ratio. Договарашисе, амсе, v. r. impf. beratben, delibero. Дoroвop, m. der Nathschluß, consilium. Договор куће не обара. Договоритисе, имсе, v. г. pf, fi abreden, consilium capio. Договорно, eintimmig, unanimi consilio. Догодити, им, v.pf, treffen, errathen, offendo. Догодитисе, имсе, v. г. pf. sich ereig= nen, accido. Догонити, им, vide доћеривати. Догоњење, п. vide доћеривање. Догорети, ри, (Рес. и Срем.) vide Догорјети. Догорјеши, ри, v. pf. (Ерц) bremnen anfangen, taedere me coepit. Догустити, сти, v.pf коме, in Ber. legenheit, in die Klemme bringen, urgeo, ad angustias deduco, circumvenio. Дода, f. һур. у. додола. Додавање, в baš Serbet, Sinзидебен, porrectio, additio. Додавати, додајем, v. impf. Бесбі, hinzugeben, addo. Додатак, шка, tamentum. m. Діе Зидаве, addi Ддати, ам, v. pf. Бізидебеn, addo. Додв бришисе, имсе, vide удвори же и обложи различном правом и цвијећем тако, да јој се кожа не види ниђе ни мало, и то се зове додола (начинила се као додола реку ђевојци, или жени, која се млого накитила по глави): па онда зађу од куће до куће. Кад дођу пред кућу, онда додола игра сама, а оне друге ђевојке стану у ред и пјевају различне пјесме; потом домаћица, или друго какво чељаде, узме пун котао, или кабао, воде, ше излије на додолу, а она једнако игра и окрећесе. У додолским се пјесмама припијева на крају уза сваку врсту : ој додо! ој додоле! н. п. ,,Наша дода Бога моли, ој додо! ој додоле! - Да удари росна киша, ој додо! додоле! Додоле играју у данашње вријеме готово по свој Србији, а особито од Ваљева доље к Тимоку. По Сријему, по Бачкој и по Банашу играле су до скора, па су нови свештеници заоранили и искоријенили. Додолски, ка, ко, н. п. пјесма, af. Дожети, жањем, vide дожњепти. Доживети, вим, v. pf. (Рес.): Доживити, вим, v. pf. (Срем.) Доживљети, вим, v. pf. (Ерц.) / Дожњевање, п. дав ju messis finitio. додоле. erleben, video. nde Ernten, Дожњеваши, ам, v. impf. zu Ende eruten, meto (absolvo messem). Дожњеши, њем, v. pf. die Ernte volls enden, finire messem. Дозвати, дозовем, v. pf. 1) errufen, advoco. 2) herbeitufen, advoco. Дозватисе, зовемсе, v. г. pf. in f gehen, besser werden, ad frugem redeo. Дозивање, п. baš Écrufen, дав Беги fen, advocatio. Дозиваши, ам (и дозивљем), v. impf. herbeirufen, berufen, voco. Дознавање, п. дав Erfahren, explo ratio. Дознаваши, најем, v. impf. erfahren, rescio. Дознати, ам, v. pf. erfahren, rescio, Дозреши, рим, v. pf. reifen, maturor. Доигравање, п. даб Sefprungen = Кот adsaltatio (?). men, Доиграваши, ам, v. impf. gefprungen tommen, advento saltans." Донграши, ам, v. pf. gefprungen Fome men, advenio saltans. Доиста, заиста, mirfli, certe. Доисти, дођем, vide доћи. Дошшање, Be ride доващањс Доитати, ам, vide Доватати. Двятити, им, vide доватити. Дојаати, дојашем, vide дојати. Дојавити, им, v. pf н. п. овце, т.ј. довести овце (идући пред њима) кући, berbeibringen, adduco; (vom Mirten, der yor ben hafen hergeht, čie ibm folgen). Дојайвање, п. дав Serbeireiten, adequitatio, adventus in equo. Дојаúвати, јаујем, v. impf. geritten fommen, adequito. Дојакошњи, ња, ње, vide досадашњи. Дојати, дојашем, v. pf. hergeritten tommen, adequito, advenio equo veetus. Jone, das Säugen uutritio (laetatio) ? Дојиља, f. vide дојкиња. Дојити, им, v. impf. fäugen, lacto, mammam praebeo. Дока, f. (ст.) vide сиса: „Узрастоше дојке у њедрима, , Дојке расту, прслуци пуцају Дојкиња, f. bie imme, nutrix. Дочин, т. Mannšname, nomen viri. Док, бів, usque dum, dum. Доказати, кажем, v. pf. 1) begrcif» lich machen, facere perspicuum. 