Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

„Донеси ми вина из Видина

decina 2) ein Zehen, decem , franz. „И ракије од Демир - капије — une dixaine: десетина људи. Деније, а (бденије) бie Bigіlіеn, yigi- Десетица, f. н. п. банка, или карliae (ein Kirchenwort).

ma, ein Zehner (Papiergelds oder im Денули, нем, (Рес. и Срем.) vide Kartenspiel), denarius , valens decem. дести.

десетковање, п. бав 3ebent : einјата, Дењак, Іька, m, ein Büncel, fascis ; meln, collectio decimarum. Quch ein Sad Baumwolle.

Десетковапи, кујем, y, impf. Ben Bebent. Део, дела, в. (Рес. и Срем.) vide ди- einfammeln, colligo decimas, jeA.

Xecêmó, ora ,n. der Zehent, decimae. Дедба, . (Рес. и Срем.) vidе дијоба. Десеторица, f. 2.nsahl pоп зери, deДер, vidе де.

cem; decuria. Arpane, R. :) das Reifen, laceratio Aécemopo, gebn, decem. а) даѕ cinen, excоrіаtіо 3) Da8 Десечани, на, но, н, п. брдо, auf Plirren, ploratus. 4) das losschlagen, fehn eingerichtet, denarius. Terderatio.

Десечар, m, Ber geheutfammler, deciArpani, pem, v. impf. 1) reißen, lacero marius, 3) (@inbsi, excorio 3) Тов{1agen; Десипти, им, v. pf. treffen, ofendo verbero.

Деснтисе, имce, v. г. pf. 1) jid Фо: ": Дералисе, ремсе, т. г. impf. рlаrren, bey befinden, adsum. 2) zu Theil wer: ploro.

деп, соntіngo : удијели ако ти се Appar, m. der Aufreifer (von einem десило, fagen Sie Bettler. Ohlen der den Zaun einreißt), de Archii. Ha, ho, recht, dexter. structor.

Aéchi, f. pl. das Fleird um die Stod: Дервёната, f. град у Босни. Дервен- zähne gingivae pars quae est circa den-, 1. піски, кa, кo, von Дервента :

tes molares. „Погибе ти Дервентски капепан — десница, f. Bie Хефte, dextera. нерви *, m. set pervif) , dеrvіѕѕus(?) Десно, сефів, dextra. Дервишев, ва, во, Вев Derbij, mo- деспа, f. hyp, p. Дестина. nachi torcici.

Деспина , f i8rauenname, nomen femiДервишина, f. augm. p. дервиш : Деспиња, f.j pae. Дополуа Дервишки, ка , но, :) Derbijif, der Деспот, т. 1) Der Defpot despota (3ite!

Vissicus. 2)adv. auf Dervise Art, einiger ferbischer Regenten). 2) Mannss more dervissico,

name, nomen viri. Дәреж, m. (у Сријему) pie Prägelbant, Деспотов, ва, во, бев Феврoten, Scamnum cui illigatur verberandus. despotae. Дғригуша , f. (inper 2netpote) a1в. Десполовина, f. ) бав Defpotat, tratt, gulаm radens : оскоруппа де

despotatus. 2) Despotenstift, monasteрингуша : да не би ли шу шану, гіпn a despota fundatum ut Крушедол. оде га моја душа (рекао циганин Деспотовица, f. Sluр aнв бет Руд. Һад је приповиједао, како је ћео да HIK - Gebirge. изједе тврду оскоруншу).

Десполскі, ка, ко, т) беfpotene, n. (ichimpflich) Kind, despotarum 2) adv. wie ein Despot,

more despotae. Агрн., на , но , unfelig, infelix, miѕеr. Дести (говорисе и депупп), дедем Дернули, нем, у. pf. auf etwas fФla = (и денем), (Pec. и Срем.) vidе bеспи. gen, percutio ; дернуо, еr bаt іn в Детао, пла, ш. (Рес, и Срем.) vide Gras gebissen, ist (verrect), vom Türs Бетао,

Деmе, демеппа, п. (Рес. и Срем.) viД-ра*, m, vide брига.

de дијете. Деспі, зери, десер.

