Page images
PDF
EPUB

pae.

Нае. .

Дочепівати , кујем, т. impf. empfan= Драгош, m. Xannénаmе, поmеn viri. gta, excipio.

Драгуппин, m. Лаппвпате, отец Дошетали, ам (и дошећем), v. pf, viri. . berbeispaßieren, advento ambulans. Дража , m. TannBname , pomen viгi. Apába, f. die Drave, Dravus. Дражење, р, рав Reden, Reisen, irriApâr, Apara, ro, theuer (lieb), carus; tatio. Aparo mu je, mir beliebt es. Дрaжeлa, m. Rannéname, nomen viri, Драга, f. (ст.) Beliebt, amata : Драживашка , m. ein epitname Sex „Драга моја! јеси л'се удала ?

Dorfschulgen (gleid sam Störena „Драг” се драгој на водици вели Бипр), turbаnѕ саnеѕ. у Сријему, Apara, m. (Pec. u Cpem.) vide Apara у Бачкој и у Банату, зову дражиДозган, m. (ст.) vidе драги :

вашке по милицији врајціове, а по „Чуј драгане oдo за другога

паорији бирове и пандуре, који иду Драгана, г. ) (ct.) vidе драга:

по селу од куће до куће, пе зову „Пул цуп, цуп цуп драгана ,

људе на робију и на заповијеспін „Што ми ни си казала

(и драже вашће). 2 frauennamen, nomen feminae. Дражити, им, у. impf. reizen, irrito. Aurâu, m. Mannsname , nomen viri. Apanno, m. Mannsname, nomen viri. Драгі, гога (и драга), m. (сп.) беr Дракша, m. Daneвпате, поmеn viri. Geliebte, amatus:

Драм, т. 1400 од оке; или онолико, „Ој ћевојко имаш ли драгога ? колико један дукап пежи , ein Be: „Имала сам брата и драгога

wicht (von Dukaten Sowere), Drachas Драгіі камен, m. Steljtein, gemma.

ine, drachma. Драгија, f Srauenname, nomen femi- Драмсер, т. који (од тврђе) на

драм и једе и сере; овако сељаДрагиња, f. Seauenname, доmеn femi- ци зову трговце варошане (у Ср:

бији), Dramenjmeifer, drachmocaДрагић, m. 1) RannBname, nomen cus (?), ein Spişname für Kaufleute.

viгi. 2) (сп.) као lim. . драги: Apamanja*, f. ein Schrott von der „Драг драгићу Јово Кујунџићу! Schwere eines Apam, globulus plum. -ал” ме проси, јал” fу сама доћи. beus drachmae pondere. Драгиша, т. 9Rannncmе, поmеn viгi. Драпатье, п. бав" fragen, frісtiо. Драго, р. (ст.) дав gieb, amatus aut Драпапи, ам, v. impf, froken, frico.

Драча, f. намастир у Србији. „Марко сунце на високо ти си ! Apâiuko, m. Mannsnaine , nomen viri. Драго моје на далеко пн си - Дрвар, р, који дрва носи, нли, продаДраго, т. (Ерц.) һур. р. Драгић ить je, der Holzer, lignarius. Доагулин.

Дрварење, в. даѕ poljen, lіgnаtiо. Драгобрат , m. Rannéname, pomen Дрварина, f. фоlѕ аbgабе, portorium

lignarium. Драгі вић, т. намастир у. Далма- Дрварили, им , v. impf. mit Sols pers ,

feben, providеrе lіgnіs: како се дрваДраговић, m. in per RekenBart: бра- риш ? oil ме дрвари.

те драговику! (als ein liebe веи: Дрвен, нa, нo, bölgeen, lіgnеus. rogat jedes andern Namens, den man Дрвенасто, та, лio, boljern (unema ideiß, oder auch nicht weiß).

pfindlich), ligneus. Aparoje , Mannsname, noinen viri. Дрвеница , f. на самару оно што је Драгојла, f. Зrauennane , Domen femi- од дрвета, осим стелье, бав böl:

zerne Gerüste des Saumsattelo, clitelMannsname, viri.

Дрвенитисе, имсе, т. г. impf. böl: Aparokýn, m. (cm.) der theuer Erkauf. jern werden, lignesco (?). te, caro emtus :

Дреењаҷа, f. najua hölzernelle „Була води роба драгокупа

*Trinkgeschirr , poculum ligncum. Драгољуб, т. 1) De Saридiner grев, Дрвењење, р. Вав 3erbil sern, lіgnе. tropaeolnim minus. 2) Харвпате, factio. nomen viri.

