Page images
PDF
EPUB

Допеки, печем, y. pf, ausbaden, Дорачnt, m. dim. . дорап, pinso.

Дорін, m. vіdе дорап. До:icaпи, пишем, т. pf. au@frei. Доро, m.

hyp. . дорап. ben, perscribo,

Дорбц, m. (у Сријеміу и у Бачк.): Дописівање, т. дав 21ив{reisen (зи „У девојке сукња од паргала, Ende Schreiben), perscriptio.

А у оца не ма ни дороца Дописівати, сујем, v. impf. 3u ©n. Доруоua, f. дoрaціаспа кобила, bie de schreiben, perseriptito.

Braunstutte, equa fusca. Допјевати, ам, у. pf. (Eph.) singend Hocaya, f. der ueberdruß, taedium.

herbeikoin men, advento cantans. Досадан, дна, но, läftig, molestus. Доплакати, лачем, т. pf. meineno Досадашњї, ња, ње, бен бі$ berige , berankommen, advenio flens,

qui adhuc fuit. Доплатиши, им, v. pf. pоdеnов заblеn, Досадили, им, v. pf, 1) vоlенов feken, solyo.

8. . виноград, купусну лију, inДоплаћівање, п. bie Begahlung, ѕоlu sero. 2) коме, bеrрrіереп, досаділо tio.

MH je mo, dieß verdrießt mich scholi, Доплаківати, кујем, т. impf. Dе. ich bin es überdrießig, taedet me: Aoca Roblea, solvo.

AUo mu je, er ist mir lästig. Доплестн, етем, v. pf. 8u &nce Досадитисе, дисе, v. г. pf. Kätig merRiechten , pertexo.

деn, taedet: досадило ми се Діплетање, и, дав = 3u : @nse - fiewtей, Доса, івање, п. 1) сав Зоu en 8 = fefen, pertestio (?).

insitio. 2) das lästig: werden, molen Двплелати, еfем, v, impf. su &nse . stia. Hechten, pertexo.

Доса, івалir, ђујем, v. impf. 1) vol. Доплиеаrnи, ам., v. pf, fфwimmеn bie., lends reßen, insero. 2) lästig werden, berzuschwimmen, adnato,

molestus sum. Допловими, им, vidе допливати ;

Доса, раптисе, Њујесе, у. г. impf. „Илови, плови мој зелени венче! läslig werven, taedet. „Те доплови до Бурђева двора Достігнути, нем, vidе досеңи. Допљёскапи, ам, v. p. paper geplatfФt Доселити, им, v. pf аnjieveln, facio

kommen, advenio per viam luto et aquis ut quis huc migret et hic consideat. inviam,

Доселипінсе, имce, v, г. pf. ft ans Допрежали, ам, vidе дозребации. siedeln, commigro buc. Допуниши, им, v. pf, aifulen, ex Досељавање, п. Вав реranfiebelu, adpleo.

migratio. Допуњавање, п, бав 2nfülen, exple. Досељавати, ам, т. impf, bеrаnjieveIn, tio.

colloco. Допуњава пи, ам, y, impf. anfüleit, Досепнписе, имce, (Рес“ и Срем.) vi, expleo.

dе досјетинисе. Допуњање, n. vіdе допуњавање.

Досетљив, ва , во, (Рес. и Срем.) Допуњан, ам, vidе допуњавали.

vidе досјетљив. Допустити, им, рі. ¢rlauben, Досећање, п. (Рес. и Срем.) vidе доpermitto.

сјећање. Допуштање, п. Вав $rlauben, рег- Дсећатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vimissiv.

dе досјећатисе. Допуштами, ам, v, impf, erlauben, Досећи (говорисе и досегнути), сегpermitto.

нем, v. pf. erreiben, attіngo. Допушење, п. bie &rlaubnip, per- Досјетинисе, имce, v. r. pf. (Ерц.) missio.

yemy, merker, geidabr werden, aniДуп ушћање, р. vіdе допуштање.

madverto (ital. accorgersi). Допjuhaши, ам, vidе донупати. Досјетљив, ва , во , (Ерд.), Ser (1) Допушћење, р. vіdе допуштење. ausfindet, consilii plenus. Доранити, им, v. p. ftӣ, Роттеп, дсјекање, п. (Ерц.) дав Шерађr mane venio.

werden, animadversio. Дораниң, им, т. pf. aufbehalten, дрејећатисе, амce, v. г. impf. Ерц.).

gewahr werden, animadvertere coepi. Дорат*, m. der Braune, equus fus- Aockákame, n. das Erspringen, as-. spadix.

secutio per saltum, Доратаспа, а, о, н. п. коњ, Досканали, качем , v. pf, 1) bеrbеі.

