Page images
PDF
EPUB

сого.

[ocr errors]

ърђе, m, vide 'Борђије. .

Вие купају у потоку, а жене и Брђија, m. 1 Брђије, ш. Ceorg, Georgius. ђевојке донесу у вече кући омаје

(да се од њи свако зло и неваљал. Борнутисе, немсе, v, г. pf. Борнуо.

Шпина отресе и опадне, као омаа се мало, п. ј. олиосе.

ја од кола), и метну у њу свакојака Бубре*, pema, p. Der Dünger, ster биља, а особишо селена, те пре• cus. vide rhoj.

“ноћи, па се у јутру њом купају у Бубрёвип, ma, mo, gut gедüngt, bene градини код селена и код осталог stercoralus.

цвијећа. Прије Бурђева дне не ваБубрење, п. дав Düngen, stercoratio.

ља селен брати нити мирисати, т;бриши, им, v. impf. Bingen, ster а на Ђурђев дан свако узме по је

дан стручак пе омирише и зађене Бувегија * m, vidе младожења.

за појас, или (ђевојке и младе) за Тувегизин, на, но, бев Зrautigam8 , Ђердан. Прије Ђурђева дне кажу sponsi.

да не ваља јеспін јагњеfега меса, а by Bez, adj. indecl, rosenfarben, ro на Еурђев дан сваки (особипо по sens, cf. ружичаст.

варонцима, као у Бијограду, СмеБувезлија , т. п. ј. світла, 24rt rofen. дереву, Ложаревцу и т. д.) треба farbne Seide, serici rosei genus:

да закоље по једно јагње код својо „Увезла сам при дуката злапia куке. На Бурђев дан не ваља „И четири свиле Ђувезлије

вали (да не боли глава); ако лу Бувендија *, f. Die Gelavin еіnев Wers који спава, а он преба на Марков didali, latronis turcici serva.

дан (25. април) да одспава на оноБувендiniјнски , кa, кo, 1) einer ђу. ме истом мјесту. Бувендијски, кa, кo, вендија. 2) » Бурђев данак ајдучки састанак. "ady. Wie eine bувендија.

Бурђеви стубови (сітупови), m. р. в вече*, епта, й. 1) земљан суд (као намастие (у Ерцеговини? или у здјела), што се у њему пече месо Старом Влау ?) у пећи; 2) оно месо.

Бурђевскiя, кa, кo, н. п. мјесец, киБугум*, m. ein grореr tupfernet 93af. ша, Beorgi s, s. Georgii. fertrug, yas aquarium aeneum : Býprkebumâk, m. der den heil. Georg „Ко донесе воде у Бугуму

feiert, cliens S. Georgii. Да се њему по жуп дукал даде - Hyppuja, f. Frauenname, nomen femiѣ зел*, indecl. (cni.) fффn, pulcer : „На њему је Ђузел ђенсија — Typkart, m. Sleitt Georgy (den 3tent Бha, m. (Рес. и Срем.) vide Буко. Nov.). Bina , f. Frauenname, nomen feminae. Byphuva, f. die Mayblame, convallaLykah, m. Mannsname, nomen viri,

ria majalis Linn. Туканчић, m, dim. b. Тукан.

Бурин петак, на пепіка , m. o ТуБубна, f. Trauenname, pomen feminae.

рину пептку, беп боSeb. ad calen. Буко, m. (Ерц.) Лаппвпате (hyp. р. das graecas. Букан?), воmеn viri.

Бурисав, m. Rahn&name, hоmеn viri. Бул*, ш. 1) vidе ружа. 3) artemisia Турисaвa, Srauenname, nomen femi.

annua Lipp. Булабија *, f eine Art rother, füfet Бурица , m. Raniname, nomen viri. Aepfei, mali genus.

Бурко, m. Rannéname, pomen viri. Булвезлија*, f. п. ј. свила, vide $уве. Ђуро, m, Ерц.) Лаппвпате, пomeo Злија.

viri. Byne', aéma, n. Kanonenkugel, globulus Bymype, in Bausch und Bogen, per tormentarius.

aversionem, Булс*, das Rosenwasser, aqua rosa- 'Bymypatja, f, die Bauscharbeit, opera Вулса, jrum :

Per aversionem. Златом везен, у қулсу уб’јељен — Бутурице, vide Ryatуре. ѣ,нле , лета, п. vide $уле.

