ми (мјесто на момки); подај мачци и т. д. У ред овије имена пду и она, која се свршују на аа и на уа, н. п. снаа, дам. и сказ. с нас н и снак; муа, муси и мун и ш. д. 2) Имена која се свршују на ца, у звам. јед. имају е мјесто о, н. п. пријатељица, звап. пријатељице и т. д. Али ђекоја имају и о, м. п. иди, кукавицо сиња! несрещњицо једна! и т. д. 3) Сва мушка крштена имена и млога женска имају зват. једин. као и имен., и. п. Станиша, о Станиша; Милија, о Милија; НнПола, о Никола; Аница, о Аница; Ружица, о Ружица (а Ружа, о Ружо!); Милица, о Милица и т. д. А женска опеп ђекоја имају на о по правилу, н п. Спана, о Смано; Цвијема, о Цвијето; Сара ; • Саро им. д. 4) Која имена пред а имају два полугласна слова једно до другога, она ђекоја у род. млож, добију а међу она два полугласна слова, н. п. пушка, пушака; крушка, крушака; пашка, пашака и т. д. а ђекоја опем осману али узму на крају и мјесто а, н. п. врста, врсми; вамра, вамри; чавка, чавки и т. д. (к обима иде и лађа, лађи! и и млада, млади!). Али кврга, рпа, рка, грба и остале овакове ријечи имају по правилу, т.ј. кърга, грба, (па и т. д 5) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која имају само млож. број на е, н. п. гаке, виле, мекиње и т. д. 6) Рука и нога имају у род мʌож. руку, ногу, тако се чује и слуга, слугу, а говори се и слуга. Треће склоненије, По коме се склањају сва имена женскога рода, која се свршују на полугласно слово и на и, и на ó, н. п. Овђе треба узети на ум: Т. стварима (-рма), мислима, С. стварима (-рма), мислима, 1) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која само имају млож. број на и, н. п. прси, очи, уши и т. д. 2) Косм, кокош, уш, ваш, очи, прси, уши, имају у род. млож. костију, кокошију, ушију, ва шију, очију, прсију, ушију ; а говори се и по правилу, н. п. Пости као пас од кости. 3) Ними има у род. нима (по другом склоненију, као ние); тако јасли јасала (као јасле). 4) Код овога је склоненија двојак творит. падеж у јед. броју, т. ј. на и и на ју (осим матере и сабирамерни имена на ад), н. п. с м вари и сmваріу; кокоши и кокошју; жучи и жучју и т. д. Мени се чини да је овај први (співари) обичнији у народу од другога. Код овога другога (на, ју) треба ово упамтими: а) код имена, која се свршују на д, л (на о), н, щ матерама, кћерима (-рма), матерама, кћерима (-рма). еляје се ј сдуђ, елуљ, снуњ, см у ћ, и. п. прњад, прађу; мисао, мишљу; зелен, зелењу; посмам, посмаћу; косм, кошку и м. д. 6) која се свршују на 6, в, м, п, у оније се претвори ј у ъ, н. п. зоб, зобљу; крв, крвљу; кап, капљу и т. д. в) која се свршују на ђ, љ, њ, ћ, код оније се ј са свим изгуби, н. п. чађ, чађу; ярмељ, крмељу; ноћ, ноћу и т. д. Чемврмо склоненије, По коме се склањају сва имена средњега и мушкога рода, која се свршују на е и на о, н. п. јединствени број село весло, Ранка, Ранку, Ранка, И. поље, срешеније, Станоје име, Р. поља, сременија, Станоја имена, телета, села весла, Д. пољу, срешенију, Станоју имену, мелету, селу веслу, сременије, Смана Име, шеле, село весло, сременије, Станоје име, шеле, село весло, рáнко, В. поље, 3. nabe, Т. пољем, срешенијем, Станојем именом, меленом селом веслом, Ранком С. пољу, срешенију, Станоју имену, шелету, селу веслу, ранку, Код овог склоненија треба упамтити: сёлима, веслима, N 1) Имена живи ствари, која се свршују на е и нарашћују на ма, она у илож. броју постају (сабирателна) женскога или мушкога рода, и склањају се по првом и по трећем склоненију, н. п. меле, телета, мелад, или меоци; прасе, прасад, или прасци ; чељаде, чељад; момче, момчад и т. д. Али имена овакова мртви ствари (која су понајвише шуђа), имају и млож. број, н. п. пане, панеша, у млож, бр., манема; јапунце, силембе, Коше, ћебе и т. д. 2) Која се имена свршују на о, а имају пред о два полугласна слова једно до другога, она у род, млож. узму а међу она два полугласна слова, н. п. седло, седала; весло; весала; масло, масала и т. д. 3) Дрво нарашћује на ма (уметне се ме пред а), и има у род. дрвеша и ш. д. а у млож. броју има двојако : а) дрва (ba3 $ols); 6) дрвета. 