Дочекивати, кујем, v. impf, empfangen, excipio. Дошетати, ам (и дошећем), v. pf. herbeispaßieren, advento ambulans. Драва, 1. діе Drave, Dravus. Драг, драга, го, theuer (lieb), carus; драго ми је, mir beliebt e. Драга, f. (ст.) Beliebt, amata „Драга моја! јеси л'се удала "Драг се драгој на водици вали Драга, м. (Рес. и Срем.) vide Драго Драган, m. (ст.) vide драги: "Чуј драгане одо за другога Драгана, f. 1) (cm.) vide драга: Пуп цуп, цуп цуп драгана, „Што ми ни си казала 2 Frauennamen, nomen feminae. Драгаш, т. Rannéname, nomen viri. Драга, гога (и драга), m. (ст.) ber Geliebte, amatus : „Ој ђевојко имаш ли драгога? „Имала сам брата и драгога Драги камен, m. belftein, gemma. Драгија, f rauenname, nomen femi Дражета, т. Тапионате, nomen viri. Драживашка, m. ein Spitname дег Dorfschulzen (gleichsam Störenz un), turbans canes. У Сријему, у Бачкој и у Банату, зову дражиВашке по милицији врајцове, а по паорији бирове и пандуре, који иду по селу од куће до куће, те зову људе на робију и на заповијести (и драже вашке). Дражити, им, v. impf, reißen, irrito. Драило, т. Тапи пame, nomen viri. Дракша, т. Тапи name, nomen viri. Драм, т. 1400 од оке; или онолико, колико један дукаш тежи, ein Bes wicht (von Dukaten Schwere), Drachs me, drachma. Драмосер, m, који (од тврђе) на драм и једе и сере; Овако сељаци зову трговце варошане (у Србији), Драфтen{meißer, drachmocacus (?), ein pigname für Rauflente. Драмлија*, f. ein Sorott von дет Shmere eines драм, globulus plumbeus drachmae pondere. Драпање, п. дав £ragen, frictio. Дрвариши, им, v. impf mit Sols vere, fehen, providere lignis: како се дрвариш? он ме дрвари. Дрвен, на, но, болеn, ligneus. pвeнасm, ma, mo, hölzern (unems pfindlich), ligneus. Дрвеница, f. на самару оно што је од дрвета, осим стеље, да ö zerne Gerüste des Saumfattels, clitel lae. Древнитисе, имсе, v. r. impf. böl= factio, Дрвеће, п. (coll.) ðie Bäume, arbores. Довце, цета, n. dim. v. дрво. Древо, п. м. ј. часно, даб Kreuzeš Sol, lignum crucis. i, e. crux qua Christus supplicium obiit: „И крстове од часнога древа Дреждање, п. baš tehen und Barten, exspectatio. Дреждати, дим, v. impf. stehen und marten, exspecto. Дрека, f. баз Beiren, clamor, Дрекавац, вца, m. der Schreyer ein (vermeintliches) Thier, das in der Nacht schreyt, wie eine Ziege die vom Bolfe fortgetragen piro, animal поcturnum, quadrupes, clam osum. Дрекнути, нем, v. pf. einen Soren thun, exclamo. Дрем, т. (Рес. и Срем.) vide дријем. Дремало, m. (Рес. и Срем.) vide дријемало. Дремање, п. (Рес. и Срем,) vide дријемање. Дремати, ам (и дремљем), (Рес. и Срем.) vide дријемаши. Дремеж, т. (Рес. и Срем.) vide дри. Јемеж. Дремљив, ва, во, fhläftig, somnolentus. Дремован, вна, но, foläfrig (fhlaf= begierig), somniculosus. Дрен, m. vide дријен. Дрен, м. (Рес. и Срем.) vide дријен. Дренак, нка, m. (Рес, и Срем.) vide Дријенак. Дреник, т. Balb von Rornelirfhen, cornetum. Дринић, m. eine junge Rornelticіфе, cornus parva, Дренка, 1. Brauenname, nomen. feminae. Дренов, ва, во, ber Rornelfivfhe, cor neus. Мачви. Дреновац, вца, т. 1) ein Stab von Sornel. bols, baculus corneus, 2) село у Дреновача, f. ein Stod von Kornel bols, fustis corneus. Дреновица, f. Kornelhols, lignum corni masculae Linn. Дрењак, m. vide дреник. Дрешвица, f. dim. v. древа. Дречање, д. дав