Page images
PDF
EPUB

и т. д.

neum:

Двеличити, им, т. impf. Coppelgungis pferð anzutreiben, vox excitantis jué lepa , duplicem esse.

mentum ad progrediendum: 2) дела, 45 p, m. 1) der Hof, der Hofpadlast, mоblеаn, age. 3) де, или дер, а! aula, palatium : у двору, код двора. Aufmunteruug, woblan, age, sodes : 30. 2) Octau@hof, aulа: на двору: у дво винде га, нађиде то, подајде му, ру као и на двору (кисне); шпа чи.

ниш на двору пе не идеш у кућу ? „Смиљанићу, домaдeр се нађи, Дворани, м. р. (см.) дie pofleute, „Нека Турци с миром барјамују — aulici:

4) (Pec.) vide ße (mit allen Ableituna „Викну Стојан слуге и дворане —

gen). Дворење, в. дав aufmarten (Dienen) Дебе, бепта п. ein cplinorifфев bölger» bei Hofe, ministerium.

neb Geldirr aus einem Stücke, mit Двіритии, им, v. impk служити ко Deckel, zum Honig u. dgl. vas lige га, а особимо стајапии пред њим (від руча кли пије) метнувши руке „Из дебета пекмез поједоше на појас, ағfparten, ministro, ad. Дебела, f. п. з. болесші, pie Baffеrе. pareo : „Еко има девет годиница

sucht, hydrops. „Како дворим Japa y Crnамболу

дебео (comp. дебљи), бела, ло, 2) ABópriume, n. Ort, wo einst ein Hof

dick, crassus. 2) fett, pinguis. generen (die Ruinen), ruinae palatii. y Aė610, n. der Stamm (des Baumes) Поцерини, у Шабачкој наији, има

stirps. село Двори и те и код њега близу Дебљање, в. дав діdеrbеn, pinguesзді:не, које се зову Милошева

centia (?). коњушница. Србљи онуда припо. Дебљати, ам, v. impf. Did wектеп, Биједају да су ту били двори Мн.

pinguesco. лоша "обилића. Они доводе и Дебљина, ) bie pite cгаѕѕitudo. 9) деуге свједобе да је Милош из die Fette, pinguedo. поцерине, н. н. у Дворишту има Дева*, f. vіdе камила. један сари гроб с великим каме. Дева, f. 1) (спи. Рес. и Срем.) rіdе де. ном чело главе; онуда Србљи го војка : воре да је то гроб Милошеве се „Ој дево девојко! стре, и приповиједају, да је онђе „Млого девовала влијевила шеницу, да је убио Ми s) Frauenname, nomen feminae. лош с Тројанова града (по је го- Дввање, п. (Рес. и Срем.) vidе дије." пово као с Герзелеза у Шороншар, или с Банстола у намаслир Коби- Девали, ам, (Рес. и Срем.) vide диље) буздованом, зашто је мислио јевали. да је кош упia. у Поцериин има деведесем, neunsig, nonaginta,. једна ријека, која се зове Нечаја, Деведесетepo, vidе деведесешоро. a bahay, he nowe, koje ce sobe. U y debe Acrema, ma, mo, der gofte, noје послије Косовске битке дошао . Деведесеторо, Дngаh bon 90, ponaгласоноша с Косова и нашао ми. ginta лошеву мајку на пој ријеци код Девер, m. (Рес, и Срем.) vide февер. оваца, па ј0ј рекао:

Дереривање, п. (Рес. и Срем.) vide „Што не чајеш Милошева мајко ? Беверивање. „0 би овце у по пусто поље: Деверйвапи, рујем, (Рес. и Срем.) vide „Милош ми је јуче погинуо

Беверивали. и од тада је остало Пустопоље Деверика, f. eine Art Stufffф, piscis и ријека Нечаја.

gcnus. Дв ркиња, т. бie aufmarterin, mini- Деверов, ва , Po, (Рес. и Срем.) vide stra:

Беверов. „А белој дворкињи

Девірскії, кa, кo, (Рес, н Срем.) Wi„Бурму позлаkену

de ћеверски. Дворскій, кa, кo, фоf i , aulicus. Девёруша, f. (Рес, и Срем) vide ђе. Дв "струк, кa, кo, 3weifad, Doppeli, веруша. duplex.