жаријебе, кобила, braunlik, fussus. springen, adsilio :) (v. impr.) KOME, Дорапов, ва, во, без гаипеn (Pfera so weit springen, als ein anderer ; era des), equi fusci.

springen, saltu assequor.

[ocr errors]

ServО.

cus,

cursus.

А

Доскора (до скора), біѕ wоr tursem (if Доm fи, мече, v. pf. Winreiфеn, sufficit.

er da gewesen), haud ita pridem. Долницање, р. бав Веrübren, tасtiо. Доскочити, им , т. pf. коме, errei. Дотицање, п. Зав біnreiben, in bina den, einholen, fig. nicht der Betro: länglicher Menge daseyn , sufficientia. gene seyn, assequor.

Допицами, пиче,

vide AomjeДсле, (Рес. и Срем.) vidе дослије. цапій. Дослије. (Ерц.) "biber, adhuc. Допіцаписе, ичемсе, т. т. impf, Дослуживање, прав : зи; &nbe - bіеnеп. vera, 40 wma, berühren, contiugo. finis servitutis.

Допјецапи, пjече, v. impf (Ерц.) EleДослужівати, жујем, т. impf. 31 den, sufficit.

Ende dienen, ausbienen, absolvo, ser. Aomņē, bis dahin , usque eo.
vitutem.

Допочити, им, Ү. pf, popichenken,
Дослужити, им, v. pf. big zu &nbe impleo.

dienen, serviisse usque ad finem. Дотркати, почем, v. pf. perbeilans Дослук“, т. vіdе пријатељство : fen, adcurro.

„С половима у дослуку буд'me Дотркивање, п. Зав persulaufen, ас-
Дослужити, им, v. pf. erabnden,
omine assequi.

Допірківати, кујем, т. impf. бези. Доспевање, и. (Рес, и Срем.) vide Taufen, adcurso. доспијевање,

Допорчаи, чим, vide дотркапи. Доспевали, ам, (Рес. и Срем.) vide Доптўжали, жим, v. pf. коме шта, досијевали.

Дотужни, им, у. pf. slange Weile Доспепти, ем, (Рес, и Срем.) vide machen, zuwider werden, taedet: Bek доспjети.

ми је дотужало Доспијевање, т. (Ерц.) 2) бав Reifen, Дотурање, n. vіdе добацивање;

maturitas. 2) die Muße, otium. Дотурати, ам, 1) v. impf. vіdе доДоспијевали, ам; v. impf. (Ерц.) 2) бацивати. 2) (v. pf.) bеrbеіmälgen, reifen, maturare. 2) Muße haben, oti.

advolvo, um est mihi.

Долурити, им, vidе добатципін.
Диспјели, пијем, v. pf. (Ерц.) 1) rеі. Дәптуркапти, ам, v. pf. (dim: р. допу

fen, pervenio ad maturitatem. 2) Muße pamur.), herbeiwälzen, advolvo.
haben, otium est.

Допући, учем, v. pf, wol еnов fФla: 15см*, т. vіdе пријатељ.

gen, percutio satis : Доспia, genug, satis.

„Ал' га добро Милош не доптуче д стa, f. hyp. 9. Доспана.

Долерапи, ам, v. pf. (Ерц.) i bers д стана , f. Seauenname, pomen fe beitreiben, adigo. 2) treiben bis ago

minae. 4 станути, не, v. pf. 1 binreiben, Докеривање, п. (Ерц.) бав феrbeitreiн Доспапіи, ане, v. p. sufficio. ben, adactio. Достигнути, нем, vidе достићи. Добернівали, рујем, v. impf. (Ерд.) Достизање, п. Вав @inbolen, couse 1) herbeitreiben, adagito (?). 2) treiben quutio.

bis

ago usque ad Дестизалпи, ижем, v. impf. einbolen, Доћи, дођем, v. pf. ) Ерттеп, consequor.

venio. 2) доћи коме глare, cinem Достићи (говорисе и достигнути). um den Kopf bringen, aus dem Be: спінгнём, v. pf. einbolen,

ge räumen, emedio tollo. 3) AOUINO quor.

