Page images
PDF
EPUB

Дурање, п. дав Musbquern, patientia,

duratio. cf, трпљење.

Дураши, ам,
aм, v. impf., ausdauern,
duro, cf. трпљети.

[ocr errors]

Aypбax, m. ein Foppwort (wörtlich steh Fá, ha! Lockungslaut für's Pferd, so

und sich), wenn man auf die Frage, was if бав? піфт даз ее antmor. ten will; nomen fictum rei, quam non vis dicere:

А. Шиша је то ? Б. Дурбак.

Auch sagt die Mutter zum Kinde: okem
Дурбака?
Дурбин*, м.
pium.

das Fernrohr, telesco

Дуpмa, adv. unaufhörlich, continuo, cf.

једнако.

Дурмитор, т. Bebirge in der Sere gomina.

Дурновит, ла, то, vide дрновим. Дурнутисе, немсе, vide дрнушисе. Дурунга, f. vide мошка, батина. Дупілиши, им, v. impf, reht mađer saugen, sugo fortiter (besonders von Ferkeln).

Дутљење (душлење), п. дав farte Saugen, mammillarum attractio, ctio fortior.

}

su

Дykân, m. der Laden, taberna. Дућанац, нца, m. Дуканић, т. dim.. дућан. Дућански, ка, ко, gaben, tabernae. Дућанција*, m. ein Kaufmann, ber eiz wen Laden hält, tabernarius. Душа, f. bie Seele, anima. Два без душе, трећи без главе. Душак, шка. m. ein 3g (im Trinten), tractus: попиши на један душак. Душан, m. Тапивате, nomen viri. Душеван, вна, но, н. п. човек, got tes für tig, religiöš, pius, religió

sus.

[blocks in formation]

nus alliciendi equum, Баво, вола, m. vide враг. Баволак, ла, m. һур ѵ. ђаво. Узед калуђер Светогорац мало дијете мушко (док још није знало за се) па га однијо у Свету гору, и тамо га одранно и научио књизи. Кад му је било већ око 18 година, она да га поведе уза сè, као ђака, и пође амо у свијет да пише. Кад дођу у прво село, ато ђевојке увашиле коло па играју (ваља да је била неђеља, или какво весеље). Кад угледа ђак ђевојке, зачудисе каква су то створења, па онако мало као весео и зачуђен упиша калуђера: „Шта је оно дуовниче! шта је оно?" А калуђер као намргођен одговори му: „Не гледај 0нити питај шта је: оно је ђаво.“ Онда ђак најуМиљатијим гласом рече: „Дела ду овниче, Бога ши! да купимо онога једног ђаволка, па да га побе демо намастиру.“ Баволан, m. vide враголан. Баволаст, та, то, vide Баволити, им, vide враголити. Ђаволисање, n, vide браговање. Бав лисати, лишем, vide враговати. Баволица, 1, враголица, жена, или ђевојка, која ђаволи, діе Zeufelin, (muthwilliges Frauenzimmer), femina petulantior.

намо синко,

враголаст.

Баволски, ка, ко, vide
Баволство, n. vide браголство.
Брашки.
Баволче, чета, n. baš Zeufelein, par-
vus diabolus.

Базолчић, m. dim. . ђаво:

„Са прапорчићи, са ђаволчићи
Ђавољи, ља, ље, vide вражји.
Бађа, supeilen, interdum.
Ђађаш, vide ђађа.

Бак, m. der Student, literarum studiosus(von diaconus, wie imungrischen). Ђакела, f. augm. . ђак.

Баков, ва, во, без tučenten,

stu

diosi. Баковица, f. варош у Метоији: Баковичанин, човек из Ђаковице. Ба ковички, ка, ко, von Ђаковица. Ђакон, m. ber Diaton, diaconus. Баконија, f. bie bewirthung, lautitia "Донесоше вино и ракију, „И лијепу сваку ђаконију Таконисање, п. дав однеben, vita luxuriosa,

Бак-нисати, нишем, v. impf. јести, частилисе, mobileben, vitam jucundam duco :" или ћемо ђаконисати, или ћемо враголисати (у приповиДетки)?

Баконити, им, v. impf. zum Diaton methen, consecro diaconum. Ђакониптисе, имсе, v. r. impf. zum Diaton geweiht werden, consecror diaconus.

Баконов, ва, во, des Diakons, Dia

соці.

Баконовица, f. дeв Diatons Grau, uxor

d aconi.

Ђаконски, ка, ко, 2) białonif, diaconicus. 2) adv. wie ein Diakon, ut

diaconus.

Бакоњење, п. дав Beihen zum Diaton,
consecratio diaconi.
Бакший, cf. варење.
Бур", m. I cer Ungläuble, infidelis
Барин, m. (uon Turca):

Нек' се диже шући ђаурина:
, Баури нам тешко додијаше
Баче, чета, n. cin tubenten, par-
vulus literarum studiosus.