4) Псемо има у род. пеша и семема; а у млож. броју сабирително пашчад (женскога рода) или пси (мушкога рода од пас). 5) Рамо има у род. рамена (као раме). *) Код овије имена жало је обичније (него код првога и другог склоненија) да се изоставља ма у твор. и у сказ. млож,, н. п. по брди, на коли, сколи, под коли, по сели и т. д. Али је у Србији, у Босни н у Ерцеговини опет обичније са има (на лолима, под колима, с колима, по селима и т. д.); па и у самим пјесмама радије се изостави само а, него читаво ма, н. п. Кака ј' војска по брдим Руњанским О ИМЕНУ ПРИЛАГАТЕЛном. Прилагателна имена могу се, по њиовом значењу, раздијелити у мри реда: Прва показују каквоћу имена суштествителни; и ова су опem двојака : 1) која показују какво је што, н. п. добар човек, зелен лист, мушна вода, шарена мица, брз коњ и т. д. 2) која показују, ода шта је што, н п. гвозден кошао, дрвена кућа, сребрно пуце, кожна аљина и т. д. Друга показују чије је што; и ова су опет двојака ; 1) која показују, да је е што само једнога извјесног имена суштествителног, и п. Попов, вовачев, војводин и т. д. 2) која показују, да је што више имена суштествителније, или једнога кога му драго, н. п. поповски, ковачки, сојводски; говеђи, козји, рибљи, мичји, ђемињи и м. д. Трећа иду у ред другије, него се од њи разликују, што нијесу постала од имена суштествимелии, него од другије различни дијелова говорења, као н. п. 1) од нарјечија (особито мјеста и времена), н. п. мамошњи, данашњи, лањски, мокоршњи и м. д. 2) од глагола, н. п. смајаћа кошуља, плешића игла, ораћа земља, куповни гуњ, музовна крава, пекућа вода, и остала овакова причаспија. 3) од имена бројителније, н. п. први, други, трећи и щ. д .1 О двојаком свршивању прилагателни имена. Прилагателна имена првога реда свршују се у мушкоме роду јединственог броја двојако, п. з. на полугласно слово, *) или на и : зашто ми говоримо, и слушамо ђе се говори, н. п. добар и добри, зелен и зелени, дрвен и дрвени, двогуб и двогуби и щ. д. Ово су прво назвали Славенски граматици прилагателним усјеченим (со усјеченијем), а друго цијелим (без усјеченија). Може бити, да би било паметније рећи, да је ово друго прилагателно нарасло од првога, него да је прво усјечено; зашто прво стоји у првоме свом облику (као н п. муж ж у именителном падежу) и показује каквоћу неизвјесне ствари (на питање какав?), н. п. зец је плашив; пошшен човек не умије лагами; мени је мио црвен појас; зламан је прстен скупљи него сребрн Гојко се чини (да је) памешан и м. д. А ово је друго начињено (с додатком и) од првога, и каквоћом опредјељује ствар (на питање који? као Њемачки член дег, Sie, Da8), н. п. црвени појас изјели миши; изгубио сам сре б р н и промен; продао сам мој необрани виноград и m. д. Ово двојако свршивање наши прилагателни имена само се налази у мушкоме роду (јединственог броја), а у женскоме и у средњем роду само се по гласу разликује, н. п. боља је аљина широка, него уска; камо она широка аљина? Ту је и уска и широка; ово је прасе дебело; пошто ћеш ми дати оно твоје дебело прасе, и т. д. Кад оће прилагателно име да се усијече, онда му само треба одузети оно и с краја, н. п. жуми, жум; дрвени, дрвен и т.