Page images
PDF
EPUB

Допеки, печем, y. pf, ausbaden, Дорачnt, m. dim. . дорап, pinso.

Дорін, m. vіdе дорап. До:icaпи, пишем, т. pf. au@frei. Доро, m.

hyp. . дорап. ben, perscribo,

Дорбц, m. (у Сријеміу и у Бачк.): Дописівање, т. дав 21ив{reisen (зи „У девојке сукња од паргала, Ende Schreiben), perscriptio.

А у оца не ма ни дороца Дописівати, сујем, v. impf. 3u ©n. Доруоua, f. дoрaціаспа кобила, bie de schreiben, perseriptito.

Braunstutte, equa fusca. Допјевати, ам, у. pf. (Eph.) singend Hocaya, f. der ueberdruß, taedium.

herbeikoin men, advento cantans. Досадан, дна, но, läftig, molestus. Доплакати, лачем, т. pf. meineno Досадашњї, ња, ње, бен бі$ berige , berankommen, advenio flens,

qui adhuc fuit. Доплатиши, им, v. pf. pоdеnов заblеn, Досадили, им, v. pf, 1) vоlенов feken, solyo.

8. . виноград, купусну лију, inДоплаћівање, п. bie Begahlung, ѕоlu sero. 2) коме, bеrрrіереп, досаділо tio.

MH je mo, dieß verdrießt mich scholi, Доплаківати, кујем, т. impf. Dе. ich bin es überdrießig, taedet me: Aoca Roblea, solvo.

AUo mu je, er ist mir lästig. Доплестн, етем, v. pf. 8u &nce Досадитисе, дисе, v. г. pf. Kätig merRiechten , pertexo.

деn, taedet: досадило ми се Діплетање, и, дав = 3u : @nse - fiewtей, Доса, івање, п. 1) сав Зоu en 8 = fefen, pertestio (?).

insitio. 2) das lästig: werden, molen Двплелати, еfем, v, impf. su &nse . stia. Hechten, pertexo.

Доса, івалir, ђујем, v. impf. 1) vol. Доплиеаrnи, ам., v. pf, fфwimmеn bie., lends reßen, insero. 2) lästig werden, berzuschwimmen, adnato,

molestus sum. Допловими, им, vidе допливати ;

Доса, раптисе, Њујесе, у. г. impf. „Илови, плови мој зелени венче! läslig werven, taedet. „Те доплови до Бурђева двора Достігнути, нем, vidе досеңи. Допљёскапи, ам, v. p. paper geplatfФt Доселити, им, v. pf аnjieveln, facio

kommen, advenio per viam luto et aquis ut quis huc migret et hic consideat. inviam,

Доселипінсе, имce, v, г. pf. ft ans Допрежали, ам, vidе дозребации. siedeln, commigro buc. Допуниши, им, v. pf, aifulen, ex Досељавање, п. Вав реranfiebelu, adpleo.

migratio. Допуњавање, п, бав 2nfülen, exple. Досељавати, ам, т. impf, bеrаnjieveIn, tio.

colloco. Допуњава пи, ам, y, impf. anfüleit, Досепнписе, имce, (Рес“ и Срем.) vi, expleo.

dе досјетинисе. Допуњање, n. vіdе допуњавање.

Досетљив, ва , во, (Рес. и Срем.) Допуњан, ам, vidе допуњавали.

vidе досјетљив. Допустити, им, рі. ¢rlauben, Досећање, п. (Рес. и Срем.) vidе доpermitto.

сјећање. Допуштање, п. Вав $rlauben, рег- Дсећатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vimissiv.

dе досјећатисе. Допуштами, ам, v, impf, erlauben, Досећи (говорисе и досегнути), сегpermitto.

нем, v. pf. erreiben, attіngo. Допушење, п. bie &rlaubnip, per- Досјетинисе, имce, v. r. pf. (Ерц.) missio.

yemy, merker, geidabr werden, aniДуп ушћање, р. vіdе допуштање.

madverto (ital. accorgersi). Допjuhaши, ам, vidе донупати. Досјетљив, ва , во , (Ерд.), Ser (1) Допушћење, р. vіdе допуштење. ausfindet, consilii plenus. Доранити, им, v. p. ftӣ, Роттеп, дсјекање, п. (Ерц.) дав Шерађr mane venio.

werden, animadversio. Дораниң, им, т. pf. aufbehalten, дрејећатисе, амce, v. г. impf. Ерц.).

gewahr werden, animadvertere coepi. Дорат*, m. der Braune, equus fus- Aockákame, n. das Erspringen, as-. spadix.

secutio per saltum, Доратаспа, а, о, н. п. коњ, Досканали, качем , v. pf, 1) bеrbеі.

