Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

намо

[ocr errors]

Su

Aypare, n. das Ausdauern, patientia,

duratio. cf, прпљење. Дураши, ам, v. impf., ausaueen,

cf.

трпљети. und steh), wenn man auf die Frage,

nus alliciendi equum, was ist das ? nicht das Rechte antwors Habo, bona, m. vide spar. ten wil ; nomen fictum rei , quam non Бавілак, лха, m, hyp v. Баво. узео vis dicere :

калуђер Светогорац мало днieme А. Шца је по ?

мушке (док још није знало за се) Б. Дурбак.

nа rа однијо у Свету гору, и тамо Uud sagt die Mutter zuin Kinde: okieu га одранно и научно књизи. Кад дурбака ?

эту је било већ око 18 година, онДурбін*, m. Вав Sernrope, telesco- да га поведе уза сё, као қала, и рі..

пође амо у свијет да пише. Кад Дурма*, adv. unaufbərlіф, continuo, cf. дођу у прво село, ато ђевојке уједнако.

вапиле коло па играју (ваља да је Дурмитор, m. Вебirge in Bеr реrgе. била неђеља, или какво весеље). gowina.

Кад угледа ђак ћевојке, зачудисе Дурні випі, рта, пo, vidе денови. каква су по створења, па онако Дурнутисе, немсе, vidе донуписе.

мало као весео и зачуђен упипа Дурунга, f. vіdе мошка, бапина. калуђера: „Шта је оно дуовниче ! Дупілиппи, им, v. impf. ret water шпа је оно ?“ А калуђер као намрsaugen , sugo fortiter (besonders von гођен одговори му: „Не гледај 0Ferfeln)

синко,

питај шпа Дупљење (дуплење), п. Вав ftarte је: оно је ђаво.“ Онда ђак нају

Saugen, mammillarum attractio , миљатијим гласом рече: „Дела дуctio fortior.

овниче, Бога пи! да купимо онога Дукан*, m. Ber gaven, tabеrnа.

једног ђаволка, па да га пове. Дуһанац, нца, т.

демо намастиру.“ Дуканиб, т.

Баволан, m, vide враголан. Дуһанскі, кa, кo, gabena, tabernae. Бавласт, па, пo, vidе враголас. Дуһанција*, m. ein Raufmann, Der ei= Баві липи, им, vidе враголии. lien Laden hält, tabernarius.

Баволисатье, п, vidе враговање. Душа, f. Die Geele, anima. Два без Бав лисати, лишем, vidе враговати. душе, трећи без главе.

Бав лица, f, враголица , жена, или фе. Душак, шка. т. ein 3g (im Srinten), војка, која ђаволн, pie Jeu felin,

tractus : попипи на један душак. (muthwilliges grauengimmer), femina душан, ш. 2Rannвпате , nomen viri. petulantior. Душеван, вна, но, н. п. човек, дрt. Баволски, кa, кo,

vide

врашки. tefürətig, religij8, pius, religio- Баволство, р. vіdе враголство.

Баволче, чета, р. Вай Xeufeleit, parдушек*, m. eine Ratrake, stragulum. vus diabolus. Душеклук*, m. Der Bettvajte, arma- Базолчић, m. dim. p. ђаво : rium stragulorum.

„Са прапорчићи, са ђаволчики — душица , f. дав Ceelben, animula. Тавољі, ља, ље, vidе вражји. Душица , m. Rannвпате, поmеn viгi. Haha, zuipeilen, interdum. Душко, m. (сл.) һур. роп душа, ani- Бақаш, vide Бађа. mula, animulus :

Hân, m. der Student, literarum stu„Болан душко покваси ми уста.

diosus(von diaconus, pie im Ungrischen). Душник , m. pie Ruftrорrе, asteria tra- Такела , f. augm. p. ђак. chea.

Баков, ва, во, без сtucenten, stuДушман*, m.

diosi.

. душманин, т.

Таковица , f.

вароіну

Метоији: Ба. Душманлук* ш. vіdе непријатељ- ковичанин, човек из Баковицце. Ба•

ковичній, кa, кo, port 'Баковица. Душмански, кa, кo, vidе неприја- Бакон, m. Der Diaton, diaconus. шељски.