Apbéke, n. (coll.) die Bäume, arbores. Aparomîp, m. Mannename, romen viri. Apbvâa, f. (coll.) Seiter Holj, sege Драгомира, f. Зrauenname, nomen fe- menta ligni (?)

Дрвљанин, т. дрва пред Драгомірrо, f. намастир у Буковини.

Kykom, der Holzhaufen, strues. m. Mannsname, nomen riri. Apae, Hols, lignum,

amata :

[ocr errors]

цији.

nae. .

Драгојло,

m.

nomen

lae.

н.

п.

midae. .

гомила

Драгосав , m.

[ocr errors]

crux qua

Дрво, вела, п. 1) See Baum, arbor. 2) Држак, шка, т. дie panyhabe, аnѕ4. das Holz, lignum.

джалица,

f. Дрводе ъа, ш, (Рес. и Єрем.) vidе држало, п. der Stiel, manubrium, , дрвођеља.

Држаље, n. Дрвођеља, m. (Ерц.) See Bimmermann, Дркање, п. Рав баttеn, tеntіо (?). faber lignarius.

ді жапи, жIIм, v. impf. :) halten, teдрвце, цета, п. dim. р. дрво.

neo. 2) balte:1, 3. В. für mаir, habeo Древо, п. м. ј. ҷасно, дав #rеи зев : (pro veco): ja по држим за испину. Holz, lignum crucis, i. e.

3) држатисе коња, «h auf te li vjet Christus supplicium obiit :

de halten, sustinere se in quo: „И крстове од часнога древа „Па се коња држа” не могаше Дреждање, в. давеteben uno 13arten, 4) држисе на високо, еt trägt jiф exspectatio.

noch, elate se geris. Дріждали, дим, v. , т

impf. stehen und Apijem, m. (Epu) der Sálummer warten, exspecto.

(Šolaflust), durmitatis. Дрена, f. Bad Befrey, clamor. Дријемало, т. (Ерц.) Per chläfrict, Дрекавац, , вца, m. der Schreyer die Solafmüße , dormitator. ein (vermeintliches) Thier, das in der Apujemâte, n. (Epu.) das Salummern, Nacht scrent, wie eine Ziege die vom dormitatio. 9Bolfe fortgetragen iрirp, animal no- Дријемати, ам (и дријемљем, т. inpf. cturnum, quadrupes, clamos u m. (Epq.) Schlafist haben, sumuoc cipior. Дрёкнупін, нем, v. pf. einen Gфеер Донемеж, m. (Ерц) vidе дријем. thun, exclamp.

Дријен, m. (Ерті. ) бie &oenelvirjte, Дрем, т. (Рес. и Срем.) vidе дријем. cornus mascula Linn. Дрёмало, ш. (Рес. и Срем.) vidе дри. Дријенак, нка , m. (Ерц.) :) eine Flets јемало.

ile Korneltirsche, cornus parva. 2) eine Дремање, р. (Рес, и Срем,) vidе дри. Art Traube, uvae genus. јемање.

Дрiна, f. 1) Дrina, Ser Brengft: В xmis Дрёмапи, ам (и дремьем), (Pec. и ichen Bufnien und Serbier. 2) die ser: Срем.) vidе дријемати.

bische Gegend an der Drina, Zmornit Дремеж , m. (Рес. и Срем.) vidе дри. gegenüber: опишао у Дрину. је меж.

Дринца, f. ein eeitenarm pet Prina, Дремљив, ва, вo, fФläfrig, ѕоmро- unter Лозница, lentus.

Др "нка, f . ј. воденица, 28affеrmüble Дремован, вна, но, fФläfrig (fфiaf. auf der Drina, mula ad Dribam. begierig), somniculisus.

Дрянскі, кa, кo, Driners, Дрен, т. vіdе дријен.

„Дрински куче, нито си обрђао? Дрен, m. (Рес. и срем.) vidе дријен. ,,Невоља је мене обрђапи: Дренак, нка, m. (Рес, и Срем.) vide „Око Дрине не има оваца : дријенак.

„Једна овца а при чобанина: Дреник, m. 213 alo bоn tәrnelvirfфеп, „Један спаса, други овцу чува, cornetum.

