Page images
PDF
EPUB

1

[ocr errors]

2

att {мјесто на мотки); подај мачци и т. д. У ред овије имена иду и она, која се сврш ују на аа и на yа, к, п. снаа, дап. и сказ. снася нсная; муа, муси имун и т. д.

2) Имена која се свршују на ца, у звал. јед. имају е мјесiпо о, н. п. пријатељица, звапі. пријатељице и т. д. Али Бекоја имају и о, н. п. иди, кукавицо сиња! несрећ њицо једна! и т. д.

3) Сва мушка крштена нмена и млога женска имају зват. једин. као и имен. , н. п. Спаниша, о Спани ша; Милија, омилија; HнТі ола, оНикола; Аница, оАница; Ружица, о Ружица (а Ружа о Ружо !); Милица, о Милица и т. д. А женска опепи ђекоја имају на о по правилу, нп. С пана, о Смано; Цвијета, о Цвијето; Сара; o Саро и пп. д.

4) Која нмена пред а имају два полугласна слова једно до другога , она ђекоја у род. млож, добију а међу она два полугласна слова, н. п. пушха, пушака; крушка, крушака; на ліка, па така и пi. д. а ђекоја опепти остану али узму на крају и мјесло а, н. п. врста, врсти; вапра, ва при; чавка, чавки и п. д. (ковима иде илађа, лађи! и и млада, млади!). Али кврга, ріпа. рта, грба и остале овакове ријечи имају по правилу, п. р. карга, грба, фла. и , п. 4

5) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која имају само млож. број на е, н. п. гаће, виле, мекиње и т. д.

6) Рука и нога имају у род млож. руку, нігу; тако се чује и слуга, слугу, а говори се и слуга. тре ќе склонени

ије, До коме се склањају сва имена женскога рода , која се свршуіу на полугласно слово и на и, и на о

јединствени број 1. співар, мисао,

пелад,

Mami, xki,
Р. стварин,

мисли,
пелади, малтере,

клери,
д. ствари,
мисли, тeлaдма(щелади), мапіери,

кіри, В. ствари,

мисао,
мелад,

матер, клер, 3. ствари,

мисли,
мелади,

мапи, т. співари (-pју), мисли(мишљу), пиеладма, мапером, керн (-piy), с. ствари, мiсли, пеладма, мапери,

кери, мложествени број И. ствари, мисли,

Mamepe, клери, р. стварин, міtсли,

матера, кћері, Д. співарима (-рма), мислима,

матерама, клерима (-рма), в. співари, мисли,

мamepe,

httpи, 3. співри, мисли,

матере, кери, т. стварима (-рма), мислима,

матерама, кћерима (-рма), С, стварима (-рма), мислима,

маперама, кћерима (-рма). Овье преба узепи на ум:

1) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која само имају млож. број на и, н. п. прси, очи, уши и

п. д. 2) Кост, кокош, уш, ва ш, очи, прси, уши, имају у род. млож. коси и ју, кокошију, ушију, вашију, очију, прсију, ушију; а говори се и 10 правилу, н. п. Пости као пас од коспи.

3) ни ми има у род. ні та (по другом склоненију, као ни е; тако јасли јасала (као јасле).

4) Код овога је склоненија двојак отворит. падеж у јед. броју, т. б. на пи на ју (осим матере и сабираперни имена на ад), н. п. ствари и стваріу; кокоши и кокошју; жучи и жучју и т. д. Мени се чини да је овај први (співари) обичнији у народу од другога. Код овога другога (на, ју) треба ово уламшиши: а) код нмена, која се свршују на д, я (на о), н,

[ocr errors]

елије се і сдућ, елу, с н у њ, с му і, н. п. прњад, прња}у; мисао, мишљу; зелен, зелењу; поспап, по с п алу; косп, кошку и т. д. 6) која се свршују на б, в, м, п, у оније се препівори і у ., н. п. зоб, зобљу; крв, крвљу; кап, капљу и т. д. в) која се свршују на 5, љ, њ, К, код оније се ј са свим изгуби, н. п. чаѣ, чађу; Армељ, крмељу; ноћ, ноћу, и т. д.