ми је да бјежим од куће, в іt mir Доплакање, п. Сав Зоfфеntеn, im dahin gekommen, eo deveni, ut pletio.

дошла вода, с. i. angenfфbolet.
Доmакати, лачем, v, impf. vouschen. crevit.
fen, impleo.

Доцкан, 1
Доплакнутисе, немсе ,

spät, sero.
vide дота Діцне,
Кисе.

Доцнити, нм, v. impf. fäumen, sero
Доmікисе (говорисе и дотакнути venio, moror!

се), пакнемсе, v. pf. чега, или Доњење, п. дав Зеrfäumen, serior 40 iuma, etwas anrühren, tango. adventus , mora. Дітерали, ам, (Рес. н Срем.) vide Дочек, т. беr $mpfang, exceptio (host докерали.

pitis) : вала брале на дочеку. Доптерiвање.п. (Рес. и Срем.) vidе да чекали, амі, v. pf. ") еtmаrtеr доfеривање.

exspecto. 2) empfangen, excipio. Доплерівати, рујем, (Рев, и Срем.) Дочекивање, п. рaв &mpfangen, Үidе доверивати.

ceptio.

usque ad

conse

- 4)

ex

m.

ine,

овако сеља

рае.

nomen

Дочекивати, кујем, т. impf. empfans Драгош, т. 3 апnkname, nomen viri, gen, excipio.

Драгутин, т. таппвпате, nomen Дошетали, ем (в дошећем), v. pf, viri:

berbeispaßieren, advento ambulans. Дража , м. Лаппвпате , nomen viгi. Драва, f. Die Drape, Drarus.

Дражење, р. Рав Reden, Reisen, irriApar, Apara, ro, theuer (lieb), caras; tatio. Apâro Mu je, mir beliebt es. Дрaжeлia, m. Rannéname, nome

men viri, Aparâ, f. (cm.) Geliebt, amata : Драживатика, ein Spitname der „Драга моја ! јеси л'се удала ?

Dorfschulzen (gleichsam Störena Драг' се драгој на водици вали БипD), turbаnѕ саnеѕ. у Сријему, Драга, т. (Рес, и Срем.) vide Драго» у Бачкој иу Банату, зову дражиДраган, т. (сп.) vidе драги:

вашке по милицији врајпіове, а по „Чуј драгане oдo за другога

паорији бирове и пандуре, који иду Драгана, г. ) (ctn.) vidе драга : по селу од куће до куће, пе зову „IIуп цуп, цул цуп драгана,

људе на робију и на заповијесли „limо ми ни си казала

(и драже вашће). 2) Frauennamen, nomen feminae. Дражити, им, v, impf. reigen, irrito. Aparâu , m. Mannsname, nomen viri. Драило, м. Лаппвпате, пошер viгi. Драгіі, гога (и дpara), m. (ст.) деr Дракша, m. RanBname, nomen viri. Geliebte, amatus":

Драм, т. 1,400 од оке; или онолико, „Ој ћевојко имаш ли драгога ? колико један дукап пежи , ein Wes „Имала сам брата и драгога – wicht (von Dukaten Sowere), Drach Драги камен; m. Steljtein, gemma.

drachma. Aparnja, f Frauenname , nomen femi Драмсер, m, који (од тврђе) на рае.

драм и једе и сере; Драгиња, f. Srauenname, nomen femi ци зову трговце варошане (у Ср:

бији), Oramеnjkmeiper, drachmocaAparuk, m. 1) Mannsname,

cus (?), ein Spişname für Kaufleute. viгi. 2) (сп.) као dim. . драги: Apamauja*, f. ein Sdrott von der

Драг драгићу Јово Кујунџићу! Schwere eines Apam, globulus plum. „-ал' ме проси, јал fу сама доли beus drachmae pondere. Aparawa, m. Mannoneme, nomen viri. Драпатње, п. Сав #ragen, frісtiо. Apara, n. (cm.) das Lieb, amatus aut pánamn, am, v. impf. Fraken, frico. amata :

Драча, f. намастир у Србији. „Јарко сунце на високо ти си ! Драшко, т. Rankniine, nomen viri.

