Page images
PDF
EPUB

„Донеси ми бина из Видина „И ракије од Демир - капије Деније, п (бденије) Die Bigilien, vigiliae (ein Rirdenwort). Денути, нем, (Рес. и Срем.) vide

дести.

Дењак, Њька, m, ein Bündel, fascis; auch ein Sack Baumwolle. Део, дела, п. (Рес. и Срем.) vide диjea.

Деоба, Ғ. (Рес. и Срем.) vide дијоба. Дер, vide де.

Дерање, п. 1) да8 Reifen, laceratio 2) bas Edinben, excoriatio 3) Das Plieren, ploratus. 4) das Losschlagen, verberatio.

Дерами, рем, v. impf. 1) reifen, lacero 2) izinien, excorio 3) losflagen;

verbero.

Дератисе, ремсе, v. r. impf. plärren, ploro.

Дерая, м. бес ulufreifer (von cinem Safen ver Den Зани einreift), de.

structor.

Дервента, f. град у Босни. Дервенпски, ка, ко, von Дербента: ,,Погибе ми Дервентски капетан Дервиш *, m, ber Dervild, dervissus(?) Дервишев, ва, во, дев Derviid, monachi turcici.

Дервишина, f. augm. v. дервиш : Дервишки, ка, ко, 1) Dervifdiid, der vissicus. 2)adv. auf Dervische Art, more dervissico, Дереж, м. (у Сријему) bie prügelbant, scamnum cui illigatur verberandus. Деригуша, f. (in Der Uncfbote) Sale. trager, gulam radens: оскоруша деригуша: да не би пиш у шаку, оде га моја душа (рекао циганин кад је приповиједао, како је ћео да изједе тврду оскорушу). Дериште, "emia, д. (1 impflid)) Linò,

[blocks in formation]

decina 2) ein Zehen, decem, franz. une dixaine: Десетина људи. Десетица, f. н. п. банка, или карma, ein Zehner (Papiergelds oder im Kartenspiel), denarius, valens decem. Десетковање, п. да зеents einfams meln, collectio decimarum. Десетковами, кујем, v. impf. Den Зебеnt. einfammeln, colligo decimas. Дecêmô, ora, n. der Zehent, decimae. Десеторица, f. Unzani von заби, decem; decuria. Десеторо, jeón, decem. Десечани, на, но, н. п. брдо, auf zehn eingerichtet, denarius. Десечар, m. Ser Bebentfammler, decimarius.

Десипи, им, v. pf. treffen, offendo Деситисе, имсе, v. г. pf. 1) fid) moz bey befinden, adsum. 2) zu Theil wer Dеn, contingo: удијели ако ши се десило, fagen Die Bettler.

Десни. на, но, сеф, dexter.
Дécни, f. pl. das Fleisch um die Stock-
zähne gingivae pars quae est circa den-,
tes molares.

Десница, f Die Hedte, dextera.
Десно, rеcts, dextra.

Деспа, f. hур, . Деспина.
Деспина, f Frauenname, nomen femi-
Деспиња, f. nae. Допома
Деспоm, m. 1) ber Defpot despota (Zitel

einiger serbischer Regenten). 2) Mannsname, nomen viri.

Деспотов, ва, во, деb Despoten, despotae.

Деспотовина, f. 1) дав Deiputat,

despotatus. 2) Despotenstift, monasterium a despota fundatum ut Крушедол. Деспотовица, f. Fluß aus бет Рудник - Gebirge.

Деспотски, ка, ко, 1) Defpoten=, despotarum 2) adv. mie ein Defpot, more despotae.

Десми (говорисе и денути), дедем (и денем), (Рес. и Срем.) vide ђеспи, Детаѳ, шла, m. (Рес. и Срем.) vide

hemao.

Дете, детета, п. (Рес. и Срем.) ride дијете.

Детелина, f. (Рес. и Срем.) vide ђe

мелина.

Детенце (детенце), п. hyp. 5. деме. Демешце, n. vide детенце. Детињење, п. (Рес. и Срем.) vide ђе

пињење.

Детињи, ња, ње, (Рес. и Срем.) viде ђемињи.

Детињипи, им, (Рес. и Срем.) vidе ђетињими. Детињство, п. (Pec. и Срем.) vide He

мињство.

Детитисе, имсе, (Рес. и Срем.)1 vi. де дијемимисе.

Дешић, м. (Рес. и Срем.) vide ђетић. Детлић, m.(Рес. и Срем.) vide ђетлић. Деца, f. (Рес. и Срем.) vide ђеца. Дечак, m. (у Сријему и у Бачкој) дес Riábe, puer.

