Page images
PDF
EPUB

XLV

н. Дијело.

јединствени број.

вруке,

}

[ocr errors]

муш К.

женск. средњ. И. Еріка,

врућа, Р. врага, врућег,

epyke, вр Кега, врућег. Д. врему, врулем,

врз кој,

Bpýkémy, Bpýkém, E. ве:hега, врућег (вруії),

вруку,

вртке, 3. Бруы,

Bp ha,

веке, т. вреһим, врућијем,

вруком, вphiм, врућијем, С. врулёму, врулем,

врз кој,

врулему, врулём,

млож. број. И. вруки,

вруле, , врука, Р. вртлије, врит, Дврућама, врз Ким, врућијем,

за сва три рода. B. Bpçké,

Bpyhe

Bpyka, 3. руки,

Bpýhe, т. нр:Айма, врућим, Ер "Кијем, 1, С. врућима, вруым, врућијем, ј

; }u a

за сва природа. Примечаније. Сав, сва, све, броји се такођер међу прилагашелна имена али се склања по своме особиіном начину , ево овако:

јединствени број. мушк.

средњ. И. car,

сва, Р. свега, ,

све,

свега, Д. свему,

свој, свему, В. свега (сав),

сву,

све , 3. сав.

сва , T. свим, свiјем,

свом,

світм, свијем, С. свему,

свој, свему,

мложествени број. И. Сви,

сва, P. cвije, свију, сві, Д. свіма, свим, свијем, свјема*),

засва В. Све,

све, сва, T. сейма , свим, свијем, свје ма,

за сва природа.

женск.

[ocr errors]

све

све,

[ocr errors]

3. сві,

све ,

сва,

Уравненије прилагателни имена.

(de comparatione adjectivorum) Кад се цијеломе прилагателном (мушкога рода) дода на крају јн, онда постане степен сравнителни, н. п. слаби, слабији; богати, богатији; мудри; мудрији и т. д.

Али има млого прилагателни имена, која не иду по овом правилу, него са свим друкчије постаје од њи сравнителни степен, као н. іі.

1) која се свршују на д, претвори се ду 5 и, н. п. млад, млађи; луд, хуђӣ; тврд, вр, іш и п. д. Али рад има (по правилу) радиј и.

2) која се свршују на ги на 3, претвори се гиз уж, н, п. драг, Аражи; благ, блажи, дуг, дужи (и дуьй), брз, брж it и т. д.

3) Произведена на дак, зак, нак, так, лек, сок, пок, промјењују пошљедња оба слова (и полуглаєно и самогласно) на и, адна $, а на ж, л на љ, н на b, c на ш, а ш на , н. п. сладан, сла, а з

оңа

*) Ово се дошледње (свјема) може чупи од Ерцеговаца,

Н. П.

[ocr errors]

узак, ужи; далек, даъй; мана, пањи; висок, ви шӣ; кра. mак крали; жесток, жешки, и п. д. К овима иде идугачак, дужі (или думи). Али випак, каже се вимкији.

4) Произведена на жан и на рок, она само промјењују пошљедња два слова на и, н. п. межак, шежі; широк, шири и пi. д.

3) Произведена на бок, и она промијене ок на и, а послије б до.. бију љ, н. п. дубок, дубљи *).

6) која се свршују на уп, ну онима се претвори тук, н. п. мум, љуки, густ, гуш кӣ и лі. д. К овима иде и чврст, чвршћ и.

7) која се свршују на уви на уп, она добију на крају љн. сув, сувњй; пўп, шупљи и т. д. К овима иде и жив, живљи; крив, крівљи.

8) која се свршују на фиб, она само добију и (као цијело прилагателно) и промијене глас, н. п. риф, ри, ; врук, вру, и.

9) Лак, мек и лијеп, имају на ши, п. ј. лакши, мекші, љепш

10) Бијели дебео имају бјељи, деб љії; црн, црњй; бије. оан, бјеш й.

п) горак' горчи; грн, грчі; јак, јачи; млак, млач іn. :

12) Нека са свим без правила, н. п. великі, век; добар, боми; зао, горі; малӣ, мањи.

Кад се сравнително ме спепену дода спријед нај, онда постане степен превосходни, н. п. богатији, најбогатији; вољи, најбољи и т. д. (Може би да би ово нај требало писати само за себе: нај ботатији, најбољи и п. д. као што чине и други ђекоји Славенски народи).