Драго моје на далеко ти си Дрвар, р, који дрва носи, или, продаДраго, т. (Ерц.) hyp. 9. Драгић un je, der Holzer, lignarius. Драгутин.

Дрварење, п. баѕ poljen, lіgnаtiо. Драгобрап, m. Mannsname, nomen Дрварина, f. polsabgabe, portoriuna • viri.

lignarium Драги вић, m. намастир у. Далма. Дрварилии, им , v. impf. mit pols pers , цији.

feben, providеrе lіgnіs: Како се дрва Драговић, m. in per XebenBart: бра риш ? он. ме дрвари.

пие драговику! (@18 ein liebeвeus Дрвен, нa, нo, boiseen, lіgnеnѕ. rogat' jewed ansern Tamens, Ben man дрвенас, та, лio, bölgern (unems meiß, oder auch nicht weiß).

pfindlich), ligneus. Aparoje, Mannsname, noinen viri. Дрвеница , f, на самару оно што је Aparöjna, f. Frauennaine , nomen femi. од дрвета, осим стење, дав böl:

gerne Gerüste des Saumfattelo, clitelAparójao, m. Mannsname, nomen lae. viri.

Дрвеңнтисе, имсе, т. е. impf. böl: Aparokýn, m. (cm.) der theuer Erkaufo gern werden, lignesco (?).

Друењача, f. н. п. чацца bölgernев „Була води роба драгокупа

Trinkgeschirr, poculum ligneum. Драгољуб, m. ) ре: Жаривiner #rep, Дрвењёње, р. Вав Berböljern, lіgnе.

tropaeolnm minus. 2) Mannsname, factio. nomen viri.

Apbeke, n. (coll.) die Bäume, arbores, Apåromp, m. Mannsname, romen viri. Apex@A, f. (coll) Sdeiter Holg, sege Драгомира, f. Srauenname, nomen fe menta ligni (?) minae.

Дрвљаник", m. дрва пред Драгомиріга, намастир у Буковини. kykom, der Holzhaufen, strues, Aparocab, m. Mannoname, nomep viri. Apbne, Holg, lignum.

nae.

te, caro emtus :

гомила

f.

Дрво, вета, п. 1) Bee Baum, arbor. 2) Држак, шка, т. бie panphabe, аnѕ4. das Holz, lignum.

Држалица, f. Дрводеља, ш. (Рес. и Єрем.) vide Држало, п. der Stiel, manubrium, дрвођеља.

Држаље, п. Дрвођеља, m. (Ерц.) See Bimmermann, Дркање, п. Вав аftеn, tеntіо (?). faber lignarius.

Джапи, жим, у. impf. ) halten, teДрвце, цета, п. dim. р. дрво.

neo. 2) halten, Å. B. für ipahr, habeo Древо, п. л. і часно, бав Жreuges : (pro vero): ja mо држим за истину.

Holz, lignum crucis. i. e. crux qua 3) држатисе коња, ф auf eet pjei.
Christus supplicium obiit:

de bälten, sustinere se in equo: „И крстове од часнога древа

„Па се коња држат' не могаue Дреждање, р, бав еteben uno Barten, 4) држисе на високо, еt trägt jйф exspectatio.

noch, elate se geris. Дреяждани, дим, v. impf, teben uno Друјем, т. (Epu) der Schlummer warten, exspecto.

(Schlaflust), dormitatio. Дрека, f. Зав Вејфrey, clamor, Дријемало, т. (Ерц.) Pet Chläfrice, Дрекавац. у вца, m. der Schreyer die Schlafmüße , dormitator. ein (vermeintlicheb) Thier, das in der Apaje mâie, n. (Epu.) das Schluminen, Nacht Idrept, wie eine Ziege die vom dormitatio. 9Bolfe fortsetragen pirp, animal po- Дријемали, ам (и дријемљем, т. inpf.

cturnum, quadrupes, clamos u m. (Epy.) Schlafii:it haben, sumuo cipior. Дрёкнупін, нем, v. pf. einen ©феер Дријемеж , m. (Ерц.) vidе дријем. thun, exclamp.