Дечанац, нца, m. калуђер из Дечана. Дечани, m. pl, намастир у Мешоији (код Призрена). Србљи приповиједају да је Дечански крал (пошто му је отац. извадио очи и објесно на концу више градски ерата на шао слијеп у шетњу иза града (Призрена), па га опазио свети Аранђел и сажалило му се, па се співорио у орла и одлеће те украо Његове (краљеве) очи изнад грама и даровао и краљу, и рекао му: „одечи очи”. Онда краљ прогледао, и на оном мјесту начинио Де

[blocks in formation]

ђечин.

Дечина, f. vide дечурлија. Дечица, f. dim, v. деца. Дечко, m. vide дечак. Дечурлија, f. augm. v. деца. Дешњак, м. Марјам, или петак, на којему Богородица држи Риста на десној руци, ein Siebengebnerftüd, worauf unser Liebefrau mit dem Chris stuskinde im rechten Arme vorkommt. деп Solche werden den Kindern um Hals gebunden, wie die bullae bei den Römern, numus B. M. V. Ди, (Срем.) vide гди (mit allen ubleis tungen).

Диван, вна, но, 1) wunderbar, mirabilis. 2) wunder schön, perpulcer. Диван*, m. разговор, сабор. 1) бес Math, Die Kathšverfammlung, senatus (?) 2) Die Verfammlung, unterres Dung, concilium, colloquium : „Под оружјем на диван изиђе Диванана*, f. Die Wiltane, Der 2lltan,

-

Диванија“, f. ein halber Starr, sewicар-
Диваниши, им, v. impf, vide разгова-

tus mente.

[ocr errors]

Диван - кабаница, f. (cm.) ber Haths.

mantel, pallium :

„Ком је кућа диван-кабаница, ,,Мач и пушка и отац и мајка ,,Огрнуо диван - кабаницу Дивањење, n. vide разговарање. Дивизма, f. bie Königsterze, verbas cum. Дивит *, m. дав Goreibjeug, supellęs scriptoria.

miror.

Дивитисе, имсе, v. г. impf. коме, или
чему, fid) wundern,
Дивлија, f. eine Urt langer, enger Flin
te, flintae genus.

Дивљак, ш. н. п. човек, или бепар,
1) der Wilde, homo ferus. 2) daß Wild,
schwein, aper.

Дивљака, f. m. j. јабука, крушка,
der Holzapfel, die Holzbirn, pomum
silvestre, pomus silvestris (Baum und
Frucht).
Дивљање, п. да in, ferocitas.
Дивљати, ам, v. impf. will feyn, fe

rus sum,

ferocio.

дивљачан, чна,

Дивљач, f. 1) bie Bilbheit, feritas, 2) D($
Wildpret, ferae, caro ferina.
земља,
но, н. п.
wild, wüst, terra iuculta, barbara.
Дивљачење, n. vide дивљање.
Дивљачина, f. augm. v. дивљач.
Дивљачишисе, имсе, v. г. impf. vide

дивлами.

Дивљи, ља, ље, milò, ferus, silvestris.
Дивна, f. Frauenname, nomen feminae.
Дивокоза, f. Der Steinbod, ibex Linn.
Auвoma, f. die Wunderschönheit, mira
Pulcritado.

Дигнути, нем, vide дики.
Дигнутисе, немсе, vide дићисе.
Дизање, п. дав Beben, levatio.
Дизати, дижем, v. impf. beben, levo.
Дизашисе, ижемсе, v. г. impf. fid er=
beben, consurgo, existo,
Дизга*, f. vide крајац.

Дизген

.

[ocr errors]

Каишк,

m. од узде они по се држе, у рукама кад се јаше, die Zügel (des Reitpferdes), frena, i. e. die Riemen am Zügel. Диздар*, m. Der Thormact einer Se ftung, janitor arcis.

Диздарев, ва, во, vide Диздаров. Диздаревица, f. vide Диздаровица. Диздаров, ва, во, деб диздар, jani

toris.

Диздаровица, f. bie förtnerin, janitris,
janitoris uxor.
Диздарски, ка, ко, 1) pfórtner=, ja-
nitorum. 2) adv. Pförtnerisch, more
janitorum.

Двалуне, f. Plon. } vide позлуке.
Дизлуци, m. pl.

Дијање, п. да3 uthmen, spiritus.
Дијати, дишем (ђекоји реку и ди-
јам), v. impf. athmen, spiro.
Дијевање, n. (Ерц.) bas hun, Sin.
thun, Sinlegen; positio,
Дијевали, ам, v. impf. (Ерц.) tun.
pono colloro : куда дијеваш ми ше
НОВЦЕ ?

Дијел, m. (Ерц.) 1) bee heil, portio.