Бутуричар , m. Bеt Baufфрањter , tebp, m. die Stadt Rab, Jaurinum.

demtor per aversionem. Бура, m. (Рес. и Срем.) vide Буро. Футуричарев, ва, во, vide hymypre Bypah, pha, m. Georg, Georgius.

чаров. Бурашин, m. RannBname, поmеn viri. Буптуричарка, f. Die Baufфрафterin, Бурђевдан, m. Der Beorgb » Tag, fe redemtoris uxor ; redemtrix. stus dies S. Georgii. На Бурђевдан у Бутуричаров, ва, вo, Be Saffф• јутру, прије сунца, почињусе први pämiers ; redemtoris per avertionen. руці купаши, Мушкарци се понај

рае.

nae.

E, he he

х

[ocr errors]

Vus :

kha, . hyp. у. ељда. н. п. у припоЕ.

вијетки:
Еро: Шпо велиш ељо ?
Еда: Плепи кош Еро
Ёъда, f. See Вифweisen, polygonun

fagopyrum Linn. Еванђелије, п.12ав $vangelium, eyan- Ём, jomo61 — al8 аиф, с. et et: ем је Еванђеље, p. Хgelium.

скупо, е неваљало. cf. буд, шуд. Еве (у Ресави и у Лијевчу), vidе ево. - Еман *, m. vіdе аман. Евека, f. ein Ctraив pon Beinreifern, Ёмшерија m, vidе земљак.

mit Trauben, fasciculus sarmentorum. Ёмшеријин, на, но, Тарвтännif%, Ёво, fie), да, ер. cf. eно.

popularis. Ёгав, ва , вo, trumm, feblerbaft, pra. Ёмшо, m. hyp. . емшерија.

Ehrez, m. der Engländer , Anglus. „Ham'че кәлпак на белаву главу, Енглеска, f. vide Англија 1. „Мор доламу на грбава леђа, Енглески, кa, кo, vide Англијски. „Жуmе чизме на eгaвe нore

Ене (у Ресави и у Лијевчу), vidе ено. Erbejda*, n. vide 6ncare.

Ендезе*, зела, п. vіdе аршин : Éreje, f. pl. die deutsche Geige , fides „У дубину приспia ендезета germanicae.

Ёндек, m. Der Braбen, fossa, Ёда, 2) fragente Partitel: eдa гa нa- Ёно, fleb ба ! en ! ево мени, ето пе.

he? hast du ihn gefunden? invenisti бir , a'ено њему. eum ? 'еда што ? 3) münfфеnt : еда Епархиа, f. Die &parфie , Dijcefe, diБог да ле не дође; еда Бога и сре oecesis.

ће; еда Бог да вода га однијела. Ёpa, m. (Рес. и Срем.) vide Epo. Едрі не, непia, p. aprianopei, Adri- Ерак, m. Rangname, pomen wiri; anopolis:

Ни куди Ерака, ни вали Петака: „Пуче путика, пуче друга, у Едренету оба су брата једнака. Еј! "ер , hei, heus.

Eprina, f. eine Heerde Pferde, grex EjBana, gehorsamer Diener! salve servo

equorum. tuo! Свакој шуши ејвала, осипа Ёрдељ, m. Biebenbürgen , Transilvania.

глава ћелава ; Евала мн мени. Ердељскі (Ердељскӣ), кa, кo, 1) fit= Ёкање, п, vas Eg! sagen , responsio benbürgisch, transilvanus. 2) adv. lies

benbürgisch, more Transilvano. 1 Екатги, ечем impf, Leh! sagen, Epesa*, f. der Haken, über den ein

Екнупи, нем, v. pf. dico he? Hängeschloß angebracht wird, obex serae? Ёксер*, м. гвозден клин, беr tаgеl Ерeндe*, дела, р. vide прeница 1. clavus.