Saxohnja, f, die bewirehung, lautitia: „Донесоне вино" и ракију,

„И лијепу сваку ђаконију Таконисање, д. фав 23 obileben, vita

luxuriosa,

} dim. p. дуһан.

[ocr errors]

} vіdе непријатељ.

[ocr errors]

ство.

consecror

ме у

1

Бак инсами, нишем, у. inpf. јести, (Ep4.) Brautführer seyn, sum paraчаспиринсе, toylleben, vitam juсир- nymphus. dаn dics :* или ћемо ђаконисamir, Беверов , ва , во , (Ерц.) .) бев еф was или К-мо враголисати (у припови- gers, leviri. 2) des Brautjührers, јетни) ?

paranymphi. 3) des Secundanten, Таконити, им, т. іmрr. 3um Diaton amici, meiten, consecro diaconuni.

Беверскі, кa, кo, 1) бев Бевер. 2) Балонилінсе, имce, v. г. impf. Jum adv. nach seiner Art, leyiri, paranymDiaton geweiht werden,

phi, amici. diaconus.

Беверство, р. (Брц.) бie Brautführer. Таконов, ва, вo, peg Diafonв, Dia- - ft aft, pаrаnуmрhаtuѕ : зове coni, .

Беверсиво. Баконовица , f. Бев Diatons Stau, uxor Беверӯша, f. (Ерц.) бев Зrautführer 8. d ac ni.

Frau, uxor paranymphi. Балонскі, кa, кo, 2) дiаtоrift, dia- Беверушин, на, но, (Ерц.) Pet Sra

coticus. 2) adv. wie ein Diakon, ut des Brautführers, uxoris paranymphi. diaconus.

Февица, f. (Ерц.) vide ђевојка : Балоњење, р. дав Beiben gum Platon, „Пјевала пица пјевица : rousecratio diaconi.

„Што ќе старцу ђевица, Баh umй, cf. варење.

„А младику бабица. byp*, m. der ungläubige, infidelis Bebibâlbe hebobâlbe), n. (Epu.) da6 Mäds bay pic, m. (uon Turca):

chenthurn, der Mäddenstand, virginitas : Нексе днже пући ђаурина :

„Беновање моје царовање „Баурв нам пешко додијаше

Бевівати, февујем, v. impf. (Ерц.) Баче, чепа, п. ein etupenten, par- Jungfrau seyn, virgo sum. vulus literarum studiosus.

Текојачкі, кa, кo, (Ерц.) :) mdoфena Бачеве, о. Ра8 Ctupent: merten, fre- haft, puellaris. 2) adv. mädchenbaft, greutatio scholarum.

more puellae. Тачина , f. vide Бакела.

Бевојка , f. (Ерц.) бав Хäpen, puella. Бачапінсе, имсе , т. г. impf. etusent Бев Sјчење, р. (Ерц.) бав 2lnitelen, a18 werden, studere literis.

ob man ein Mäuchen wäre, simulatio Бачиti, m. dim. р. фак.

aetatis aut status puellaris. Бачки, кa, кo, ) tuventift, studio- Бевојчин, на, но, (Ерц.) des Mäda

sorum. 2) adv. auf Studenten Art, flu- chens, puellae. dentisch, studiosorum more.

Бев. јчина, f. augm. 6. Ђевојка. %E, (Ерц.) 2) mo, ubi: bе си бно ? 2) Бевојчипии, им, v. impf. (Epu.) als гар, Чuod: ej fе не знадо.

Mädchen begrüßen, saluto pro puella. -Тад се Дмитар бјеше осјепіно Бев бјчитисе, имce, y. г. impf. (Ерц.) Бе ќе љуба брата отровати

sich als Mädchen anstellen, puellam se 3) wie, der, qui (aut per participium ostentare. praesentis):

Вевојчица, f. dim. p. ђевојка, сав . „Ал ето ти Асан, паше својском lein, puellula. „Бе он води дван'ест иљад вој. Бевојчурина , f. vіdе bевојчина.

