Дурање, п. дав Musbquern, patientia, duratio. cf, трпљење. Дураши, ам, Aypбax, m. ein Foppwort (wörtlich steh Fá, ha! Lockungslaut für's Pferd, so und sich), wenn man auf die Frage, was if бав? піфт даз ее antmor. ten will; nomen fictum rei, quam non vis dicere: А. Шиша је то ? Б. Дурбак. Auch sagt die Mutter zum Kinde: okem das Fernrohr, telesco Дуpмa, adv. unaufhörlich, continuo, cf. једнако. Дурмитор, т. Bebirge in der Sere gomina. Дурновит, ла, то, vide дрновим. Дурнутисе, немсе, vide дрнушисе. Дурунга, f. vide мошка, батина. Дупілиши, им, v. impf, reht mađer saugen, sugo fortiter (besonders von Ferkeln). Дутљење (душлење), п. дав farte Saugen, mammillarum attractio, ctio fortior. } su Дykân, m. der Laden, taberna. Дућанац, нца, m. Дуканић, т. dim.. дућан. Дућански, ка, ко, gaben, tabernae. Дућанција*, m. ein Kaufmann, ber eiz wen Laden hält, tabernarius. Душа, f. bie Seele, anima. Два без душе, трећи без главе. Душак, шка. m. ein 3g (im Trinten), tractus: попиши на један душак. Душан, m. Тапивате, nomen viri. Душеван, вна, но, н. п. човек, got tes für tig, religiöš, pius, religió sus. nus alliciendi equum, Баво, вола, m. vide враг. Баволак, ла, m. һур ѵ. ђаво. Узед калуђер Светогорац мало дијете мушко (док још није знало за се) па га однијо у Свету гору, и тамо га одранно и научио књизи. Кад му је било већ око 18 година, она да га поведе уза сè, као ђака, и пође амо у свијет да пише. Кад дођу у прво село, ато ђевојке увашиле коло па играју (ваља да је била неђеља, или какво весеље). Кад угледа ђак ђевојке, зачудисе каква су то створења, па онако мало као весео и зачуђен упиша калуђера: „Шта је оно дуовниче! шта је оно?" А калуђер као намргођен одговори му: „Не гледај 0нити питај шта је: оно је ђаво.“ Онда ђак најуМиљатијим гласом рече: „Дела ду овниче, Бога ши! да купимо онога једног ђаволка, па да га побе демо намастиру.“ Баволан, m. vide враголан. Баволаст, та, то, vide Баволити, им, vide враголити. Ђаволисање, n, vide браговање. Бав лисати, лишем, vide враговати. Баволица, 1, враголица, жена, или ђевојка, која ђаволи, діе Zeufelin, (muthwilliges Frauenzimmer), femina petulantior. намо синко, враголаст. Баволски, ка, ко, vide Базолчић, m. dim. . ђаво: „Са прапорчићи, са ђаволчићи Бак, m. der Student, literarum studiosus(von diaconus, wie imungrischen). Ђакела, f. augm. . ђак. Баков, ва, во, без tučenten, stu diosi. Баковица, f. варош у Метоији: Баковичанин, човек из Ђаковице. Ба ковички, ка, ко, von Ђаковица. Ђакон, m. ber Diaton, diaconus. Баконија, f. bie bewirthung, lautitia "Донесоше вино и ракију, „И лијепу сваку ђаконију Таконисање, п. дав однеben, vita luxuriosa, Бак-нисати, нишем, v. impf. јести, частилисе, mobileben, vitam jucundam duco :" или ћемо ђаконисати, или ћемо враголисати (у приповиДетки)? Баконити, им, v. impf. zum Diaton methen, consecro diaconum. Ђакониптисе, имсе, v. r. impf. zum Diaton geweiht werden, consecror diaconus. Баконов, ва, во, des Diakons, Dia соці. Баконовица, f. дeв Diatons Grau, uxor d aconi. Ђаконски, ка, ко, 2) białonif, diaconicus. 2) adv. wie ein Diakon, ut diaconus. Бакоњење, п. дав Beihen zum Diaton, Нек' се диже шући ђаурина: Беверски, ка, ко, 1) без ђевер. 