Page images
PDF
EPUB

2

ника.

ваҷКИ.

cens

од ове године, дијеле за душу, и дубросачки, кa, кo, ragufanij, raпопови чате молитве и спомињу gusanus. мртве. На неким мјестима (као Дубр Звник, m. Xaqua, Ragusium. н. п. у Неготину иу Рішави) ску. Дубровничанин, m. човек из Дубровпесе момчад и ћевојке послије лодне на једно мјесто, па играју и Дубрівнички, кa, кo, vide Дубродружиҷајусе (понајвише мушко с мушким, а женско са женским), дўвак*, m. Ber BeautfФleyer, velum т. і оплепту вијенце од врбовије nuptiale. младица , па се кроз пе вијенце Дуван, m. ) Ser xabar, tie Табағpfan. љубе и мијењају јаја (шарена и цр že, herba nicotiana. 2) der Raubrabat, рена), па најпослије промијене и nicotiana famaria ; daher AyBaHumace, вијенце (метне једно другом на fit mit Zaba verteten ; издувањење. главу) и закунусе да ће бити Дунінскі, кa, кo, н. п. кеса, Ха? мушкарци побратими, а жен baks: , nicotianae. скиње друге (Власи кажу кума- Дуванција, m. Ber gabatraифеr, duҷа), до оно доба године. Такови

ore nicotianum. се повращими и друге поптом лазе дување, п. дав Beben, spiratio, Пlatus. эпту сву годину као браќа и сестре, Дугар, m, vide зид. и у различним играма, и збиљским Дувати, ам, v. impf. ) bafen, fo. свањама, помаже једно другоме, 2) на кога, вüfe fepn, succenseo. Кад опет дође дружичало, онда дувна, f. Die (8eitliфе (Xonne), monialis,

се ђекоји понове, а ђекој оставе. Дўвно, m. etat in Dalmatien. Дружиі чање, п. Вав $йреп ить Dejreип. Дув звање, п. рaв Зеіфtrаtеr fern staden der Mädchen an zweiten Montage tus confessarii. na, oftern, amicitiae initio die lunae Дувівали, дувујем , v. impf. и. pf. a paschate secundo, cf. дружинало. KOMe, Beichte bören, ausculto confia Дружи чантисе, амce, v.r, impf, cf. tentem. дружичало.

Ayr, m. die Geld. Schuld, debitum. Друкчији, чија, чије , vidе другојачији. Дуг (comp. дужи и дўй), га, го, Друм*, m. (доброя) велики пуш, bie lang, longus; Ayra nywka , die Flinte., Heerstraße, via regia.

дуга, f. Der Regenbogen, iris. Србљн Друштво, п. bie Befelft aft, societas.

кажу, да мушко прође нcпoд дуге, Дрче, f. pl. vіdе дркпалице.

постало би женско, а женско да Дркање, п, дав pepen (Фев билбев), прође, постало би мушко. instigatio.

Ayra, f. die Daube, tabula. дршками, ам, v. impf. н. п. псепшо Дугачак (ау гачак), чка, кo, vide дуг. на свиње, ревеn, instigo.

Ду сме, мета, в. беr #nopf, globulus до ичић, m. din. р. држак.

fibulatorius. Ay, Aya, m. der Geist, spiritus, cf. Ayk: Ayrmente, , } dim. W. Ayrme. дубак, пка, m. 1) Der BingeImagen, Дугменце , n. )

machina qua stare et incedere discunt Ayro6pahuk, m. ein Zuname, cogno-,

parvuli. 2) eine Art Kirschen, cerasi genus. men (Langbart). Дубач, m. Der poblmeipel, тав фоbl: Дуговање, п. Сав Єфutsen, debitum.

eisen , scalprum excavatorium. Дуговали, гујем, v. impf, fфulsen, Дубина, f. die Siefe, profunditas.

debeo. дубилия, им, v. impf. спајалип упра- Дуг і вечан, чна , но, (Рес. и Срем.) viBO, aufrechtstehen, sto erectus.

dе дуговјечан. дубица, f. .) ёtact іn іfterr. Wroatien. Дуговјечан, чна, но , (Ерц.) банерно, 2) Stadt in türkisch Kroatien.