Деврушин, на, но, (Рес. и Срем.). двоумии, им, v, impf. зweifeln, An=

уide Феверушин. fand baben, dubito.

Девёлы, 'пеи, доyеm. Діоумљење, р. дав ЗweifeIn, dubitаtiо. Деветак, m. cin 36ier (Pfero, Оф). At! interj. 1) der Laut, um das Saum: pon neun Jahren, Dopennis,

вање.

вовање.

дошли да и узму удембле, запа.

Деветак, пка, m. Sas Reunitel, nonae. Дејан , m. TannBname, nomen rігі. Деветање , п. бав 21брrügeInt, dolatio(?) Декајье, р. дав де : fagen, decatio (?) Деветапи, ам, v. impf, abərefфen (аб. Декапи, чем, у. impf. de: fagen, (de prügeln), fuste dolo.

ben ?), dico de: шпа га дечеш, уд Деветеро, vide деветоро.

ри га баштином. Девети, па , то, беr nеunte, nonus. Декнути, нем, " pf, cinmal де fagen

Девели у плугу (беr nеuntе am inclamo de.
Pfluge d. i.) das fünfte Rad am Wa дела, vidе де.
gen, plane superfluus.

Делење, п, vidе дељење.
Деветина, f. Sеr nеuntе theil, nona раrѕ. Дели*,
Девепица , f. Die Reun (ein #artenjpiel), „Онда рече дели Радивоје-
novem puncta.

Делибаша*, m. Oberiter cer Reikmафи Деветнаест,, печnsebn, novemdecim. praefectus praetorianorum, Деветнаесперо , vidе деветнаес Делибашин, на, но, бев делибаша, моро.

delibassae. Деветнаеспи, па, по, der neunzehns Делиград, m. (arrеntаѕt) feit 180б. ter, undevicesimus.

eine Schanze der Serben (6ansy HrДеветнаесторо, cin Xeungen, novem pra). gegen die Türken. deciin.

Делија“, т. 1. Ber geifolbat, mile! Девето , пога, п, дав 9?euntel , порас. praetorianus, delia. 2) Krieger überi Девепорица, f, Anabl von neut, novem, baupt, miles, cf. јунак : Деветоро, пецп, novem.

„Ој Бога ми незнана делијо Девечана, на, но, н. п. брдо, auf Делијин, на, но, сев рlia , deliae. neun eingerichtet, novenarius.

Делијнски, кa, кo, 1) н. п. калпән, Девечар, m. Der бав сиntel nimmt, Deli, Müße, deliarum pilei. 2) ads.

cui nona pars frugum debetur, nonarius. nach Art eines Delia, more deliae. Девоватье, п. (Рес. и Срем.) vide ђе. Делијски , кa, кo, vidе делијнски.

Деликанлија*, m. vіdе момак. Девуваш. девујем, (Рес. и Срем:) Делиши, им, (Рес. и Срем.) vide ДІ» vide ђевовати.

јелити. де ојачки, кa, кo, (Рес. и Срем.) vі. Дәлиписе, имсе,

Рес. dе bевојачки.

дијелитисе. Девојка, 1. (Рес. и Срем.) vidе bевојка. Дело, р. (Рес. и Срем.) vide Бело. Девојчење, р. (Рес. и Срем.) vidе bе. Дељање, р. (Рес. и Срем.) vide .

војчење. Девојчин, на, но, (Рес, и Срем.) yi дељаоница, f. (Рес. и Срем) vide hede ћевојчин.

љаоница. Девојчина, f. augm. 2. девојка. Дељати, (Рес. и Срем.) vide ђељали. Девојчити, им; (Рес. и Срм.) vide Дељење, п. (Рес. и 'Срем.) vidе дије:

ђевојчити. Девојчипінсе, имce, (Рес. и Срем.) Дељкање, п. dim. р. дeљaње. vidе kевојчиписе.

Дељкати, ам, dim. p. дељати. Девојчица, f. din, p. девојка. Дембел*, м. менивац, који од лијеноДевојчурина, f. vіdе девојчина.

сли ништа не може радити. Дегенек*, m, per Prägel, yerber: уда. Кажу да Турски цар дембеле ра: рили му педесет дегенека.