2)heimlich sagen, hinterbringen, defero, de nuncio. Доказивање, n. baš Erfagen (Begreif= lich machen), curatio ut quis rem norit. Доказивати, зујем, v. impf. 1) bes greiflich machen, facio perspicuum. 2) binterbringen, denuncio. Докасати, ам, v. pf. getrabt Fom= men, tolutim advenio. Довасивање, даš Serantrappen, adventatio (equitantis). Докасивати, сујем, v. impf. beran= trappen, advento equo. Докаскивање, n. dim. у. докасивање. Докаскивати, кујем, dim. 9. дока сибати. Долагивање, п. да lügenbafte Sinter. bringen, delatio mendax," Долагивати, гујем, v. impf. lügen= haft hinterbringen, defero mendacium, Долажење, п. даš Rommen, ventitatio. Долазак, ска, m. bie Antunft, adventus. Долазити, им, v. impf. 1) Fommen, venio. 2) долази вода, фwillt, crescit flumen. Долајати, јем, v. pf. berbeibellen, advenio latrans, Долакташ, m. einen lenbogen lang cubitalis (i. e. penis) in der mit der gehörigen Geberde begleiteten Nedensart: оћеш долакнаш, ит fpotteno abzuschlagen, vin' tibi dem Дama*, f. das serbische lange Unters fleib, morüber ber Sürtel Fonimt, tunica (?). Доламетина, f. augm. y. Долама, Доламица, f. dim, b. долама. Долап (долаф), т. (у Србији и у Босни по варошима) ein Явен mit Thüren, cistae genus. Доле, (Рес. и Срем.) vide доље. Долетање, п. (Рес. и Срем.) vide до лијетање. Долетати, лећем, (Рес. и Срем.) viде долијешати. Довле, 1) fo weit als, quonsque, 2) 10 Долешети, тим (Рес. Langeftogen lange als, quousque. 3) wie weit, mie lange? quonsque. Докна, f. Erauenname, nomen feminae. Доко, m. Тапивнате, nomen viri. Док блан, лна (и докона), но, Beit mo, zu habend, cui tempus est: ниjесам Доколан. Доколенице, f. pl. (Рес. и Срем.) viДе доколенице. Докољенице, f. pl. (Ерц.) Wrt tüdhe. ner Strümpfe, tibialium genus. Докопати, ам, v. pf. 1) zu Ende gra ben, perfodio. 2) ergreifen, apprehendo. Докопатисе, амсе, v. г. pf, чега, etmaš ermiihen, opprchendo. Докопаосе као ћелав капе. Дексат, т. діє 2litane, ber litan, s0larium, subdiale, moenianum. * Долешиши, им (Срем.) Fommen," Долећети, лепим (Ерц.) advolo. Долибаша т., онај који сједи у горњему челу, де čen crften Gis an der Tafel einnimmt, qui primum locum occupat in triclinio. Долибашин на, но, без долибаша, illius qui primum locum occupat. Доливање, п. (Срем:) vide дољевање. Доливати, ам, (Срем.) vide дољевати. Долијати, јам, v. pf. qubfudhfen (von Anja) d. i. zu Ende seyn mit seinen Fuchskünsen, deprehendor: E лиjo! сад си долијала Долијетање, п. (Ерц.) дав Buffiegen advolatio. - Долијетати, јећем, v. impf, (Ерц.) Gerbeifliegen, advolito. Доликоваши, кује,v. impf, коме шта, Домислитисе, имсе, v. г. pf. чему, anstehen, decet. Долина, f. дав Zhal, vallis. Долица, f. dim. 9, дола. Плави Зумбул оде на Дољане ,, Радоване, кад ћеш на Дољане? Доље, (Ерц.) 1) unten, infra. 