Page images
PDF
EPUB

Дочекивати, кујем, v. impf, empfangen, excipio.

Дошетати, ам (и дошећем), v. pf. herbeispaßieren, advento ambulans. Драва, 1. діе Drave, Dravus. Драг, драга, го, theuer (lieb), carus; драго ми је, mir beliebt e. Драга, f. (ст.) Beliebt, amata „Драга моја! јеси л'се удала "Драг се драгој на водици вали Драга, м. (Рес. и Срем.) vide Драго Драган, m. (ст.) vide драги: "Чуј драгане одо за другога Драгана, f. 1) (cm.) vide драга: Пуп цуп, цуп цуп драгана, „Што ми ни си казала

2 Frauennamen, nomen feminae. Драгаш, т. Rannéname, nomen viri. Драга, гога (и драга), m. (ст.) ber Geliebte, amatus :

„Ој ђевојко имаш ли драгога? „Имала сам брата и драгога Драги камен, m. belftein, gemma. Драгија, f rauenname, nomen femi

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Дражета, т. Тапионате, nomen viri. Драживашка, m. ein Spitname дег Dorfschulzen (gleichsam Störenz

un), turbans canes. У Сријему, у Бачкој и у Банату, зову дражиВашке по милицији врајцове, а по паорији бирове и пандуре, који иду по селу од куће до куће, те зову људе на робију и на заповијести (и драже вашке). Дражити, им, v. impf, reißen, irrito. Драило, т. Тапи пame, nomen viri. Дракша, т. Тапи name, nomen viri. Драм, т. 1400 од оке; или онолико,

колико један дукаш тежи, ein Bes wicht (von Dukaten Schwere), Drachs me, drachma.

Драмосер, m, који (од тврђе) на драм и једе и сере; Овако сељаци зову трговце варошане (у Србији), Драфтen{meißer, drachmocacus (?), ein pigname für Rauflente. Драмлија*, f. ein Sorott von дет

Shmere eines драм, globulus plumbeus drachmae pondere.

Драпање, п. дав £ragen, frictio.
Драпаши, ам, v. impf. Fraßen, frico.
Драча, f. намастир у Србији.
Драшко, м. Жапивате, nomen viri.
Дрвар, п. који дрва носи, или, прода-
je, der Soljer, lignarius.
Дрварење, п. bas Soljen, lignatio.
Дрварина, f. Solzabgabe, portorium
lignarium.

Дрвариши, им, v. impf mit Sols vere, fehen, providere lignis: како се дрвариш? он ме дрвари.

Дрвен, на, но, болеn, ligneus. pвeнасm, ma, mo, hölzern (unems pfindlich), ligneus.

[ocr errors]

Дрвеница, f. на самару оно што је од дрвета, осим стеље, да ö

zerne Gerüste des Saumfattels, clitel

lae.

Древнитисе, имсе, v. r. impf. böl=
Bern merden, lignesco (?).
Дрвењача, f. н. п. чajua hölzernes
Trinkgeschirr, poculum ligneum.
Дрвењење, п. дав Веrhöljern, ligne-

factio,

Дрвеће, п. (coll.) ðie Bäume, arbores.
Довљад, f. (coll.) Seiter gols, sege
menta ligni (?)
Дрвљаник, m. гомила дрва пред
Kykom, der Holzhaufen, strues.
Довље, Solje lignum.

[ocr errors]
[merged small][ocr errors]

Довце, цета, n. dim. v. дрво. Древо, п. м. ј. часно, даб Kreuzeš Sol, lignum crucis. i, e. crux qua Christus supplicium obiit:

„И крстове од часнога древа Дреждање, п. baš tehen und Barten, exspectatio.

Дреждати, дим, v. impf. stehen und marten, exspecto. Дрека, f. баз Beiren, clamor, Дрекавац, вца, m. der Schreyer ein (vermeintliches) Thier, das in der Nacht schreyt, wie eine Ziege die vom Bolfe fortgetragen piro, animal поcturnum, quadrupes, clam osum. Дрекнути, нем, v. pf. einen Soren thun, exclamo.

Дрем, т. (Рес. и Срем.) vide дријем. Дремало, m. (Рес. и Срем.) vide дријемало.

Дремање, п. (Рес. и Срем,) vide дријемање.

Дремати, ам (и дремљем), (Рес. и Срем.) vide дријемаши.

Дремеж, т. (Рес. и Срем.) vide дри. Јемеж.

Дремљив, ва, во, fhläftig, somnolentus.

Дремован, вна, но, foläfrig (fhlaf= begierig), somniculosus. Дрен, m. vide дријен.

Дрен, м. (Рес. и Срем.) vide дријен. Дренак, нка, m. (Рес, и Срем.) vide Дријенак.