Beroh, (Epy.). 1) wo immer, ubicumStopa *, f. ein Beutel (von 314 arnhaar), que. 2) irgendwann, aliquando, quanum Pierde, oder auch Badende zu reis doque : доћи ћу пти $erob, кад уben, strigilis genus:

имам Кад. Бевђір*,

m. a) der durchlöcherte metal: bra, m. (Epu.) der Großvater, avus. 1 lene Deckel des Waschbeckens, oper- 'BiA0B, Ba, B6, (Epy.) des Großvatere, culum pelvis perforatum, 2) ein ähns

ауі. lines Werkzeug in der Küche, cribri Depobuna, f. (Epy.) das Erbe vom Groß

pater, hereditas avita, patrimonium m. (Ерц.) :) беr еmаgеr, (дев aviium. bеmалпы биое), lеvіг. ў ручни. Тенсија *, f. (ст.) vidе одијело: helep, der Srautführer , paranym

„На њему је ђу зел Бейсија phus. 3) беr бесипоаnt (im Duёш), Беко, m. (Ерц.) hyp. 2. Бед. amicus , adjutor :

Бекоји, која, које , (Ерц.) та фее, „Па ђевери од њи одступише,

aliquis. А они се удараш” стадоше Біло, n. (Ерц.) бie That, facinus. ИзВеверавање .. (Ерц.) pas Brautführer биће ђело на виђело. sena, officium paranymphi.

Бељање , п. (Epli.) das Sdnigeln, seБевеќваши , Рујем , Y, impf, . pf. ctio minuta,

[merged small][ocr errors]

ске

gerius. Бевер,

1

Bey

1

159 tes Bet

Bop 100 Бељаоница , f. (Ерц.) діє ефnisbane, Бечина, f. augm. у. Ђеца. sella sectoria.

Бечнца, f. dim. 2. Беца. Бељаши, ам, v. impf. fфnigelan, seco Бечурлија , f. vіdе bечина, minutatim. .

Бешпіо, (Брц.) piec unə pa, irens mo, Жељкање, п. dim. р. Бељање.

passim, alicubi. Тељкапи, ам, dim. p. ђељати. Тивша , к. намиоптир у Фрушкој Тем*, m, оно гвожђе на узди, што гори.

споји коњу у зубима и око усша, Бида, f. hyp. 6. фидија: das Gebiß am Zäum, frenum.

„Море фидо Раде каурине ! ѣемија*, f. vіdе лађа.

Биди*, iii per xebengart: а. Биди! fon, Benyapáro, (Ep4.) wo immer; ubivis.

trefflid ! pulcer: ај фиди коњ! ај $на Бене*, siemlid; fеrе, ѕic satis.

ди міомак! ај фиди bевојка! ај ђиа В.-нупи, нем. rіdе fеспи.

ди купус ! ај Биди месо! и п. д. bepan*, pia, m. der Krahn bey den Бидија*, f. саспаласе курва и фидија; Landbrunnen, machina putealis.

„Нуто фидије ће намигује Бердан*, m, дав фаlsbano, monile. „Нека қидија зубима чупа Берданић, m. dim. р. Бердан. Бінђер, т. само у овој поскочици і Ђердап *, m. eine Begens in per Dоnаи, „Калуђере Ђинђере !

(Slippe), scopulus (in Danubio). Срб. „Не Ђинђери браде ; ли познају два Ђердапа у Дуна. „Не дамо іпи Маре, ву, п. ј. доњи и горњи. Доњи „На у колу Саре. је између Кладова и Pшаве, а гор- Ђинђерили, им , v. impf, cf. Ђинђері њи код Пореча.

ѣнньеров, ва, во, (сл.) -рђеф", m. der Stickrahmen, jugum. „Ови двори паунови Берчен eben recht, (a propos), quo

„А пенџери Ђинђерови niam de hac te loquimur. cf. збиља. Бинђува*; f. Pie dia®perle überaupt , Беспін, (говорисе и ђенути), Бедем margarita vitrea.

(и фенем), у imрr. (крб.) т. і сије. Тинь увица , , dim, . Ђинђува.

Ho, aufschobern, in acervum colligo. Бінѣушица, f.j Беспи. Бедем , v. impf. (Ерд.) tbun,

Hinan, m. amaranthus blitum Lian. telen, legen, pono : куда си фео Бипање, п, дав Сpringen, saltаtiо. новце ?

Бапали , ам, v. impf. chaкaши, fprint Белао, піла, m. (Ерц:) Bee Gрефt,

gen, salto. picus.