жаријебе, кобила, braunlik, fussus. springen, adsilio :) (v. impr.) KOME, Дорапов, ва, во, без гаипеn (Pfera so weit springen, als ein anderer ; era des), equi fusci.

springen, saltu assequor.

[ocr errors]

ServО.

cus,

cursus.

А

Доскора (до скора), біѕ wоr tursem (if Доm fи, мече, v. pf. Winreiфеn, sufficit.

er da gewesen), haud ita pridem. Долницање, р. бав Веrübren, tасtiо. Доскочити, им , т. pf. коме, errei. Дотицање, п. Зав біnreiben, in bina den, einholen, fig. nicht der Betro: länglicher Menge daseyn , sufficientia. gene seyn, assequor.

Допицами, пиче,

vide AomjeДсле, (Рес. и Срем.) vidе дослије. цапій. Дослије. (Ерц.) "biber, adhuc. Допіцаписе, ичемсе, т. т. impf, Дослуживање, прав : зи; &nbe - bіеnеп. vera, 40 wma, berühren, contiugo. finis servitutis.

Допјецапи, пjече, v. impf (Ерц.) EleДослужівати, жујем, т. impf. 31 den, sufficit.

Ende dienen, ausbienen, absolvo, ser. Aomņē, bis dahin , usque eo.
vitutem.

Допочити, им, Ү. pf, popichenken,
Дослужити, им, v. pf. big zu &nbe impleo.

dienen, serviisse usque ad finem. Дотркати, почем, v. pf. perbeilans Дослук“, т. vіdе пријатељство : fen, adcurro.

„С половима у дослуку буд'me Дотркивање, п. Зав persulaufen, ас-
Дослужити, им, v. pf. erabnden,
omine assequi.

Допірківати, кујем, т. impf. бези. Доспевање, и. (Рес, и Срем.) vide Taufen, adcurso. доспијевање,

Допорчаи, чим, vide дотркапи. Доспевали, ам, (Рес. и Срем.) vide Доптўжали, жим, v. pf. коме шта, досијевали.

Дотужни, им, у. pf. slange Weile Доспепти, ем, (Рес, и Срем.) vide machen, zuwider werden, taedet: Bek доспjети.

ми је дотужало Доспијевање, т. (Ерц.) 2) бав Reifen, Дотурање, n. vіdе добацивање;

maturitas. 2) die Muße, otium. Дотурати, ам, 1) v. impf. vіdе доДоспијевали, ам; v. impf. (Ерц.) 2) бацивати. 2) (v. pf.) bеrbеіmälgen, reifen, maturare. 2) Muße haben, oti.

advolvo, um est mihi.

Долурити, им, vidе добатципін.
Диспјели, пијем, v. pf. (Ерц.) 1) rеі. Дәптуркапти, ам, v. pf. (dim: р. допу

fen, pervenio ad maturitatem. 2) Muße pamur.), herbeiwälzen, advolvo.
haben, otium est.

Допући, учем, v. pf, wol еnов fФla: 15см*, т. vіdе пријатељ.

gen, percutio satis : Доспia, genug, satis.

„Ал' га добро Милош не доптуче д стa, f. hyp. 9. Доспана.

Долерапи, ам, v. pf. (Ерц.) i bers д стана , f. Seauenname, pomen fe beitreiben, adigo. 2) treiben bis ago

minae. 4 станути, не, v. pf. 1 binreiben, Докеривање, п. (Ерц.) бав феrbeitreiн Доспапіи, ане, v. p. sufficio. ben, adactio. Достигнути, нем, vidе достићи. Добернівали, рујем, v. impf. (Ерд.) Достизање, п. Вав @inbolen, couse 1) herbeitreiben, adagito (?). 2) treiben quutio.

bis

ago usque ad Дестизалпи, ижем, v. impf. einbolen, Доћи, дођем, v. pf. ) Ерттеп, consequor.

venio. 2) доћи коме глare, cinem Достићи (говорисе и достигнути). um den Kopf bringen, aus dem Be: спінгнём, v. pf. einbolen,

ge räumen, emedio tollo. 3) AOUINO quor.