2) Беверство, п. (Ерц.) bie Brautführer. Ђеверуша, f. (Ерц.) дев Brautführer Ђевовање ђевовање), п. (Ерц.) давта Бевовати, ђевујем, v. impf. (Ерц.) Бевојачки, ка, ко, (Ерц.) 1) тåðфеп Бевојка, f. (Ерц.) дав Жадфен, puella. tubent Бевојчење, п. (Ерц.) дав ИнтеЦен, al$ ob man ein Mauchen wäre, simulatio aetatis aut status puellaris. Бачење, и. даš Student=werben, fre- , (Ерц.) 1) тo, uhi: ђе си био? 2) „Ал, ето ти Асан- паше с војском „Бе он води дван'ест иљад вој ске Eropa, f. ein Beutel (von Ziconhaar), Бевер, т. (Ерц.) 1) ber dwager, (без Беве ваши, рујем, v, impf, н. pf. Ђевојчин, на, но, (Ерц.) дев Тäð, Бевојчина, f. augm. 4. ђевојка. Mädchen begrüßen, saluto pro puella. Бевојчишисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.) sich als Mädchen anstellen, puellam se ostentare. Бељкање, n. dim. у. ђељање. Бељкати, ам, dim. у. ђељати. Бем*, m, оно гвожђе на узди, што стоји коњу у зубима и око уста, das Gebiß am Zaum, frenum. Вемија *, f. vide лађа. Бемудраго, (Ерц.) wo immer, ubivis, Бене*, ziemli, fere, sic satis. Внути, нем. vide ћести. Берам*, рма, m. дег Äraßn bеn ben Landbrunnen, machina putealis. Бердан*, т, дав Palsband, monile. Берданић, m. dim. 9. ђердан. Бердап *, m. eine Segend in der Donau, (Klippe), scopulus (in Danubio). Cp6ли познају два ђердапа у Дуна. ву, ш. ј. доњи и горњи. Доњи је између Кладова и Ршаве, а горњи код Пореча. Верђеф", m. ber Stidraßmen, jugum. Берчек*, свеn reht, (a propos), quoniam de hac re loquimur. cf. збиља. Беспін, (говорисе и ђенути), ђедем (и ђенем), v impf. (Ерц.) т.ј. сије. но, aufschobern, in acervum colligo. Бести. ђедем, v. impf. (Ерц.) thun, Helen, legen, рово: куда си ђео новце? Бетао, шла, т. (Ерц.) дег Specht, Ђетињити, им, v. impf. (Ерц.) Fin. disch seyn, pueriliter facio. Бетињство, п. (Ерц.) bie Sindheit, infantia, pueritia. Бешић, m. (Ерц.) 1) дав Таппóbilo, (verheirateter) Mann, vir: н. II. не Mа ђешића код куће (кажу жене кад не ма људи код куће). 2) дег Mann, Held, vir, vir fortis: „Намјерисе ђетић на ђетика Бешлић, т. (Ерц.) ber junge pullus pici. --- peot, Беца, f. (coll. Ерц.) vie Rinter, pueri, liberi, proles (sing.). Beчepma, f. eine Art Weste (ohne Aer. mel), tunicae genus. cf, јечерма. Бечин, на, но, (Ерц.) Kinders, puęwrorns, libertig Бечина, f. augm. . ђеца. Бивша, f. намистир у Фрушкој гори. Бида, f. һур. 9. ђидија: „Море ђидо Раде каурине! Ban, in der Redensart: a hugu! schön, tli! pulcer: ај ђиди коњ! ај ђна ди момак! ај ђиди ђевојка! ај ђиа ди купус! ај ђиди месо! и щ. д. Бидија *, f. састаласе курва и ђидија; „Нуто ђидије ђе намигује „Нека Ђидија зубима чупа Ђинђер, т. само у овој поскочици і „Калуђере Ђинђере! ,,Не Ђинђери браде; Не дамо ти Маре, „Ни у колу Саре. Ђинђерити, им, v. impf. cf. Ђинђера Бинђеров, ва, во, (см.) „Ови двори паунови * "А пенџери Ђинђерови Buнhува, f. die Glasperle überhaupt, margarita vitrea. Ђинђувица, f. Idini, . Ђинђува. Бипам, m. amaranthus blitum Lian. Бипити, им, v. pf. fpringen, salio. Бога, (Рес. и Срем.) vide horo. Boram, m. der Schimmel, equus ale bus. cf. бијелац. Богатаст, ша, то, н. п. коњ, фіт» mel., equus aibus. Богатов, Ба, BO, des Schimmels, equi albi. Богин, m, vide ђогат: ,,Па посједе својега Богина Богин, на, но, деё Ђога, equi albi. Бого, (Ерц.) һур. . Богат. Богуша, f. Ђогатаспіа кобила, бі Schimmelstutte, equa alba. Богушин, на, но, дег equae albae. Боја, al adv. mein' im, etma, opinor: и он се ђоја опрема; он ђоја ми himmelftute, сли да ми то не знамо (cf. бојаги). Бока, щ. (Рес. и Срем.) vide Боко. Боко, т. (Ерц.) һур. v. Ђорђије. Бон, т. бег Coble, corium soleis efБонлија, m. (ст.) (Sugen, Eugenius ficieudis. (z. B. in dem Liede von Patriarchen Чарнојевић): „Поред мога Ђонлије принципа Ђорда, f. (сш.) vide сабља: "О бедри му она оштра ђорда → Бувегија *, m. vide младожења. Бубегијин, на, но, дез Brautigams, sponsi. Бувез*, adj. indecl. rofenfarben, roseus, cf. ружичаст. Бувезлија*, f. m. j. свила, Xrt rofen farbne Seide, serici rosei genus: „Увезла сам три дуката злата „И четири свиле ђувезлије Бувендија *, f. діе flavinu eines Rers dicalis, latronis turcici serva. Бувендијнски, ка, ко, 1) einer ђу Бувендијски, ка, ко, √ вендија. 