ў обадва степена (у сравнителнога и у превосходнога), кад се промијени пошљедње и на а, онда постане женски род, а кад се промијенн на е, онда средњи, н. п. мудрији, мудрија, мудрије; најмудрији, најмудрија, најмудрије и т. д. Обадва се степена склањају по другом склоненију прилагателни имена.

Која прилагателна имена могу имали сравнителни и превосходни слепен, која ли не могу, то се најбоље може познати из њиова значења ; а по ријечима могла би имапи сва. Истина да не може бити дрвеније што је дрвено, нити поповскије што је поповско; али би се опет могло рећи, и у шали би могло поднијен, н. п. најславеносерпски ја књига.

Горњй, доњй, за дњй, крајњи, први и стражњії, имају само превосходни степен (а не би требало ни њега да имају), н. п. говори се најгорњи, најдоњи, најзадњи, најпрви, најспі ражњи.

оиМЕНу БРОЈИТЕлном.

(de numeralibus) Имена су бројнителна гепторогуба:

1) Основна, која сами број показују, или којима се одговара на питање колико? н. п. један (1), два (2), при (3), четири (4), пет (5), шест (6), седам (2), осам (8), девет (9), десет (10), једанаест *) (1), дванаест (12), принаесп (13), четрнаеспа (14), петнаест (15), шеснаесті (16), седамнаеспi (17), осамнаеспи (18), деветнаест (19), двадесет (два

с

ш,

*) Из овога се види, да је у свима овим ријечма било најприје j, н. п.

сладји, узји, далји, танји, кратји, висји, дубји, па се пред ј претворило (или слило се сј) дуҫ, зу ж, луљ, нуњ,

у , my f; а б није се имало у шпо препіворили, него се препіворило јућ, као и послије вип, н. п. сўв, суви; пун, шупли и т. д. По овом би требало казаmi лежји, межја, лежје; ширји, ширја, ширје (као н. п. Божји, Божја,

Божје; typjй, hypја; typje) : али се не говори. **) Млоги списатељи и књижевниці напии (а особито по Сријему и по

Бачкој) пишу једанајспі, дванајспиш, д. али од народа нијесам могао чупи да лақо говори.

Р. Двізу,

В. Двије,

т. двима ,

ресм, дваест, 20), двадесет и један *) (21), двадесет и два (22), да- . десет и три (23), двадесет и четири (24), двадесет и пет (25), двадесен и шест (20), двадесет и седам (27), двадесеni и осам (28), двадесет и деБеш (29), тридесет (mpндесіп, пpиecni**) 30), четрдесет (четиръеспи, 40), ведесеп (5), шесел (шездесеті, бо), седамдесеni (70), осамдесеm (80), деведесет (9), сплотина (сто, 100); двјеста (двије стотине, 20о), триСша (при спонне, Зоо), четири спіопінне (400), пепт стотина (5oo), шест соопшна (6ov), седам стотина (200), осам стропина (Boo), девет спошуна (ро), иљада (1000), двије иљаде (2000) и т. д. до шљада има да (1000000).

Један, једна, једно, склања се, у сва при рода, по првом склоненнју прилагателни имена (као цијело прилагателно); па и то не само у јед. него и млож. броју: зашто піу или добива значење имена прилага. meлнoга, н. п. једнн веле; или се прилаже имену суштеспівителноме, које се говори само у млож. броју, н. п. једне виле, једне гаће, једна врата и т. д.

Два, три, четири, склањају се само у женском роду, ево овако: I. двије (две),

мрі,

четири, прију,

четирију Д. двуіма, двјема,

трлі ма,

чепирма, три,

чепири, 3. двије,

три,

четири,
двјема,
трима,

четирма, с. двимі, двјема,

mpiма,

четирма. А у мушкoмe пу средњем роду не склањају се ова бројнителна имена никако кад се говори о бездушним стварима, него се онако употреб. љавају са суштествхіпіелним у род јед., н. п. два распа, два брда; код два раслі а, међу два брда и т. д. и у самом женском роду гово ри се онако (кад је име бројително са сушшествителним), н. і. код двије жене иде неопран; тражио сам га у прику Ке;

„II реко при воде студене,

„Преко при горе зелене А кад се говори о животињама и о људма, онда се понајвише у мушко роду у свима осталим падежима претвори основно име два, три, че. пири, у суштествително двојица, тројица, че поворица "), да се ова само склањају, а суштествипіелно, о коме је говор, остаје у род. млож., н. п. два јун ачка, двојице јунака, двојици јунака и т , А у средњему роду, кад је говор о живим співарма, не говори се основно ме готово никако, него се узме мјесто њега самостојно, н. п. двојг лвл иһа, проје чеља ди, "четворо ћец е, петоро прасади (прасаца), лепнаес поро чељади, двадест и петоро ћеце, піридеспоро говеда, придесет и једно говече и т. д. ****).