То и ротква, а әрендә зуби, fagt Ёксик*, мaњe, weniger, minus : дві man zu einem der gefärzt hat, acciuunt

је оке педесет драма ексни (п. ј. ei qui pepedit. мање); овај је дулат ексик (nit Ёрин, на , но, бев Ера, hercegovboll wichtig).

nensis. Ексклук, * m. 1) der Abgang, z. B. an Еркиња, f. vide Ерцеговка.

@emite: да одбијемо ексиклук. 2) Epo, m, vide Ерцеговац. ©фlectite — Всидинg unfrer Вафеп Ерскії, кa, кo, vide Ерцеговачки. (als ctrаfе бев pinnel® Wegen einer Ёрцег Спјепан (Ерцеговци говоре и Günce): убио та ексиклук. cf.

ШКенан), m. (сп.) феr30g tepha, задак.

Dux Stephanus : Ёксичан, чна, но, н. п. дукат, мје „Маче војску Ерцеже Стјепане pa, nicht vol, demiuutus.

Ёрцеговац, вца, т. еіn peregower, Елбemeнa *, vidе да ако.

hercegovinensis. Хле, 1) balt, cin mai, quid multa? а не Ёрцеговачки, ка, ко 1) berzegowische, знам һуд је отишао, еле га из hercegovinensis 2) adv. more hercegoмеђу нас неспаде ;

vinensi. „Еле Турци Мачву прегазине Ерцеговина , f. Bir peregovina, her2) ey, ey? (dau, mau ? interjectio cegovina, duсаtuѕ ѕ. Sabbae. increduli: : en hominem ! н. п.

Ёрцеговка, f. Die peregominerin, miА. Јеси ли био данас код њега? lier e ducatu s. Sabbae. Б. Нијесам.

Ёрцеговче, чета, р. Der junge Serge» A Еле, еле?

gowiner, puer e ducatu s. sabbae. Én ken*, m. das Segel, velum. Ecan*, m. vіdе рачун 1. ÉAunja*, m. der Gesandte, legatus, orator. Ecáanmu, um, v. inf. 1) vide pauye

voce E!

[ocr errors]

на

[ocr errors]

Ждр

емо,

Ёшак", шка,

Кабелина , f. augm. р. жаба.
Калипін, им, v. impf. 1) кога, беttаи:

Жал

166 нити» 2) glauben, auf еtmав тефnen, Жалиптисе, имce, v. r. impf. на кога, рuto, cf. мислити.

sich beklagen über jemand, accuso aliЕсіпипінсе, имсе, vidе рачуниписе. quem. Есіпљење , p. vіdе рачуњење.

жалосан, сна, но, vidе жалоспан. Еспал, т. (у Сријему, у Бачк. иу Жалост, f. Die Seaurigteit, eфets , Бан.) vide роба.

dolor, luctus. Ene, (у Ресави и у Лијевчу) vide Жалоспан, сна, но, беtrübt, tristis.

Жалостив, ва , вo, mitleinig , miѕеrеnѕ. Ёmo, jiev Sa, en ! cf. eно.

Жао, leio : жао ми је, doleo , es ift mir Emотии (епто ми), jte, pa, en tibi. leid, es thut mir leid; kao mu je na Ефендија“, т. Xitel einek türtifфен ®ез Hera, ich habe Verdacht auf ihn, suspi

lehrten (Kadi oder Ehodscha), Dominus. cor de illo. 2) ich bin ihm gram, sucЕфендијни, на, но, Бев ефендија ,

censeo illi: Domini.

„Равно поље жао ми је на пе: Ефендијница, f. Die Srаи бев ефен- „Јер мој драги отиде низа пе дија, uxor Domini.

Жаола, f. vіdе жалац. Ефендајнскі, кa, кo, 11) See eфeн- жар, т. glühende Ruhlen (die Glut), Ефеацијска, кa, кo, дије, Docto

prupa, гат. 2) adv. pie ein ефендија, шоге Жара, fi vіdе коприва. Doctoris.