"diuturnus. дубљење, в. дав 24ufrефtftebet, ѕtаtіо Дугонокли, ла, пo, Tangnagelig , un

guium longorum : Дубљима, f. vіdе дубина,

„Доведи ми дугонокту другу, дубок (comp. дубљі), кa, кo, tief, „Да прокопа на врапилу трубу. – jprofundus.

дугоња, f. ein groper, Tanger i ann, дубоко (мало и велико), кога, longus homo , Longinus.

Schluchten zwischen Schaba; und Bels Ayropen, na, no, langgeschrärzt , caugrad:

"datus, caudae longae : за випорогін„Друга пуче украј Дубокога , је волова и дугорепије права , (кад „Даде гласе уза воду Саву

напијају). дубравац, вца, m. Лаппвате , no. Дугуласті, ла, то, länglim , ob

Дугумаю, па, по, i longns.

erecta.

п,

men viri.

[ocr errors]

нити.

да, m. Ser Rauf6eerbaum, morus. Думати, ам, v. impf. н. п. дан, länger дўда, f. eine hohle Nöbre, für die werden (vom Tage) longior fio. Дудаљка , г. ў Xinter a16 Pfeife, ti- Дуљина, f. vіdе дужина. stola.

думен* m. vіdе корман. д; днња , f. Die Raulbeere, morum. Думенисање , . рas eteuer, guberne A) AOE, EA, BO, dom Maulbeerbaum, navim. mori, moriuus.

Думенисаи, ишем, vide

кормаДуловина, f. 27 aulbeerhols , lіgnum moruum (?).

Думенија“, m. Bereteuermann, guberдуж, f. Die gange, longitudo: и уз дуж

nator (navis). cf. корманов, и попријеко.

думлек, ш. Дrt gu @ermelone, cucurДжан, жна, но, јфuis ig, qui dеbеt. bitae (Linn.) genus. Ду 4, m. (сп.) per coge, dax Veue- Дунав, т. (у Сријему, у Бачк» и у tiarum;

Бан.) vide Дунаво. „У онога дужда Млепачкога дунаво, п. бic Donau, Danubius. Дждев, ва, во, дев Oogen, ducis Дунавсіііі (Дунавскії), на , но, н. Veneti :

вода, ола:• , Danubii. „Сад ће изи' mе дуждеве слуге — Дундар *, m. гомила људи, cin kaufeit Дждевик, m. Bеr junge Dogе, tilius Leute, multitudo. ducis Veuetiarum :

Дунђер*, m. 1 деr gimmermann, fa„Ајде селе оседлај ми коња, дунђерин“ , m. Беr tiguarius, cf. др=" „Дуждевић ме у сватове зове — вођеља. Дуждевњак, т. бурњак, Balamanber, Дунђерисање, и. дав зіmmеrn, fabrSalamandra. Кад је (или кад оће да catio. удари) киша, онда дуждевњак бјежи Дунђерисати, ишем, у. impf. 3ind од воде уз брдо: а кад је суша, он

mern,

fabricor. да иде низ брдо к води.

Дунђерлук", m. Вав Зіттестапив banoДужење, п. oie Sehauvtung, Бар је werk, Zimmerhandwerk, ars tiguaria. mand einem etwas dulde, assertio de- Ayuhepoo, Ba, 30, des Zimmermannes, biti.

fabri tiguarii. Дужи , f. р. намастир у Ерцеговини дунђерски, кa, кo 1) Зim mеrmаппва,

(може бути да је сад и пуспі ?). tignarius. 2) ady. wie ein Zimmermann, Aya ina, f. die Länge, longitudo.

more tignarii. д, жиши, им, v. impf. кога, беђаир. Дунути, нам , v. pf. бlafent, flo, spiro. teli, pap einer fфulse, dico mihi dе- д, ња, f. vіdе гуња. beri

Дуовање, р. vіdе дувоватье. Ayahan, m. 1) der Schuldner , debitor. Ayubamı , дувујем, vidе дувовав. 3) деr lаubiger, creditor: не смије Дуови, m. р. (у Сријему, у Бачк. я у од дужника да дође кући.

Бан.) vidе Тројице. Дужносm, f. (у Сријему, у Бачк. и дуовніі, на, но , geiftlik, spiritualis : у Бан. по варошима) pie plit, оче дуовни ! cf. варење. officium.