Остала бројителна основна имена до стотине, и преко сліопії не до иљаде, не склањају се никако, него онако показују број свију име. на сушп. (која морају стајали у род. млож.) мушкога и женског рода, а средњега само бездушније, н. і, пет јунака, пеш жёна, пелі. ce

*) Бекоји изоставе кашпо и, па говоре онако: двадесет један,

двадесе іn два и т. д. али је обичније са и. “) Да не рече какав језикопоправиме, да је ово (триес п, че

mpъесп, шездесет) подло и покварено: и Руси говоре к

пишу тридца пъ, шестьнадцапъ и п. д. **) двојица, пројнца, четворица и т. д. понајвише се говори

о људма, а може се рећи ио осліалим животињама, н. п. подај оној

двојици волова нека лижу соли и т. д. и") могло би се рећи н. п. два мелепа, при чељадема, че.

мири ђе е ли а; али од четири до десет не говори се никако, него се основно претвори у самостојно, а суши, узме род. млож.

ла; двадесет људи, двадесет и један човек, двадесет и че пиря човека, двадесет и пет људи; спо градова, пе и е поп ина села и л. *) А кад се говори о живим стварма средњега рода, онда се основно име препворіг у самостојно, као што је мало прије речено:

С по минатиљада склањају се као и остала сушт. имена другога склоненија, и показују број имена сушп. без разлике рода, и у склањању сушп. остаје једнако у род. млож. , н. п. с п о ш и на оваца, споm ине оваца, с п о пинноваца нп. д

2) Један, једна, једно, показује име суштествително (у сва при рода) у имен, јед., н. л. један човек, једна жена, једно дијете; два, три, четири, показују имена сушт. мушкога и средњег рода у род. јед, а женскога у имен. млож., н. п. два човека, при камена, четири брда, двије воде, при горе, четири жене и т. д. а пеп шест, седам и т д. показују имена сушп. (у сва при рода) у род. млож., н. п. пеш људи, пеп ж ёна, седам сёла, осам весала и п. д. А кад се дође у броју на сложена сједан, два, три, четири, онда сушш. опет дође у јед. број, н. п. двадесет и један човек, двадесет и два човека, двадесет и три човека, двадесе пи и четири човека, двадесет и пепљуди и т. д.

2) Самостојна, која у јед. броју служе за живе співари средњега рода мјестоt основније, а у млож. броју имају значење прилагателни имена, н. п. двоје (двое), проје (прое), чепіворо (четверо) **), петоро, шесторо, седморо, осморо, девепторо, десеторо, једанаеспоро, дванаеспоро (може се чупи идвоена еслi оро), при наеспоро, четрнаесторо, петнаеспоро, шеснаеспоро, седамнаесторо, осамнаеспоро, деветнаесторо, два. деспоро (дваесноро и двадесеторо), двадесет и једно, двадесет и двоје, двадесет и проје, двадесет и четворо, двадесет и пепторо, двадесет и шесторо, двадесет и седморо, двадесет и осморо, двадесет и деветаро, придеспоро (приесiпоро, тридесеторо), четръеслоро (четрдеселіоро), iieдесепiopo, uecemopo (шездесеторо), седамдесеторо, осамдесеторо, деведесеторо; спіо и једно, спіо и двоје, спіо и проје и т. д.

Самостојна имена бројителна склањају се у јед. броју ево овако : и. Двје, проје,

чёлворо, Р. двога, прога,

четворга, Д. двома двоме, трома проме, чепівөрма, чепівөрме, в. двије, проје,

чётпроро, 3. двоје, mpje,

четеоро, т. двома : прома,

челиорма, с. двома , двоме, прома проме , четворма, четворме,

Остала

Као двоје склања се обојен обадвоје; као проје све троје, а остала сва као че піворо.