че п’врто

склоненије, По коме се склањају сва имена средњега и мушкога рода, која се свршују на е и на он. р.

јединствени број И. поље, срешеније, Станоје име , méле, село весло, - Ранко, Р. пома,

сретенија, Станоја имена, пелепа, села весла, Ранка, Д. пољу, срешенију, Станоју имену, телепу, селу веслу, Раику, B. поље, срешеније, Станоја. Кме, пеле, село весло, Ранка, 3. паље, срешеније, Станоје име,

Піеле,

село вёсло, Ранко, т. вољем, срешенијем, Станојем именом, пелентом, селом веслом, Ранком С. пољу, срешенију, Станоју ймену, шелепу, селу вёслу, Ранку,

мложествени број

села,

И. поља, српенија,
Р. поља,

срешенија,
Д. пољима, среmенијама,
B. поља,

сретенија, 3. пръа ,

сретенија, Т.п. има*)срепенијама, С. пољима”јсрепенијама,

имена, имена, именима, имена, имена, именима, именима,

села, '

Bècia,

весала, селима, веслима, села,

весла, сла

весла, селима вёслима, селма веслима,

Код овог Склоненија преба упамтипи :

2) Имена живи ствари, која се свршују на ен нарашћују на пта, она у млож. броју постају (сабирателна) женскога или мушкога рода, и склањају се по првом и по трећем склоненију, н. п. пеле, лелеп а, мелад, или теоци; прасе, прасад, или прасци; чељаде, чељад; момче, Момчад и т. д. Али имена овакова мртви ствари (која су понајвище пу Ба), имају и млож. број, н. п... пане, танеш а, у млож, бр., пане. ла; јапунце, силембе, Коше, Кебе и т. д.

2) која се имена свршују на о, а имају пред о два полугласна слова једно до другога, она у род. млож. узму а међу она два полугласна слова, н. п. седло, седала; весло, весала; масло, масала и т. д.

3) Дрво нарашћује на mа (уметне се ме пред а), и има урод. дрве. па и т. д. а у млож. броју има двојако : а) дрва (бав фоls); б) дрвета.

4) Псело има у род. псеп а нан псе тепа; а у млож. броју сабирително пашчад (женскога рода) или пси (мушкога рода од пас).

5) Рамо има у род. рамена (као раме).

*) Код овије имена мало је обичније (него код првога и другог склоне

нија) да се изоставља ма у твор. и у сказ. млож, , н. п. по брди, на коли, сколи, под коли, по сели и т. д. Али је у Србији, у Босни ну Ерцеговини опет обичније са имя (на холима, под колима, сколима, по селима и т. д.); па и у самим пјесмама радије се наостави само а, него читаво ма, н. і. Қака ј војска по брдик Руњанским

оИМЕНу ПРИЛАГАТЕЛНом.

(de adjectivo, eoque aut finito aut infinito) Прилагателна имена могу се, по њиовом значењу, раздијелити у три реда: Прва показују каквоћу имена суштествителни ; и' ова су опеп двојака ; г) која показују какво је што, н. л. добар човек, зелен лист, муп на вода, шарена пица, брз коњ и т. д. 2) која показују ода шта је шпо, нп. гвозден копао, дрвена кука, сребрно пуце, кожна амина и т. д.

't Друга показују чије је што; и ова су опел двојака у 1) која показују, да је што само једнога извјесног имена суштествителног, нп. попов, вовачев, војводин и т. д. 2) која показују, да је што више имена сушпествителније, или једнога кога му драго, н. п. поповски, ковачБи, војводски; гове, н, кози, рибљи, пичји, ђепињи и т. д.

треба иду у ред другије, него се од њи разликују, што нијесу постала од имена суштествителии, него од другије различни дијелова говорења, као н. п. 1) од нарјечија (особито мјеста и времена), н. п. мамошњи, данашњи, лањски, покоріш њи и пi. д. 2) од глагола, н. п. стајака кошуља, племића игла, орака, земља, нуповня гуњ, музовна крава,, пі ен ула вода, и остала овакова причасција. 3) од имена бројицёлније , н. п. први, други, преби и т. д.

одвојаком свршивању прилагателни и мена.