Детелина, к. (Рес, и Срем.) vide keтка, m. 1) десето што се даје спаији, деr geheno, decimae. 2) Депенце (детенце), п. hyp. у. депте. dim. p. десет: дај ми десетак пара. Детенце , n. vіdе детенце.

m. 1) Der Zehner, numus. делињење , п. (Рес“ и Срем.) vidе bе. 2.) jehnjährig, decendis.. Деселачка, f, cin Saf bоп 10 Simern, Депінії, ња, ње, (Рес. и Срем.) ri

dе bепињи.

Депињипти , им, (Рее. и Срем.) riДесети, да, то, беr sebnte, deci- dе bетињипін. docemuna, f. 1) der sehnte Theil, pars

Депіњство , . (Рес. в Срем,) ride ke

тиісце.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Р.

Дериште, pucr. .

епта

2

tent.

Десетак, ,

елина,

Десетак,

Iињење.

dollum decem amphorarun. Десетepo, vidе десеторо.

[ocr errors]

чане.

Депитисе, имce, (Рес, и Срем.): vі. Дивитисе, имce, v, r. impf. коме, или de дијетитисе.

yeny, sich wundern, miror. Демић, m. (Рес, и Срем.) vide $emић. Дивлија, f. eine 2rt lаngеr, enger Slin Детлић, m.(Рес, и Срем.) vidе bетлић. te, flintae genus. деца, f. (Рес. и Срем.) vidе kеца. Дивљак, ш. н. п. човек, или вепар, Дечан, m. (у Сријему и у Бачкој) Ber 1) der Wilde, homo ferus. 2) das Wild, Kisabe, puer.

Ich weint, aper. Дечанац, нца, m. калуђер из Дечана. Дивљака , f. п. ј. јабука, крушка, Дечани, m, pl, намаслиир у: Меліоији der Holzapfel, die Holzbirn, pomur

(код Призрена). Србљи приповије- silvestre, pomus silvestris (Baum und дају да је Дечански краљ (пошто Frucht). му је отац извадно очи и објесно Дивљање, п. Рав Bilofen, ferocitas. на концу више градски крапта) наи- Дівљал, ам, v. impf. wilo feyn, fв. шао слијеп у шетњу иза града (Ири

rus sum,

ferocio. зрена), па га опазио свети Аран- Дивљач, f. 1) бie Bitobeit, feritas, 2) рав фел и сажалило му се, па се слово- Wildpret, ferae, caro ferina. рио у орла и одлəfəо не украо Дивљачан, чна, но, н. п. земља, његове (краљеве) очи изнад врата wild, wüst, terra inculta , barbara. и даровао и краљу, и рекао му: Дивљачење, п. vіdе дивљање. „оде чи очи”. Онда краљ просле. Дивљачина, f. augш. у. дивљач. дао, и на оном мјесту начинио Де- Дивљачилисе, имce, v, г. impf, vide

Дивљати. „Да видите високе Дечане

Дивљії, ља, ље, wito, ferus , silvestris. Дечанскій , кa, кo, von Дечани. Дивна, f. Srauenname, nomen fешірае. дчин, на, но, (Рес. и Срем.) vide Дивокоза , f. Der Steinbod, ibex Linn. ђечин.

Дивoma, f. Die ДВипреrfфönheit, mira дчина, г. vіdе дечурлија.

pulcritudo, . Д-чица , f. dim, 2, деца. Дечко, m, vidе дечак.

Дигнупи, нем, vide дики. Дечурлија, f. augm. p. децца.

Дігнутисе, немсе, vide дилисе. Дешњак, m, марјан, или пепак, на Дизање , п. бав феbеnt, lеvаtiо. којему Богородица држи Риста на

Дизапи, дижем, v. impf, beben, lето, десној руци, ein Siebensebnertue, Дизаписе, ижемсе, v. г. impғ. 1 ст worauf unser liebefrau mit dein Chris

heben, consurgo, existo, ftuskinde im rechten Urme vorkommt. Alisra*, f. vide spajay. Golbe werhen ben Rinbern um ben Дизген*,

m. од узде они каишк , Hals gebunden, wie die bullae bei den шпо се држе, у рукама кад се јаше, Römern, namus B. M. V.

die Zügel (des Neitpferdes), frena, i. e. Au, (Cpem.) vide rau (mit allen ableis

die Riemen am Zügel. tungen).