А у млож. броју склањају се ова имена бројителна, као и прилагателна првога склоненија, и употребљавају се не само у средњему. него нумушкoмe и у женском роду, н. іі, троји јади; троја враша; пројечарапеи пі, д.

3) Редна, која показују имена сушп. у ред постављена , н. п. пр. ви, други, преки, че тврти и т. д. Први, други, прећи и челі в

врти, поспала су особитим начином, а остала постају од основније с додатком и, н. ін. пелi -и, шест - и (седми и осми избацују а), деве п-и; двадесет - и, двадесет пет и, и т. д. Али од с мошинен од и-аде нема и никако, а даље говори се

*) и овђе се до десет у склањању претвори основно име, у мушком

роду, усуш., н. п. пе п, пелi орице; шес п, шес порице и т. д. **) и пиако "сва оспала имју на оро и на еро; н. п. петоро или пе. перо, дванаес поро идванес пшеро и дi. д. Мени се чини да је обичније ово на оро.

и в. с по двадесет и, присма педесе ли седми, пет с помина деведесешосми; нљада двадесет трећии пт. д.

Сва редна бројнителна имена (осим преки) склањају се, у сватри рода и у обадва броја, као цијела прилагателна првога склоненија, а п пре. ія по другоме.

4) умложна, којима се одговара на пипање коликогуб? или колико струк? н. п. двогуб, или двострук; прогуб, пірос прун, четворогуб, пешорострук, двојат, пројак, и т. д. Ова бројиШелна имена нијесу друго ништа, него прилагателна имена, која су постала од са мос і оjни бројителни имена с додатком губ или спі рук (осни двогуб, двострук, двојак; прогуб, просппруск, проіал) и склањају се (цијела и усечена) као 1ї осптала прилагателна имена првога склоненија.

5) Нарјечна: а) којима се одговара на питање нолико пута? н. п. једанпут (мјесто једанпупі қаже се и једно м), двапуп (двапута, мріп ўпі (триіп ўта), че пири пул (четири пў па) ; пет пупіа“, шест і ў па и лі. д. 6) којима се одговара на иніање іоји пупі ? н. п. први пу лі, други пу п, рећи пут и т. д. Као што се мјесто једаніі у п говори једном; пано се и мјеспіо први пулі, други пуп, трећи пут, че fпцрпи и пупси т. д. говори прво м, другом, преком, че півртом, петом н пi. д. и ово су права имена бројителна овога реда, а једанпуп, два пупа;, први пут, други пути т. д. шу су по двије ријечи. Ова се бројнителна имена не склањају, као и остала на

на рјечија. Бекоји граматиції узимају међу бројителна имена и оне ријечні, које показују неизвјесно млоштво стварн, н. п. млого, мало, неколико, оспали, чи пав, пола и пi. д. Између овије нужно је нешто -упамтити код неколико: какого, што два, три, че пири, показују имена сушт. мушкога и средњег рода у род. млож. , а женсіога у имен. МАож., ако исто инеколико кад значи мање од пет, н. п. неколка човека, неколика Ђепе mа, неколике овце; а кад значи више од четири , онда показује сва имена сушш. у род. млож., н. п, неколико • уди, неколико јаја, неколико оваца и т. д.

о мЈЕСтоимени у.

(de pronomine)

Местоименија су шесторогуба :

1 која показују три лица: ја, пги, он; ковима ћемо узети у скла. Жању и

ІІ. Повратно себе, која се ево овако склањају:

јединствени број.

[ocr errors]

(мушк.) (женск.) (средњ.) И. ja,

он (он) ола.

оно. P. Mehe, Me. мебе, пе. њега, га. ње, је. њега, га. себе. Д. мени (мене), мн. шеби (тебе), п. њему, му. Іьбј, јој. њему, му. сәби(себе), В. мене,

ме. . мебе, me. његаењга, њ) њу, је. (њега, газ, себе, се. 3. Т. Мном.

підбом. њимењим). њоме (ом). њиме(юйм). собом. с. мени. шеби.

њему. . њој, њему. себи.

ми.

бу Бачкој и (Бешто) у Сријему говори се ну и мјесто дума, н, 'n.

ост и у пи, шест пў па и п. д.

« PreviousContinue »