ни и одијева, али најприје Дед, m. (Рес. и Срем.) vidе bед.

да не би могао што радили. Та

огледају јели управо за дембеле: Деда, m. (Рес. и Срем.), vidе bед. Дедак, m. (у Сријему и у Бачк. по ко су под двојицом,

Bapowuma) ein Dummer Kerl, Dumms topf, stolidus.

лили рогожину (да виде шта ће Деде (та, таф), age : деде га 30 радили), онда један од њи рече Вни, деде и по узми.

ономе другом: фустани да сиђе Дедов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide

мо с ове рогожине, изгорећемо” А Једов.

онај му одговори : „Купи Бога ти! дедовина, f. (Рес, и Срем.) vide ke како піе не мрзи говорити ? " Онда довина.

овога узму у дембеле, а онога, Дежева, f. Berg uno ginen bey Ho што је рекао да успіану,

и кажу му да он није за „Код Дежеве старије дворова - Деме, ёлка", п. vіdе нарамак. Дежмекаси, ша, по, ипсегјевt , qua- Демир - капија *, ғ. бав еijerne Трор dratus,

(in der Donau), porta ferrea (in Istro):

и Срем.) vide

љање.

љење.

свакога

, што су били

операју, дембеле.

ви пазар :

Донеси ми вина из Видина

decina 2) ein Zehen, decem , franz. „и ракије од Демир - капије

une dizaine: десетина људи. Деније, о бденије) bie Bigіlіеn, yigi- Десепица, f. н. п. банка , или карliae (ein Kirchenwort).

ma, ein Zehner (Papiergelds oder iin Денуди, нем, (Рес. и Срем.) vide artenspiel), denarius , valens decem. дести.

десетковање, п, бав Зеbеnt : einfants, дењак, Іька, m, ein Büncel, fascis ; meln, collectio decimarum. auch ein Sad Baumwolle.

Десепковати, кујем, т. іmрi. деп 3ebent. Део, дела, в. (Рес. и Срем.) vide ди einsammeln, colligo decimas. јел.

Xecêmó, ora , n. der Zehent, decimae. Деоба, г. (Рес. и Срем.) vidе дијоба. Десеторица, f. 2.nsahl pon tba, deДер, vidе де.

cem; decuria. Дерање, р. 1) дав Xeifen, laceгatio Деселіоро, дефn, dесети.

) дав сфinsen, excоrіаtіо 3) бав Десечани, ма , но, н, п. брдо, auf Plarren, ploratus, 4) das losschlagen, zehn eingerichtet, denarius. verberatio.

Десечар, m, Ber gepeutfammler, deciAr pamu, pem, v. impf. 1) reißen, lacero marias.

3) minden, excorio 3) losídlagen; Aechmu, HM, v. pf. treffen, offendo verbero.

Десиписе, имce, v. г. pf. 2) бі, тоа Дератисе, ремсе, y, r. impf. рlаrren, bey befinden, adsum. 2) zu Theil wer. ploro.

деп, соntіngo: удијели ако ми се depan, m. der Aufreißer (von einem десило, fagen Sie Bettter.

Dosen der den Zaun einreißt), de. Achi: Ha, no, recht, dexter. structor.

A@chi, f. pl. das Fleisch um die Stod: Дервента, f. град у Босни. Дервен

zähne gingivae pars quae est circa den-, піски, кa, кo, boi Дервента :

tes molares. „Логибе мн Дервентски капепіан Десница, f. Die Хефte, dextera. Дервиш*, m, vet Pervifф, dеrvіѕѕus (2) Десно, reфeв, dextra. Дервишев, ва , во, Вев Оerpif, mo- Деспа , f. hyp, p. Деспина. nachi torcici.