Ayobak, m. der Beichtvaier, confessarius, Дуја, m. (Рес. и Срем.) vidе дујо. дупе, пепта, п, vide гузица. Ayják, m. Mannsciame, nomeu viri. Дупенце, p. dim. p. дупе. Дjo, m. (Ерц. ) hyp: р. дуовник.

Дупке , aufrефt, erecte. Дқ, m. vіdе ду.

Дупља, f. рупа у дрвету, ће се мо. Дука, m. 9Хапівпате , nomen viri. гу леки пінце или челе, eine Bauma Дукадин, m. RannBname, nomen viгi. bible, cava arbor. Каква је дупља, Aykam, m. der Dukaten, numus duca онаке и челе излијећу (или: каква tus, aureus.

је дупља, добре челе излијећу). Дукапiнь, m. dim, p. дукапі.

Дупљаш, m. п. - голуб, бie politaца Дукатній, на, но, н. п. злато, Ди» be, Lochtaube, columba lignorum Linn. faten: , ducatinus (?).

Србљи кажу да голуб дупљаш го. Дулац, лца, m. цијев , што се дува вори, кад гуче: „Сиј лук, сиј лук”

на њу у гадљарску мјешину, бie (пі. ј. да је већ вријеме сијали лук, Dudeiladrõbre, calamus utriculi mu кад он у прољеће долети и спане

гукашы) ; а гривњаш : „Шma пти му AyAbeny, (acc.) in der Redensart: ja ro чиниш проклепи попе код my be горим, а он ни у дулведу, ее афtet жене, код myhе bеце. gar nicht darauf, non audit.

дупспіи, дубем, v.imрt. аивböylеn, cavo. Дуљање , D. ъав еängersperten, (з. В. Де“, 065 Tages im Sommer), prudyngatiu: Aspa,

sici,

[ocr errors]
[ocr errors]

намо

Aypâie, n. das Ausdauern, patientia,

duratio. cf, прпљење. дурани, ам, у. impf. , аитаиern,

duro , cf. трпљепти. Aypoax*, m. ein Foppwort (wörtlich steh ha! lockungslaut für's Pferd, sow und steh),, wenn man auf die Frage,

nus alliciendi equum, was ist das ? nicht das Rechte antwors Habo, bona, m. vide

Bpar. ten wil; nomen fictum rei , quam non Бавлак, лха, m, hyp в. ђаво. узео vis dicere :

калуђер Светогорац мало днieme А. Шца је по ?

мушко (док још није знало за се) Б. Дурбак.

nа rа однијо у Свепіў гору, и памо Wuch sagt die Mutter zuin Kinde: okieu га одранно и научио књизи. Кад дурбака ?

му је било већ око 18 година, на Дурбін*, m. das Fernrohr, telesco да га поведе уза сё, као ђака, и pium.

пође амо у свијет да пише. Кад Aqpma *, adv. unaufhörlich, continuo, cf. дођу у прво село, апо ђевојке у. једнако.

вапінде коло па играју (ваља да је Дурмитор, т. Gebirge in der Herzea била неђеља, или какво весеље). gowina.

Кад угледа ђак ћевојке , зачудисе Дурні випі, па , то, vide деновипі. каква су по створења, па онако Дурнутисе, немсе, vide

дрнуписе. мало као весео и зачуђен упипia Дурунга, f. vіdе мопка, бапина. калуђера: „Шта је оно дуовниче ! Дупілими, им, т. impf. ret water шпа је оно ? А калуђер као намр

saugen, sugo fortiter (besonders von гођен одговори му: „Не гледај 0Ferkeln).

синко,

ними питај шта Думњење (дуплење), п. бав ftarte је: оно је ђаво.“ Онда ђак најуSaugen, mammillarum attractio, su миљатијим гласом рече: „Дела дуctio fortior.

овниче, Бога піи! да купимо онога Дуһан*, m. Ber gaven, taberna.

једног ђаволка, па да га пове. Дубанац, нца, m.

демо намаспіру.“ dim. p. дуќан. Дуhаник, т.

Таволан, m, vidе враголан. Дуһанскі, кa, кo, Ladens, tabernae.