Прилагателна имена првога реда свршују се у мушкoмe роду јединственог броја двојако, лі. ј. на полугласно слово, *) или на и: за шпо ми говоримо, и слушамо ће се говори, н. п. добар и добри, зелен и зелени, дрвен и дрвени, двогуб и двогуби и т. д. „Ово су прво назвали Славенски граматици прилагателним усјеченим (со усјеченијем), а друго цијели м (без усјеченија). Може биппи, да би било памепіннје рећи, да је ово друго прилагателно нарасло од првога, него да је прво усјечено; зашто прео споји у првоме свом облику (као нп. муж у именипелном падежу) и показује каквоћу неизвјесне ствари (на пипање какав ?), н. п. зец је плашив ; поштен човек не умије лагати; мени је мно црвен појас ; зламан је прстен скупљи него сребрн; Гојко се чини (да је) памепан и т. д. А ово је друго начињено (с до. датком“ и од првога, и каквоkом опредјељује ствар (на питање који ? као њемачки член деr, tie , Da8), н. п. iцрвени појас изјели мишц; изгубио сам сребрни прстен ; продао сам мој не обрани виноград и л. д. Ово двојако свршивање наши прилагателни имена само се налази у мушкoмe роду (јединственог броја), а у женскоме и у средњем роду само се 'по гласу разликује, н. п. боља је аљина широка, него "уска; камо она широка айна? Ту је и усна и широка; охо је прасе де16 ело; пошшо кеш ми дати оно твоје дебело прасе ? и т. д.

Кад оће прилагателно име да се усиjече, онда му само треба одузети оно ис краја, н. п. жуши, жуп; дрвени, дрвен и т. д. Ако ли прилагателно има пред и два полугласна слова заједно, онда усјечено

3

*) Бекоја се у мушком роду свршују и на о (мјесто л), н. п, зрео,

вeсeo, meyo и т. д. **) у Славенском језику ово се разликује словима у сва три рода, н. п.

свя пъ, свята, свято; святый, святая, святі ое; а Србљн су изоставили у женском роду я, а у средњему е, та само гласом наmежу и разликују; зато се налази у сларим књигама Српским и без я, и са яи а, и са два а, н. п. у Лазаревој дипломи (шпио је споменута у предговору): село буковица дона, село буковица горнаа, село окованица донаа; піако има, у Раваници (у Сријему, ђе и ди. плома сад споји, код светог Лазара) на црвеној свили везено злапом (кажу да је везла царица Милија на Живои кнезу Лазару): взлюблєнаа пи чеда; хвъзлюблєная ши чеда.

преба умепнути а међу она два полугласна слова, н. п. павни, таван; па и тки, пли пак; мудри, мудар и т. д. Осим црни, црн; сре, брни, сребрн; грки, грк, и осталије овакови.

А над оке да се начини од усјеченога прилагателног цијело, онда эту преба додати на крају и, н. п. жуп, жұпи; зелен, зеленії ; дрвен, дрвени и т. д. А која прилагателна имају а пред пошљедњим полугласним словом, од они нека избацују ау свима осталим премјенама и падежима (као и ђекоја суштествителна имена мушкога рода, н. п. јарам, јарма), као н. п. ) сва готово која се свршују на ан, н. п. дробан, дробна, дробно, дробни; тако раван, гладан, празан, рујан, болан, вољан, помаман, крупан, оран, красан, ситан, срећан, мучан, кршан и пi. д. (осим лаган, лађан, мла. қан, узан, мекан, ваљан, санан, манан, си кан). 2) која се свршују на ал, н. п. љубак, узак, риједан, випак, млекан, маједан, дуга чак, вриш ак и т. д. (осим лак, млак, јак, нејак). 3) која се свршују на ар, н. п. рабар, мудар, мокар, ош шари пi. д. А нека опеи задржавају а, као н. ін. ) која се свршују, на аб, н. п. слаб. 3) која се свршују на ав, н. п. лукав, рапав и п. д. 3) која се свршују на аст, н. п. рачвасп, путоногаспи т. д. 4) која се свршују на ап, В. п. глава лі, крилат, но са пи т. д.