ми је да бјежим од куће, в іt mir Доплакање, п. Сав Зоfфеntеn, im dahin gekommen, eo deveni, ut pletio.

дошла вода, с. i. angenfфbolet.
Доmакати, лачем, v, impf. vouschen. crevit.
fen, impleo.

Доцкан, 1
Доплакнутисе, немсе ,

spät, sero.
vide дота Діцне,
Кисе.

Доцнити, нм, v. impf. fäumen, sero
Доmікисе (говорисе и дотакнути venio, moror!

се), пакнемсе, v. pf. чега, или Доњење, п. дав Зеrfäumen, serior 40 iuma, etwas anrühren, tango. adventus , mora. Дітерали, ам, (Рес. н Срем.) vide Дочек, т. беr $mpfang, exceptio (host докерали.

pitis) : вала брале на дочеку. Доптерiвање.п. (Рес. и Срем.) vidе да чекали, амі, v. pf. ") еtmаrtеr доfеривање.

exspecto. 2) empfangen, excipio. Доплерівати, рујем, (Рев, и Срем.) Дочекивање, п. рaв &mpfangen, Үidе доверивати.

ceptio.

usque ad

conse

- 4)

ex

in.

2

Dae.

овако сефа

[ocr errors]

Дочекивати , кујем, v. impf. empfan= Драгош, m. Xannéname , nomen viri, gta, excipio.

Драгутин, Mannsname, nomen Дошетапи, ам (и дошећем), v. pf. viri.

berbeispaßieren, advento ambulans. Apáma, m. Mannename , nomen viri. Apába, f. die Drave, Dravus.

Дражење, р. Рав eden, Reisen, irriApar, Apara, ro, theuer (lieb), carus; tatio. aparo mu je, mir beliebt es.

Дражета, m. MannBname, nomen wiri. Apara, f. (cm.) Geliebt, amata : Драживатика , m. ein epitname Sex „Драга моја ! јеси се удала ? - Dorfschulzen (gleichsam Störena „Драг' се драгој на водици вили Кипр), turbаnѕ саnеѕ. у Сријему, Драга, т. (Рес. и Срем.) vide Драго у Бачкој и у Баналу, зову дражиДраган , m. (сп.) vidе драги:

вашке по милицији врајліове, а по „Чуј драгане oдo за другога

паорији бирове и пандуре, који иду Драгана, г. ) (ctr.) vidе драга:

по селу од куће до куће, пе зову „Пул цуп, цул цуп драгана,

људе на робију и на заповијеспін „Што ми ни си казала

(и драже вашће). 2) Frauennamen , nomen feminae. Дражити, им, v, impf. reisen, irrito. Anarâu, m. Mannsname , nomen viri. Драило, т. 27annBname, nomen viri. Драгіі, гога (и драга), т. (сп.) Ber Дракша, m. Лаппвпате, поmеn viri. Beliebte, amatus':

Драм, т. 4оо од оке; или онолико, „Ој ђевојко имаш ли драгога ?

колико један дукап пежи, ein ge: „Имала сам брата и драгога

wicht (von Dukaten Somere), Drache Драгі камен; m. Steijtein, gemma. ine, drachma. Aparnja, f Frauenname , nomen femi Драмісер, т. који (од тврђе) на

драм и једе и сере; Драгиња, f. Srauername, доmеn femi ци зову трговце варошане (у Ср:

бији), Отафmenfфтеiper, drachmocaAparuk, m. 1) Mannsname , nomen cus (?), ein Spişname für Kaufleute. viгi. 2) (сп.) као dim. р. драги:

Apamanja*, f. ein Schrott von der Драг драгићу Јово Кујунџићу! Schwere eines Apam, globulus plum.

ал” ме проси, јал” fу сама доћи - beus drachmae pondere. Aparnwa, m. Mannsname, nomen viri. Драпатње, п. бав fragen, frісtiо. Драга, р. (ст.) дав gieb, amatus aut Драпан, ам, v. impf. fraвen, frico.