Бавбласті, па, то,

vide

враголаст. Дуһанција*, m. ein Raufmann, per еі. Тав липи, им, vidе враголипін. iven Laden hält, tabernarius.

Таволисање, vide враговање. душа, f. Die Geele, anima. Два без Бав лисати, лишем, vidе враговати. душе, прећи. без главе.

Бавалица, f, враголица, жена, или $e. Душак, шка. m. ein 3g (im Srinten), војка, која ђаволн, бie Jeu felin,

tractus: попити на један душак. (muthwilliges Frauenzimmer), femina Душан, m. Rannname, nomen viri. petulantior. Душеван, вна, но, н. п. човек, got. Баволски, кa, кo, vidе врашки. tesfürchtig, religiós, pius , religió- baboucmbo,

враголство.

Баволче, чета, р. бав Xeufelein, parдушек*, m. eine p?atrakt, ѕtrаgulum. vus diabolus. Душеклук*, m. Der Betttajten, arma Базолчић, m. dim. p. ђаво : rium stragulorum.

„Са прапорчићи, са ђаволчики Душица , f. дав Geelen, animula. Ђавољі, ља, ље, vidе вражји. Душица ,

m. Mannsname, nomen viri. Haha, zuipeilen, interdum. Душко, m. (ст.) һур. роп душа, ani- Бақаш", vide baba. mula, animulus ;

Hâk, m. der Student, literarum stu„Болан душко покваси ми уста —

diosus(von diaconus, mie imungrischen). Душник , m. Die Ruftrоbrе, asteria tra- Бакела , f. augm, p. ђак. chea.

Баков, ва, во, без etucenten, stuДушман*, m.

diosi. душманин, ш.

Баковица , f. варош у Мептоији: Ба. Душманлук *, м. vіdе непријатељ Ковичанин, човек из Баковице. Та.

ковички, кa, кo, von Баковица. Душиманскій, кa, кo, vidе неприја- Бакон , m. Der Diaton, diaconus. тељски.

Sakohuja, f, die bewirthung, lautitia :
„Донесоше вино и ракију,
„И лијепу сваку ђакониjу —
Таконисање, р. бав 28obileben, vita

luxuriosa,

}

[ocr errors]

n. vide

SUS.

} vіdе непријатељ.

ство.

Consecror

ме у

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

„Па ђевери од њи одступише,

sena, officium paranymphi. Бевежрати, Рујем, Ү, impf. и. pf.

Так іншсати, нишем, у. impf. јесли, (Epy.) Brautführer seyn, sum para часлиписе, mobileben, vitam juсии nymphus. da daev :* или ћемо ђаконисашг, Беверов , ва , во , (Ерц.) 2) бев Офwas или Кемо враголисами (у припов

gers, leviri.

2) den Brautsülrers, јетни) ?

paranymphi. 3) des Secundanten, Таконити, им, т. impf. 3um Diaton amici. meben, consecro diaconuns.

Беверскі, кa, кo, 1 бев февер. 2) Балонинсе, имce, v. г. impf. Jum adv. nach seiner Art, leyiri, paranymDiakon geweiht werden,

phi, amici. diaconus.

Беверство, р. (Брц.) бie Brautführer. Таконов, ва, во ,

des Diafons, Dia - faft, pаrаnуmрhаtuѕ : зове coni.

Беверство. Таконовица , f. Bев Diatons Staи, иxor Беверӯша, f. (Ерц.) бев Brautfusters dac ni.

Frau, uxor paranymphi. Балонский, кa, кo, 2) бiatonif, dia- Беверушин, на, но, (Ерц.) Per Xray edicus. 2) adv. wie ein Diakon, ut des Brautführers, uxoris paranymphi. diaconus,

Бевица, f. (Ерц.) vide ђевојка : Балоњt ње, р. дав Вeiben gum Diaton, „Пјевала пица пјевица : cousecratio diaconi.

„ЦImo fе старцу ђевица, Tah Sumii, cf. варење.

А младићу бабица. byp*, n. l der Ungläubige, infidelis Kebubarbe heboBâtbe), n. (Epu.) das Mäd. Bas у рин, . (uon Turса):

chenthum, der Mäddhenjiano, virginitas: Нек се днже пући ђаурина :

„Беовање моје царовање „Баури нам тешко додијаше

Бевівали, ђевујем, v. impf. (Epix.) Баче, чema, n. ein etupenten, par Jungfrau seyn, virgo sumn. vulus literarum studiosus.