Диздар*, m. Bеr xborwart ciner 3 диван, вна, но, 1) типдеrbаr, mira- stung, janitor arcis. . bilis. 2) wunder schön, perpulcer.

Диздарев , ва, вo, vide диздаров. Диван *: m. разговор, сабор. ) деr Диздаревица, f. vіdе диздаровица. Rath, die Rathsversammlung, sena

Диздаров, ва во, бев диздар, jani

toris. tus (?) 2) die Versammlung, Unterres dung, concilium, colloquium :

Диздаровица, f. Die Pförtnerin, janitris, „Под оружјем на диван изиђе

janitoris uxor. Диванана“, f. Die 2ltane, ber 2ttan, Диздарски, кa, кo, 1) pfоrtnеtѕ, itmoeniaqum.

Ditorum. 2) adv. Pförtnerisch, Диванија*, f. eit valer Xart, ѕешісар

janitorum. tus mente,

Дизлуке f. pl. vimрrvidе Дизлуци. pl. pamnce.

Дијање, п. та в іthmen, spiritus. Диван - кабаница , f. (сп.) Der Xathв. Дијапи, дишем ($екоји реку и диmantel, pallium :

jam), v. impf. athmen, spiro. „Ком је кућа диван - кабаница,

Дијевање, п. (Ерц.) сав хрип, бin. „Мач и пушка и оптици мајка

thun, binlegen, positio. Огрнуо диван - кабаницу

Дијевали, ам, ч. impf. Ерц.) thаn , Дивањење , p, vidе разговарање.

pono cоllоrо : куда дијеваіш Дивизма, f. Die Rönigöterse, verbаѕ cum.

новце ? Allbum *, m. daß Schreibzeug, supelles Anjen, m. (Epy.) 1) der Theil, portio

; scriptoria.

2) уә дијел, bеrgаи, на Дугом дијелу

[ocr errors]

more

[ocr errors]
[ocr errors]

numi genus.

nus.

(у Церу зове се једно брдо Дугіх дія*, м. дијел).

А тако ми дина и имана Дијелење, д. vіdе дијељење.

Aunap, m. eine Münze, kleiner als eist Дијелиши, им, y, impf. (Ерц.) thеіlеп, Para, die aber jeßt eben soviel gilt;

divido. Дијеліпнсе, ймсе, y, г. impf. (Ерц.) Дннупи, нем, v. pf. einen athem3u8 sich teilen (in etmas), divido.

thun, spiritum duco. Дијељење, п. (Ерц) дав Хусіlеn, di- діња, f. Die Refone, pepo, visio.

дањица, f. din. р. диња. Диjеmе, bетепа, р. (Ерц.) раз Жіль, Діњка, f. cine rətbliфе Braube, uva filios aut filia.

rubella. Дијетитисе, имce, v. г. impf. (Ерц.) Дніпле, f. р. налик на гадже , али не kindisch seyn, pueriliter facio.

Ma.npaalke, eine Art Dudelsack, utria Дијо, дијела, m. (Ерц) vidе дијел.

culi musici genus. Anjuba, f. (Epy.) die Theilung, distri- AlmanMI , UN, v. impf. die Anne spies butio.

len, cano utriculo. Дије ница, f. Der 2ntheil, portio : дијо. Дипљење , п. Сав бріеt bеr дипле, няца земље.

utriculi cantus. Дила , f. Der Otols, gloria.

Дірање, р. Bas Berübren, tасtiо. Дивица, f. dim. р. дика. Слабо се Дирати, ам, y, impf. у кога , у шпіо;

чује у говору, него се припијева у etwas berühren, tango. пјесмама по Земуну и по Новом дирек*, m: Baften, pod, trabis geсаду, н. п. Купићу ти дикице, сукњу од пар. Диреклија *, m. Bеr fpanifфе $baleri

гала,

numus hispanus. ,,и кецељу дикице, дебелога веза Диречні, ш. dim. 2. дирек. ділла (Дикла), f. Trauenname , Domen Диркање, п. dim. у. дирање:

feminae ; Што Дикла навикла. Диркати, ам; dim. р. дирати: даносава, f. Trauenname, uomen fe- Дірнуши; нем, v. pf. einen Griff work minae.