Дријен, т. (Ері. ) "bie &orneltiribe, Дрем, т. (Рес. и Срем.) vidе дријем. cornus mascula Linn. Дрёмало, ш. (Рес. и Срем.) vidе дри. Дријенак, нка , m. (Ерц.) :) eine Flet. јемало.

lié Kornelkiridhe, cornus pasya. a) eine Дремање, р. (Рес, и Срем,) vidе дри. Art Traube, uvae genus. јемање.

Дрiна, f. 1) Дrina, Ser (Brengfit swis Дрёмапи, ам (и дремљем), (Рес, и ichen Bosnien und Serbier. 2) dic sera "Срем.) vidе дријемати.

bische Gegend an der Drina, 3mornit Дремеж , ш. (Рес. и Срем.) vidе дри. gegenüber: опишао у Дрину. јемеж.

Дринніца, f. ein eeiteaarai pet Drina, Дремљив, ва, вo, fФläfrig, ѕоmno unter Лозница, lentus.

Др Снка, f п. ј. воденица, 28affеrmuble Дремован, вна, но, fФläfetg (fфiafe auf der Drina, mula ad Dribam. begierig), somnical.sus.

Дрянский, кa, кo, Drine», Дрен, т. vіdе дријен.

„Дрински куче, што си обрђао ? Дрен, т. (Рес, и Срем.) vidе дријен. „Невоља је мене обрқатии : Дренак, нка, m. (Рес, и Срем.) vide „Око Дрине не има оваца : дријенак.

„Једна овца а при

чобанина: Ipenak, m. Wald von Sorneltirschen, „Један спава, други овцу чува, cornetum.

„Трећи иде кући по ужину. Дреник, m. eine junge Corneltirfфе, Дріљанин, m. einer poи беr рrina : cornus parva.

браћа Дрињани. Дренка, f. Sequenname, nomer feminae. Дркање, в. дав ерапnen , teptio. Дренов, ва, вo, bеr #ornelfirfфе, cor- дркап, кпа, т. Тав. 3ittern, Bee Gфаца

cer, horror, Дреновац, вца, m. 1) einetab vonkornel. Дркапки, ам, т. іmрr. jpаnnеn, tendo bols, baculus corneus. 2) село у

Мачви. (sensu praecipue obscoeno de tentione Apenobara, f. ein Stock von Kornels penis). holz, fustis cerneus.

Дркталице , f. р. бie Walerte, bie Дреновиңа, f. Яornelbols, liguun corni eute, coagulum. cf. паче, пипје. masculae Linn.

Дркање, р. Das 3ittern, trерог. Дреньан, п. vіdе дреник.

Дрктапи , кћем, т.

impf. zittern, idaus Дрењина , f, Die fоrnеlеіrfфе, cornum, dern, horreo, tremo. Дрепра, f. Der Sinofaben (epagat ), Дрљав, ва, во,

vide врљав. funiculus; cf. канап.

Дрьснченье , Das Depareliфе Bettein, Дествица , f. dim. р. дрепва.

meudicatio indefessa. Apua, f. das Dickicht, densi frutices, ApranuHMH, HM, v. impf. beharrlich cf. чесiа , шиб.

betteln, non desino mendicare. Дречатье , а. баѕ päreen, ploratio. Дрљање , п. ) дав &ggen, occatio. Дречали, чим, v. impf. plärrer, plorо. 2) der geeagte Oder, ager occatus :

Deus.

[ocr errors]
[ocr errors]

nosus.

[ocr errors]

Agnum Hemi Pop. }reißen, lacero,

лале вране по дрљању. 3) Das Sti. Дрозговић, m. pie junge Orоffеl, pullus ? teln, conscribillatio.

turdi. Дрљапи, ам, v. impf. .) eagen, occo. Дрозговљи, ља, ље, н. п. гнијездо, Кого, с њиме ope, он гузницом др Drossel: , turdi. ba. 5) krißeln, conscribillo.

Дрозд, m. vіdе дрозак. Дрљача, f. дie &gge, occa.