Жарач, m. Die Ofenjtange, pertica for. Еф нди-кадија, т. Herr Richter, Doctor nacalis. Hinter , judex:

Жарење, т. і) бав ®lübent maфen, „Суди право ефенди-кадија,

candefactio. 2) das Brennen der Brenn„Судн право, піако био здраво nesseln, ustio urticae.

m. Вав 24uperfiфient, Жарило, р. vіdе жарач. fty cв роr &nbutung, oper ©фтеrѕ, Жарипи, им, v. impf. .) н, п, пећ, ecstasis :

glühend machen, candefacio: 2) KO„Кад по чуо Чупићу Спојане,

приве каре, бrennen, uго. „Од ешка му задркала рука Жарко, m. Rann&name, nomen viгi. Ешкут, т. (у Сријему и у Бачкој) Жацнути, нем, v. pf. fteфen, pungo . der Dorfschuiz, judex pagi.

wie die Biene. Ешкупов , ва , во, бев ешкуп, judi- Жбан, m. cine bölgerne Ratne, vas aquaeis pagani.

тium lіgneum, cf, цбан. штуција, f. (у сријему и у Бачкој) Жвале, т. р. сав @ebig am Заите, die Efecution, executio violenta:

frenum. Жватање, п. Заѕ Räuen, manduсаtiо.

Жваліали, ваћем, v. impf. Eauent, Ж.

mando. KBpk, m. 1) das Rädchen an den Spora

пеn, rotula calcarium, 2) cf. радиш. врћно, п. (im gemeinen eфerse) Das

Arschloch), podicis fissura. Kabuk, m. der junge Frosch (Frosch

Жганци, наца, m, pl. (oftеrе. Ser Cters)

eine Art Polenta, poleutae genus. murm), ranula. Жабица, f. 1) dim. Trüffcin, ranula.

Ждерање, п. 1) бев ёфluten, glutіtіо (?)

2) 018 Fressen, voratio. am obern Theile des Mapamu, pem, v. impf. 1) schlingen, pars ornatus pisto

glutio. 2) frefen, voro.

Ждлеб, m. (Рес, и Срем.) vidе жлеб. $rofф., tanae et га- ждлиjеб, m. (Ерц.) vidе жлијеб.

Жарал, т.
m. жабља јаја, што се у про- Ждрао, рaлa, m,

der Kranich, grus. behе налазе по води око камења, ждребад, к. (coll. Die Sülen , pulli das Frojdleid (die Frojdeyer), ova equini. дабурина , f. vіdе жабелина.

ЖАдре'бац, пца, ш. (Рес. и Срем.) video A nau, ara, m. der Stachel, aculeus. mmp ce, Gema, n. (Pec. I Cpem.) vida

ждријебе. ra, lugeo :) Бебauern, miseгor. 3) ждребенце (ядребенце), enta, a. dim, p. што, бесаueen, doleo. 4) на кога, ждребе и по ждријебе. рет gram fen, succenseo. 5) на кога, ждребекен, т. ін. зуб, деr gülea Vecdaqt haben, suspicor.

zayn, deus pulli equulei.

Kiga, f. der Frosch, rana.

2) eine Verzierung pitolenjФаftев ,

lae. абі, ља, ље ,

Darum,

Жабњак,

Taparum.

[ocr errors]

него на жени.

а осо.

Ждребебi , fa, ke, Sülens, pullorum Жељезо, п. (око Тимона ) vidе гво. equinorum.

жbe. Жідребешце, епта, п. vіdе ждребенце. Жељепти, лим, Ү, impf. (Ерц.) wünə Ж.. p 'билиг, нм, (Рес. и Срем.) vide fфеnt, cupio. % лепјебитн.

Жена, f. 1) бав 2Beib, femina. 2) bie Ж.р.'битисе, имce, (Рес. и Срем.) vide $хай, ихor. Не стоји куќа на земљи,

жаријебилисе. Яребица, f. ein wеibliфев Süden, ein Женар, m, човек који жене врло ми. Crutenfüllen , equula (?).

лује и с њима радо говори,

der Мідр'бичица , f. din, p. ждребицца. Frauenfreund, amicus feminis. Жребљење, р. (Рес. и Срем.) vide Женелина , f. vide жeнтурина. жаријебљење.

Женидба, f. pie pеurat, matrimonium : Жарепчанік, , cf. јармак.

има сина на женидбу. — у Србији Жар пчић, m, dim, p. ждријебац ипо

и данас доста пута испросе ндоЖдреtіац.