2) adv. wie eine ђувендија, Бувече*, ета, п. 1) земљан суд (као Здјела), што се у њему пече месо у пећи; 2) оно месо. Бугум*, m. cin großer fupferner 20 fertrug, vas aquarium aeneum : „Ко донесе воде у ђугуму , Да се њему по жут дукат даде Бузел *, indecl. (cm.) [фön, pulcer: На њему је ђузел ђенсија Бука, т. (Рес. и Срем.) vide Буко. Бука, f. auenname, nomen feminae. Тубан, m. Mannšname, nomen viri. Буканчић, m, dim. 9. Букан. Букна, f. Brauenname, nomen feminae. Буко, т. (Ерц.) Тапионате (hyp. v. Букан?), nomen viri. Бул*, m. 1) vide ружа. 2) artemisia annua Linn. Булабија *, f. eine Hrt rother, füffer Hepfel, mali genus. Булвезлија*, f. т.ј. свила, vide ђувезлија. Буле*, лета, п. Kanonentugel, globulus tormentarius. Булс*, дав Кofenwaffer, aqua rоѕаБулса, rum: "Златом везен, у ђулсу уб'јељен Буиле, лета, n. vide Ђуле. Byp, m. die Stadt Rab, Jaurinum. Бура, т. (Рес. и Срем.) vide Ђуро. Ђурађ, рђа, m. Georg, Georgius. Ђурашин, m. Mannšname, nomen viri. Ђурђев дан, m. ber Seorgn. Zag, festus dies S. Georgii. Hа Ђурђевдан у јутру, прије сунца, почињусе први пут купати, Мушкарци се понај више купају у потоку, а жене и ђевојке донесу у вече кући омаје (да се од њи свако зло и неваљал Штина отресе и отпадне, као ома ја од кола), и метну у њу свакојака биља, а особито селена, те пре "ноћи, па се у јутру њом купају у градини код селена и код осталог цвијећа. Прије Ђурђева дне не ваља селен брати ними мирисати, а на Ђурђев дан свако узме по јеДан стручак ме омирише и зађене за појас, или (ђевојке и младе) за Ђердан. Прије Ђурђева дне кажу да не ваља јести јагњећега меса, а на Ђурђев дан сваки (особито по варошима, као у Бијограду, Смедереву, Пожаревцу и т. д.) треба Да закоље по једно јагње код своје куће. На Ђурђев дан не ваља вати (да не боли глава); ако л који спава, а он треба на Марков дан (25. април) да одспава на ономе истом мјесту. спа ,, Ђурђев данак ајдучки састанак. Ђурђеви стубови (ступови), m. pl. намастир (у Ерцеговини? или у Старом Влау ?) Ђурђевски, ка, ко, н. п. мјесец, киша, Georgi., S. Georgii. Бургђевштак, m. ber den beil. Georg feiert, cliens S. Georgil. Ђурђија, f. Frauenname, nomen femi Е. E, he he, Ева (у Ресави и у Лијевчу), vide ево. vus : ,,Наш'че калпак на ћелаву главу, „Мор доламу на грбава леђа, „Жуте чизме на егаве ноге Егбеша*, n. vide бисаrе. Erege, f. pl. die deutsche Geige, fides germanicae. Ёда, 1) fragenbe Partitel: еда га наhe? hast du ihn gefunden? invenisti eum? еда што? 2) инфенд: еда Бог да ме не дође; еда Бога и среће; еда Бог да вода га однијела. Едрене, неша, n. Adrianopel, Adrianopolis: „Пуче пушка, пуче друга, у Едренету Ej! en, hei, heus. Евала, genoriamer Diener! salve servo tuo! Свакој шуши ејвала, оста глава ћелава; Евала ти мени. Екање, п. vaš ! fagen, responsio das Eh! voce E! } Екати, ечем, v. impf. еб! fagen, Екнути, нем, v. pf. dico he? Ексер*, м. гвозден клин, дег Ragel clavus. ља, І. һур. у. ељда. н. п. у приповијешки: Еро: Што велиш ељо? Ељда: Плеши кош Еро Ељда, 1. деr Buhweizen, polygonum fagopyrum Linn. Em, fomoßl - al auh, 2c. et - et: ем је скупо, ем неваљало. cf. буд, шуд. Еман*, m. vide аман. Емшерија*, m. vide земљак. Емшеријин, на, popularis. но, landsmännisch, Емшо, m. һур. у. емшерија. Епархиа, f. bіе расфіe, Diöcefe, di Ердељ, m. Siebenbürgen, Transilvania. Ердељски (Ердељски), ка, ко, 1) Пе benbürgisch, transilvanus. 2) adv. stez benbürgisch, more Transilvano. Ереза*, f. ber Saten, über den ein Hängeschloß angebracht wird,obex serae? Еренде*, дета, n. vide треница 1. То ти ротква, а еренде зуби, fаt man zu einem der gefarzt hat, accinunt ei qui pepedit. Éрин, на, но, без Ера, hercegov nensis. |