Píärten, ploratio. Дречати, чим, v. impf. plärren, ploro. Држан, шка, т. bie Danòýabe, ansas Држање, п. дав Salten, tentio (?). Apijem, m. Дријем, (Epu) der Schlummer (Schlaflust), dormitatio. Дријемало, т. (Ерц.) ber läfrice, die Schlafmüße, dormitator. Дpиjemâшье, n. (Ери ) das Schlummern, dormitatio. Дријемати, ам (и дријемљем, v. impf. (Epy.) Schlafinft haven, somno e pior. Дријемеж, ш. (Ерц.) vide дријем. Дријен, т. (Ерц.) bie Kornellirime, cornus mascula Linn. Дријенак, нка, т. (Ерц.) 1) eine flet. ne Kornelkirsche, cornus parva. 2) cine Art Traube, uvae genus. Дрna, f. 1) Drina, der Grenzfluß zwis ichen Bosnien und Serbier. 2) die ser bische Gegend an der Drina, Zwornik дедение: отишао у Дрину. Дриница, f. ein Seitenarm Der Drina, unter Лозница. Дранка, f т.ј. воденица, Baffermühle auf der Drina, mola ad Drinam, Дрянски, ка, ко, Driner, "Дрински буче, што си обрђао? „Невоља је мене обрђати: „Око Дрине не има оваца : „Једна овца а три чобанина: "Један спава, други овцу чува, „Трећи иде кући по ужину. Дрињанин, m. einer you der Drina: браћа Дрињани. Дркање, n. das Spannen, tentio. Дркалі, кта, т. дав Bittern, ber фи der, horror, Дркаши, ам, v. impf. fpannen, tendo (sensu praecipue obscoeno de tentione penis). Докталице, f. pl. bie Ballerte, vie Sulje, coagulum, cf. паче, питије. Дрктање, п. Bittern, tremor. Доктати, кћем, v. impf. zittern, fau dern, horreo, tremo. Дрљав, ва, во, vide врљав. Дрљанчење, даš behacclime Setteln, meudicatio indefessa. Дрљанчити, им, v. impf. beharli bettein, non desino mendicare. Дрљање, п. 1) даś ggen, occatio. 2) Der geeggte Ider, ager occatus: Домати, ам, v. impf. fütteln, quasso. Дридање, п. baš Solagen ber опе. } Дропити, им, v. pf. Пф піеrfen, Дропља, f. bie Trappe, ber Trappe, Дрндаши, ам, v. iunpf. 1) разбијати Допнути, "", Pipt, reißen, lacero, јарину. 2) говорити којешта. AрHoв, m. der tolle Schreyer, clamosus, furiosus. Дрнован, вна, но, Друг, m. 1) ber Sefährte, socius. 2) per Gemahl, der Gatte (für beide Geschlechter), conjux. Apu bum, Ta, mo', } wütend, furiosus. Apyra, f. die Gefährtin, socia. Дрнути, нем, v. pf. einen Biffen effen Дркање, п. дав Иnfolagen gegen et. Дрюками, ам, v. impf. anfolagen ge Ap6, m. das Eingeweide, testina. tero. Друга, f. дрво, као велико времено, }dann Друговаши, гујем, v. impf. mit Sinem baufig umgehen, fein друг feyn, sodalis sum, utor aliquo familiariter. Другојачији, чија, чије, anberš, ner= schieden, alius. -- Другом, zum zweiten lal, altera vice: жичало, а у Банату побуше- од оне године, дијеле за душу, и попови чате молитве и спомињу мртве. На неким мјестима (као н. п. у Неготину и у Ршави) скупесе момчад и ђевојке послије подне на једно мјесто, па играју и дружичајусе (понајвише мушко с мушким, а женско са женским), м. ј оплету вијенце од врбовије младица, па се кроз те вијенце љубе и мијењају јаја (шарена и црвена), па најпослије промијене и вијенце (мешне једно другом на 2 главу) и закунусе да ће бити мушкарци побратими, а Женскиње друге (Власи кажу кумача), до оно доба године. Такови се побратими и друге потом пазе шу сву годину као браћа и сестре, и у различним играма, и збиљским свађама, помаже једно другоме, Кад опет дође дружичало, онда се ђекоји понове, а ђекоји оставе. Дружичање, п. Das Süßen und Befreun. den der