2) bin. unter, infra. Дољевање, п. (Ерц ) дав Bolgießen, impletio. Дољевати, ам, v. impf. (Ерц.) volgie. Ben, impleo. Дом, т. дав au, domus: како сте на дому? Дома, 1) и aufe, domi. 2) паф Дац fe, domum: ,,Смиљанићу домадер се нађи „Ајде мома да идемо дома Домадар, щ. vide домаћин. сf. напијање. Домазлук, m. wae bei Hause bleibt, nicht feil ist, quod domi servatur (de grege). Домамити, им, v. pf herbei Беседен, pellicio. Дomaku, ka, ke, Haus, domesticus; домаћи, діе Mausgenoffen; домаћи љеб, Mausorot. Домаћин, m, ber Sausherr, paterfamilias. Домаћинов, ва, во, дев Бausherrn, heri, patris familias. Домаћица, f. bie Dausfrau, materfamilias. Домаћичин, на, но, дег Баufrau, /matris familias. Домашање, и. давÉrreichen, contactio. Домашан, ам, v. impf. erreichen, altingo. Домашити, им v. pf. erreidjen, attingo. Домашна, ња, ње, vide домаћи. Домет, т. Buriweite, teli jactus: убити (из пушке) на домет. Домешак, шка, m. der Заß, addita inentum. Rath schaffen, expedio Домишљавање, п. дав Кадерен, Ueberlegen, cogitatio. Домишљаватисе, амсе, v. r. impf. nachinnen, cogito. Домишљан, m. (fchershaft) ber Schafe ferath, plenus consilii. Домин фанов, ва, во, без consilii pleni. Домишљање, n, vide домишљавање, Домишљаплисе, амсе, vide домишља вашисе. Домовина, f. Haus und Sof, baš Beo sigthum, armenta et praedia. Домолитисе, имсе, vide умолитисе. Донде (до онде), і borthin, usque illuc. Донекле (у Сријему и у Бачк. говоре и доникле), bis auf eine gewife Strecke, usque aliquo. Донети (донети, донести), несем, (Рес. и Срем.) vide донијети. Донијети, несем, донијо (донијела, ло), v. pf. (Ерц.) 6cingen, adfero. Доникле, cf. донекле. Доносити, им, v. impf, i) bringen, adfero. 2) ertragen, etlauben, fero, permitto: доноси ми вјера, mein Glaube erlaubt mire. Доношење, п. дав Bringen, adlatio. Доњак, т. н. п. камен воденични, der untere (3.-B. Mühlstein), inferior.. Доњї, ња, ње, дег untere, inferior. Доњоземац, мца, m. дер Цnterländer, homo terrae inferioris. Доњоземски, ка, ко, 1) unterländi terrae inferioris. 2) ady. more terrae inferioris. Допадање, п. 1) дав Serbeieilen, adcursus. 2) das Fallen ins Unglück, u. f. w. acceptio mali, vulnerum. 3) das Gefal Ten, probatio. Допадати, ам, v. impf. 1) berbeiвац. fen, adcurro. 2) fallen ins Unglück, adfligor: допадати рана, муке. 5) 34 Theil werden, obtingo, in manus venio, Допадатисе, амсе, v. r. impf. gefal. len, placeo, probor. Допарковање. п. дав Sertaufen Дапарнивати, кујем, v. impf. Gerlou fen, adcurso (?) Допасти, паднем, v. pf. 1) berbei laufen z. B. zu Hilfe, accurró. 2) fals Ien (ins Unglüd), допасти рана, муке. 3) su Sheil merden, obtingo: ево ми је допало. 4) глас допаде, фи Fommen, advolat. Допастисе, паднемсе, v. г. pf, geo falen, placco, probor. Доневати, ам, (Рес. и Срем.) vide допјевами. Допећи, печем, v. pf, außbađen, pinso. Дописати, пишем, v. pf. aus[$reis ben, perscribo, Дописивање, п. baš lub{hreiben (зи Ende Schreiben), perscriptio. Дописивати, сујем, v. impf. ju Сп. de schreiben, perseriptito. Допіевати, ам, v. pf. (Ерц.) fingen berbeikommen, advento cantans. Доплакати, лачем, v. pf. meinenò berarfommen, advenio flens, Доплатити, им, v. pf. solende zablen, solyo. Доплаћивање, n. bie Bezahlung, solu tio. Доплаћивати, Кујем, v. impf. Бе jehlen, solvo. = Доплести, етем, v. pf. zu nbе flechten, pertexo. Діплетање, п. даš undе fеек, pertextio (?). Деплешати, ећем, v. impf. ju nbe flechten, pertexo, Допливаты, ам., v. pf. formimтеп бі», herzuschwimmen, adnato. Допловити, им, vide допливати; „Плови, плови мој зелени венче! „Те доплови до Ђурђева двора Допљескати, ам, v. pf. baber geplatfit kommen, advenio per viam luto et aquis inviam, Допрежали, ам, vide добребати. Допунити, им, V. pf. anfulen, expleo. Допуњавање, п. baš infülen, exple tio. Дорачић, m, dim. 9, дорам, -- Досада, f. ber Цеbеròruß, taedium. qni adhue fuit. Досадити, им, v.pf. 1) чойенов Геђеп, 3. 