Бевојачки, кa, кo, (Брц.) 1) mdoфena Бачеве, о. дав Ctupent: wеrеn, fre baft, puellaris. 2) adv. mádchenbaft, greutatio scholarum.

more puellae. Бачина , f. vіdе ђакела.

Hebojka, f. (Epą.) das Mädchen , puclla. Бічатисе, имсе, т. г. impf. etusent Бев јчење, р. (Ерц.) дав 2ntelen, a18 werden, studere literis.

ob man ein Mädchen wäre, simulatio Бачић, m. dim. р. фак.

aetatis aut status puellaris. Бачки, кa, кo, 1) идеntifa, studio- Бевојчин, на, но; (Ерц.) фев 20äв. sorum. 2) adv. auf Studenten Art, ftus cheng, puellae. dentisd) , studiosorum more.

Бев јчина, f. augm. 2. Бевојка. БЕ, (Ерц.) :) mo, ubi: bе си био ? 2) Бевојчипи, им, v. impf. "Ерц.) a18 дар, чиod: ej fе не знадо.

Mädchen begrüßen, saluto pro puella. Тад се Дмитар бјеше осјетио Бевојчитисе, имce, y. г. impf. (Ерц.) » Бе ќе љуба брата отровати

sich als Mädchen anstellen, puellam se 3) wie, der, qui (aut per participium ostentare. praesentis) :

Бевојчица, f. dim. p. 5евојка, сав Räд. Ал' emo пи Асан, паше својском lein, puellula. „Бе он води дван'есп иљад вој. Бевојчу рина , f. vіdе bевојчина.

beroh, (Epu.). 1) wo imner, ubicumБебра *, f. ein Beutel (von Nice :nbaar), que. 2) irgend wann, aliquando, quanum Pjerde, oder auch Badende zu reis doque: доћи ћу пи Бего), кад у

имам Кад. m. 1) der durchlöcherte metal: bra, m. (Epu.) der Großvater, avus. V. lene Deofel des Waschbeđens, oper- B140B, Ba , B6, (Ep4.) des Großvatere, culum pelvis perforatum, 2) ein ähn:

avi. liches Werkzeug in der Küche, cribri bezobuna, f. (Epy.) das Erbe vom Großs genus.

pater, hereditas avita, patrimonium m. (Epu.) 1) der Schwager , (des avitum. ebema аль Brucet), lеyir. 2) ручни. Бесија*, f. (ст.) vidе одијело : hebep, der Brautführer , paranym „На њему је Ђузел Бейсија phus. 3) Der бесипдаnt (im Outu), Беко, m. (Ерц.) hyp. 2. Бед.

Текоји, која, које, (Ерц.) та фее,

aliquis.
удараш стадоше Біло, п. (Ерц.) бie That, facinus. Изи-
n." (Epy.) das Brautführer биће ђело на виђело.

Бељање , п. (Eptt.) das Sdnigeln, se

ctio minuta,

ске

ben, strigilis genus: Бевър*,

Бевер,

amicus , 'adjutor :

2

А они се Беверявање,

Бин ушина, і. }diн, р. финѣува.

Вељаоница , f. (Ерц.) діс Офni6tant, Beчина, f. augm. 2. Беца. sella sectoria.

Бечица, f. din. 2. Беца. Бељати, ам, v. impf. fфnikeIn, seco Бечурлија, f vіdе ђечина. iniputatim.

Bewmo, (Epy.), hier und da, irgendwd; Жељкање, p. dim. p. ђељање.

passim, alicubi. Бељкати, ам, dim. р. Бељаци. Бивша , f. намисшир у Фрушкој Тем*, m, оно гвожђе на узди , што гори. стоји коњу у зубима и око усша, Бида , f. hyp. к. фидија: das Gebiß am Zäum, frenum.

„Море фидо Раде каурине! ѣемија*, f. vіdе лађа.

Биди*, in per Repenart: a: Биди! (фоn; Benyapāro , (Epų.) wo immer; ubivis. trefli ! pulcer: ај фиди коњ! ај на bene* ; ziemlich, fere, sic satis.