„Трећи иде кули по ужину. Др-ниб, m. cine junge Corneltirfфе, Дрлі ьанин, m. etnеr уоu per prina : cornus parva.

браћа Дрињани. Дренка, f. 8rauennaте, поmеr feminae. Дркање, в. дав ерапnen, tеntiо. Дренов, ва , во, беr fоrnеltirfфе, cor- Дрлап, кпа, m. Фав 3ittext, per Gфай:

der, horror, Дреновац, вца, m. 1) eintab vonfornel. Дркапи , ам, v. impf. Граппеn , tendo

bols, baculus corneus. 2) село у Мачви. (sensu praecipue obscoeno de tentioue Дреновача, f. ein etot von foruels penis). holz, fustis corneus.

Дркталице , f. p. bie Balert, tic Дреновиңа, f. Жоrnеtbols, lіgnum coroi Culse, coagulun. cf. паче, пипије. masculae Lion.

Дркање, р. баз 3ittern, trеmоr, Дрењак, п. vіdе дреник.

Доктати , кћем, v. impf. зitter, fфаи: Дрењина , f, Die fоrnеltirfфе, cornum, dern, horreo, tremo, Древа, f. Der Sinsfaben (Сpagat), Дрљав, ва , вo, vide прљав. funiculus ; cf. канап.

Дрљсячење, да в Бераrеlіфе Bettela, Дретвица, f. dim. р. дрепка.

meudicatio indefessa. Др.ча, f. Das Dicticht, densi frutices, Дрљанчилін, им, шиб.

betteln, non desino mendicare. Дрчање , a. Bas p1ärren, ploratio.

Дрљање , p. 1) бав Саgеn, occation Драпії, чим, v. impf. plärreit, plorо.

2) der geesgté Ader, ager occatus`

nelis.

[ocr errors]

v. impf. Departli

cf. честа ,

nosus.

} донлаши, ам, аларг. ) разбијан Дрянуни, Мем, р. }reigen, lасего,

пале вране по дрљању. 3) бав яеі. Дрозговик, m. pie junge Orоffеt, pullus ? teln, conscribillatio.

turdi. Дръати, ам, v. impf. ) eagen, occo. Дрозговљи, ља, ље, н. п. гнијездо,

Когоћ с њиме ope, он гузницом др- Droffels, turdi. ma. 5) frißeln, conscribillo.

Дряд, m. vіdе дрозак. Драча, f. Die &gge, occa.

Дромбуљање, в. "Фав Raultronmen, Дльење, п. ба3 ($ntblöpen, nudatio. cantns crembali. Дбы:пи, им, y. impf. п. ј. прси, Дромбуљапи, ам, v. impf. maultrom: entblößen, nudo.

meln, cano crembalo. дмановина , f. планина (или брдо ?) Дромбуље, f, p. bie Raultrommel, у Србији:

сrеmbаlum. „занјала при зелена вука :

Дроњав, ва , вo, Tumpig, pannosus. „Један вије навр Мановишта, Дроњак, њка, m. Ber gumpen, gappe, „Други вије на Ловлен планини, lacinia. „Треки вије на Дрмановини — Дрбњо, m. Ber gumentеrt, homo pandanaibe, n. das Sdütteln , Erschüttern, quassatio.

Дропипи, нм, v. pf, jih nieperlaffen, Ді мали, ам, v. impf. fфutteln, quas50. (ohne zu sehen, ob der Drt sauber zc.) а мнути , нем, v, pf, erfuttern, humi cousido. coacutio.

Дропља, f. Sie Xrappe, Ber grappe, Дрндање, р. Вав Chlagen per pole. avis tarda, otis tarda Linn. дәндар, т. човек што разбија вуну. Дртање, р. дав хeigen, lаcеrаtiо. Дрндарев, ва, во,

бев дрндар.

Дрпати, ам, т. impf. reigen, Tacero. ,

Дрпини, им, v. pf. јарин у. 2) говорити којешта. Друг, m. 1) беr @efähtte, socius. 2) Per Aprós, m. der to de Screyer, clamosus, Gemahl, der Gatte (für beide Geschlecha furiosus.

, . , вна, но

socia. .