Дромбуљање, п. "Рав Xaultrommeln, Дзьење, п. баѕ &ntblöpen, nudatio. cantus crembali. Дієпи, им, y. impf. т. і. прси, Дромбуљати, ам, v. impf. aultrom= entóloßeni, nudo.

mein, cano crembalo. дома новина, г. планина (или брдо ?) Дромбуље, f. p. bie Raultrommel, у Србији:

crembalum. зовнјала при зелена вука:

Друњав, ва, вo, Tumpig, pannosus. Један вије навр Маковишта, Дробњак, њка, m. Ber gumpen, Rappe, „Другіі вије на Ловлен" планини, lacinia. „Треки вије на Дрмановини — Дрбњо, m. Ber gumpentert, homo panApraibe, n. das Sãyüttelu, Erschüttern, quassatio.

Дропипи, нм, v. pf, fib nieperfaffen, Домали, ам, у. .impf. schütteln, quasso. (ohne zu sehen, ob der Ort sauber zc.) Дамнун , нем, y, pf, erfuttern, humi consido. concutio,

Дропља, f. Bie Trappe, bеr rappe, Дрндање, д. Рав СФlagen ber 2Допе. avis tarda, otis tarda Linn. Дрндар, in. човек што разбија вуну. Дрпање, р. Вав Reigen, lаcеrаtiо. Дондарев, ва, во,

бев дрндар.

Apnamu, am, v. impf. reißen, lacero. Дрндаров, ва, во, Дрндаши, ам, v. iinpf. 1) разбијапи Дрпнули, нем, v. pf. 7

eißer јарину. 2) говорити којешта. Apýr, m. 1) der Gefährte, socius. 2) der Дрнов, m. Bеr tойе ефеереr, clamosus, Gemahl, der Gatte (für beide Geschlechs furiosus.

ter), conjux.
} wütend, furiosus. Apyra, f. Die Gefährtin, socia.

Друга , f. дрво, као велико вретпено, Дрнулін, нем, у. pf. einen Bijfen effen

конце препредају на (um dann sogleich z. B. an die Arbeit њета и плетиво преду, pie Зmirң. zu gehen), paullulum comcdo: Aphyao spindel, fusus duplicandis filis. та псешо , п. ј. ујело га мало. Другар, m. vіdе друг 1. Дрнутисе, немсе, v. r. pf. помами Другарица , f. vіdе друга. muce, tou werden, insanio.

dann

insania. Дрњиватисе, њујесе, т. г. impf. tol Apyri, ra, ro, 1) der andere , alius , werden, insanio.

alter. 2) der zweite,

secundus. Дркање, и, сав 2nfФlagen gegen et Друговање, п. der Umgang mit Jes рав, offensio.

nians, als frіnет друг, соnѕuеtudo, Дрьками, ам, v. impf. animlagen gе. necessitudo. gen etwa8, offendo : дрњка уба Другозапи, гујем , v. impf. mit &inem шину.

häufig umgeben, sein spyr seyn, sodaAp6,'m. das Gingeweide, itestija. lis sum, utor aliquo familiariter. Дрбан, бна, но", ріфt uno Elein аn Другојачији, чија, чије, anter, per? rinander gereiht, minutus :

Tchieden, alius. Једно грло, при дробна Ђердана — Apyron, zum zweiten Mal, altera vice: Дробац, пца , mi din. 9. дроб.

„љубну је једном и другом Дробина, f. angm. р. дроб.

Дружење, п. бав @efelen, sociatio, Дробипін, им, v. imрi. Orödeln, in Дружина, f. (coll.) бie @efährten, socii. tero.

Дружиница , f. dim. b. дружина. Дробљен, т. бer Broden, mica, fru Дружиписе,•имсе, у. г. impf. с ним, stum.

lich gesellen, sociare se. Дробљење, п. 1) бав 23rotein, intritio. Дружница, f, dim. 9. друга. 2) coll. die Brochen, micae , frusta Дружнічало, п. (у Сријему говоре рух

Жичало, а у Банату побу шеДробњак , .

1 Gegend in der Herze. ни понедељник) per scite Rona Дробњаци, m. pl. aomina, in per mübe tag nach Ostern, dies Inpae secundus bon Пива. Дробњачки , кa, кo, von

a paschate. На дружичало иду љу

ди (а особино және ) прије подне , ara, m. die Drossel, turdús. на гробље пие побунавају гробова

Apu Bum", sma, mo';} wütend, furiosus.

што жене

intrita.

Дробњації. Дрозак,

« PreviousContinue »