155

Дур

Душ

Бак

150

Aypare, n. das Ausdauern, patientia, duratio. cf. mрпљење.

Дурами, ам, v. impf., ausdauern, duro,

T.

und sich), wenn man auf die Frage, was ist das? nicht das Rechte antwors ten will; nomen fictum rei, quam non vis dicere:

"}

Дућан*, , m. der Laden, taberna. Дућанац, нца, т. Дућанић, m. dim. v. дућан. Дућански, ка, ко, laven., tabernae. Дућанџија*, m. ein Kaufmann, Der eis nen Laden hält, tabernarius. Душа, f. Die Geele, anima. Два без душе, трећи без главе. Душак, шка. м. ein 3ug (im Erinlen),

tractus : попити на један душак. Душан, m. Mann name, nomen viri. Душеван, вна, но, н. п. човек, gots tesfür tig, religiös, pius, religio

nus alliciendi equum, Baвo, Bола, m. vide врaг. Ђаволак, лха, m. hyp v. ђаво. Узео калуђер Светогорац мало дијете мушко (док још није знало за се) па га однијо у Свету гору, и тамо га одранно и научно књизи. Кад му је било већ око 18 година, он да га поведе уза сè, као ђаха, и пође амо у свијем да пише. Кад дођу у прво село, ато ђевојке у ватиле коло па играју (ваља да је била неђеља, или какво весеље). Кад угледа ђак ђевојке, зачудисе каква су то створења, па онако мало као весео и зачуђен упиша калуђера: „Шта је оно дуоьниче! шпа је оно ?" А калуђер као намргођен одговори му: „Не гледај о намо синко, Ними пишај шта је: оно је ђаво.“ Онда ђак најумиљатијим гласом рече: „Дела дуовниче, Бога ми! да купимо онога једног ђаволка, па да га побе демо намастиру." Ђаволан, m. vide врагодан. Ђаволаст, мa, mó, vide врагоʌаст. Ђаволипи, им, vide врагодини. Ђаволисање, n, vide враговање. Ћав лисами, лишем, vide враговати. Ђаволица, f, враголица, жена, или ђе. војка, која ђаволи, Die Zeufelin, (muthwilliges Frauenzimmer), femina petulantior.

Ђаволски, ка, ко, vide врашки.
Ђаволство, n. vide враголство.
Ђаволче, чемa, n. Das Zenfelein, par-
vus diabolus.

Ђазолчић, m. dim. v. ђаво :
„Са прапорчики, са ђаволчићи -
Ђавољи, ља, ље, vide вражји,
Ђађа, zuweilen, interdum.
Бађаш', vide ђађа.

Ђак, m. Der Student, literarum studiosus (von diaconus, wie imUngrischen). Бакела, f. augm. v. фак.

Ђаков, ва, во, без Studenten, studiosi.

Ђаковица, f. варош у Метоији: Ба ковичанин, човек из Ђаковице. Ба Ковички, ка, ко, уоп Ђаковица. Ђакон, m. Der Diaton, diaconus. Ђаконија, f. Die bewirthung, lautitia: ,,Донесоше вино и ракију, „И лијепу сваку ђаконију Таконисање, р. Зab Doyleben, vita

luxuriosa,

vulus literarum studiosus.

Бачење, п. даз Student-werben, frequentatio scholarum.

Бачина, f. vide ђакела.

(Ерц.) Brautführer feyn, sum paranymphus.

Беверов, ва, во, (Ерц.) 1) без фmas gers, leviri. 2) des Brautführers, paranymphi. 3) des Secundanten, amici. Беверска, ка, ко, 1) без ђевер. 2) adv, nach seiner Art, leviri, paranymphi, amici.

Беверство, п. (Ерц.) Die Brautführer.
1)aft, paranymphatus: зове
ме у
Ђеверство.

Беверуша, f. (Ерц.) деб Hrautführers=
Frau, uxor paranymphi.
Ђеверушин, на, но,

(Epu.) der Frau des Brautführers, uxoris paranymphi. Бевица, f. (Ерц.) vide ђевојка: „Пјевала тица пјевица: „Што ће старцу ђевица, „А младићу бабица. Ђевовање ђевовање), п. (Ерц.) давтìãè chenthum, der Mädchenstand, virginitas : „Ђеновање моје царовање Ђевовами, ђевујем, v. impf. (Ерц.) Sungirau jeyn, virgo sum. Ђевојачки, ка, ко, (Ерц.) 1) mä фен haft, puellaris. 2) adv. mädchenhaft, more puellae.

Bевojка, f. (Epn.) das Mädchen, puella.

werden, studere literis.