Дреник, т. Balb von Rornelirfhen,

cornetum.

Дринић, m. eine junge Rornelticіфе, cornus parva,

Дренка, 1. Brauenname, nomen. feminae. Дренов, ва, во, ber Rornelfivfhe, cor

neus.

Мачви.

Дреновац, вца, т. 1) ein Stab von Sornel. bols, baculus corneus, 2) село у Дреновача, f. ein Stod von Kornel bols, fustis corneus.

Дреновица, f. Kornelhols, lignum corni masculae Linn.

Дрењак, m. vide дреник.
Дрењина, f. bie Kornelfire, cornum,
Дретва, f. ber Sinðfaben (pagat),
funiculus; cf. канап.

Дрешвица, f. dim. v. древа.
Драча, 1. дав Didiht, densi frutices,
cf. честа, шиб.

Дречање, д. дав Píärten, ploratio. Дречати, чим, v. impf. plärren, ploro.

Држан, шка, т. bie Danòýabe, ansas
Дожалица, f.
Држало, п. ber Stiel, manubrium,
Држаље, п.

Држање, п. дав Salten, tentio (?).
Држати, жим, v. impf. 1) halten, te-
neo. 2) halten, z. B. für wahr, habeo
(pro ver): ja то држим за истину.
3) држатисе коња, і auf dem Wfer
be halten, sustinere se in equo:
„Па се коња држат не могаше -
4) држисе на високо, ес trägt
hoch, elate se geri.

Apijem, m. Дријем, (Epu) der Schlummer (Schlaflust), dormitatio.

Дријемало, т. (Ерц.) ber läfrice, die Schlafmüße, dormitator. Дpиjemâшье, n. (Ери ) das Schlummern,

dormitatio.

Дријемати, ам (и дријемљем, v. impf. (Epy.) Schlafinft haven, somno e pior. Дријемеж, ш. (Ерц.) vide дријем. Дријен, т. (Ерц.) bie Kornellirime, cornus mascula Linn.

Дријенак, нка, т. (Ерц.) 1) eine flet. ne Kornelkirsche, cornus parva. 2) cine Art Traube, uvae genus.

Дрna, f. 1) Drina, der Grenzfluß zwis ichen Bosnien und Serbier. 2) die ser

bische Gegend an der Drina, Zwornik дедение: отишао у Дрину. Дриница, f. ein Seitenarm Der Drina, unter Лозница.

[ocr errors]

Дранка, f т.ј. воденица, Baffermühle auf der Drina, mola ad Drinam, Дрянски, ка, ко, Driner, "Дрински буче, што си обрђао? „Невоља је мене обрђати: „Око Дрине не има оваца : „Једна овца а три чобанина: "Један спава, други овцу чува, „Трећи иде кући по ужину. Дрињанин, m. einer you der Drina: браћа Дрињани.

Дркање, n. das Spannen, tentio. Дркалі, кта, т. дав Bittern, ber фи der, horror,

[ocr errors]

Дркаши, ам, v. impf. fpannen, tendo (sensu praecipue obscoeno de tentione penis). Докталице, f. pl. bie Ballerte, vie Sulje, coagulum, cf. паче, питије. Дрктање, п. Bittern, tremor. Доктати, кћем, v. impf. zittern, fau dern, horreo, tremo. Дрљав, ва, во, vide врљав. Дрљанчење, даš behacclime Setteln, meudicatio indefessa.

Дрљанчити, им, v. impf. beharli

bettein, non desino mendicare. Дрљање, п. 1) даś ggen, occatio. 2) Der geeggte Ider, ager occatus:

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors]

Домати, ам, v. impf. fütteln, quasso.
Домнути, нем, v. pf. erfhüttern,
concutio.

Дридање, п. baš Solagen ber опе.
Дрндар, т. човек што разбија вуну.
Дрндарев, ва, во,
дев дрндар.
Дрндаров, ва, во, Í

}

[blocks in formation]

Дропити, им, v. pf. Пф піеrfen,
(ohne zu sehen, ob der Ori sauber 2c.)
humi cousido.

Дропља, f. bie Trappe, ber Trappe,
avis tarda, otis tarda Linn.
Дрпање, п. дав Кеіßen, laceratio.
Дрпати, ам, v. impf. reißen, lacero.
им, v. pf.

Дрндаши, ам, v. iunpf. 1) разбијати Допнути, "", Pipt, reißen, lacero,

јарину. 2) говорити којешта.

AрHoв, m. der tolle Schreyer, clamosus,

furiosus.

Дрнован, вна, но,

Друг, m. 1) ber Sefährte, socius. 2) per Gemahl, der Gatte (für beide Geschlechter), conjux.