Драча, f. намаcптир у Србији. „Дарко сунце на високо пи си ! Драшко , m. Ranninaine, nomen viri.

Драго моје на далеко ти си — Дрвар, р, који дрва носи, или, прода-
Драго, шт. (Ерц.) һур. р. Драгић un je, der Holzer, lignarius.
Драгутин.

Дрварење, п. баѕ poljen, lіgnаtiо.
Драгобрат,

m. Mannoname, nomen Apbapura, f. Holzabgabe, portorium viri.

lignarium. Драгі вић, m. намастир у. Далма- Дрварили, им , v. impf. mit pols bet. , цији.

jeben, providеrе lіgnіs: како се дрваin der Redensart: 6pa риш ? он. ме дрвари. ме драговику! (@ts ein liebe Beu= Дрвен, нa, нo, bolgeen, lіgnеus. fogat jped antern Ramenв, Веп тап дрвенаcm, та, лio, bölgern (ипедія meiß, oder auch nicht weiß).

pfindlich), Jigneus. Aparoje , Mannsname, noinen viri. Дрвеница , f., на самару оно што је Драгојла, f. Seauennaine , Domen femi. од дрвета, осим спеље, бав böl:

gerne Gerüste des Saumnsattels, clitelMannsname,

sae. viri,

Друеңнтисе, имсе, т. г. impf. böl: m. (cm.) der theuer Erkauf. gern werden, lignesco (?). te, caro emtus :

Дреењаҷа, f. чала bölgernet „Була води роба драгокупа

Erintgeschirr , poculum ligneum. m. :) dez Kapuziner Streß. Apbemême, n. das Verhölzern, ligne. tropaeolum minus. 2) Rannsname, factio. nomen viri.

Apseke, n. (coll.) die Bäume, arbores. Apåromíp, m. Mannsname, romen viri. Apbxây, f. (coll.) Sdeiter Hols, sege Драгомира, f. Зrauenname, nomen fe "menta lіgni (?)

Дрвљанин, т. дрва пред Драгомірra, f. намастир у Буковини. kykom, der Holzhaufen, strues. Aparocab, m. Mannsname, nomen viri. Apene, Holge lignum.

amata :

Драговић, m.

nae.

nomen

Драгојло, т. Драгонуп,

н.

п.

Драгољуб,

migae.

гомила

crux qua

Дрво, вела, п. 1) Bee 8аит, arbor. 2) Држан, шка, т. - bie фаn babe, ansa. das Holz, lignum.

джалица, f. Дрводеља, m. (Рес. и Єрем.) vidе држало, а. der Stiel, manubrium, дрвођеља.

Држаље, п. Довођеља, m. (Ерц.) Ber gimmermann, Држање, п. Зав баftеn, tеntіо (?). faber lignarius.

држати, жим, v. impf. ) halten, teДрвце, цета, п. dim. . дрво.

neo. 2) balten, i. B. für anr, babes Древо, п. п. і. ҷасно, дав Жreuges = (pro veгo): ja по држим за истину. Holz, lignum crucis, i. e.

3) држаписе коња, іth аuf tealt pјеся Christus supplicium obiit:

balten, sustinere se in equo: „И крстове од часнога древа „Па се коња држат не могаше Дреждање, в. давеtеhеn uno 243artet, 4) држисе на високо, еt trägt jih exspectatio.

hoch, elate se geris. impf. stehen und Apajem, m. (Epu)

(Epu) der Schlummer warten, exspecto.

(Schlaflust), dormitatio. Дрена , f. Bad Bejdrey, clamor, Дријемало, т. (Ерц.) Der etäfrice, Дрекавац, вца,

m. der Schreyer die Schlafmüße, dormitator. ein (vermeintliches) Thier, das in der Apujemâte, n. (Ep4.) das Schlummern, Nacht fcrent, wie eine Ziege die vom dormitatio. 2Bolfe fortgetragen pirp, animal no- Дријемати, ам (и дријемљем, v. inpf.

cturnum, quadrupes, clamos u m. (Epq.) Schlafi.it haben, somuo.cipior. Дрёкнупін, нем, v. pf. einen Gфеер Дриемеж , m. (Ерц.) vidе дријем. thun, exclamp.