[blocks in formation]

Беверски, ка, ко, 1) без ђевер. 2)
adv, nach seiner Art, leviri, paranym-
phi, amici.

Беверство, п. (Ерц.) bie Brautführer.
[haft, paranymphatus: зове
ме у
ђеверство.

Ђеверуша, f. (Ерц.) дев Brautführer
Frau, uxor paranymphi.
Беверушин, на, но, (Ерц.) бег угли
des Brautführers, uxoris paranymphi.
Бевица, f. (Ерц.) vide ђевојка:
„Превала тица пјевица:
"Ціто ће старцу ђевица,
, А младићу бабица.

Ђевовање ђевовање), п. (Ерц.) давта
chenthum, der Mädchenstand, virginitas:
Ђеновање моје царовање

Бевовати, ђевујем, v. impf. (Ерц.)
Gungirau feyn, virgo sum.

Бевојачки, ка, ко, (Ерц.) 1) тåðфеп
haft, puellaris. 2) adv. mädchenhaft,
more puellae.

Бевојка, f. (Ерц.) дав Жадфен, puella. tubent Бевојчење, п. (Ерц.) дав ИнтеЦен, al$ ob man ein Mauchen wäre, simulatio aetatis aut status puellaris.

Бачење, и. даš Student=werben, fre-
quentatio scholarum.
Бачина, f. vide ђакела.
Бачитисе, имсе, v. r. impf.
werden, studere literis.
Бачик, m. dim. 9. ђак.
Бачки, ка, ко, 1) Пидеni, studio-
sorum. 2) adv. auf Studenten 2rt, fnu=
dentisch, studiosorum more.

, (Ерц.) 1) тo, uhi: ђе си био? 2)
ča, quod: ej ће не знадо -:
"Тад се Дмитар бјеше осјетио
„Ђе ће љуба брата отровати
3) wie, der, qui (aut per participium
praesentis):

„Ал, ето ти Асан- паше с војском „Бе он води дван'ест иљад вој

ске

Eropa, f. ein Beutel (von Ziconhaar),
um Pferde, oder auch Badende zu reiz
ben, strigilis genus.
Beship, m. 1) der durchlöcherte metal-
lene "Defel без Wafdhbeckens, oper-
culum pelvis perforatum, 2) ein ähns
liches Werkzeug in der Küche, cribri
genus.

Бевер, т. (Ерц.) 1) ber dwager, (без
Shemanntruder), levir. 2) ручни.
ђевер, der Brantführer, paranym-
phus. 3) der ecundant (im Duell),
amicus, adjutor:
„Па ђевери од њи одступише,
„А они се ударат стадоше
Беверивање, п. (Ерц.) bas Grautführer
fen, officium paranymphi.

Беве ваши, рујем, v, impf, н. pf.

Ђевојчин, на, но, (Ерц.) дев Тäð,
chens, puellae.

Бевојчина, f. augm. 4. ђевојка.
Ђевојчиши, им, v. impf. (Ерц.) а

Mädchen begrüßen, saluto pro puella. Бевојчишисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.) sich als Mädchen anstellen, puellam se

ostentare.

[blocks in formation]
[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]
[ocr errors]

Бељкање, n. dim. у. ђељање. Бељкати, ам, dim. у. ђељати. Бем*, m, оно гвожђе на узди, што стоји коњу у зубима и око уста, das Gebiß am Zaum, frenum. Вемија *, f. vide лађа. Бемудраго, (Ерц.) wo immer, ubivis, Бене*, ziemli, fere, sic satis. Внути, нем. vide ћести. Берам*, рма, m. дег Äraßn bеn ben Landbrunnen, machina putealis. Бердан*, т, дав Palsband, monile. Берданић, m. dim. 9. ђердан. Бердап *, m. eine Segend in der Donau, (Klippe), scopulus (in Danubio). Cp6ли познају два ђердапа у Дуна. ву, ш. ј. доњи и горњи. Доњи је између Кладова и Ршаве, а горњи код Пореча. Верђеф", m. ber Stidraßmen, jugum. Берчек*, свеn reht, (a propos), quoniam de hac re loquimur. cf. збиља. Беспін, (говорисе и ђенути), ђедем (и ђенем), v impf. (Ерц.) т.ј. сије. но, aufschobern, in acervum colligo. Бести. ђедем, v. impf. (Ерц.) thun, Helen, legen, рово: куда си ђео новце?

Бетао, шла, т. (Ерц.) дег Specht,

[blocks in formation]
[ocr errors]

Ђетињити, им, v. impf. (Ерц.) Fin. disch seyn, pueriliter facio. Бетињство, п. (Ерц.) bie Sindheit, infantia, pueritia. Бешић, m. (Ерц.) 1) дав Таппóbilo, (verheirateter) Mann, vir: н. II. не Mа ђешића код куће (кажу жене кад не ма људи код куће). 2) дег Mann, Held, vir, vir fortis: „Намјерисе ђетић на ђетика Бешлић, т. (Ерц.) ber junge pullus pici.