д. Ако ли прилагателно има пред и два полугласна слова заједно, онда усјеченом *) Ђекоја се у мушком роду свршују и на о (мјесто л), н. п. зрео, весео, мруо и м. д. **) У Славенском језику ово се разликује словима у сва три рода, н. п. свашъ, свята, свято; свяшый, свямай, святое; а Србљи су изоставили у женском роду я, а у средњему е, па само гласом натежу и разликују: зато се налази у старим књигама Српским и без я, и са я и а, и са два а, н. п. у Лазаревој дипломи (што је споменуша у предговору): село буковица доня, село буковица горняа, село окованица до наа; мако има, у Раваници (у Сријему, ђе и диплома сад стоји, код светог Лазара) на црвеној свили везено злашом (кажу да је везла царица Милица на Кивоги кнезу Лазару): взлюблюмаа ми чеда; и възлюблюная ши чеда. треба уметнути а међу она два полугласна слова, н. п. павни, таван; плитки, плитак; мудри, мудар и т. д. Осим црни, црн; сре брии, сребрн; грки, грк, и осталије овакови. мла. А кад оће да се начини од усјеченога прилагателног цијело, онда му треба додати на крају и, н. п. жум, жуми; зелен, зелени; дрвен, дрвени и т. д. А која прилагателна имају а пред пошљедњим полугласним словом, од они нека избацују а у свима осталим премјенама и падежима (као и ђекоја суштествителна имена мушкога рода, н. п. јарам, јарма), као н. п. 1) сва готово која се свршују на а н, н. д. дробан, дробна, дробно, дробни; мако раван, гладан, празан, рујан, болан, вољан, помаман, крупан, оран, красан, ситан, срећан, мучан, кршан и т. д. (осим лаган, лађан, ђан, узан, мекан, ваљан, санан, манан, сићан). 2) која се свршују на ак, н. п. љубак, узак, риједак, вишак, млећак, маједак, дугачак, пришак и ш. д. (осим лак, млак, јак, нејак). 3) која се свршују на ар, н. п. рабар, мудар, мокар, ошмар и т. д. А нека опеш задржавају а, као н. п. 1) која се свршују на аб, н. п. слаб. 3) која се свршују на ав, н. п. лукав, рапав и п. д. 3) која се свршују на асш, н. п. рачваем, пущоногасм и щ. д. 4) која се свршују на ам, н. п. г л а в а ш, крилам, носам и т. д. Дівљ и, мали, и велики, не усијецају се никако. Дивљи требало би да буде диваљ, дивља, дивље; малӣ, мал (илима`0), мала, мало; авелики, велик, велика, велико; али се не говори ни једно, него остају шако: дивљи, дивља, дивље; мали, мала, мало; велини, велика, великô. Истина да се мјесто мал и велик узима мален и голем, али се говори и онако, н. п. јеси ли велики нарастао, (овђе Србљин ниши ће рећи велик ни голем). 2 Прилагашелна имена имају три рода и два склоненија. По коме се склањају сва прилагателна имена, која се у средњем роду свршују на о, или у мушком роду на б, в, г, д, з, к, л, м, н, о, п, р. с, м, н. п. слаб, здрав, дуг, млад, брз, дубок, обал, пишом, Раван, дебео, муй, мудар, бос, жўм и ш. д. *) Истина да би по смислу требало да нема зват. усјеченог, али ја сам чуо ђе се говори: немој добар човече! прођисе, добар чо вече! и м. Д По коме се склањају сва прилагателна имена, која се у средњем роду свршују на е, или у мушком роду на ђ (и на ђи), ји, љи, Њи, (и на Жи), н. п. риђ, говеђи, мачји, дивљи, рибљи, кокошињи, врућ, шелећи и т. д. Т. Врућима, Ким,ћијем, С. врућима, им,ћијем, за сва три рода. *) И код прилагателни се имена у твор. и у сказ. млож. изоставља особимо у писању у Сријему и у Бачкој оно м (ма и јем) на крају (као и код суши имена првога, другога и четвртог склоненија), н. п. с добри коли, по зелени ливада, у Српски новина, на сеоски волови и м. д. |