веду ћевојку, а ниган је момак ви. Ждријевац, пца, т. (Ерц.) ein junger

фео њу, ни она момка, него се роHengit, admissarius juveuis.

дитељи гледају и договарају. Кад Ждријебе, ждребета, р. (Ерц.) дав

отац жени сина , он не гледа поFüllen, pullus equi.

лико на ђевојку, колико на људе Хідрије били, им, v. impf. (Ерц.) sin од какови је; нити ћевојка смије

Fullen werfen (gebären), pario : oba ko казати оцу, или брату, да не ќе била жаријеби све мушку ждребад. поћи за онога, за кога је он даје. Ждријевигінсе, имce, v. г. impf. (Ерц.) Тамо се још не траже новци уз

ein Füllen werfen (gebären), gario : ђевојку, него се за њу дају, н. п. ова се кобила ждријеби сваке го брату чизме, или ђечерму, мате. дине.

ри какву аљину , ако сестри, и Ждријбљғње , п. (Ерц.) бав Sülenwers свима осталим по нешто, fen, partus equae.

било новаца у кућу. у Србији су Ждријело, р. (у Ерц. ) bеr ngpap, прије неколико година тако млого fauces : ко је витез, поmеци на искали за ђевојке, да се сирома ждријело. cf. богаз, кланац.

човек није могао ожении: Xhina, f. (Epu.), eine hölzerne Schüssel, је црни Ђорђије био издао scutella. ст. здјела.

повијест, да није слободно иска Жевкање, п. Das Befzon, latratus

ми (ни узепи) за ђевојк у више 04 Жевка рење, п. ilenis.

једнога дуката. Яieвкарипти, им, v, impf. 1 befen, latro На два, или на три, дана прије, ж в: анти, ам, т. inpf. I lеnіtеr. него ќе поки по ћевојку, зађе по Ждан, дна, но, сurіtіg, ѕitibundans. селу чауш, или февер, счупiyж днепи, ним, (Pec.) vidе жедњепін. ром накићеном цвијећем и новциж днити, им, (Срем.) vide -жедњепти: ма Сребрним (по варошима и злат3-4њетн, ним, y. impf. (Ерц.) биritis ним), пе зове у свапiове; пад доwerden, sitio.

ђе коме у кућу, а он пружи чуж%, т. 1 деr Prrit, ѕitis.

туру и каже:

Поздравио је (како жђа, f. .

му буде име, да му дођеш сјутра жѣца (жёца), f. dim. р. жеђ.

(или преко сјутра) у свалове. Она Réxier, m. ein Anbindstock für die Schafs му каже да ће доћи, или да не моhunde, baculas alligando molusso. Ke. же, па узме чушуру пne се напије, жељ је као по дугачак и по дебео и привеже на њу пару или грошн, шпат ; један се крај од њега свеже или други какав новац. Ако ономе псетету за огрљак, а други за ко понестане ракије у чутури, а лац (да не би псенio прегризло узи заиште, ђе зна да има лијепе рацу кад не ма ланца). љутиш кије, те домочи. као пас ужежељу.

у сватовима мора бити кум, Жежење, р. бав 8rentеn, uѕtіо.

февер, спари сват, прикуЖелими, им, (Срем.) vidе жељепи. мак, војвода, чауш, и га дЖелудац, желуца , m. Der Ragen, sto мар; а осптали син се зову пуmachus.

спосва мице, или (као у шали) meva, f. der Wunsch, desiderium, набигузице. Кума треба да зовне жељан, љна, но, беgіеrіg, cupidus. жәников отац или брат, нли сах Жељезник , т. село близу Бијограда. жений. Који се го, зовне на куч.