Бачић, m. dim. 9. ак.

Бачки, ка, ко, 1) ftudentif, studiosorum. 2) adv. auf Studenten Art, studentisch, studiosorum more. Бе, (Ерц.) 1) wo, ubi: ђе си био? 2) čan, quod: ej ће не знадо -: „Тад, се Дмитар беше осјетио „Ђе ће љуба брата опробами 3) wie, Der, qui (aut per participium praesentis):

,,Ал ето ти Асан, паше с војском „Бе он води дван'ест иљад вој

ob man ein Mavchen wäre, simulatio aetatis aut status puel'aris. Ђевојчин, на, но, (Ерц.) дев Тäд, chens, puellae.

Ђевојчина, f. augm. v. ђевојка. Бевојчиши, им, v. impf. (Ерц.) als

Mädchen begrüßen, saluto pro puella. Ђевојчишисе, имсе, v. г. impf. (Ерц.) sich als Mädchen anstellen, puellam se ostentare.

Ђевојчица, f. dim. v. ђевојка, даб Жäд. lein, puellula.

Ђевојчурина, f. vide ђевојчина. Бегођ, (Ерц.) 1) wo immer, ubicumque. 2) irgent mann, aliquando, quandoque: доћи ћу ти ђегођ, кад уз

имам кад.

Ђељкање, n. dim. v. ђељање. Бељкати, ам, dim. 5. ђељати. Бем*, м, омо гвожђе на узди, шмо стоји коњу у зубима и око усша, das Gebiß am Baum, frenum. Ђемија *, f. vide лађа. Бемудраго, (Ерц.) to immer, ubivis. Ђене*; giemlid; fere, sic satis. В нуми, нем. vide Кести. Ђерам*, рма, m. Der Krahn ben Den Landbrunnen, machina putealis. Ђердан *, m. bas Salebant, monile. Бердания, m. dim. 9. Бердан. Ђердап *, m. eine Gegend in der Donau, (Klippe), scopulus (in Danubio). Србли познају два Ђердапа у Дуна. ѣу, м. ј. доњи и горњи. Дони је између Кладова и Ршаве, а горњи код Пореча.

*

,

Ђерђеф", m. "Der Stidralmen, jugum. Берчек eben recht, (a propos), quoniam de hac te loquimur. cf. збиља. Беспін, (говориме и Ђенути), ђедем (и ђенем), v impf. (Ерц.) m. ј, сије

нo, aufschobern, in acervum colligo. Бесми, ђедем, v. impf. (Ерц.) thun, jelen, legen, pono: куда си ђео новце?

Бетао, шла, m. (Epy.) der Specht,

Ђетињими, им, v. impf. (Ерц.) lin. disch seyn, pueriliter facio. Ђетињство, п. (Ерц.) Die Rindheit, infantia, pueritia.

Ђешић, m. (Ерц.) 1) 𐐨аз Mannóbilb, (verheirateter) Mann, vir: н. п. не ма Ђешића код куће (кажу жене кад не ма људи код куће). 2) дес Mtann, Held, vir, vir fortis :

..Намјерисе ђемии на Бешика Бешлик", м. (Ерц.) ber junge Speat, pullus pici.

Беца, f. (coll. Ерц.) Die Sinver, pueri, liberi, proles (sing.). Бечерма, f. cine art Befte (обие Mers mel), tunicae genus. cf. јечерма. Бечин, на, но, (Ерц.) Sinters, pueurorum, liberum.

Бечина, f. augm. v. ђеца.
Бечица, f. dim. v. ђеца.
Бечурлија, f. vide ђечина.
Beшmo, (Ep.) hier und da, irgendwo,
passim, alicubi.

Бивша, f. намистир у Фрушкој гори.

Бида, f. hyp. v. Ђидија :

,Море ђидо Раде каурине! Ban, in der Redensart: a huдn! schön, trefflid ! pulcer: ај ђиди коњ! ај ђна ди момак! ај ђиди ђевојка! ај ђиа ди купус! ај ђиди месо! и щ. до Бидија*, f. састаласе курва и ђидија ; „Нумо ђидије ђе намигује ,,Нека бидија зубима чупаЂинђер, м. само у овој поскочици : „Калуђере Ђинђере ! ,,Не Ђинђери браде ; ,,Не дамо шпи Маре, ,,Ни у колу Cape.

Ђинђерити, им, v. impf. cf. Ђинђерг
Ђинђеров, ва, во, (спі.)
„Ови двори паунови
„А пенџери ђинђерови
Бинђува*; f. cie olasperle überhaupt
margarita vitrea.