2) уз дијел, bergan, на Дугом дијелу

[blocks in formation]

Дилбер *, m. Der Goone, pulcher.
Дилберче, п. (cm.) dim, s. дилбер:
, Ја јој реко: добар вече дилберче —
Дилберчић, m, (cm.) dim. v. дилбер:
„Ој ђевојко дилберчићу!
„У бијелу белнучићу

Дилчик ", m. Die Stange (ben Der Sun-
kel und der Schnellwage), pertica :
„Мобарице моје другарице!
,,Удрише га колом и дилчиком -
Aim, m. der Rauch, fumus.
Димање, п. 1) Das Gdnauben, spiritus;
anhelitus. a) das Blasen des Windes,
spiritus venti.

Димали, ам, v. impf. i) i nauben,
aphelo. 2) blafen, spiro.
Димије, f. pl. lange uno weite Sofen
von gefärbtem Zeug, braccae,
Димиписе, мисе, v. г. impf. rauden;

fumo.

Димитрија, m.) Demeter, Demetrius.
Димитрије, m.f
Димашћија, f. м. ја сабља, Damass
cenerfäbel, acinaces Damascenus :
„Трже Турчин сабљу димишћију
Димлије, i. pl. vide димије.
Димљив, ва, во, н. п. Ракија,

derig, fumosus.

[ocr errors]

Дамница, f. Kaud fangfteuer (an ben
Bifchof), vectigal pro fumario.
Димњак, м. комин, дек Канфfang,
Schoenstein, famarium,

[blocks in formation]

Диреклија*, m. Der fpanii e zhaleri
numus hispanus.

Диркање, n. dim. 9. дирање:
Диречић, m. dim. 9. дирек.
Дирнуши, нем, v. pf. einen Griff mora
Диркати, ам, dim. v. дирати:
nad thun, peto. cf. дарнути.
Дићи (говорите и дигнути), дигнем,
Дићисе (говориме и дигнутисе), диг
v. pf. heben, levo.
немсе, v. r. pf. fich erheben, aufs
fteben, consurgo.

Дичан, чна, но, rühmlid), (фön, glo

riosus.

Дичење, д. 𐐨аб Stolzfenn; Das Stolze machen, superbia; gloria.

Дичипи, им, v. impf. кога, flolg mas

Дичишисе, имсе, v. г. impf, ким, чим,
chen, Ehre machen, gloria (nostra) es
sich rühmen (mit Recht), stolz seyn,
Диша, м. (Рес. и Срем.) vide Дишо:
superbio (jure).
Дишерисати, ришем, v. pf. кога
Дишер*, на поље! hinaus, foras.

einen hinausschaffen (zu ihm sagen zu,
iuep), expello foras.

Дишо, ш. (Ерц.) byp. 5. Димитрије
Дјејаи, m. (Ерц.) vide Дејан.
Длака, f. 1) ein Stüd faur, pilus. 2)

das Haar der Kuh, des Pferdes, pilia Длакав, ва, go, kaarig, pilosus. Длакавици, им, v. impf. vol Baare Длакаеимнее, имсе, v. r. impf, o maфen, pilis conspergo.. mugen mis

Дʌакављење, n.

Haare werden, pilis conspergor.

Длан, m, Die flame Pan, voka.
Haare, adspergio pilorum.
Дланић, m. dim, v, длан.

E

Длачица, f. dim. v. длака. Длијето, п. (Ерц.) глијепо, дав Etemm. eifen, Der Dieiffet, coelum. Дмитар, m. vide Дими прије. Дмитра, f. Frauenname, nomen feminae. cf. Mumpа. Дневи (см.) vide дању:

Неби леже, а ноћу путују Дн, n. der Boden, Grund, z. B. ein neo Sefägee, fundus. До, дола, m. vide долина. До, 1) bis, ad, usque ad. 2) vide осим: „Бојиш ли се joiu кога до Бога? Доба (Genit. con Доб?), Die ßeit, tempus : глуво доба; посленО Доба; вечерње доба; у ово доба године; жена на пом доба (м. ј. гошова се породиши);

[merged small][ocr errors]

„Које ли је доба ноћи? „Рекла ми је драга доћи Роди мајка два нејака сина, ,, Узло доба у гладну годину Добавими, им, v p. што veridaf= fen, procuro. Добавитисе, имсе, v. г. pf. чега, ets mas ellangen, consequor: ,,Пења коња крај зелена луга Не би ли се добавио друга Добављање, п. Das Berfdaffen, comparatio; das Bekommen, consecutio, Добављати, ам, v. impf. veridaffen, procuro.

[ocr errors]
[ocr errors]

ДЗбављатисе, ам, v. г. impf. erlan. gen, consequi.

Добаврљаши, ам, v. pf. gefdlenbert fommien, advenio lente et negligenter: „Када врља једва добаврља. Добар (comp. ӧбљи), бра, po, gut,

bonus.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Добим, f. I der Gewinn, laДобитак, тка, м. .f crum. Добити. бијем, v. pf. 1) gewinnen, vinco. 2) gewinnen, lucror. 3) befommen, accipio.