4. виноград, купусну лију, insero. 2) коме, егòrißen, досадило ми je mo, dieß verdrießt mich schon, ich bin es überdrießig, taedet me : доcaдио ми је, er ift mir läftig. Досадитисе, дисе, v. r. pf, läftig mer. деп, taedet: досадило ми се Досађивање, п. 1) дав Bodens. feben, insitio. 2) das Lästig werden, mole stia. --- Досетитисе, имсе, (Рес и Срем.) vi де досјегнилисе. Досетљив, ва, во, (Рес. и Срем.) vide досјетљив. Досећање, п. (Рес. и Срем.) vide досјећање. Досећатисе, амсе, (Рес. и Срем.) viДе досјећатисе, Досећи (говорисе и досегнути), сегнем, v. pf erreichen, attingo. Досјетинисе, имсе, у. г. pf. (Ерц.) чему, merten, gemabe werden, animadverto (ital. accorgersi). Досјетљив, ва, во, (Ерц.), бес п ausfindet, consilii plenus. Д сјећање, п. (Ерц.) дав Ветађе. werden, animadversio. Досјећатисе, амсе, т. г. impf. (Ерц.) gewahr werden, animadvertere coepi. Доскакање, n. baš Érfpringen, assecutio per saltum. Доскакати, качем, v. pf. 1) berbet= fpringen, adsilio 2) (v. impf.) коме, fo weit fpringen, als ein anderer; et= fpringen, saltu assequor. 616 Доскора (до скора), bi yor Furzem (iff er da gewesen), haud ita pridem. Доскочити, , им, v. pf. коме, errei chen, einholen, fig. nicht der Betro gene feyn, assequor. Досле, (Рес. и Срем.) vide дослије. Дослије. (Ерц.) "bisher, adhuc. Дослуживање, п.давзи Еnbebienen. finis servitutis. Дослуживати, жујем, v. impf. 34 Ende dienen, ausdienen, absolvo servitutem. Дослужити, им, v. pf. bi u Ende dienen, serviisse usque ad finem. Дослук*, m. vide пријатељство : 2. С половима у дослуку буд'те Дослушити, им, v. pf. erahnden, omine asseqni. Доспевање, п. (Рес, и Срем.) vide Доспијевање, Доспевати, ам, (Рес. и Срем.) vide Доспијевати. Доспети, ем, (Рес. и Срем.) vide доспјети. Доспијевање, п. (Ерц.) 1) дав Reifen, maturitas. 2) die Muse, otium. Доспијевати, ам, v. impf. (Ерц.) 1) reifen, maturare. 2) Muße haben, otium est mihi. Доспјети, пијем, v. pf. (Ерц.) 1) rei» fen, pervenio ad maturitatem. 2) Muße baben, otium est. Дост*, m. vide пријатељ. Доста, , genug, satis. Доста, f. һур. . Достана. Достана, f. Srauenname, nomen fe minae. Дотркивати, кујем, v. impf. Безца laufen, adcurso. Дотрчаши, чим, vide дотркати. Дошужати, жим, v. p. коме шта, Дотужити, им, v. pf. Jlange 23cile machen, zuwider werden, taedet: Beh ми је домужало Дотурање, n. vide добацивање; Дотурати, ам, 1) v. impf, vide добацивати. 2) (v. pf.) herbeimälzen, advolvo. Дотурити, им, vide добаципти. Дотурками, ам, v. pf. (dim. р. доту pamnr.) herbeiwälzen, advolvo. Дотући, учем, v. pf доленов фа= gen, percutio satis: "Ал' га добро Милош не дотуче Дођерати, ам, v. pf. (Ерц.) і) ђer= beitreiben, adigo. 2) treiben bis —, ago usque ad -. Дођеривање, п. (Ерц.) дав Serbeitrei= ben, adactio. Доћеривати, рујем, v. impf. (Ерц.) 1) herbeitreiben, adagito (?). 2) treiben Доћи, дођем, v. pf. 1) fommen, crevit. Доцкан, Дотакнутисе, немсе, vide дома- fpät, sero. Кисе. 4) Доцнити, им v. impf. fäumen, sero venio, moror! Доцњење, п. дав Berfäumen, seriог adventus, mora. Дочек, m. ber Smpfang, exceptio (hos Дачекати, ам, v. pf. 1) ermarfen, pitis): вала брате на дочеку. exspecto, 2) empfangen, exciріо. Дочекивање, n. baš mpfangen, exceptio. |