Ђинђувица, f. dim. 9. Ђинђува.
Ђинђушица, f.

Бипан, m. amaranthus blitum Lion.
Ђипање, n. Daô Springen, saltatio.
Бипапи, ам, v. impf. скакати, fprin

gen, salto.

Бипиши, им, v. pf. fpringen, salio. Бога, (Pec. u Cpes.) vide Ђого. Boram, m. der Schimmel, equus ale bus. cf. бијелац.

Богамаем, а, о, н. п. коњ, фіт mel., equus aibus. Богатов, Ба equi albi. Богин, m. vide žoram :

BO, des Schimmels,

,,Па посједе својега Богина Богин, на, но, без Бога, equi albi. Ђого, (Ерц.) hyp. v. богам. Богуша, f. Ђогамаспа кобила, vić Schimmelstutte, equa alba. Богушин, на, но, Der Shimmelftute, equae albae.

Ђоја, alb adv. mein' id, efwa, opinor:

и он се ђоја опрема; он ђоја мисли да ми то не знамо (cf. бојаги). Ђока, ш. (Рес. и Срем.) vide Боко. Боко, m. (Epu.) hyp. v. Ђорђије. (Ерц.) Ђон, m. 𐐨er Gohle, corium soleis efБонлија, m. (сп.) (ugen, Eugenius ficieudis. (z. B. in dem Liede von Patriarchen Чарнојевић):

„Поред мога Ђонлије принципа Борда, f. (см.) vide сабља: ,, бедри му она оштра Борда

--

В рђе, m, vide'Ђорђије. . Ђорђија, m. Берђије, m. } Georg, Georgius. Борнутисе, немсе, v. г. рf. Ђорнуо се мало, м. ј. опиосе. Бубре*, pema, n. Der Dünger, stercus. vide гној.

Бубревиш, та, тo, gut geòüngt, bene

stercoralus.

Бубрење, п. дав Düngen, stercoratio. Бубриши, им, v. impf. Düngen, ster

coгo.

Ђувегија *, m. vide младожења. Буветијин, на, но, Deô Bräutigams des ¿ sponsi. Бytes*, adj. indecl. cofenfarben, го seas, cf. Ружичасм. Ђувезлија **, *. m. ј. свила, urt rofen. farbne Seibe, serici rosei genus: „Увезла сам три дуката злата „И четири свиле ђувезлије Ђувендија *, f. Die Gtlavinn eines Rets vidalis, latronis turcici serva. Бувендијнски, ка, ко, 1) einer ђу Ђувендијски, ка, ко, вендија. 2)

adv. wie eine Ђувендија. Бувече*, ema, u. 1) земљан суд (као здјела), што се у њему пече месо у пећи; 2) оно месо.

Byrym, m. ein großer kupferner Wass ferlrug, vas aquarium aeneum : „Ко донесе воде у ђугуму "Да се њему по жут дукат даде Бузел *, indecl. (cmı.) í ón, pulcer: .На њему је ђузел ђеисија Бука, m. (Рес. и Срем.) vide Ђуко. Ъна, f. yrauenname, nomen feminae. Туһан, Буканчић, m, dim. 9. Букан. Б)кна, f. 'Frauenname, nomen feminae. Буко, m. (Ерц.) Тапи пате (hyp. 5. Ђукан?), Бул", m. 1) vide ружа. 2) artemisia annua Linn. Ђулабија * . eine urt cother, füffee Ulepfel, mali genits. Булвезлија *, f. m. ј. свила, vide ђувезлија. Bye, nema, n. Kanonenkugel, globulus

m. Mannsname, nomen viri,

nomen viri.

tormentarius.

das Rosenwasser, aqua rosa

rum :

Булс *,
Булса,
Златом везен, у Ђулсу уб'јељен —
Б;нле, лета, п. vide Ђуле.

m. die Stadt Rab, Jaurinum.

Бур, Бура, m. (Рес. и Срем.) vide Буро. Ђурађ, pђa, m. Georg, Georgius. Ђурашин, Ђурђев дан, m. Der Georgp, Zag, fem. Mann name, nomen viri. stus dies S. Georgii. На Ђурђев дан у јутру, прије сунца, почињусе први рум купати. Мушкарци се понај

Више купају у потоку, а жене и ђевојке донесу у вече куки омаје (да се од њи свако зло и неваљал шмина отресе и отпадне, као ома ја од кола), и метну у њу свакојака била, а особи по селена, ме пре -ноћи, па се у јутру њом купају у градини код селена и код осталог цвијећа. Прије Ђурђева дне не ваља селен брати ними мирисами, а на Ђурђев дан свако узме по један стручак ме омирише и зађене за појас, или (ђевојќе и младе) за ђердан. Прије Ђурђева дне кажу да не ваља јести јагњећега меса, а на Ђурђев дан сваки (особимо по варошима, као у Бијограду, Смедереву, Пожаревцу и т. д.) треба да закоље по једно јагње код своје куће. На Ђурђев дан не ваља спа вами (да не боли глава); ако ли који спава, а он треба на Марков дан (25. април) да одспава на ономе истом мјесту.