---

peot,

Беца, f. (coll. Ерц.) vie Rinter, pueri, liberi, proles (sing.). Beчepma, f. eine Art Weste (ohne Aer. mel), tunicae genus. cf, јечерма. Бечин, на, но, (Ерц.) Kinders, puęwrorns, libertig

Бечина, f. augm. . ђеца.
Бечица, f. dim..еца.
Бечурлија, f vide ђечина,
Beшmo, (Epu.) hier und da, irgendwo,
passim, alicubi.

Бивша, f. намистир у Фрушкој гори.

Бида, f. һур. 9. ђидија:

„Море ђидо Раде каурине! Ban, in der Redensart: a hugu! schön, tli! pulcer: ај ђиди коњ! ај ђна ди момак! ај ђиди ђевојка! ај ђиа ди купус! ај ђиди месо! и щ. д. Бидија *, f. састаласе курва и ђидија; „Нуто ђидије ђе намигује „Нека Ђидија зубима чупа Ђинђер, т. само у овој поскочици і „Калуђере Ђинђере! ,,Не Ђинђери браде; Не дамо ти Маре, „Ни у колу Саре.

Ђинђерити, им, v. impf. cf. Ђинђера Бинђеров, ва, во, (см.) „Ови двори паунови

*

"А пенџери Ђинђерови Buнhува, f. die Glasperle überhaupt, margarita vitrea.

Ђинђувица, f. Idini, . Ђинђува.
Ђинђушица, f.

Бипам, m. amaranthus blitum Lian.
Бипање, п. дав Springen, saltatio.
Бипаши, ам, v. impf. скакати, іргін
gen, salto.

Бипити, им, v. pf. fpringen, salio. Бога, (Рес. и Срем.) vide horo. Boram, m. der Schimmel, equus ale bus. cf. бијелац.

Богатаст, ша, то, н. п. коњ, фіт» mel., equus aibus.

Богатов, Ба, BO, des Schimmels, equi albi.

Богин, m, vide ђогат:

[ocr errors]

,,Па посједе својега Богина Богин, на, но, деё Ђога, equi albi. Бого, (Ерц.) һур. . Богат. Богуша, f. Ђогатаспіа кобила, бі Schimmelstutte, equa alba. Богушин, на, но, дег equae albae. Боја, al adv. mein' im, etma, opinor: и он се ђоја опрема; он ђоја ми

himmelftute,

сли да ми то не знамо (cf. бојаги). Бока, щ. (Рес. и Срем.) vide Боко. Боко, т. (Ерц.) һур. v. Ђорђије. Бон, т. бег Coble, corium soleis efБонлија, m. (ст.) (Sugen, Eugenius ficieudis. (z. B. in dem Liede von Patriarchen Чарнојевић):

„Поред мога Ђонлије принципа Ђорда, f. (сш.) vide сабља:

"О бедри му она оштра ђорда →

[blocks in formation]

Бувегија *, m. vide младожења. Бубегијин, на, но, дез Brautigams, sponsi.

Бувез*, adj. indecl. rofenfarben, roseus, cf. ружичаст.

Бувезлија*, f. m. j. свила, Xrt rofen farbne Seide, serici rosei genus: „Увезла сам три дуката злата „И четири свиле ђувезлије Бувендија *, f. діе flavinu eines Rers dicalis, latronis turcici serva. Бувендијнски, ка, ко, 1) einer ђу Бувендијски, ка, ко, √ вендија. 2) adv. wie eine ђувендија, Бувече*, ета, п. 1) земљан суд (као Здјела), што се у њему пече месо у пећи; 2) оно месо. Бугум*, m. cin großer fupferner 20 fertrug, vas aquarium aeneum : „Ко донесе воде у ђугуму

, Да се њему по жут дукат даде Бузел *, indecl. (cm.) [фön, pulcer: На њему је ђузел ђенсија Бука, т. (Рес. и Срем.) vide Буко. Бука, f. auenname, nomen feminae. Тубан, m. Mannšname, nomen viri. Буканчић, m, dim. 9. Букан. Букна, f. Brauenname, nomen feminae. Буко, т. (Ерц.) Тапионате (hyp. v. Букан?), nomen viri.

Бул*, m. 1) vide ружа. 2) artemisia annua Linn.

Булабија *, f. eine Hrt rother, füffer

Hepfel, mali genus.

Булвезлија*, f. т.ј. свила, vide ђувезлија.

Буле*, лета, п. Kanonentugel, globulus

tormentarius.