дављи, малій, и велик ії, не усиjецају се никако, дивљи требало би да буде диваљ, дивља, дивље; мілӣ, мал (нли мао), міла, мало; авёлики, велик, велика, велико; али се не говори ни једно, него остају пако: дивљи, дивља, дивље; малӣ, мала, мало; вели. яй, велика, велико. Испіина да се мјесто мал и велик узима маден и голем, али се говори и онако, н. п. јеси ли велики нарастао ? (овђе Србљин ниши ке рећи велик ни голем). Прилагателна имена имају при рода и два склоненија.

Прво склоненије, По коме се склањају сва прилагателна имена, која се у средњем роду свршују на о, или умушком роду на б, в, г, д, з, к, л, м, н, о, п, р, с, п, н. п. слаб, здрав, дуг, млад, брз, дубок, обал, иншом, раван, дебео, муп, мудар, бос, жўш и п. д.

Примјер првога склоненија.

женск.

[ocr errors]
[ocr errors]

І. Усјечено.

јединствени број. мушь.

средњ. жупа,

жумо , Р. жўша, жубга; жўмог, жуmе, жупа, жумбга, бг, Джулу, жумоме, му, дм, жупој, жупу, жупоме, му, бл., B. жўш («ўша, пог, га),

жупу, жумо, 3.

*) т. жутим, жутијем,

жўшбм, жўшим, жутијем, С. жуу, жушбме, му, бм, жупој, жўшу, жущоме, му, би

мложествени број. И, кути,

жуте, жўша Р. , жумӣ,

за свашри рода?

[ocr errors]

*) Истина да би по смислу требало да нема звалі, усјеченог, али ја сам

чуо bе се говори: немој добар човече! профисе, добар чо. лече! иш. А.

[ocr errors]
[ocr errors]

женск:

[ocr errors]

жу

ўпо ,

[ocr errors]

в. купе,

жуте жупа, 3. Т. жум има, ім, жијем ,

засва при рода, с. жиіма, йм, жупівјем *)

в апр
ІІ. цијело:

јединствени број. му пп.

средњ. И. жути,

жу пia , жуть, Р. жумога, жумог

жуmе , жупитга, жубг, Д. жутизме, му, ом,

ж пој, жутбме, му, бм, B. жупбга, жумог,

жуму

жумб, 3. жумӣ,

жупа, То ж упим, жўпијем,

жумом, жуmйм, жупијем, С. жўшбме, му, бм,

жумој, жутбме, му, бм.

мл ожествени број. 1. жупи,

жуме, жуша, Р. ж, пије, жўпи,

засва природа» Д. ж упнма, йм, жупијем,

жуmе, , жута, 3. жути,

шуме, жупа, т. жуптима, им, жумијем, с. жушима, йм, ж піијем,)

за сва природа,

Друго склоненије, По коме се склањају сва прилагателна имена, која се у средњем роду свршују на е, или умушком роду на ѣ (и на фи), ји, љи, њи, 'к (н на ки), н. п. риф, гове фи, мачји, дивљи, рибљи, кокошињи, вру th, нелећи и т. д.

При мјер другога склоненија.

1. Усјечено.

јед. број. му шк.

средњ. И. век,

Bpka, Bpyke,
P. Bpýka , spykera, spyker, spyke, круһа, врућега, ker,
Д. врућу, врућему, Кём,

врулој, вруку, врулёму, Кем, В. врућа, бега, Кег (врӯ), Bpyky,

вруке, 3. т. врућим, врућијем,

врулом, врукам, врућијем, С. воўку, врулёму, Кём , врулој Bpyky, spykémy, kêm,

млож. број. И. вруки,

spyke, вруһа, Р. врућије, врући, Д. врућима , Кім, Кијем,

за сва природа. Б. вруке,

Bpyke,

врућа, 3. т. врућима ,hїм ,ћијем,

за сват С, врўлима „Кім ,ћијем,

Женс К.

а при рода

*) и код прилагателни се имена у твор. и у сказ. Млож. изоставља

особио у писању у Сријему и у Бачкој оно м (ма и је м) на крају (као и код суши. имена првога, другога и четвртог склоненија), н. п. с добри коли, по зелени ливада, у Српски новина, на сеоски воловн иш. д.

« PreviousContinue »