Добјеглица, f. (Ерц.) ђевојка, која добјегне (m. ј. сама дође) за момка; мо се догоди кад родители не даду ђевојци поћи за кога она oke, а она не е за кога је они дају. То су понајвише рђаве ђе. Војке: зашпо поштена ђевојка, и од поштена рода, не ће своје родитеље и браку осрамотниши. У Србији добјеглица дође управо момку у кућу, па је онда одведу у какву кућу момачком роду, ме тамо стоји док се не вјенчају; а у Сријему и у Бачкој дође поповој кући и онђе стоји док се не вјенчају. Добјежами, жим, v. pf. (Ерц.) зи: flieben, confugio.

Добјећи, бјегнем, (Ерц.) vide добје

жали.

[blocks in formation]

Добрило, m. Mann name, nomen viri. Дебриловина, f. намастир у Ерцеговини (може бити да је сад и пуст?).

Добрина, f. Güte, bonitas (mirò пис

als Euphemismus gebraucht, z. B. He знам која му је добрина was ihm fehlt, dem Kranken).

Добрићево, п. намаспир у Ерцеговкни (може бити да је сад и пуст?). Добрица, m. Mann name, nomen viri. Добричина, m. (augm. v. добар?) cin liever Mann, lepidum caput.

[ocr errors][merged small]

Добро, n. Das Gut, bonum.
Добро, м. (Ерц.) hyp. v. Добросав.
Добро, qut,

bene.

Добробоје, m. Mann name, nomen viri. Добровољан, љна, но, guter gaune,

hilaris.

ИЛИ

Добровук, m. Mann name, nomen viri. Добродошница, f. чаша вина, ракије, што се даје ономе, који дође, за добро дошао: „добро си ми дошао“ (тако се рече кад му се пружи чаша), бес Žilfomm, poculum salutatorium.

Добросав, m. Mann name, nomen viri.
Добр срешњик, m. 3íüd3fing! (als
Gunhemismus, wenn Sie Mutter ein
Kind ausschilt), albae gallinae filius.
Добросрешњица, f. даě Weiblime von
добросретњик was man febe.
Добро срећник, ш. vide добросрем.

[ocr errors]

Добросрећница, f. vide добросрел.

њица.

Доброта, f. bie Büte, bonitas. Добротвор, m. Der Butthüter, bene

factor.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
[blocks in formation]

Довикивање, n. baš Grrufen, appellatio, vocitatio.

adclamo.

[ocr errors]

Довик вами, кујем, v. impf. errufen, Довимисе, вијемсе, ү. г. pf. домисДовтлати, ам, v. pf, berantreiben Литисе чему, crfinnen, excogito. Довлачење, п. 1) bas Jerbeif lepper, cogo (cves). attractio. 2) das Herbeiführen, advec tio.

Довлачили, им, v. imp.. 1) berbeifф[ep= Довлачимисе, имсе, v. r. impf. fid pen, adtraho. 2) herbeiführen, adveho. herbeifchleppen, ventito lente. доводити, им,

adduco.

v. impf. herführen,

Довођење, n. Das Derbeiführen, ad

ductio.

Довожење, п. 1) bas Serbeiführen, ad

vectio. 2) das Herbeifahren, advectio. Довозини, им, v. impf. berbeifubren.

adveho.

Довозитисе, имее, v. r. impf. berbeis fabren, advehor.

Довоља, f. намастир у Ерцеговин (може бити да је сад и пуст ?) : „И Довољу близу горе Црне Довољан, љна, но, jufrieden, con

tentus.

Довољно, genug, satis.
Довратник, m. Дирен до врата, ie
Proste, postis.

Довргнути, нем, vide доврћи, Довребами, ам, v. pf. erlaueги, ацcupando deprehendo.

Доврћи (говориме и довргнути), врг нем, vide добацити.

ДОБРшемак, шка, m. Die Boulenbung, absolutio.

Довршивање, п. дав Bollenben, per

fectio.

Довршивати, шујем, v. impf. vollen. Довршими, им, v. pf. volen𐐨en, abDen, perficio.

solvo.

Довући, вучем, v. pf. 1) berbeiziehen, adtraho. 2) berbeiführen, adveho. Довућисе, учемсе, v. г. pf. jid here Догађај, m. Die Бедebenheit, eventus. beifchleppen, se trahere, trahi. Догађати, ам, v. impf. treffen, incida Догађање, n. Das Greignen, casus.

in casum.

Догађатисе, асе, т. г. impf. fid er. eignen, accido. Догазими, им, v.

pf. herbeiwaten, adДогамбами, ам, v. pf. Dabergematic eft vento per Qumen, nives etc. kommen, advenio vacillanti gradu.

« PreviousContinue »