, novem.

„Ој Бога и незнана делијо Девечана, на, но, н. п. брдо, auf Делијин, на, но, Рев Оelia , deliae. neun eingerichtet, novenarius.

Делівјнски, кa, кo, 1) н. п. калпәк, Девечар, m. Bеr vав тепntel nimmt, Deli, Müße, deliarum pilei. 2) adr.

cui nona pars frugum debetur, nonarius. nach Art eines Delia, more deliae. Девовалье, д. (Рес. и Срем.) vide ke- Делијски , кa, кo, vidе делијнски.

Деликанлија*, m. vіdе момак. Девилват. девујем, (Рес. и Срем:) Делипти, им, (Рес. и Срем.) vide ди де ојачкі, на, ко, (Рес. и Срем.) vі. д-Антисе, имce, feec. и Срем.) ride de ђевојачки.

дијелилисе. Девојка, 1. (Рес. и Срем.) vide ђевојка. Дело, р. (Рес. и Срем.) vide Бело. Девојчење, р. (Рес, и Срем.) vide ђе. Дељање , п. (Рес. и Срем.) vide Re

војчење. Девојчин, на, но, (Рес, и Срем.) ті- дљаоница, f. (Рес. и Срем) vide hedе bевојчин.

љаоница. Девојчина, f. augm. p. девојка. дељан, (Рес. и Срем.) vide ђељали. Девзјчити, им, (Рес. и Срм.) vide Дељење, в. (Рес. и Срем.) vidе дије“

ђевојчити. Девојчинсе, имce, (Рес. и Срем.) Дељкање, n. dim. р. дeљaње. vidе kевојчиписе.

Дељкати, ам, dim. p. дељати. Девојчица, f. dim, p. девојка. Дембел“, m, љенивац, који од лијеноДевојчурина, f. vіdе девојчина.

сли ништа не може радити. Дегенев*, m. Ser Prägel, yerber: уда. Кажу да Турски цар дембеле рарили му педесет дегенека.

ни и одијева, али најприје Дед, m. (Рес. и Срем.) vide Ђед. Деда , m. (Рес. и срем.), vide Ђед.

огледају јели управо за дембеле: Дедак, m. (у Сријему и у Бачк. по

да не би могао јДПо радити, T4

билі

ко су под двојицом, што су Bapowrma) ein Oummer Kerl, Dumm.

дошли да и узму у дембле, topf, stolidus.

лили рогожину (да виде шта ће Деде (ma , mаф), age : деде га 30- радити), онда један од њи рече вни, деде и то узми.

ономе другом: фустани да сиђе, Дедов, ва, во, (Pёс. и Срем.) vide" мо с ове рогожине, изгорећемо" А федов.

онај му одговори : »» Дедовина, f. (Рес, и Срем.) vidе kе. како пше не мрзи говорити?" Онда довина.

овога узму у дембеле, Дежева, f. Berg uno vinen bey Ho- што је рекао да усптану, олерају

, Код Дежеве старије дворова

и кажу му да он није за дембеле.

Деме, ёпа", п. тіdе нарамак. A emmekacnu, ma, mo, unterfeft, qua- Armup-Kanluja, f. das eiserne Thor dratus,

(in der Donau), porta ferrea (in Istro):

љање.

љење.

свакога

[ocr errors]

: ,,Купи Бога пти

а онога,

ви пазар :

>

« PreviousContinue »