,, Ђурђев данак ајдучки састанак. Ђурђеви стубови (cmупови), m. pl. намастир (у Ерцеговини? или у Старом Влау ?)

Ђурђевски, ка, ко, н. п. мјесец, киша, Georgi, S. Georgii. Бургђевштак, m. ber Den beil. Beorg fetert, cliens S. Georgii.

Ђурђија, f. Frauenname, nomen femi

nae.

vus:

„Нам че калпак на ћелаву главу, ,,Мор доламу на грбава леђа, „Жуме чизме на егаве ноге Егбеша* n. vide бисаге. Erege, f. pl. die deutsche Geige, fides germanicae.

Еда, 1) fragen𐐨е Partitel: еда га наhe? hast du ihn gefunden? invenisti eum ? еда што? 2) mü: еда Бог да ме не дође; еда Бога и среће; еда Бог да вода га однијела. Едрене, нема, n. abrianopel, Adrianopolis:

Пуче пушка, пуче друга, у Едренему Ej! 'en, hei, heus.

EjBasa, gehorsamer Diener! salve servo tuo! Свакој шуши ејвала, оста глава ћелава ; Е вала ми мени. Екање,

n. das Eh! sagen, responsio

voce E! Еками, ечем, Екнути, нем, v. pf. Ексер*, m. гвозден клин, дес Magel

impf. еб! fagen,

clavus.

vollwichtig). Ексиклук, * m.

dico he?

задак.

А Еʌе, еле ?

Саћен*, m. Дat Gegel, velum.

-

но, landsmännisch,

Еро: Што велиш ело? Ељда: Племи кош Еро Ељда, f. Der Budweigen, polygonum fagopyrum Linn. et: ем је Em, fomohl - als aud, tc. et. скупо, ем неваљало. cf. буд, шуд. Еман*, m. vide аман. * , m. vide земљак. Емшерија Емшеријин, на, popularis. Éмшо, m. hyp. 5. емшерија. Енглез, m. er Engländer, Anglus. Енглеска, f. vide Англија 1. Енглески, ка, ко, vide Англијски. Ене (у Ресави и у Лијевчу), vide eно. Ендезе*, зема, n. vide аршин: „У дубину триста ендезема Ендек, m. "𐐨er Oraben, fossa. Ено, пе да! en ! ево мени, ешо пе

би, аено њему.

Епархиа, f. Die Gpardie, Divcefe, di

oecesis.

Éра, m. (Рес. и Срем.) vide Epo. Ерак, m. Manngname, nomen viri;

Ни куди Ерака, ни вали Петака: оба су брата једнака. Epresa, f. eine Heerde Pferde, grex

equorum.

Ердељ, m. Siebenbürgen, Transilvania. Ердељски (Ердељски), ка, ко, 1) ta

benbürgifd); trausilvanus. 2) adv. fles benbürgifd), more Transilvano. Ереза*, f. Der Saten, über ben ein

Hängeschloß angebracht wird,obex serae? Еренде*, дема, п. vide mpеница 1. То и ротква, а еренде зуби, man zu einem der gefarzt hat, accinunt ei qui pepedit.

Éрин, на, но, без Eра, hercegov

nensis.

Ёркиња, f. vide Ерцеговка. ро, т. vide Ерцеговац. Epcки, ка, ко, vide Ерцеговачки. Ерцег Стјепан (Ерцеговци говоре н Шће и ан), m. (см.) Mergog Stephan Dux Stephanus : ,,Маче војску Ерцеже Стјепане Ерцеговац, вца, m. ein Herzegower, hercegovinensis. Ерцеговачки, ка, ко 1) herzegowisch, hercegovinensis 2) adv. more" hercego

vinensi.

Ерцеговина, f. Die Herzegovina, her

cegovina, ducatus s. Sabbae. Срцеговка, f. дie Serzegowinerin, Tier e ducatu s. Sabbae.

Ерцеговче, чеша, n. Det junge Series gominer, puer e ducatu s. sabbae. Ecân*, m. vide рачун 1.