Дријен, m. ( Ерц. ) бie &orneltiribe, Дрем, т. (Рес. и Срем.) vidе дријем. cornus masculă Linn. Дрёмало, ш. (Рес. и Срем.) vidе дри. Дријенак, нка , m. (Ерц.) ) eine Flei. јемало.

nie Korneléiriche, cornus parva. 2) eine Дремање, п. (Рес, и Срем,) vidе дри Art Traube, uvae genus. јемање.

Дрина, f. 1) Дrina, Ver Brenafil в фіз Дрёмапии, ам (и дремљем), (Pec. и ichen Bufnien und Serbier. 2) die ser: Срем.) vidе дријемати.

bische Gegend an der Drina, Zwornik Дремеж , m. (Рес. и Срем.) vidе дри. gegenüber: опишао у Дрину. јемеж.

Дринца , f. ein eitenarm pet Drina, Дремљив, ва, војФläfrig, ѕоmро unter Лозница, lentus.

Донка, f п. ј. воденица, 28affеrmüble Дремован, вна, но, fläfrig (fфiaf. auf der Drina, mula ad Drivam. begiertg), somniculsus.

Дрянски, кa, кo, Driners, Дрен, m. vіdе дријен.

„Дрински вуче, нито си обрђао? Дрен, m. (Рес. и Срем.) vidе дријен. ,,Невоља је мене обрқати: Дренак, кка, т. (Рес, и Срем.) vide „Око Дрине не има оваца : дријенак.

„Једна овца а при чобанина: Дреник, m. Batb bоn tәrnelvirfфеп, „Један спада, други овцу чува, cornetum.

„Трећи иде кући по ужину. Дреник, m. eine junge Sorneltirfфе, Дрі њанин, m. etnеr bоа беr рrina : cornus parva,

браћа Дрињани. Дрёнка, f. Хrauenna вe, nomer femin ze. Дркање, в. дав браппеп, teptio. Дренов, ва, вo, Der ornelfirfфе, cor- Дркапі, кіпа, m. ав. 3ittern, per Gфай?

der, horror, Дреновац, вца, т. 1) eintab yon #ornel. Дркапи, ам, v. impf. браппеn, tendo

bols, baculus corneus, 2) село у Мачви. (sensu praecipue obscoeno de tentione Дреновача, f. etn Otot von foruels penis). bolz, fustis cerneus.

Докпалице, f. р. Bie Walerte, bie Дреновиңа, f. Sоrnеtbols, lіgnum corai "Culse, coagulum. cf. паче, пипије. masculae Lion.

Дрктање, р. дав 3ittern, trеmоr. Дрењак, ш. vіdе дреник.

Доктати, кћем, v. impf. sittern, fфай? Дрењина , f, Die #ornelvirfфе, cornum, dern, horreo, tremo. Дреmba, f. Der Sinofaben (epagat), Дрљав, ва , вo, vidе врљав. funiculus; cf. канап,

Дрљінченье, бав бebareliфе Bettein, Дрелвица , f. dim. р. дрепва.

mendicatio indefessa. Дреча, f. Das DictiФt, densi frutices, Дрљанчилик, им, v. impf. Debarrli, cf. честа , - шиб.

bettelı, non desino mendicare. Дречање, а. Тав ріärren, ploratio. Дрљање , п. 1) даѕ &ggen, occatio. Apinamı, yum, v. impf. plärren, ploro. 2) der geeagte Ader, ager occatus :

neus.

[ocr errors]

nosus.

[ocr errors]

Agnum Hemi Pop. }reißen, lacero,

лале вране по дрљању. 3) Das Sti. Дрозговић, m. pie junge Orоffеl, pullus ? teln, conscribillatio.

turdi. Дрљапи, ам, v. impf. .) eagen, occo. Дрозговљи, ља, ље, н. п. гнијездо, Кого, с њиме ope, он гузницом др Drossel: , turdi. ba. 5) krißeln, conscribillo.

Дрозд, m. vіdе дрозак. Дрљача, f. дie &gge, occa.