паt thun, peto. cf. дaрнути. Ділбер",

m. der Schöne , pulcher. Дићи (говорисе и дигнути), дигнем; Дилберче, п. (сп.) dim, p. дилбер:

V. pf. heben, levo. „Ја јој реко: добар вече дилберче — Днікисе (говорисе и дигнутисе), днгДилберчик, m, (спі.) dim. у. дилбер : немсе, v. r. pf. sich erheben, auf „9ј Бевојко дилберчићу!

stehen, consurgo. „у бијелу белнучићу

Дичан, чна, но, rüşmli, fфün, gloДилчик”, m. Die Stange (6ey Ber Run

riosus. Fel und der Schnelliage), pertica: Дичење, р. дав Ctolsfept; bas Ctolia „Мобарице моје другарице !

machen, superbia; gloria. „Удрипie га колом и дилчиком — Днчипти, им, y. impf. кога, fto13 ma= Ain, m. der Rauch, funius.

chen, Ehre machen; gloria (tostra) esia Димање, п. 2) бав ефnauben, spiritus; Дичиптисе, имce, v. г. impf. ким, чим, anhelitus. 2) das Blasen des Windes, sich rühmen (init Recht), stolz segno spiritus venti.

superbio (jure). Дімали, ам,, . impf. i) fфnaufen, Дина, m. (Рес. и Срем.) vide Дишо; anhelo. 2) blasen, spiro.

Дишер“, на поље! binaцв, fоrаѕ. Димије, f. pl. Iange uno wеіtе оfen Дишерисали, рішем, у. pf. кога ) von gefärbtem Zeug, braccae,

einen hinausschaffen (zu ihm sagen And Димиптисе, мінсе , v, г, impf. гаифеп; iep), expello foras. fumo.

Дишо, ш. (Ерц.) bур. р. Димитрије. Димитрија, т.1 Оemeter, Demetrius.

Дjejan, n. (Ерц) vide Дејан. Димитрије, m.j

Длака, f. .) ein etät fair, pilus. 2) Димишћија, f. п. і. сабља, Фатав. das waar der Kub, des Pferdes, pili:

cenerjábel, acinaces Damascenus : Длакав, ва, во; baaciq , pilosus. „Трже Турчин сабљу димишкију Длакавици, им, v. impf. pod paart Димлије, 1. р. vіdе димије.

machen, pilis conspergo.. Димљив, ва, во; н. п. ракија, гаи. Длакавионсе, имce, v. t: impf. дой derig, fumosus.

Haare werden, pilis conspergor. Ди мница, f. Raufаngteuer (an Den Длакављење, в.рав Бејфатидеп атів Biroof), vectigal pro fumario.

Haare, adspergio pilorum. Димњак, m. комин, беr Хаифfang, Длан , m, Die Haфe pano, volia, ефосфсiн, Тарагіча,

Дланиб, ш. diш, о, длал,

E

crum.

[ocr errors]

жати.

captus.

131 Дла Дов

Длачица, f. dim. р. длака.

Добіт, f. l der Gewinn; loДлијe-mo, n. (Ерц.) глијето, Завеtemm. Добитак, шка , m. eiseil, der Meisiei, coelum.

добили, бијем, v. pf. 1) gewinnen, Дмитар , m. vide Димитрије.

vinco. 2) gewinnen, lucror. 3) bekomДмітра, f. Trauenname, uomen fe- men , accipio. minae. cf. м.пра.

Добјеглица , f. (Ерц.) ћевојка, која Дневи (см.) vidе дању:

добјегне (п. ј. сама дође) за момі неви леже , а ноку путују

ка; то се догоди кад родитељII Дні, п. Оer Водеп, ОЗruiv, B. 3. сі. не даду ћевојци поки за кога она nes Gefäßes, fundus.

ofе, а она не е за кога је они до, долə, m. vіdе долина.

дају. То су понајвише рђаве феДо, .) bів, аd, usque ad. 2) vidе осим : војке: зашто поштена ђевојка „Бојниі ли се јони кога до Бога ? и од поштена рода, не ће своје доба (Genit. Ерт доб?), Die 3eit, tempus : родитеље и браћу осрамотни. У

глуво доба; послено доба; ве- Србији добјеглица дође управо черње до'ja; у ово доба године ; момку у кућу, па је онда одведу жена на піом доба (п. і готова се у какву кућу момачком роду, те породити) ;

тамо споји док се не вјенчају; а „Које ли је доба ноћи ?