Друга , f. дрво, као велико вретено, Дрнулин, нем, у. pf. einen Bijfen effen

конце препредају на (um dann sogleich z. B. an die Arbeit њега и плетиво преду, pie 3mirң. zu gehen), paullulum comedo: Aphyno spindel, fusus doplicandis filis. та псешо, п. ј. ујело га мало. Другар, m. vіdе друг 1. Донутисе, немсе, т. г. pf. помами- Другарица, f. vіdе друга. muce, toll werden, insanjo.

, Дрљіваписе, њујемсе, т. г. impf. toa Другіі, га", го, 1) деr аntеrе, alius, Фtroen, Insanio.

alter. 2) der zweite , secundus. Дркање, п. Сав 2InfФlagen gegen еt. Друговање, n. Der Umgаng mit Bes offensio.

niand, als seinem Apyr, consuetudo Дрњкапи, ам, v. impf. anilagen geә necessitudo.

gen еtmав, offendo : дрњка уба. Друговати, гујем, v. impf. mit Winem шину.

häufig umgehen, sein Apyr seyn, sodaApib, 'm. das Eingeweide, itestija. lis sum, utor aliquo familiariter. Дрбан, биа, но, ріфt une elein аn Другојачији, чија, чије, апреrѕ, pers einander gereiht, minutus :

schieden,

alius. едно грло, при дробна Ђердана Apyrom, zum zweiten Mal, altera vice: Дробац, пца, m. din, p. дроб.

„љубну је једном и другом — Дробина, f. augm. р. дроб.

Дружење, а. дав @efelen, sociatio, Дробити, им, v, impi brödeln , in- Дружина, г. (coll.) Die @efährten, socii. tero.

Дружиница, f. dim. b. дружина. Дробьён, m. Ser Broten, mica, fru- Дружипписе ,имсе, т. г. impf. с ким,

lich gesellen, sociare se. Дробљење, п. 1) сав Зrotein, intritio. Дружнца, f, dim. 9. друга. 2) coll. Die 5coden, micae, frusta Дружні чало, п. (у Сријему говоре ру;

жинало, а у Банапту побуш eGegend in der Herze. ни понедељник) беr зweite Rona Дробњаци, m. pl. faomina, in per case tag nach Ostern, dies Inoze secundus Роа Пива. Дробњачки, кa, кo, von

a paschate. На дружичало иду љу

ди (а особино жене) прије подне Apūšak, sra, m. die Drossel, turdús. на гробље пие побушавају гробова

apa bum', Thia, noo',} wütend, furiosus. Apýra, f. Die Befährtin ,

што жене

špu italbe, n. dat Lol werden , insania. Apsraan, dann und wann, quandoque.

[ocr errors]

stum.

intrita, Дробњак , .

Дробњації.

лесе

ника.

ва ҷки.

[ocr errors]
[ocr errors]

a

жен

cens

од ове године, дијеле за душу, и дубросачки, кa, кo, ragufanija, raпотови чате молитве и спомињу gusanus. мртве. На неким мјестима (као Дубр Звник, m. Xagufa, Ragnsium. н. п. у Неготину ну Pшави) ску. Дубровничанин, т. човек из ДубровмомІчад

и ћевојке послије лодне на једно мјесто, па играју и Дубрівничків, кa, кo, vide Дубро. дружичајусе (понајвише музико с мушким, а женско са женским), дўвак*, m. Ber BrautfФleper, veium т. і оплету вијенце од врбовије nuptiale. Младица , па се кроз ле вијенце Дуван, т. 1) Ser Хабағ. Sie xabaғyfano дәубе и мијењају јаја (шарена и цр- je, herba nicotiana. 2) der Roudrabat, рена), па најпослије промијене и nicotiana fumaria ; daher AYBa Humince, вијенце (метіне једно другом на ft mit JapaЁ yerjet e; anдувањење. главу ) и закунусе да ће бити Дувінскі, кa, кo, н. п. кеса, Хаз мушкарци побралими,

bafs: , nicotianae. скиње друге (Власи кажу кума- Дуванција, т. дer Xabatrader, duҷа), до оно доба године. Такови

ore nicotianum. се повращими и друге потом пазе дување, п. Зав Beben, spiratio, flatus. у сву годину као браћа н сестре, Дугар, m, vide зид. и у различним играма, и збиљским дувати, ам, v. inpf. 1) blafen, fo, свакама, помаже једно другоме, 2) на кога, boje fepn, succenseo. Кад опет дође дружичало, онда дувна, f. Sіе Beitliфе (Xonne) , monialis.