Деспина , f i8rauenname, nomen femiДервишина, f. augm. . дервиш: Деспиња, f. Dae. Діапахуа Дервишкій, на , но, :) Serviфifd, , der Деспот, т. 1) Ber Defpot despota (Eite!

vissicus. 2)adv. auf Dervische Art, einiger serbischer Regenten). 2) Mannss more dervissico.

name, nomen viri. Дереж , т. (у. Сријему) bie Prägelbant, Деспопов, ва, во, бев Феврoten,

scamnum cui illigatur verberandus. despotae. Дғригуша, f. (in per Anettote) рав, Деспотовина, f. 1) бав Defpotat,

frastt, gulаm radens: оскорупа де despotatus. 2) Despotenstift, monasteригуша : да не би пишу шану, rinm a despota fundatum ut Крушедол. оде га моја душа (рекаб циганин Деспоповица , f. Sluр au в бет Руд. Кад је приповиједао, како је ћео да HIK-Gebirge. изједе піврду оскоруппу).

Десіпоснії, ка, ко, 1) Befpotene, Дериште, епта , n. (ichimpflich) Kind, despotarum 2) adv. wie ein Despot, рист.

more despotae. Дерна, нa, нo, unfelig, infelix, miѕеr. Дести (говорисе иденупп), дедем Дернули, нем, y, pf. auf etwas fФla: (и денем), (Pec. и Срем.) vidе bеспи.

gea, percutio; дернуо, еr bаt іn Делтао, піла, m. (Рес, и Срем.) vide Gras gebissen, ist (verrect), vom Türs

$eriao. ken.

дете, детепа, п. (Рес. и Срем.) riдерm*, m, vide брига.

de дијете. Aecem, zehn, decem.

Детелина, f. (Рес, и Срем.) vide keДесетак, тка, m. 1) дeсeпо што се Лелина, даје спаији, деr gehens, decimae. 2) Депенце (детенце), п. hyp. p. депте.

dim. p. десет: дај ми десепак пара. Детенце , p. vіdе детенце. Aecemâk, m. 1) Ver Zehner, numus. Делтињење , p. (Ресе и Срем.) vide ke

2) zehnjährig, decendis.. Десетачка, f. ein Saf vot 10 Simern, Детињй, ња, ње, (Рес. и Срем.) vidollum decem amphorarun.

de фетињи. дeсeмepo, vidе десеторо.

Депињипи , им, (Рее. и Срем.) Yi-. Десети, а, по, деr sebnte, deci dе bетињипін. mus.

Детањство, р. (Рес. Срем.) ride beДесетина, Х. :) Per xebnte gbeil, pats шињство.

[ocr errors]

ПІињење.

[ocr errors]

2

чане.

Детитисе, имce, (Рес, и Срем.); vі. Дивитисе, имce, v, r. impf. коме, или de дијетитисе.

yemy, sich wundern, miror. Детић, m. (Рес, и Срем.) vide Бешић. Дивлија, f. eine 24rt Tanger, enger Slin. Деtmлић, m. (Рес, и Срем.) vidе bеплик. te, flintae genus. Деца, f. (Рес. и Срем.) vidе bеца. Дивљак, ш. н. п. човек, или вепар, Дечай, т. (у Сријему и у Бачкој) Ber 1) der Wilde, homo ferus. 2) das Wild, Kisabe, puer.

ich meint, aper Дечана, нца, m. калуђер из Дечана. Дивљака , f. п. і. јабука, крушка, Дечани, m. pl, намаспир у: Menioији der Holzapfel, die Holzbirn, pomum (код Призрена). Србљи приповије silvestre, pomus silvestris (Baum und дају да је Дечански краљ (пошто

rut). му је опац извадио очи и објесно Дивљање, n. дав Bilofen, ferocitas. на концу више градски врата) наи- Дивљапн, ам, v. impf. Wilo feyn, fe. шао слијеп ушеліњу иза града (Ири rus sum,

ferocio. зрена), па га опазио свети Аран- Дивљач, f. 1) діе Дзitobeit, feritas, 2) бав фел и сажалило му се, па се співо Wildpret, ferae, caro ferina. рио у орла и одлеfіео ме украо Дивљачан, чна, но, н. п. земља, његове (краљеве) очи изнад ерапia wild, wüst , terra inculta , barbara. и даровао и краљу, и рекао му: Дивљачење , п. vіdе дивљање. „одени очи”. Онда краљ просле. Дивљачина, f. augu, p. дивљач. дао, и на оном мјеспу начинио Де- Дивљачиписе, имce, Y, г. impf, vide

дивљати. „Да видите високе Дечане

Дивљії, ља, ље, wito, ferus , silvestris. Дечанскіі , кa, кo, von Дечани. Дивна, f. Srauenname, nomen feminae. дчин, на, но, (Рес, и Срем.) vide Дівокоза ,t, bеr еteinbod, ibex Lina. ђечин.