у Сријему и у Бачкој дође поновој „Рекла ми је драга доћи

кули и онђе споји док се не вјенРоди мајка два нејака сина,

чају. Узло доба у гладну годину

Добјекати, жим, v. pf, (Ерц.) 3ua добавити, им, у рі, што perfфаfə flieben, confugio. fell, procuro.

Добјећи, бјегнем, (Ерц.) vide дoбje. Добавинсе, имce, v. г. pf. чега, ets mas erlangen, consequor :

Добовање, о. Рав rommeln, tynipaai „Пења коња крај зелена луга „Не би ли се добавио друга —

Добовати, бујем, v. impf. trеттеп, добављање, р. бав деrfaffen, com- tympano cano.

paratio ; das Bekommen, consecutio. Добош, m. Die krommel, tympanin Добављати, ам, т. impf. perfфаffen,

militare. procuro.

Добушар , m. Der Tambour ($rommel. Д.;бављаписе, ам, т. г. impf. etlana schläger), tympanista, geil, consequi.

Довошарев, ва, вo, vide дoбoшаров, Добаврљапи, ам, v. pf. gefФlenbert Добошаревица, f. vide дoбoшаровица,

komnien, astvenio lente et negligenter: Advouapos, ba, Bo, des Trommel. „Када врља једва добаврља —

schlägers, tympanistae. Добар (comp. бољії), бра, po, gut, Добошаровица, f. Die Lambour&feat, bonus.

uxor tympanistae. Добацівање, п. 2) ба Serbeiperfen, Добошарски, кa, кo, 1) Затбрига, adjectio. 2) das Treffen (Erreichen) im tympanistarum. 2) adv. wie ein Tam

Steinwurf, adsecutio in lapidum jactu. bour, more tympanistae. Добацівали, пујем, v. inpf. . bet. Добра, m. (Рес. и Срем.) vidе добро beiiderfen, adjicio. 2) genug weit wer: Aoopaba , f. Fluß in der Ibabarka hauja: fen (im Steinwurfe), assequi metam „Купи војску до воде Добраве lapide.

Добрашин, т. Mannsname, nomen дбации, им, v. pf. 1) bеrbeimerfen, viri.

adjicio. 2) genug weit werfen, assequor Avopnja, f. Frauenname ,, nomen felapide. добеглица, f. (Рес. и Срем.) vidе добје. Добрило, m. Лаппвпате , nomen viri. глица.

дебриловина, f. намаcніпр, у Ерце. Добежали, жим, (fec. и Єрем.) vide говини (може бити да је сад и добјежати.

пуст ?). Добели, бегнем, (Рес. п Срем.) vide Добрина, f. Bute, bonitas (miro пие добрећи.

als Euphemismus gebraucht, f. B. He

знам која му је добрина was ihm Доб івање, р. 1) бав Ве minnen, eiegen, fehlt, dem Kranken). victoria. 2) гав беюіnnеn іnі запрel, Добрићево ,п. намаслиир у Ерцегови

lucrum. 39 das Sekommen, acceptio. ни (може бити да је сад и пуст ?). Добивати, ам, v. impf. 1) gewinnen, Добрица , m. 23 аппвпате, nonen viгi. уіпсо. 2) gе mmnen, lacrox. 3) befon. Добричина, m. (augm. р. добар ?) cia шеп, аccipio.

licoer Mann, lepidum caput.

minac.

д.бро, п. Ваs But, bonum.

Довікалін, вичем, у. pf. errufen, ade добро, m. (Ерц.) hyp. 2. Добросав.

sequor vocando, Ainpo, gut, bene.