Біпити, им, v. pf, fpringen, salio. Бетелина, f. (Ерц.) Der Slee, trifo- Hóra, (Pec. u Cpen.) vide horo. lium.

boram*, m. der Schimmel, equus ało Бетенце ($етенце), п. dim. hyp. р. bus. cf. бијелац. дијете.

Ъгапасп, шапо, н: 1, коњ, ефimi Тепешце, п. vіdе bетенте.

mel: , Ветињење, р. (Ерц.) дав Жіntіffеrt,

Богатов, ва ; des Schimmels , puerilitas.

equi albi. Тепињи , ња, ње, (8рц.) Wintere, pu- Богин , m, vidе уогат : erilis.

„Па посједе својега Богина Бетињипи, им, v. impf. (Ерц) Pin. Богин, на, но, деї қога, equi albi. disch seyn, pueriliter facio.

Бого, Ерц.) һур. р. Богап. Тепињство, р. (Ерц.) дie Winbeit, Богуша, г. Богатаспа кобила, діє infantia, pueritia.

Schimmelstutte, equa alba. Тепић, m. (Ерц.) 1) дав Запn&bito, Богушин, на, но, per Gфimmeljtute,

(verheirateter) Mann, vir: H. 11. He ma Бешића код куће (кажу және кад Боја, аlѕ аdv, mein' it, etwa, opinor : не ма људи код куће). 2) деr Xann, и он се Боја опремia ; он њоја миHiid, vir, vir fortis :

сли да ми по не знамо (cf. бојаги): „Намјерисе ђепти на Бетна Бока, ш. (Рес. и Срем.) vide Боко. Теплик, m. (Ерц.) Веr junge брефt, Toкo, m. (Брц.) hyp. p. Торије. pullus pici.

boh, m. der Sohle, corium soleis efbeza , f. (coll . Epp.) die Kinder, pueri, bukuja, in. (cm.) Eugen , Eugenius

ficieudis. liberi, proles (sing.).

(3. B. in dem Liede von Patriarchen Feue pma, f. eine Art Weste (ohne Qers Чарнојевик):

mel), tunicae genus. cf, jeчeрма. „Лоред мога Бонлије принципа Бечин, на, но, (Ерц.) Жігер» , pue- Торда , f. (сш.) vide сабља : мога, Дberg

0 дедри му она ошніра Борда

, equus aibus.

во ,

2

equae albae. ,

coro.

[ocr errors]

спа.

врђе, m, vide"Торђије. .

више купају у потоку, а жене и b. phuja, m. Ceorg, Georgius.

февојке донесу у вече кући омаје Брђије , m. I

(да се од њи свако зло и неваљал. Борнутисе, немсе, v, г. pf. Ђорнуо. штина отресе и опіпадне, као ома. се мало, м. ј. олиосе.

ја од кола), и метнуу њу свакојака byõpe*, pema, n. der Dünger, ster- биља, а особипо селена, ме пре cus. vide rhoj.

“ноћи, па се у јутру њомі купају у Byopebum, ma, mo, gut gedüngt, bena

градини код селена и код осталог stercoralus.

цвијека. Прије Бурђена дне не ваБубрење, п. Вав Düngen, stercoratio.

ља селен брати нити мирисати, Т; брипи, им, у. impf. düngen, ster- а на Турђев дан свако узме по је

дан стручак те омирише и зађене Бувегија m, vidе младожења.

за појас, или (ђевојке и младе) за Був гијин, на, но, бев Brautigame, Бердан. Прије Ђурђева дне кажу spoosi,

да не ваља јестін јагњеfега меса, а by ses', adj. indecl. rosenfarben, ro- на Турђев дан сваки (особипто по seas, cf. ружичаст.

вароіцима, као у Бијограду, СмеБувезлија *, f. п. ј. свила, 2rt rofen. дереву, Пожаревцу и т. д.) треба farone Seide, serici rosei genus:

да закоље по једно јагње код својо „Увезла сам три дукала злапа куће. На Бурђев дан не ваља „И четири свиле Бувезлије

вами (да не боли глава); ако ли Бувендија *, f. Die Gelavinii eines #ers који спава, а он преба на Марков dídali, latronis turcici serva.