Apu bum, Ta, mo', } wütend, furiosus. Apyra, f. die Gefährtin, socia.

Дрнути, нем, v. pf. einen Biffen effen
(um dann sogleich z. B. an die Arbeit
ju gehen), paullulum comedo: дрнуло
га псето, m. ј. ујело га мало.
Донутисе, немсе, ѵ. г. pf. помами-
тисе, tоl merden, insanto.
Дрњивање, п. даš Zoll werden, insania.
Дрњиватисе, њујемсе, v. г. impf. tol
werden, insanio.

Дркање, п. дав Иnfolagen gegen et.
was, offensio.

Дрюками, ам, v. impf. anfolagen ge
gen etmas, offendo : доњка у ба-
тину.

Ap6, m. das Eingeweide, testina.
Дрібан, бма, но, діфt unò lein аn
zinander gereint, minutus:
„Једно грло, три дробна ђердана -
Дробац, пца, m. dim, дроб.
Дробина, f. augm. . дроб.
Дробити, им, v. impf. brođeln, in-

tero.

[blocks in formation]

Друга, f. дрво, као велико времено,
што жене конце препредају на
њега и плетиво преду, діе 3mirn
spindel, fusus duplicandis filis.
Другар, m. vide друг 1.
Другарица, f. vide друга.
Другда,
Другдаш,
dann und wann, quandoque.
Другі, га, го, 1) ber andere, alius,
alter. 2) der zweite, secundus.
Друговање, n. ber Umgang mit Se
mand, als seinem Apyr, cousuetudo,
necessitudo.

}dann

Друговаши, гујем, v. impf. mit Sinem baufig umgehen, fein друг feyn, sodalis sum, utor aliquo familiariter. Другојачији, чија, чије, anberš, ner= schieden, alius.

--

Другом, zum zweiten lal, altera vice:
„Љубну је једном и другом
Дружење, п. baš Gefelen, sociatio,
Дружина, f. (coll.) bie Befährten, socii.
Дружиница, f. dim. v. дружина.
Дружитисе, имсе, v. г. impf. с ким,
fich gefellen, sociare se.
Дружица, f, dim. 9. друга.
Дружичало, п. (у Сријему говоре ру

жичало, а у Банату побуше-
ни понедељник) деr socite mon
tag nach Ostern, dies lunae secundus
a paschate. На дружичало иду љу-
ди (а особито жене) прије подне
на гробље ше побушавају гробове

од оне године, дијеле за душу, и попови чате молитве и спомињу мртве. На неким мјестима (као н. п. у Неготину и у Ршави) скупесе момчад и ђевојке послије подне на једно мјесто, па играју и дружичајусе (понајвише мушко с мушким, а женско са женским), м. ј оплету вијенце од врбовије младица, па се кроз те вијенце љубе и мијењају јаја (шарена и црвена), па најпослије промијене и вијенце (мешне једно другом на 2 главу) и закунусе да ће бити мушкарци побратими, а Женскиње друге (Власи кажу кумача), до оно доба године. Такови се побратими и друге потом пазе шу сву годину као браћа и сестре, и у различним играма, и збиљским свађама, помаже једно другоме, Кад опет дође дружичало, онда се ђекоји понове, а ђекоји оставе. Дружичање, п. Das Süßen und Befreun. den der Mädchen am zweiten Montage па$ Dftern, amicitiae initio die lunae a paschate secundo, cf. дружичало. Дружичатисе, амсе, v. r, impf, cf. дружичало. Друкчији, чија, чије, vide другојаҹији: Друм*, т. (брано) велики пут, біе

Heerstraße, via regia. Друштво, п. bie Befelfdaft, societas. Дрче, f. pl. vide докталице. Дошкање, п, дав

[ocr errors]

instigatio. Дршкати, ам, v. impf н. п. псето на свиње, ревen, instigo. Дошчић, m. dim. . држак. Ду, дуа, m, bet Beijt, spiritus, cf. дук. Дубак, пка, m. 1) ber Mängelmagen, machina qua stare et incedere discunt parvuli. 2) eine Art Kirschen, cerasi genus. Дубач, m. der Soblmeißel, дав Sol eifen, scalprum excavatorium. Дубина, f. bie Ziefe, profunditas. Дубити, им, v impf. стајати упраBO, aufrechtstehen, sto erectus. Дубица, f. 1) Štabt in öfterr. Kroatien. 2) Stadt in türkisch Kroatien. Дубљење, в. baš luftеn, statio

erecta.

Дубљина, f. vide дубина, Дубок (comp. дубљй), ка, ко, tief, profundus.

n.