се ђекоји понове, а ђекоји оставе. Дўвно, m. Ctact in Ocimаtiеп. Дружиічање, р. Вав &йреп ить Sejreип. Дув звање , п. Das Deimtvаtеr fеnt, sta

den der Mädchen am zweiten Montage tus confessarii. na, Stern, amicitiae initio die lunae Дув івати, дувујем , v. impf. 1. pf. a paschate secundo, cf.

дружинало. Kome, Beichte bören, ausculto confis Дружи чаписе, амce, v.r, impf, cf. tentem. дружичало.

Aør., m. die Geld , Schuld, debitum. Друкчији, чија, чије, vidе другојачији дуг (comp. дужи и дўљії), га, го, Друм * , m. (доброя) велики пуп, бie lang, longus; Ayra nyuka, die Flinten

, Heeriraße, via regia.

Дуга, f. Der Regenbogen, iris. србљн Apýrmo, n. die Gesellschaft, societas,

кажу, да мушко проf е нcпoд дуге Дрче, f. pl. vіdе дркалце.

постало би женско, а женско да дршкање, п, дав феgen (бев Sunseв), прође, постало би мушко. instigatio.

дуга, f. ete Даube, tabula. дршкани, ам, v. impf. н. д. псело Дугачак (ду гачак), чка, кo, vide дуг. на свиње, beben, instigo.

Дугме , мета , в. беr $nopf, globulus догичнi, ni. din. р. држак.

fibulatorius. ду, дуа, m, Bee Beiji, spiritus, cf. дук. Дугменце, Р. 1 dim. . дугме. дубак, пка, т. 1) der Gängelwagen, Ayrveure, n. ) machina

qua

stare' et incedere discunt Myroopahuki, m. ein Zuname, cognoa, parvuli. 2) eine Art Kirschen, cerasi genus. men (Langbart). Дубач, m. Der Sobimeisel, Вав оb1= Дуговање, n. дав ефutsen, debitum. eisen , scalprum excavatorium.

Дуговали, гујем, v. impf, fфulsen , Дубина, f. die Tiefe, profunditas. debeo. Дубили, им, v. impf. спајации упра- Дугі вечан , чна , но, (Рес. и Срем.) viBO, aufrechtstehen, sto erectus.

dе дуговјечан. дубица, f. 1) etact in оftеrе. Srpatien. Дуговјечан, чна, но , (Ерц.) Bauerno, 2) Stadt in türkisch Kroatien.

"diuturnus. дубљење, в. Вав 2ufreфeneben, statio Дугонокл, ла, пo, Tangnagelig , unerecta.

guium longorum : Дубљина, f. vіdе дубина,

„Доведи ми дугонокту другу. дубок (comp. дубљii), кa, кo, tiej. Да прокопа на врапилу іпрубу: — profundus.

Ayroma, f. ein großer, langer Manna дубоко (мало и велико), кога, п. longus homo , Longinus. ефluten swiјфеи с фараз по Зеl. Дугіреп, па , по, Ianggej margt, canarad :

datus , caudae longae : 3a Bhmopori. „Друга пуче украј Дубокога , је волова и дугорепије крава (кад „Даде гласе уза воду Саву

напијају). дубравац, вца , m. Лапивпате , no. Дугу љасіп, ла, то, 1 längliф ,

Дугуља, па, по, і long15.

ob

men viri.

[ocr errors]

ними.

[ocr errors]

Дуа, m. Ser Rauf6eerbauni, morus. Дуљати , ам, v. impf. н. п. дан, länger дў да, f. eine hohle Röhre, für die werden (vom Tage) longior fio. Дудаъка , f. J xilaser a16 pjeife, t- Дуљнна, f. Vidе дужина. tula.

думен* m. vіdе корман. д діња, f. die nauleere, morum. Думенисање , д. ёteuer, guberne A) 200, Ea, Bo, vom Maulbeerbaum, navim. muri, inoriuus.

Думенисаи, ишемі,

уіdе корма? Дудовина, f. 27 aulbeerbols, lіgnum moruum (?).

Думенција“, m. Sеr еteuermann, guberдж, f. Die gange, longitudo : и уз дуж nator (navis). cf. корманом, и попријеко.