Anoma, f. die Bunderschönheit, mira Дечина , f. vіdе дечурлија.

pulcritudo. д-чица , f. dim, p. деца. Дечко, m. vіdе дечак.

Дигнупи, нем, vide дику. Дечурлија, f. augm. p. децца.

Дигнутисе, немсе, vide дибисе. Дешњак, m, марјаш, или пепак, на

Дизање, р. дав ребеп, lеvаtiо.. којему Богородица држи Риста на

Дизапи, дижем, v, impf, beben, lето. десној руци, ein siebensebnerita, Дизаписе, ижемсе, v. г. ішpi. ф ере worauf unser Liebefrau mit dem Eyri.

heben, consurgo, existo. ftuskinde im rechten Arme vorkommt. Ausra*, f. vide spajay. Solche werden den Kindern um den Ausren* m. од узде они каиши, Şals gebunden, wie die bullae bei den шiпо се држе, у рукама кад се јаше, Römern, namus B. M. V.

die Zügel (de$ Neitpferdes), frena, i. e. Ди, (Срем.) vide гди (mit аlen 26lеі.

die Riemen am Zügel. tungen).

Диздар*, m. Ber Sportpart einer St. Диван, вна, но, 1) wunterpar, mira stung, janitor arcis. bilis. 2) wunderschön, perpulcer.

Диздарев , ва, во , vide диздаров. Диван*, м. разговор, сабор. ) деr Диздаревица, f. vіdе диздаровица. Rath, die Rathsversammlung, sena

Диздаров, ва , бев диздар, jani

toris. tus (?) 2) die Versammlung, Unterres dung, concilium, colloquium : Диздаровица, f. Die Pförtnerin, janitrix, „Под оружјем на диван изиђе

janitoris uxor. Диванама, f. Die altane, per 2ttan, Диздарскі, како, 1) pförtners, jamoenianum.

pitorum. 2) ady. Pförtnerifd, more Диванија*, f. ein batter Заrе, ѕешісар

janitorum. tus mente,

Дізлуке , f. pl. 1 Дивании, им, v. impf, vide разгова

Дизлуци, m.

pl. 7 ратнcе.

Дијање, р. Вав 2thmen, spiritus. Диван - кабаница, f. (сп.) Der Xathв. Дијаг, дишем ($екоји реку и диmantel, pallium:

jam), v. impf. athmen, spiro. „Ком је кућа диван • кабаница,

Дијевање, п. (Ерц.) бав'36un, ins „Мач и пушка и отици мајка

thun, Hinlegen; positio. „Огрнуо диван - кабаницу

Дијевали, ам, v. impf. (Ерц.) thun, Дивањење, п, vidе разговарање.

pono cоllоrо : куда дијеваш ми е Дивизма, f. Die Rönigöterse, verbаѕ cum.

новце ? Дивна*, m. Фав Сфесіbjeug, supelles дијел, т. (Epy.). 1) der Theil, portio. scriptoria.

3) уз дијел, беrgаи, на Дугом дијелу

[ocr errors]

во ,

vidе позлуке.

numi genus.

nus.

(у Церу зове се једно брдо Дуги Для*, т. дијел).

А тако ми дина и имана — Дизелёње, п. vіdе дијељење.

Aunap, m. ellie Münze, kleiner als eint Дијелиши, им, у. impf. (Epy:) theilen, Para, die aber jeßt eben soviel gilt;

dirido. Дијелтисе, имce, v, r. imрt. (Ерц.) Двнуши, нем, y, p. cinen 24thеmsug sich theilen (in etmas), divido.

thun, spiritum duco. Дијељење, п. (Ерц) "as zbeilen, di- диња, f. Die Delone, pepo, visio.

дњица , f. dim. . диња. Дијете, $emema, p. (Ерц.) дав $іль, Діњка , '. eine rətbliфе Хraube, uva filius aut filia.

rubella. Дијетитисе, имce, v. г. impf. (Ерц.) Дипле, f. pl, налик на гадње, али не kindisch seyn, pueriliter facio.