Дубоко (мало и велико), кога, Schluchten zwischen Schabaz und Bels arad:

"Друга пуче украј Дубокога,

"Даде гласе уза воду Саву

Дубровачки, ка, ко, ragufanifdh, га

gusanus.

Дубровник, m. Хадига, Ragusium. Дубровничанин, т. човек из Дубров

Ника.

Дубровничка, ка, ко, vide Дубро,

Бачки.

Дувак*, m. ber Brautolener, velum nuptiale.

Дуван, т. 1) ber Заба, біе Заварнап ze, herba nicotiana. 2) der Raudrabak, nicotiana fumaria; baђer дуванитисе, fih mit Zabat seriehen; uno дувањење. Дувански, ка, ко, н. п. кеса, 20 baks, nicotianae.

Дуванџија, m. ber Zabatraußer, du

cens ore nicotianum.

Дување, п. дав Bеhеn, spiratio, flatus. Дувар, m, vide зид.

Дувати, ам, v. impf. 1) blafen, flo 2) на кога, бое fepn, succenseo. Дувна, f. ble іfіе (Ronne), monialis. Дувно, m. Stabt in Dalmatien Дувавање, n. baš Beichtvater femn,status confessarii.

Дувовати, дувујем, v. impf. u.pf. KOMе, Beichte hören, ausculto confitentem.

Дуг, т. діе Selo, hulð, debitum. Дуг (comp. дужи и дуљӣ), га, го,

Tang, longus; дуга пушка, діе Klinte., Дуга, f. ber Regenbogen, iris. Србљи кажу, да мушко прође испод дуге, посіпало би женско, а женско да прође, постало би мушко. Дуга, f. bie Daube, tabula. Дугачак (дугачак), чка, ко, vide дуг. Дугме, мета, n. ber Knopf, globulus

fibulatorius.

[merged small][ocr errors]

"Доведи ми дугонокту другу. ,, Да прокопа на вратилу трубу. Дугоња, f. ein großer, langer Mann longus homo, Longinus.

Дyropen, na, no, langgeschwänzt, caudatus, caudae longae: за виторогије волова и дугорепије крава (кад напијају),

[ocr errors]

Дубравац, вца, m. Лапинате, пo- Дугуљаст, та, то, l längli, oh

rpen viri.

Дугуљат, та, то, longns.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
[blocks in formation]

Думенџија*, m. ber Steuermann, gubernator (navis). cf. корманош. Думлек, m. Hrt Buđermelone, cucurbitae (Linn.) genus.

Дунав, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide Дунаво.

Дунаво, п. діє Допаи, Danubius. Дунавски (Дунавски), ка, ко, н. п вода, Допа., Danubii.

Дундар *, m. гомила људи, ein Daufen
Leute, multitudo.
Дунђер, т. 1 деr immermann, fa-
der
Дунђерин, m. ber tiguarius, cf. др
Вођеља.

Дунђерисање, п. дав Žimmern, fabri

catio.

Дунђерисати, ищем, v. impf. Bim

mern, fabricor.

Дунђерлук*, ш. даê Зіттестативанда werk, Zimmerhandwerk, ars tignaria. Дyнheров, ва, BO, des Zimmermannes, fabri tiguarii.

Дунђерски, ка, ко 1) Bimmermann, tignarius. 2) adv. wie ein Zimmermann, more tignarii.

Дунути, нем, v. pf. 6lafen, flo, spiro.
Дуња, f. vide гуња.

Дуовање, m. vide дувовање.
Дубваши, дувујем, vide дувоваши.
Дуови, m. pl. (у Сријему, у Бачк. и у
Бан.) vide Тројице.
Дуовна, на, но, geiftli, spiritualis
оче дуовни!
cf. варење.
Дуовник, m. der Beichtvater, confessarius,
Дупе, пета, и, vide гузица.
Дупенце, n. dim. . дупе.
Дупке, aufreht, erecte.

Дупља, f. рупа у дрвету, ђе се мо-
гу лећи птице или челе, eine Baum
boble, cava arbor. Каква је дупља,
онаке и челе излијећу (или: каква
је дупља, добре челе излијећу).
Дупљаш, ш. т.ј. голуб, діє poltau
be, Lochtaube, columba liguorum Linn.
Србљи кажу да голуб дупљаш го
вори, кад гуче: „Сиј лук, сиј лук
(m.j. да је већ вријеме сијаши лук,
кад он у прољеће долети и стане
гукати); а гривњаш: „Шта ни му
чиниш проклети попе код туђе
жене, код туђе ђеце."
Дупсти, дубем, v.impt.aushöhlen, cavo.
Дур*,

pa,} cmaun! halt ! siste gradum,

« PreviousContinue »