думлек, ш. Art gučermelone , cucurДжан, жна, но, јфuis iq, qui dеbеt.

bitac (Linn.) genus. Ду 54, m. (сп.) Per coge, dax Vene- Дунав, т. (у Сријему, у Бачк. и у tiarum;

Бан.) vide Дунаво. „У онога дужда Млепачкога дунаво, п. тіс Donau, Danubius. Д андев, ва, во, дев Dogen, ducis дунавскіні (Дунавскій), на, но, к. м Veneti:

вода, олаи , Danubii. „Сад ће нзи' me ду:к, еве слуге — Дундар*, m. гомила људи, cin paufeit. Д, ждевні, т. der junge Doge, tilius Leute, multiludo. ducis Venetiarum :

Дунђер*, м. der Zimmermann, fa„Ајде селе оседлај ми коња, дунђерин* , m.bеr tiguarius, cf. др=" „Дуждевић ме у сватове зове

вођеља. Ду йдерњак, т. бурњак, Calamancer, Дунђерисање, р. бав Зіmmеrn, fabrSalamandra. Кад је (или кад оке да catio. . удари) киша, онда дуждекіњак бјежи Дунђерисати, ишем, у. impf. 3ind од воде уз брдо: а кад је суша, он- mern, fabricor. да иде низ бр.10 к во дн.

Дунђерлук*, m. Вав Зіттестатив) апр. Дужење, т. бie Sebastung, Daf је: werk, Zimmerhandwerk, ars tiguaria.

mand einem etwas schulde, assertio de- Ayuhepok , ba, b0, des Zimmermannes, biti.

fabri tiguarii. Думи , f. р. намаспир у Ерцеговини дунђерски, кa, кo 1) Зіn mеrmаnав: ,

(може бити да је сад и пуспі ?). tiguarius. 2) ady. wie ein Zimmermanus Aydina, f. Die Länge, longitudo.

more tignarii. д) жиіпи, им, v. impf. кога, беђаир. Дунупи, нам , v. pf. бlafen, flo, spiro. ten, daß einer qulde, dico mihi de- Alba, f. vide rýma. beri

Дуовање, ш. vіdе дувоватье. Дужнок, m. 1) беr ефutbner, debitor. Дуввалин , дувујем, vide dyвовав.

2) Der Blaubiger, creditor: не смије Дуови, m, pi. (у Сријему, у Бачк. я у од дужинка да дође кући.

Бан.) vidе Тројице. Дужност, f. (у Сријему, у Бачк. и Дуовні, на, но, qeiftli, spiritualis : у Бан. по парошима) pie Pilit, оче дуовни ! cf. варење. officium.

Ayoshlik, m. der Beichtvaier, confessarius, Дija, m. (Рес. и Срем.) vidе дујо. дупе, пепта, п, vide гузица. Ayják, m. Mannsriame, nomeu viri. Дупенце, p. dim. p. дупе. Дjo,

, m. (Ерц.) hyp. 2. дуовник. Дупке , aufret, erecte. Д.h, m. vіdе ду.

Дупља, f. рупа у дрвету, ће се мо. Ayka, m. Mannsname , nomen viri. гу леки пінце или челе, еіnе Баи итә Дука дин, m. 27 аппвпате, nomen viri. boble, cava arbor. Kакса је дупља, Aykam, m. der Dukaten, numus duca- онаке и челе излијећу (или: каква tus, aureus.

је дупља, добре челе излијеку). Дукапiнь, m. dim, p. дулалі.

Дупљаш, т. п. і, голуб, Die politana Дукатні, на, но, н. п. злато, Ди? be, Lochtaube, columba lignorum Linn. faten: , ducatinus (?).

Србли кажу да голуб дупљаш го. Дулац, лца, m. цијев , што се дува вори, кад гуче : „Сиј лук, сиј лук”

на њу у гадљарску мјенну, бie (пі. ј. да је већ вријеме сијали лук, Dudeiladı öyre, calamus utriculi mu- кад он у прољеће долети и спане

гуками); а гривњаш : „Шma пти ту Ayabeag, (acc.) in der Redensart: ja ro- чиннiш проклети попе , код my be

горим, а он ни у дулведу, et ahtet және, код myhе bеце. gar nicht darauf, non audit.

дупспи, дубем, v.impt, аивböylеп, сауо. n. das Länger-werden, (z. B. де des Tages im Sommer), prudyngalia: Aspa,

стани! balt ! siste gradua,

sici.

« PreviousContinue »