Дромбуљање, п. "Рав Xaultrommeln, Дзьење, п. баѕ &ntblöpen, nudatio. cantus crembali. Дієпи, им, y. impf. т. і. прси, Дромбуљати, ам, v. impf. aultrom= entóloßeni, nudo.

mein, cano crembalo. дома новина, г. планина (или брдо ?) Дромбуље, f. p. bie Raultrommel, у Србији:

crembalum. зовнјала при зелена вука:

Друњав, ва, вo, Tumpig, pannosus. Један вије навр Маковишта, Дробњак, њка, m. Ber gumpen, Rappe, „Другіі вије на Ловлен" планини, lacinia. „Треки вије на Дрмановини — Дрбњо, m. Ber gumpentert, homo panApraibe, n. das Sãyüttelu, Erschüttern, quassatio.

Дропипи, нм, v. pf, fib nieperfaffen, Домали, ам, у. .impf. schütteln, quasso. (ohne zu sehen, ob der Ort sauber zc.) Дамнун , нем, y, pf, erfuttern, humi consido. concutio,

Дропља, f. Bie Trappe, bеr rappe, Дрндање, д. Рав СФlagen ber 2Допе. avis tarda, otis tarda Linn. Дрндар, in. човек што разбија вуну. Дрпање, р. Вав Reigen, lаcеrаtiо. Дондарев, ва, во,

бев дрндар.

Apnamu, am, v. impf. reißen, lacero. Дрндаров, ва, во, Дрндаши, ам, v. iinpf. 1) разбијапи Дрпнули, нем, v. pf. 7

eißer јарину. 2) говорити којешта. Apýr, m. 1) der Gefährte, socius. 2) der Дрнов, m. Bеr tойе ефеереr, clamosus, Gemahl, der Gatte (für beide Geschlechs furiosus.

ter), conjux.
} wütend, furiosus. Apyra, f. Die Gefährtin, socia.

Друга , f. дрво, као велико вретпено, Дрнулін, нем, у. pf. einen Bijfen effen

конце препредају на (um dann sogleich z. B. an die Arbeit њета и плетиво преду, pie Зmirң. zu gehen), paullulum comcdo: Aphyao spindel, fusus duplicandis filis. та псешо , п. ј. ујело га мало. Другар, m. vіdе друг 1. Дрнутисе, немсе, v. r. pf. помами Другарица , f. vіdе друга. muce, tou werden, insanio.

dann

insania. Дрњиватисе, њујесе, т. г. impf. tol Apyri, ra, ro, 1) der andere , alius , werden, insanio.

alter. 2) der zweite,

secundus. Дркање, и, сав 2nfФlagen gegen et Друговање, п. der Umgang mit Jes рав, offensio.

nians, als frіnет друг, соnѕuеtudo, Дрьками, ам, v. impf. animlagen gе. necessitudo. gen etwa8, offendo : дрњка уба Другозапи, гујем , v. impf. mit &inem шину.

häufig umgeben, sein spyr seyn, sodaAp6,'m. das Gingeweide, itestija. lis sum, utor aliquo familiariter. Дрбан, бна, но", ріфt uno Elein аn Другојачији, чија, чије, anter, per? rinander gereiht, minutus :

Tchieden, alius. Једно грло, при дробна Ђердана — Apyron, zum zweiten Mal, altera vice: Дробац, пца , mi din. 9. дроб.

„љубну је једном и другом Дробина, f. angm. р. дроб.

Дружење, п. бав @efelen, sociatio, Дробипін, им, v. imрi. Orödeln, in Дружина, f. (coll.) бie @efährten, socii. tero.

Дружиница , f. dim. b. дружина. Дробљен, т. бer Broden, mica, fru Дружиписе,•имсе, у. г. impf. с ним, stum.

lich gesellen, sociare se. Дробљење, п. 1) бав 23rotein, intritio. Дружница, f, dim. 9. друга. 2) coll. die Brochen, micae , frusta Дружнічало, п. (у Сријему говоре рух

Жичало, а у Банату побу шеДробњак , .

1 Gegend in der Herze. ни понедељник) per scite Rona Дробњаци, m. pl. aomina, in per mübe tag nach Ostern, dies Inpae secundus bon Пива. Дробњачки , кa, кo, von

a paschate. На дружичало иду љу

ди (а особино және ) прије подне , ara, m. die Drossel, turdús. на гробље пие побунавају гробова

Apu Bum", sma, mo';} wütend, furiosus.

што жене

intrita.

Дробњації. Дрозак,

« PreviousContinue »