дн момак! ај ђиди ђевојка ! ај ђна Внути, нем. rіdе fеспи.

ди купус ! ај ђнди месо ! и п. д. ѣерам*, pмa , m. Tеr #rahn bеn bен Бидија“, f. саспаласе курва и ђидија; : Landbrunnen, machina putealis. „Нуто қидије ће намигује — Бердан*, m, дав фаlsban, monile. „Нека фидија зубима чупа Верданић, m. dim. 2. Бердан.

Бітнђер , m. само у овој поскочити і Бердап *, m. eine Begens in per Donau, „Калуђере Ђинђере ! (klippe), scopulus (in Danubio). Срб. „Не Ђинђери браде ;

и познају два Ђердапа у Дуна. „Не дамо пн Маре; ву, п. ј. доњи и горњи. Доњи „Ни у колу Саре, је између Кладова и Pшаве, а гор- Bйнђерни, им, v. impf, cf. Ђинђері њи код 1ореча.

Бинђеров, ва, во, (спі.) Bepked, m. der Stigrahmen, jugum. „Ови двори паунови Берчев“, сбеn rефt, a propos), quo А пенџери Ђинђерови

niam de hac te loquimur. cf. збиља. Funkyba*, f. die Glasperle überhaupt Беспи, (говорисе и ђен упи), Бедем margarita vitrea. (и ђенем), v. impf. (Ерц.) т. і. сије. Бинђувица , f.

ho, aufschobern, in acervum colligo. Беспи, федем , v. impf. (Ерц.) tbun, ъпан, m. amaranthus blitum Lion: jtelen, legen, pono: куда си ђео Типање, п, дав pringen, saltаtiо. новце ?

Тіпапи, , ам, v. impf. chaкaши, fprint Teniao, піла, т. (Ерц:) See ©рефt,

gen, salto. picus.

ѣніпити, им, v. pf. fpringer, salio. Бетелина, f. (Ерц.) Оer Slee, trifo- Бога, (Рес. и Срем.) vide ђого. lium.

Horam*, m. dec Schimmel, equus als Бетенце (ђепенце), и. dim. hyp. . bus, cf. бијелац. дијете.

Ъгапаспі, па, по, на 1, коњ, Сфim • Тепешце, п. vіdе bетенце.

Inel: , equus aibus. В-пињење, р. (Ерц.) дав WintifФfeyn, Богатов, ва; BO, des Schimmel

puerilitas. ъепињй , ња, ње, (Ерц.) Жinters , pu- Богин , m, vide Богат : erilis.

„Па посједе својега Богина Бетињипи, нм, v. impf. (Ерц.) ein• Богин, на, но, бев Бога, equi albi. disch seyn, pueriliter facio.

Бого, «Ерц.) hyp, p. Богати. Бетињство, р. (Ерц.) бie Winbeit, Богуша, f. Богатасија кобила, bie infantia, pueritia.

Schimmelstutte, equa alba. Тепић, m. (Ерц.) ) дав Запnsbito, Богушин, на, но, беr Bфіmmеlitute,

(verheirateter) Mann, vir: H. 11. He ma ѣепића код куће (кажу және кад Боја, аlѕ аdv. mein' it, etwa, opinor : не ма људи код кућte). 2) беr Запи, и он се ђоја опремia ; он љоја мініHuid, vir, vir fortis :

сли да ми по не знамо (cf. бојаги). „Намјерисе ђепић на ђептика Бока, m. (Рес. и Срем.) vide Боко. ѣеплик, m. Ерц.) деr junge брефt, Toкo, m. (Ерц.) һур. р. Борьнје. pullus pici.

boh, m. der Sohle, corium soleis efHeija, f. (coll. Eph.) die Kinder , pueri, Buhuja, mn. (cm.) Eugen , Eugenius

ficieudis, liberi, proles (sing.).

(3. B. in dem Liede von Patriarchen Herepma, f. eine Art Weste (ohne Qers mel), tunicae genus. cf, jeчeрма.

Чарнојевић):

„Поред мога Бонлије принципа Бие чин, на, но, (Ерц.) Sincera , pue- Борда, f. (сш.) vide сабља : werp, Дberщщ.

О бедри му она оштра Борда

cqui albi.

equae albae,

« PreviousContinue »