дан (25. април) да одспака на оноБувендiјнскій, на, ко, 1) einer ђу. ме ислом мјесту: Бувендијски, кa, кo, ўвендија. :) » Бурђев данак ајдучки састанак. adv. mie eine ђувендија,

Бурђеви стубови (ступови), m. pl. Бу вече * , епіа, в. 1) земљан суд (као намастир (у Брцеговини? или у здјела), што се у њему пече месо Старом Влау ?) у пећи; 2) оно месо.

Бурђевскiн, кa, кo, н. п. мјесец, киbyrym*, 'm. ein großer kupferner Wass wa, Georgis, S. Georgii. ferfrug, vas aquarium aeneum :

Typrkebumâk, m. der den beil. Georg „Ко донесе воде у Бугуму

feiert, cliens S. Georgii. „Да се њему по жуп дукат даде byphuja, f. Frauenname, nomen femi$, зел*, indecl. (ст.) fфsn, pulcer : „На њему је Ђузел Бенсија

Hypkilt, m. KleittGeorgy (den 3ten Бsa, m. (Рес. и Срем.) vide Буко. Nov.). ** by ra, f. Frauenname, nomen feminae. Syphiya, 1. die Mayblame, convallaI saw, m. Mannsname, nomen viri,

ria majalis Linn. Туханчић, m, dim. к. Букан.

Бурин пепак, на петка , m. o Ty. Daua, f. Frauenname, nomen feminae.

рину пептку, де зоSeb. ad calen. . Бу ho, m. Ерц.) таппвпате (hyp. р. das graecas. 1 nomen viri.

Брисав , m. mahnname, hоmеn viri. , m. ) vidе ружа. 3) artemisia турисaвa, Srauenname, nomen femiantua Linn.

nae. Byaaốnja", f. eine Art rother, füffer bypura, m. Mannsname, nomen viri. Hepfel, mali genus.

Бурко, m. RannBname, pomen wiri. Булвезлија *, к. т. б. свила, vide $уве- Hypo, m. (Ep4.) Mannoname , nomen

viri. Byte*, nema, n. Kanonenkugel, globulus Bymype, in Bausch und Bogen, per

aversionem. das Rosenwasser, aqua rosa- Symypuya, f; die Bauscharbeit, opera

Per aversionem. Биле, лета , . vide"Буле. алатом везен, у қулсу уб’јељен — Бутурице, vide $ултуре. byp, in die Stadt Rab, Jaurinum.

Бутуричар , m. set aufфраttе , res

demtor Bypa, m. (Pec. u Cpem.) vide bypo.

per

aversionem. E pak, pha, m. Georg. Georgius.

Бутуричарев, ва, вo, vide футури. Si pauna, 'm. Mannsname, nomen viri. Dynlypuuấpka, f. die Bauschpāghterin , Турђев дан, m. рее верор, Хад, fe

redemtoris uxot; redemtrix. tas dies S. Georgii. На Турђевдан у Бутуричаров, ва, во, бев Satfф. јутру, прије сунца, почињусе први

pämiers, redemtoris per avertionem. руш купапии, Мушкарци се пона

[ocr errors]

pae,

[ocr errors]
[ocr errors]

"Букан ?), Бул“,

злија.

[ocr errors]

tormentarius.

ѣлс*,

Булса,

rum:

Е,

he ,

х

vus:

[ocr errors]

anopolis:

вља, Х. hyp. 2. ељда. н. п. у припоЕ.

вијетики:
Еро: Што велиш ељо ?

Еда: Плепи кош Еро

Ёљда, f. Der Budweisen, polygonum be

fagopyrum Lion. Ebanhenuje, n. das Evangelium, evan- Ém, fomohl — als auch, c. et-et: en je Еванђеље , р. Ś gelium.

скупо, ем неваљало. cf. буд, шуд. Еве (у Ресави и у Лијевчу), vidе ево. Еман*, m. vіdе аман. Eberka, f. ein Strauß von Weinreisern, Ёмшерија m. vіdе земљак.

mit Trauben, fasciculus sarmentorum. Емшеријин, на, но, Таир в männife, Ёво, fies, pa, ep. cf. eно.

popularis. Ёгав, ва, вo, trumm, feblerbaft, pra- Ёмио , m. hур. н. емшерија.