Булс*, дав Кofenwaffer, aqua rоѕаБулса, rum:

"Златом везен, у ђулсу уб'јељен Буиле, лета, n. vide Ђуле. Byp, m. die Stadt Rab, Jaurinum. Бура, т. (Рес. и Срем.) vide Ђуро. Ђурађ, рђа, m. Georg, Georgius. Ђурашин, m. Mannšname, nomen viri. Ђурђев дан, m. ber Seorgn. Zag, festus dies S. Georgii. Hа Ђурђевдан у јутру, прије сунца, почињусе први пут купати, Мушкарци се понај

више купају у потоку, а жене и ђевојке донесу у вече кући омаје (да се од њи свако зло и неваљал Штина отресе и отпадне, као ома ја од кола), и метну у њу свакојака биља, а особито селена, те пре "ноћи, па се у јутру њом купају у градини код селена и код осталог цвијећа. Прије Ђурђева дне не ваља селен брати ними мирисати, а на Ђурђев дан свако узме по јеДан стручак ме омирише и зађене за појас, или (ђевојке и младе) за Ђердан. Прије Ђурђева дне кажу да не ваља јести јагњећега меса, а на Ђурђев дан сваки (особито по варошима, као у Бијограду, Смедереву, Пожаревцу и т. д.) треба Да закоље по једно јагње код своје куће. На Ђурђев дан не ваља вати (да не боли глава); ако л који спава, а он треба на Марков дан (25. април) да одспава на ономе истом мјесту.

спа

,, Ђурђев данак ајдучки састанак. Ђурђеви стубови (ступови), m. pl. намастир (у Ерцеговини? или у Старом Влау ?)

Ђурђевски, ка, ко, н. п. мјесец, киша, Georgi., S. Georgii. Бургђевштак, m. ber den beil. Georg feiert, cliens S. Georgil.

Ђурђија, f. Frauenname, nomen femi

[blocks in formation]

Е.

E, he he,
Бе һе,
Еванђелије, п.1 дав Svangelium, evan-
Еванђеље, п. gelium.

Ева (у Ресави и у Лијевчу), vide ево.
Евењка, f. ein Strauß von Beinreifern,
mit Zrauben, fasciculus sarmentorum.
Ево, Пер, да, en. cf. ено.
Егав, ва, во, Erumm, fehlerhaft, pra-

vus :

,,Наш'че калпак на ћелаву главу, „Мор доламу на грбава леђа, „Жуте чизме на егаве ноге Егбеша*, n. vide бисаrе. Erege, f. pl. die deutsche Geige, fides germanicae.

Ёда, 1) fragenbe Partitel: еда га наhe? hast du ihn gefunden? invenisti eum? еда што? 2) инфенд: еда Бог да ме не дође; еда Бога и среће; еда Бог да вода га однијела. Едрене, неша, n. Adrianopel, Adrianopolis:

„Пуче пушка, пуче друга, у Едренету Ej! en, hei, heus.

Евала, genoriamer Diener! salve servo tuo! Свакој шуши ејвала, оста глава ћелава; Евала ти мени. Екање, п. vaš ! fagen, responsio das Eh! voce E!

}

Екати, ечем, v. impf. еб! fagen, Екнути, нем, v. pf. dico he? Ексер*, м. гвозден клин, дег Ragel

clavus.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

ља, І. һур. у. ељда. н. п. у приповијешки:

[ocr errors]

Еро: Што велиш ељо? Ељда: Плеши кош Еро Ељда, 1. деr Buhweizen, polygonum fagopyrum Linn.

Em, fomoßl - al auh, 2c. et - et: ем је скупо, ем неваљало. cf. буд, шуд. Еман*, m. vide аман. Емшерија*, m. vide земљак. Емшеријин, на, popularis.

но, landsmännisch,

Емшо, m. һур. у. емшерија.
Енглез, т. бer Engländer, Anglus.
Енглеска, f. vide Англија 1.
Енглески, ка, ко, vide Англијски.
Ене (у Ресави и у Лијевчу), vide ено.
Ендезе*, зета, п. vide аршин:
„У дубину триста ендезета
Ендек, т. деr raben, fossa.
Ено, Пе да! ! ево мени, ето те-
би, а 'ено њему.

Епархиа, f. bіе расфіe, Diöcefe, di

[blocks in formation]

Ердељ, m. Siebenbürgen, Transilvania. Ердељски (Ердељски), ка, ко, 1) Пе

benbürgisch, transilvanus. 2) adv. stez benbürgisch, more Transilvano. Ереза*, f. ber Saten, über den ein Hängeschloß angebracht wird,obex serae? Еренде*, дета, n. vide треница 1. То ти ротква, а еренде зуби, fаt man zu einem der gefarzt hat, accinunt ei qui pepedit.

Éрин, на, но, без Ера, hercegov

nensis.

[blocks in formation]
« PreviousContinue »