Ma mpya.lke, eine Art Dudelsack, utria Дијо, дијела, m. (Ерц) vidе дијел.

culi musici genus. Дијоба, f. (Ерц.) Die beilung, distri- Диплини, им, v. impf. Die диплe fpies butio.

len, cano utriculo. Дионица, f, per 24ntheit, portio : дијо - Дипљење , в. дав ерiеt реr дипле, ница земље.

utriculi cantus. Дила, f. Der Btola, gloria.

Дирање, р. Фав Berubren, tасtiо. Дивица, f. dim. у. дина. Слабо се Дирати , ам, y, imрt. у кога , у шпіо; чује у говору, него се припијева у etwas berühren, tango. пјесмама по Земуну и по Новом дирек*, m: Bajten, Pod, trabis geсаду, н. п. Купићу ти дикице, сукњу од пар- Диреклија*, mбеr fpanifфе $baler ;

тала,

numus hispanus. „И нецељу дикице, дебелога веза

Диречић, m. dim. 6. дирек. Дикла (Дикла), f. Trauenname , Domen Диркање, п. dim. у. дирање:

feminae ; Што Дикла навикла. Диркати, ам; dim. о. дирати: Дикосава, f. Trauenname, uomen fe Дірнути; нем, v. pf. einen Brif work mioae.

па tbun, peto. cf: даенути. Дилбер m. der Schöne , pulcher. Дићи (говорисе и дигнупи), дигнем, Дилберче, п. (сп.) dim, p. дилбер: v. pf. heben, levo. „Ја јој реко : добар вече дилберче — Днисе (говорисе и дигнуписе) , днгДилберчик , m, (спі.) dim. р. дилбер : немсе,

v. r. pf. sich erheben, auf: „ој бевојко дилберчилу!

stehen, , соnѕurgo. у бијелу белнучићу

Дичан, чна, но, rüбmli, fфön, gloДалчик“, m. Die Stange (6ep Set Жин: riosus.

Fel und der Schnellwage), pertica: Дичење, о, дав etolsfept; bas Ctrlji „Мобарице моје другарице !

machen, superbia; gloria. „Удрипie га колом и дилчиком — Дичипти, им , y. impf. кога, fto1; mas Aim, m. der Rauch, fumus.

den, Ehre machen, gloria (nostra) esii Димање, и, 2) бав ефnauben, spiritus; Дичиптисе, имce, v. г. impf, ким, чим,

anhelitus. 2) das Blasen des Windes i Tich rühmen (init Recht), stolz segui spiritus venti.

superbio (jure). Димали, ам,, v. impf. i) fфnaufen ; Диана, m. (Рес. и Срем.) vide Дишо; aphelo. 2) blasen, spiro.

Дишер*, на поље! binaцв, fоrаѕ. Димије, f. pl. ange изпо wеіtе оfen Дншёрнсапiн, ришем, у. pf. кога" von gefärbtem Zeug, braccae,

einen hinausschaffen (zu ihm sagen And Димитисе, мисе , v. г. impf. rauen; iep), expello foras. fumo.

Дишо, ш. (Ерц.) bур. р. Димитрије,
Димитрија, m,
Димитрије, m.

Дјејќи, аn. (Ерц) vide Дејан.
Demeter, Demetrius.

Длака, f. .) ein ötü paar, pilus. 2) Димишћија, f. п. і. сабља, датава das waar der Kub, des Pferdes, pilia

cenerjävel, acinaces Damascenus: Длакав, ва, во; baarig, pilosus. „Трже Турчин сабљу димишлију Длакавици, им, т. іmрt. pod paard Димлије, 1. р. vіdе димје.

machen, pilis conspergo. : Димљив, ва, во; н. п. ракија, гана длакавилонсе, имсе, . impf, фос derig, fumosus.

Haare werden , pilis conspergor. Диміница, f. Raufаngfteuer (aint Длакављење, р. das beichmugen mis "Birdof), vectigal pro fumario.

Haare, adspergio pilorum. Димњак, m. номын, бес Хаифfang, длан; m, Die name pano, vot, Schocajtein , fumuriuma.

Дланиб, т. diш, о, длал,

[ocr errors]
« PreviousContinue »