Ezrae3, m. der Engländer, Auglus. „Ham'че калпак на белаву главу, Енглеска, f. vide Англија 1. „Мор доламу на грбава леђа,

Енглески, кa, кo, vide Англијски. „Жуmе чі Зме на егаве ноге

Ене (у Ресави и у Лијевчу), vidе ено. Егбеша* n. vide bucare.

Ендезе*, зела, п. vіdе аршин : Érede, f. pl. die deutsche Geige , fides „У дубину приста ендезета germanicae.

Ёндек, m. per braбen, fossa. Ёда, 1) fragente Partitel: eдa гa нa- Ёно, fleb pa! en ! ево мени, ето пе. he? hast du ihn gefunden? invenisti

бі, а'ено њему. eum ? еда што ? 2) münfфенд : еда Епархиа, f. Die &parфie , Dičcefe, diБог да ле не дође; еда Бога и сре- oecesis.

ке: еда Бог да вода га однијела. Ёpa, m. (Рес. и Срем.) vide Epo. Едрене, непia, p. apriaopel, Adri- Ерак, т. Mannsname, nomen viri;

Ни куди Ерака, нн вали Пеmака: • „Пуче путика, пуче друга, у Едренету оба су брата једнака. Eiley, hei, heus.

Eprena, f. eine Heerde Pferde, grex EjBana, gehorsamer Diener! salve servo equorum . tuo! Свакој шуши ејвала, оста Ёрдељ, m. Biebenbürgen , Transilvania.

глава ќелава ; Ёвала пн мени. Ерд љскі (Ердељски), кa, кo, 1) files Ёкање, п, ра8 €о! jagen, responsio benbürgischi transilvanus. 2) adv. fies

benbürgisch, more Transilvano. 1 Ёкапи, ечем, т. impf. eh! fаден, Ереза*, f. See paten, über Ben ein

Ёкнупи, нем, v. pf. dico he? Hängeschloß angebracht wird,obex serae? Ёксер*, м. гвозден клин, деr tаgеl Ерeндe*, дела, п. vide прeница 1. clavus. .

То ми рошква , а әрендә зуби, fagt Ексик*, мaњe, meniger, minus: дві- man zu einem der gefärzt bat, acciuunt

је оке педеселі драма експк (п. ј. ei qui pepedit.
мање); овај је дукат ексик (nit Ёрин, на , но, бев Ера, hercegoy-
voll wichtig).

nensis. Ексклук, * m. 1) Ber 2016gang, 3. 8. ап ркиња, f. vide Ерцеговка. ве:pite: да одбијемо ексиклук. 2) Epo, m, vide Ерцеговац. ЄФle cyte 913си дипg unfter Сафеп Ерскії, кa, кo, vide Ерцеговачки. (al в еtrаfе бев фiinnеlѕ wеgen einer їрцег Стјепан (Ерцеговци говоре и ейпде) : убио та ексиклук. cf. ШКенан), m. (см.) Ser50g eteppa задак.

Dux Stephanus : Ёксичан, чна , но, н. п. дукат, мје- „Маче војску Ерцеже Спјепане — pa, nicht vol, deminutus.

Ерцеговац, вца, m. ein Herzegower, Елбemeнa *, vidе да ако.

hercegovinensis. Іле, 1) balt, einmai, quid multa? а не Ёрцеговачки , кa, кo, 2) bersegowift,

знам куд је отишао, еле га из- hercegovinensis 2) adv. more hercegoмеђу нас неспіаде ;

vinensi. „Еле"Турци Мачву прегазине — Ерцеговина , f. Bir peregowina, her2) ер, ey? (dhau, mau ? interjectio cegovina, ducatus s. Sabbae. increduli: : en hominem ! н. п.

Épueróbka, f. die Herzegowinerin, mu-
А. Јеси ли био данас код њега? lier e ducatu s. Sabbae.
Б. Нијесам.

Ёрцеговче, чета, р. Der junge Serge»
А кле, еле ?

gowiner, puer e ducatu s. sabbae. Én ken*, m. das Segel, velum.

Есän*, m. vіdе рачун 1.
Aynja*, m. der Gesandte, legatus, orator. Ecáormu, HM, v. inf. 1) vide paryo

voce E!

}

на

« PreviousContinue »