Туда сад слабо ко зна шпио је же співо, он треба да пође: ако је љезо, него сви говоре гвожђе, стари (кршени) кум, он век зна

запо

за

он

,

HIITITE

зашто он

[ocr errors]

да му ваља или; ако ли кога наново куме, он треба да прими Бога и све мога Јована, и да пође ; али крштенога кума није Слободно мијењан, или га морају питати и опроштење искали :

може уклен у таковом догађају. Бевер (ручни) понајвише бива кого, од рода (брат нли братучед) жәникова; ако није од рода, а оно је какав познаник његов, с којим се он пази, Бевер може бити и дијете од, 10 година, но обично бивају велики момІн, акашто и људи ожењени. Бевер иде карто и на просидбу. Он примп Бевојку од брапа (обич. но је да брат, или братучед, ако не ма брата, изведе ћевојку и да преда Беверу) и доведе је ме пољуби у руку кума и старог свапia, и остале свалтове и све људе који се онђе нађу; он путем држи под њом коња, и чува је да не би пала; код женикове куће, доклeгok траје свадба, двори с њом кума и старог скапа, среща и испраћа људе, који долазе на свадбу, и спава с њоме и прије вјенчања (у Србији воде невјенчану Бевојку, па је вјенчају код женикове куће), и послије доклеrоk не сведу момка и ђевојку. Стари је свал као спіарје. шина у сватовима. Прикумак дофе с кумом, и он носи барјак (у Србији и данас иду сватови с барјаком и под оружјем, као војнн. ца. Чауш виче да се сватови опре. мају, збија шалу (говори све што му на уста дође), приказује част и дијели дарове ; он преба да је врло шаљив и смијешан: у рукама има нацак, или буздован, пте лупа које у што, за капом има по неколика лисичја, или вучја, репа прибодена, а кашпо и по неКолиле кашике зађевене. Гадар свира у гадье. По неким мјестима (као у Србији и у Босни по варошима, а у Сријему и у Бачкој и по селима) иду и је нђиб уле (m. ј. және, да није Ђевојка сама) са сва. повима. Женик има за капом прибодену бијелу мараму (кад иду по bевојку једну, а кад “иду с kевојком има и и више: прибоде му пуница и којекакве нове пријатељице), пе му виси низ леђа; а ђевер има за капом ружу (праву, или

Кад дођу љевојачкој кући, женик сједе ниже кума (вум сједи у гор

њем челу), но mај од спида ними смије - шта проговорити , може jеси, него све гледа преда се, а пунице и пријатељице прибадају му мараме за капу; међупним ђевојку облаче у вајату, и она је. днако плаче и опраштасе с другарицама; прије него је изведу, завјесе је великом бијелом мара мом (авлијом, авлимарамом пако, да је нико не може виђепти каква је у лицу, и пaкo зaвјешена споји докле је го, не сведуемомком.

Когагођ сватови срещу на путу (ишли с ђевојком или по kевојку),онir га часте вином и ракијом; a bешпо изиђу и сељаци пред њи, кад иду кроз село с ђевојком, и изнесу част (еба, печена меса, ушпівпака, пипе, ракије и вина) ле и понуде и часте. Кад доведу февојку пред женикову кућу, онда изиђе јепорва носећи у десном наручју мушко дијете (наконче), а под лијевим пазуом трубу пла.

на : дијете дода ћевојци, пе га она опаше црвеним концем, или панліљнком, а платно простре за собом из куће до ћевојке ; потом јој додаду решепо са свакојаким Житом, ne заграби неколика пута руком и баци преко себе; кад је скину с коња, ном уђе у кућу. На неким мјестима унесе ћевојка и наконче укуfy; а у Бачкој узме прикумак ђе. војку с кола и унесе у кућу; у кући јој даду преслнцу с куђељом и с вретеном, е њом удари у свачепінри зида кућна ; по том јој метну под свако пазуо по један љеб, а у успа мало шећера, па јој даду у једну руку стакло вина а у другу воде, піе унесе у собу и

Бевојка се једнако (још од како је изведу) поклања до земље, кад оfe кога да пољуби у руку, и по

што га пољуби; кад свалiові пију и кад налијају; путем кад иду кроз село ; и послије свад је годину дана (или док не затрудни) морасе тако поклањали и љу или у руку свакога, који дође ну и.

Прије свалова дођу мушпулугције (двојица, и то понајвише зеповн) на мушулук, и избаце по неколико пушке (у Србији пуцају пушке у сватовима и дан и нок, а особиino кад сведу момка: I beвојку, и кажу, да иду съглови и воде Бевојку. Мунупулугцијама тре

а она оним Плап

метiне на сто.

начињену).

« PreviousContinue »