Mädchen am zweiten Montage па$ Dftern, amicitiae initio die lunae a paschate secundo, cf. дружичало. Дружичатисе, амсе, v. r, impf, cf. дружичало. Друкчији, чија, чије, vide другојаҹији: Друм*, т. (брано) велики пут, біе Heerstraße, via regia. Друштво, п. bie Befelfdaft, societas. Дрче, f. pl. vide докталице. Дошкање, п, дав instigatio. Дршкати, ам, v. impf н. п. псето на свиње, ревen, instigo. Дошчић, m. dim. . држак. Ду, дуа, m, bet Beijt, spiritus, cf. дук. Дубак, пка, m. 1) ber Mängelmagen, machina qua stare et incedere discunt parvuli. 2) eine Art Kirschen, cerasi genus. Дубач, m. der Soblmeißel, дав Sol eifen, scalprum excavatorium. Дубина, f. bie Ziefe, profunditas. Дубити, им, v impf. стајати упраBO, aufrechtstehen, sto erectus. Дубица, f. 1) Štabt in öfterr. Kroatien. 2) Stadt in türkisch Kroatien. Дубљење, в. baš luftеn, statio erecta. Дубљина, f. vide дубина, Дубок (comp. дубљй), ка, ко, tief, profundus. n. Дубоко (мало и велико), кога, Schluchten zwischen Schabaz und Bels arad: "Друга пуче украј Дубокога, "Даде гласе уза воду Саву Дубровачки, ка, ко, ragufanifdh, га gusanus. Дубровник, m. Хадига, Ragusium. Дубровничанин, т. човек из Дубров Ника. Дубровничка, ка, ко, vide Дубро, Бачки. Дувак*, m. ber Brautolener, velum nuptiale. Дуван, т. 1) ber Заба, біе Заварнап ze, herba nicotiana. 2) der Raudrabak, nicotiana fumaria; baђer дуванитисе, fih mit Zabat seriehen; uno дувањење. Дувански, ка, ко, н. п. кеса, 20 baks, nicotianae. Дуванџија, m. ber Zabatraußer, du cens ore nicotianum. Дување, п. дав Bеhеn, spiratio, flatus. Дувар, m, vide зид. Дувати, ам, v. impf. 1) blafen, flo 2) на кога, бое fepn, succenseo. Дувна, f. ble іfіе (Ronne), monialis. Дувно, m. Stabt in Dalmatien Дувавање, n. baš Beichtvater femn,status confessarii. Дувовати, дувујем, v. impf. u.pf. KOMе, Beichte hören, ausculto confitentem. Дуг, т. діе Selo, hulð, debitum. Дуг (comp. дужи и дуљӣ), га, го, Tang, longus; дуга пушка, діе Klinte., Дуга, f. ber Regenbogen, iris. Србљи кажу, да мушко прође испод дуге, посіпало би женско, а женско да прође, постало би мушко. Дуга, f. bie Daube, tabula. Дугачак (дугачак), чка, ко, vide дуг. Дугме, мета, n. ber Knopf, globulus fibulatorius. "Доведи ми дугонокту другу. ,, Да прокопа на вратилу трубу. Дугоња, f. ein großer, langer Mann longus homo, Longinus. Дyropen, na, no, langgeschwänzt, caudatus, caudae longae: за виторогије волова и дугорепије крава (кад напијају), Дубравац, вца, m. Лапинате, пo- Дугуљаст, та, то, l längli, oh rpen viri. Дугуљат, та, то, longns. Думенџија*, m. ber Steuermann, gubernator (navis). cf. корманош. Думлек, m. Hrt Buđermelone, cucurbitae (Linn.) genus. Дунав, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide Дунаво. Дунаво, п. діє Допаи, Danubius. Дунавски (Дунавски), ка, ко, н. п вода, Допа., Danubii. Дундар *, m. гомила људи, ein Daufen Дунђерисање, п. дав Žimmern, fabri catio. Дунђерисати, ищем, v. impf. Bim mern, fabricor. Дунђерлук*, ш. даê Зіттестативанда werk, Zimmerhandwerk, ars tignaria. Дyнheров, ва, BO, des Zimmermannes, fabri tiguarii. Дунђерски, ка, ко 1) Bimmermann, tignarius. 2) adv. wie ein Zimmermann, more tignarii. Дунути, нем, v. pf. 6lafen, flo, spiro. Дуовање, m. vide дувовање. Дупља, f. рупа у дрвету, ђе се мо- pa,} cmaun! halt ! siste gradum, |