Довиківање, п. бав Etrufen, appellaд брoвoje, m. Лапng name, nomen цігі. tio, vocitatio. Діброваљан, љна, но, guter #aune, Довиківати, кујем, т. impf. errufen, bilaris.

adclamo. Добров уп, m. Dannвпате, поmеn viri. Довнтисе , вијемсе, т. г. pf. домисДобродошница , f. чаша вина, или литисе чему, еrfinnen, excogito. ракије, но се даје ономе, који Довiimлати, ам, v. pf, bеrаntreiben, дође, за добро дошао: „„добро cogo (uves). си ми дошао““ (пакої се рече над Довлачење, п. 1) Paw Perbeifleppen, му се пружи чаша), бес 28infomm, attractio. 2) das Herbeiführen, advecpoculum salutatorium. A opocas , m. Mannsname, nomén viri. Aobaávunie, une, v. imp.. 1) herbeischlep. Loopicpembik, m. Giudskind! (als pen, adtraho. 2) herbeiführen, adveho.

Cuphemismus , wenn die Mutter ein AoBuayamace, umce, v. r. impf. sich find ausschilt), albae gallinae filius. herbeisdaleppen, ventito lente. Добресретњица, f. Das 33eib!іфе роп Доводити, им, v. impf. perführen, добросрemњик фа8 man febe.

adduco. Добро срећнің, m. vіdе добросреп• Довођење, п. бав феrbeiführen, adЊА.

ductio. Добросрећница, f. vіdе добросрелі. Довожење, р. ) сав беrbeiführen, adњица.

vectio. 2) das Herbeifahren, advectio. Доброта, . Die Wiite, bonitas. Довозин, им, v, impf. bеrbeiführen, дбротвор, m. Bee Buttpäter, bene- adveho. factor. .

Довозитисе, имее, т. т. impf. bеrbеія доброчінату, нца, m. Bee Butthäter, fahren, advehor. beoefactor,

Довоља, f, намастир у Ерцеговини Доброчинство, п. дав 9Bohitbuil, be- (може бити да је сад и пусіп ?) : Deficentia.

„и Довољу близу горе Црне Добробуд, да, до, -pon gutem Sta. Довољан, љна, но, зuftiepen, con

turell , bonae indolis. Alba*, f. Urt Gebet der Türken, certa 40BÓWHO, genug, satis.

Доврашник, . дирен до врата, tic Довбили, им, v. pf, trioten, allicio) Proste, postis. pellicio.

двргнути, нем, vidе доврћи, Доtамагии, ам, v. pf, bеrаnwäljen, Довребали, ам, v. pf. erlaueru, ацadvolvo.

cupando deprehendo. Доап, m. See Crrei, at asscqui po- Доврћи (говорисе и довргнупін), врг. tai etc.

нем, vidе добацити. „Према себи ударио Mey

Довршетак, шка, ш, pie Bolenoung, „На довашу по бијелу врату

absolutio. Доватање , п. 1) тав реrlаngеn, por- Довршивање, р. Фав Зеlеnsеn, per

rectio. 2) das Erreichen, assecatio. fectio. Довапати, ам, у. impf. 1) bеrlаngеn, Довршівати, шујем, v. impf. polen

porrigo. 2) erreichen, assequor, attingo. Den, perficio. Діватипи, им, v. pf. Therlangen, Довршипи, нм, у. pf. podenven, abporrigo. 2) erreichen, attingo.

solvo, Довде (ш. ј. до овде), adv. loci, big bies Довући, вучем, v. pf. 1) bеrbеisieben, ber , hactenus.

adiraho. 2) herbeiführen, adveho. Довести, ведем, v. pf. bеrführeit, Довућисе, учемce, v. г. pf. jih bеrѕ adduco.

beisdleppen, se trahere, trahi. Довести, зем, у. pf. fertis ftiten, ab- догађај, m. Die Begebenheit, eventus. selvo acu.

Догађање, р. бав $reignen, casus. Довесли, зем, т. pf bеrfügren, ad. Догађати, ам, v, impf. treffen, incido, veho.

in casum. Довесенсе, земсе, т. г. pf. gefahren Догађатисе, асе, т. г. impf. fit, er» kommen, advehor.

eignen, accido. Loseye, auf den Ubend, in vesperum. Догазини, им, . pf. беrbеіmаtеn, adДовијање, п. Das Grjinnen, excоgіtаtіо. vento per Qumen, nives etc. Aos ujamace, jamce, v. r. imp. Finnen, Aorambami, am, v. pf. Dahergematschert neditor.

kommen, adveuio vacillanti gradu.

teptus.

Turcarum prex.

« PreviousContinue »